Sombor.info

Danas će vreme biti oblačno i hladno, mestimično sa kišom, a na planinama sa slabim snegom, objavio je Republički hidrometeorološki zavod.

Kako RHMZ navodi na sajtu, padavine će biti češće u severnim, zapadnim i centralnim delovima Srbije.

Vetar slab i umeren, u Vojvodini, zapadnoj, centralnoj i istočnoj Srbiji povremeno i jak, zapadni i severozapadni. Najviša temperatura od 6 do 13 stepeni.

I u nastavku sedmice preovlađivaće oblačno i prohladno vreme, sa čestim padavinama: kiša u nižim i sneg u planinskim predelima.

Hidrološko upozorenje

Na Jadru i Kolubari sa pritokama vodostaji će biti u porastu sa mogućnošću dostizanja upozoravajućih nivoa.

Na Savi narednih dana vodostaji će biti u većem porastu i kod Šapca prevazilaženje granice redovne odbrane od poplava očekuje se 31. marta 2026. godine.

Istraživanje naučnika sa Harvarda daje lošu ocenu zdravstvenim efektima životinjskih masti, dok pohvalno ocenjuje biljna ulja. Nauka je, naime, utvrdila da „stari dobri puter“, o kome su domaćice sa oduševljenjem govorile pre nekoliko decenija, ipak možda i nije toliko dobar za zdravlje.

U istraživanju sa Harvardskog univerziteta, koji u časopisu JAMA Internal Medicine navode da su zdravstveni rizici dugotrajnog konzumiranja putera znatno veći u poređenju sa biljnim mastima i uljima. Prema njihovim nalazima, ukupna smrtnost je znatno viša kod onih koji se ne odriču putera na hlebu. Takođe, ti pojedinci su podložniji riziku od kardiovaskularnih bolesti i raka.

Istraživačka grupa koju je predvodio Danijel Vang, a u kojoj su učestvovali i ugledni epidemiolozi Valter Vilet i Meir Dž. Stampfer, analizirala je podatke više od 220.000 ljudi. Ispitanici su na svake četiri godine izveštavali o svojim prehrambenim navikama. Nakon posmatranja koje je trajalo i do 33 godine, ispostavilo se da je smrtnost među onima koji su najviše konzumirali puter bila za 15% viša nego kod onih koji su ga konzumirali najmanje. S druge strane, najviša konzumacija biljnih masti i ulja bila je povezana sa 16% nižom smrtnošću u poređenju sa onima koji su ih najmanje koristili.

„Ljudi bi možda trebalo da razmotre ovu jednostavnu promenu u ishrani i zamene puter maslinovim ili sojinim uljem“, rekao je Vang u saopštenju za javnost svoje univerziteta. To bi moglo doneti značajne i dugoročne koristi po zdravlje. Ipak, istraživači su upozorili da nisu sva biljna ulja jednako korisna. Maslinovo, repičino i sojino ulje pokazala su se kao povoljna, dok kukuruzno i laneno ulje nisu imala značajan pozitivan uticaj na zdravstvene rizike - prenosi nova.rs.

Nisu u pitanju samo masti

Biljna ulja sadrže više nezasićenih masnih kiselina koje su korisne za srce i krvne sudove i mogu imati protivupalno dejstvo. Suprotno tome, životinjske masti uglavnom sadrže zasićene masne kiseline, čija je dugotrajna konzumacija povezana sa kardiovaskularnim bolestima i drugim zdravstvenim problemima. Zato većina prehrambenih smernica preporučuje upotrebu biljnih ulja, dok savetuje umereno korišćenje životinjskih masti.

U pratećem komentaru, nutricionistički stručnjaci naglašavaju da efekat putera i biljnih ulja na zdravlje ne zavisi samo od jedne komponente, već i od celokupne ishrane i životnog stila.

Iako studija dolazi sa Harvarda i uključuje veliki broj učesnika, ostaje mnogo neizvesnosti. Prehrambena istraživanja često sadrže visok stepen grešaka, a dodatno otežavajući faktor je to što se baziraju na ličnim izveštajima učesnika – kao i u ovom slučaju. Realnije bi bilo da su u analizu uključeni učesnici koji koriste i puter i biljna ulja, kao što to većina ljudi u praksi i radi. Nije bitno samo šta se maže na hleb, već i koja se mast koristi za pečenje, prženje i kuvanje.

Kritike nezavisnih stručnjaka

Ni nezavisni stručnjaci nisu pošteđeni kritike. Nutricionistkinja Sara Beri sa King’s Collegea u Londonu naglašava da ova studija predstavlja još jedan dokaz u prilog korisnosti biljnih ulja i da „puter, iako ukusan, treba konzumirati samo povremeno“. U svakom slučaju, istraživanje može poslužiti kao odgovor na brojne objave na društvenim mrežama koje bez dokaza veličaju puter i kritikuju biljna ulja.

„Na društvenim mrežama kruži mnogo neutemeljenih tvrdnji o navodno štetnim efektima biljnih masti“, kaže stručnjak za ishranu Tom Sanders sa King’s Collegea.

Osim toga, u studiji nisu dovoljno uzeti u obzir ekonomski i obrazovni faktori učesnika. Oni koji konzumiraju više biljnih proizvoda često imaju i viša primanja i bolju obrazovanost. Za očekivani životni vek i rizik od bolesti, razlike u obrazovanju i prihodima često su važnije od izbora masti u kuhinji.

Džordž Dejvi Smit sa Univerziteta u Bristolu još je oštriji: „Tako velike razlike u zdravstvenim rizicima nije moguće pouzdano utvrditi statističkim metodama koje su koristili autori – to je opštepoznato“, kaže ovaj priznati epidemiolog. Po njemu, najzanimljivije pitanje ostaje: „Zašto navodno ugledni naučni časopisi objavljuju ovakve članke?“

Onkološkinja iz Vašingtona, Nikola Endrjuz, navela je pet namirnica koje ne preporučuje u ishrani — prvenstveno zbog opšteg zdravlja i potencijalnih dugoročnih zdravstvenih rizika.

Alkohol

Endrjuz kaže da je apstinencija od alkohola korisna za zdravlje. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, telo razlaže alkohol u hemijsko jedinjenje acetaldehid, koje može oštetiti DNK i ometati sposobnost tela da popravi nastale štete - piše Nova.rs.

Prerađeno meso

Ona izbegava mesne delikatese, viršle, salame i druge prerađevine od mesa. Svetska zdravstvena organizacija je još 2015. godine proglasila prerađeno meso kancerogenim, uz napomenu da postoje „dovoljni dokazi iz epidemioloških studija da konzumacija prerađenog mesa izaziva rak.“

Gazirani napici

Gazirani napici se ne preporučuju zbog visokog sadržaja šećera, ali ni dijetalne varijante nisu bolji izbor jer često sadrže veštačke zaslađivače. Takođe je dokazano da konzumacija slatkih ili veštački zaslađenih pića povećava rizik od srčanih oboljenja.

Napici s kofeinom

Kafa ima mnoge zdravstvene prednosti. Umerena konzumacija kafe može da smanji rizik od dijabetesa, moždanog udara i srčanih bolesti. Međutim, te koristi se gube kada se kafa pretvori u desert. Endrjuz preporučuje nekoliko ključnih izmena ako volite zaslađene verzije: „Volim ledenu ili penastu kafu leti, ali ona lako može postati kalorična bomba“, kaže.

Biljna mleka

Uprkos popularnosti biljnih alternativa, ova doktorka bira punomasne mlečne proizvode bogate hranljivim materijama. „Ne pijem biljna mleka jer imaju veoma malo hranljivih sastojaka“, objašnjava. Njen stav podržavaju i drugi stručnjaci, koji upozoravaju da biljne alternative nisu uvek nutritivno ravnopravne životinjskim proizvodima. Spojevi prisutni u mlečnim proizvodima poput mleka, sira, putera i jogurta aktiviraju T-ćelije koje pomažu imunom sistemu da se bori protiv bakterija i tumora, te pružaju zaštitu od bolesti.

Nepovoljna demografska kretanja nisu automatski kriva za sve loše što se događa u zemlji, naprotiv, ona su posledica svih drugih dešavanja u društvu. Iz tog razloga, populacione politike koje ne uvažavaju ekonomsku i društvenu realnost ne mogu biti efikasne. Depopulacija u Srbiji je pre svega problem ogromnih regionalnih razlika, a činjenica da najviše uvozimo strance za slabo plaćena fizička zanimanja pokazuje da smo potcenjivali domaće radnike koji su radili takve, nasušno potrebne poslove i da ih zato ima sve manje, piše magazin Biznis i finansije.

Postoje brojni stereotipi o demografskoj politici. Jedan od njih je tvrdnja da migracije nikada nisu bile izraženije nego danas. Ali, podaci pokazuju da je pre jednog veka mobilnost radne snage bila daleko veća. Danas, svega tri odsto svetske populacije čine migranti. Ono što se zaista promenilo jesu pravci migracija – Evropa i SAD više nisu centar sveta, sada se veliki priliv migranata beleži u nekim drugim zemljama, kao što su Kina, Turska, Meksiko, Maroko“, istakao je predsednik Društva demografa Srbije Vladimir Nikitović na konferenciji o efikasnim odgovorima na demografsku krizu u Srbiji, koju je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) - prenosi N1.

U javnosti se, piše magazin Biznis i finansije, mnogo manje govori o jednom drugom rastućem trendu, a to su unutrašnje migracije.

„Trenutno, u svetu ima blizu 300 miliona međunarodnih migranata, a samo u Kini ima toliko unutrašnjih migranata, dok svega šest miliona Kineza živi van svoje zemlje“, navodi Nikitović.

Međutim, suštinski problem u upravljanju migracijama, kome su kumovali političari, mediji i šira javnost, odnosi se na takozvani demografski determinizam.

„On se zasniva na tezi da su nepovoljna demografska kretanja automatski kriva za sve loše što se događa u društvu i privredi. To je krajnje naivna tvrdnja, naprotiv, demografski procesi su posledica svih drugih dešavanja u zemlji“, predočava Nikitović.

On ukazuje da iz istraživanja demografa o tome zašto ljudi menjaju mesto prebivališta proizilazi jasan zaključak da na rast ili opadanje migracija najviše utiču političke i ekonomske promene u društvu. Iz tog razloga, populacione politike koje ne uvažavaju ekonomsku i društvenu realnost ne mogu biti efikasne. Postoje brojni primeri u svetu koji potvrđuju da populacione strategije i novac koji su države izdvojile za njihovu realizaciju daju minorne efekte, a među najočitijima je naš region.

„Otpisani“ delovi Srbije

Srbija je, nažalost, među onim državama u svetu čija populacija najbrže opada.

Danas, naša zemlja ima isti broj stanovnika kao i pre pola veka, s tim što je stanovništvo znatno starije. Tokom prethodne dve decenije, broj stanovnika u Srbiji smanjio se za milion i trenutno iznosi 6,87 miliona, a do polovine ovog veka smanjiće se za jednu petinu.

U domaćoj javnosti najviše se govori o odlasku stanovništva van zemlje, ali podaci između dva popisa ukazuju da su unutrašnje migracije daleko prisutnije i izrazito regionalno neujednačene. Posebno je uočljiv sve dublji jaz između većih gradskih centara i ostatka zemlje u pogledu privrednog razvoja, ukupne ponude i raznolikosti radnih mesta. To se odnosi i na dostupnost stanovanja, zdravstvene zaštite, te sveukupnog kvaliteta života, kao i subjektivnog doživljaja o tome kakve su mogućnosti za ostvarivanje ličnih životnih ciljeva.

Unutrašnje migracije prvenstveno su usmerene na dva najveća grada u Srbiji, Beograd i Novi Sad. Većinu drugih teritorija u zemlji već godinama karakteriše odliv stanovništva, posebno u pograničnim i planinskim predelima u Južnoj i Istočnoj Srbiji, a potom u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Istraživanja koja je sproveo Nikitović pokazuju da je ovaj obrazac migracija duboko ukorenjen u prethodnim periodima, ali je pojačan od devedesetih godina prošlog veka usled smanjenja broja stanovnika i starenja populacije. Ljudi koji se sele unutar Srbije su skoro deset godina mlađi u odnosu na prosečnu starost ukupnog stanovništva, a među njima već godinama preovlađuje populacija stara između 25 i 34 godine.

Žrtve i manji gradovi

Pošto je reč o stanovništvu koje je u najboljem radnom ali reproduktivnom dobu, to proizvodi velike i dugoročne posledice u regionima iz kojih se mladi iseljavaju. One se najvidljivije u sve većem ekonomskom zaostajanju i natprosečnom padu fertiliteta u tim delovima Srbije u odnosu na republički prosek.

Uz to, žene češće menjaju prebivalište nego muškarci i sklonije su selidbi u veće regionalne centre. Jedan od čestih razloga je želja da steknu bolje obrazovanje, naročito kada je reč o mladim ženama sa sela, gde zemlju i imovinu tradicionalno nasleđuju muškarci. Zbog toga je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu više žena nego muškaraca u ključnom reproduktivnom dobu, dok u selima ostaju mahom neoženjeni muškarci.

Glavni smer migracija unutar Srbije odvija se od juga ka severu zemlje, ističe Nikitović. Nekada su ljudi iz sela, naročito planinskih, odlazili u obližnje gradove. Međutim, u situaciji kada su i mnogi urbani centri počeli da gube ekonomsku moć a sa tim i druge prednosti koje određuju ukupni kvalitet života, najveći odliv stanovništva odvija se iz malih i gradova srednje veličine prema najvećim privrednim centrima u zemlji.

Beograd je ubedljivo na vrhu liste, što potvrđuju i zvanični podaci da prestonica Srbije ima 4,5 puta više stanovnika od Novog Sada, Niš ima svega 15 odsto populacije glavnog grada, Kragujevac 12 odsto, dok ostali veći gradovi u Srbiji imaju manje od 10 odsto populacije Beograda.

Stoga, iako će pad stanovništva u narednim decenijama pogoditi celu Srbiju, on se neće jednako odraziti na sve njene delove. Do polovine ovog veka Beograd će izgubiti manje od četiri odsto stanovnika, Vojvodina skoro petinu, Šumadija i Zapadna Srbija nešto manje od trećine, a Južna i Istočna Srbija čak 40-50 odsto stanovništva.

Klasično licemerje

Ovakva kretanja predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo za regione u kojima je depopulacija najizraženija, već i za opstanak cele zemlje. To ukazuje da je depopulacija u Srbiji pre svega regionalno pitanje i da bi, zato, politike usmerene ka podsticanju rađanja morali da podrže programi za ravnomerniji regionalni razvoj, koji bi uključivali i strategije za zadržavanje i privlačenje radne snage.

Vladimir Nikitović je još pre petnaest godina upozoravao da će Srbija morati da uvozi radnu snagu, a danas je to realnost. Ali, konkurencija je velika, jer i mnoge druge države pokušavaju da popune sve veću prazninu na tržištu rada migrantima, pri čemu se spisak želja bitno razlikuje od stvarnosti.

„Primer zapadnih zemalja pokazuje da su dobrodošli visokoobrazovani stručnjaci, ali ne i niskokvalifikovana radna snaga. Takvi radnici su nepoželjni, njihov dolazak se veoma negativno komentariše u javnosti, to rade čak i neki istraživači. A domaće stanovništvo neće da obavlja upravo fizičke poslove i tu je najveći deficit radnika. I onda imate paradoks da vam takvi radnici trebaju, a navodno ih ne želite. Nastaju veliki problemi oko migranata, na njih se svaljuje sva krivica za teškoće u društvu, a iza toga stoji klasično licemerje“, istakao je Nikitović na konferenciji SANU.

Ako države žele da efikasno upravljaju migracijama, one bi morale da sprovedu drastične ekonomske reforme i promene koncept razvoja. Političari po svaku cenu forsiraju neograničeni privredni rast, a ne pitaju se sa kojim ljudima će to da ostvare.

„Mi treba da se upitamo da li zaista želimo da budemo društvo u kome prezaposleni roditelji moraju da angažuju druge da im podižu decu, da li ćemo uključivati stare u radnu snagu i kako ćemo tretirati bedno plaćene migrante i njihova radna prava. Jer ovde se suštinski radi o položaju niskokvalifikovanih radnika u našem društvu i tu ne možemo da odvajamo migrante od domaćih radnika. Ako omogućimo da domaći radnici koji rade takve, nasušno potrebne poslove, imaju pristojne plate i osećaju se dostojanstveno, onda suštinski rešavamo i ona pitanja koja nisu isključivo vezana za strane radnike“, zaključuje Nikitović.

Članovi Društva za borbu protiv raka „Sombor” i „Nada” – Udruženja osoba lečenih od raka Apatin tokom gostovanja podelili svoje lične priče, uspone, padove i životne pobede

Na značaj očuvanja zdravlja i dobrih stilova života, važno je ukazivati tokom cele godine. Pažnja se naročito poklanja tokom mart jer je to mesec u kome se obeležava borba protiv raka s akcentom na Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Cilj je rano otkrivanje bolesti jer je tada procenat izlečenja veliki.

Osim u zdravstvenim ustanovama i centrima, o ovoj temi govorilo se i u okviru različitih smotri. Organizovan je niz aktivnosti, a sadržaji su bili različiti, od dobrotvornih izložbi do pozorišno–scenskih programa i performansa - piše Politika.

Tako je na Velikoj sceni Kulturnog centra „Čukarica” gostovala predstava „Naše putovanje” koja je imala humanitarni karakter.

Scenario je napisala Biljana Benić, a režiju je uradio b. Ovo dvoje stvaralaca imali su i uloge u velikom glumačkom ansamblu koji su činili članovi Društva za borbu protiv raka „Sombor” i „Nada” – Udruženja osoba lečenih od raka „Apatin”. Osim što su pobedili ozbiljnu bolest, oni su uz umetnost osnažili i ojačali jedni druge, ali i pozitivno uticali na publiku, koja je kada se pozorišna zavesa spustila priznali da retko imaju dovoljno vremena za sebe, porodicu i prijatelje. I obećali sebi da će više ceniti svoje vreme i drugačije svagledavati svakodnevicu tražeći radost u običnim i malim stvarima. To znači da svako može da se pored osnovnog posla posveti hobiju, nađe vremena za šetnju i dokolicu, pa uz dobru dozu optimizma gleda u budućnost i rešava probleme.

Na to su Čukaričane svojim primerima pokrenuli glumci. Reč je o osobama u poodmaklim godina, većinom u sedmoj i osmoj deceniji života, koji su istakli svoje lične priče, strahove, uspone i padove, ali i pobede.

Posetioci su prema svojim mogućnostima ostavljali dobrovoljni prilog, jer ulaznice nisu imale cenu. Donacije su upućene za rad udruženja osoba lečenih od raka iz Sombora i Apatina.

Jednočasovni pozorišni komad nosi snažnu poruku o mentalnom zdravlju, empatiji i ljudskoj otpornosti. Nastao je iz zbirke priča Milice Marinković „Živeti kao pre” koju je uredila i štampala Ljiljana Habjanović Đurović 2012.godine i od tada je doživela šest izdanja, kao i putopisne priče Benićeve „Naša ekskurzija u Banju Koviljaču”.

– Predstava je premijerno izvedena u Kulturnom centru u Apatinu 15. septembra prošle godine, drugo izvođenje bilo je na Festivalu mentalnog zdravlja u Novom Sadu, mesec dana kasnije, a zatim je igarana na sceni Narodnog pozorišta Sombor, pa u Subotici i ovog marta stigli smo u Beograd – istakla je primarijus dr Đerđi Šarić, predsednica Društva za borbu protiv raka u Somboru, verujući da će predstava nastaviti da obilazi Srbiju, kao i da je namenjena široj javnosti, posebno penzionerima, a može biti inspirativna za učenike i profesore srednjih škola i gimnazija, kao i za studente zdravstvenih i medicinskih nauka, koji se pripremaju da budu podrška upravo ovoj popuaciji.

– Predstava je prilika da se posetioci upoznaju sa Društvom za borbu protiv raka u Somboru, koje postoji od 1969.godine, a poslednje tri decenije se posebno bavi unapređenjem kvaliteta života osoba lečenih od raka. Kratka definicija naših aktivnosti glasi: „Rak nije samo medicinski problem, to je društveni izazov koji zahteva ljudskost, zajedništvo i upornost kroz zajednički rad. Oboleli ne samo da preživljavaju, već i žive punim plućima menjajući svet oko sebe, mi nismo samo pacijenti, mi smo ljudi koji uče, bore se, pomažu drugima i stvaraju, slikaju, pišu, putuju i igraju se pozorišta” – navela je primarijus dr Đerđi Šarić, predsednica Društva za borbu protiv raka u Somboru. Ona je specijalista onkolog, koja je sada u penziji a četrdeset godina je radila na Onkologiji Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović” u Somboru. Član je Društva za borbu protiv raka u Somboru od 1986. godine, a predsednik Društva od 1997. godine. Bavi se zdravstveno– vaspitnim radom, prepoznatnjiva su njena edukativna predavanja, autor je niza vaspitnih, umetničkih i rekreativnih aktivnosti koje se sprovode u Društvu za borbu protiv raka s ciljem prevencije i rane dijagnostike maligne bolesti, kao i povećanja aktivizma i unapređenja kvaliteta života lečenih od raka. Inicijator je i predsednik asocijacije NALOR (Nacionalna asocijacija lečenih od raka Srbije) od 2012 godine.

Iskustva primarijus dr Đerđi Šarić, u okviru udruženja su brojna, ona je između ostalog autor brošure namenjene pacijentima sa hroničnim kancerskim bolom „Pobedite bol, živite kao pre”, izdate 2012. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Koautor je knjige „Živeti kao pre”, autor je programa sekundarne prevencije maligne bolesti „Zdravka” čiji je cilj prevencija i rana dijagnostika raka kod žena u ruralnoj sredini (oblik oportunog skrininga od 2002. godine). Takođe, doktorka je u kontnuitetu od 2009 do 2015. godine uradila više od 60 kontakt-radio emisije „ Znanjem do zdravlja” i to kao urednik, organizator i voditelj. Učestvovala je u formiranju Centra „Zdravka”, prostorija Udruženja u kom se okupljaju pacijenti lečeni od raka.

Kao lekar onkolog i predsednik Društva za borbu protiv raka prim.dr Đerđi Šarić primila je Oktobarsku nagradu Apatina, kao i Zlatnu plaketu za doprinos razvoju onkologije u Srbiji povodom 80 godina borbe protiv raka u Srbiji. Prvi je dobitnik Nacionalne nagrade u borbi protiv raka dojke 2014. godine, a iste godine dobila je i Povelju Kapentan Miša Anastasijević.

Primarijus dr Đerđi Šarić, predsednica Društva za borbu protiv raka u Somboru, autor je više destina projekata u okviru primarne i tercijerne prevencije maligne bolesti, kao i unapređenja kvaliteta života obolelih i lečenih od maligne bolesti kroz povezivanje zdravstvenog i socijalnog sektora.

U nedelju 29.03.2026. godine održan je tradicionalni 33. po redu Novosadski polumaraton. Još jedno izdanje ove trke okupilo je 1.700 učesnika iz više od 30 zemalja. Članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor nastupili su u Novom Sadu, a najviše uspeha imali su Damjana Perenčević koja je pobedila na trci na 10 kilometara kao i Đorđe Rackov šampion u Nordijskom hodanju na 5 kilometara. Bogdan Nikolić osvojio je treće mesto u Nordijskom hodanju na 10 kilometara. Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra istrčali su Dejan Nikolić, Zoran Nikolić kao i Arpad Šarkezi i to na svoj 78. rođendan! U štafetnim trkama za tim Vojske Srbije nastupili su Tijana Kabić i Robert Lalić. Deonicu od 10 kilometara istrčali su Boško Jerković, Aleksandar Krneta, Tijana Odobašić, Tamara Kolarik, Karolina Opačić i Radmila Milašinović. Dok je najkraću distancu istrčala Katarina Perenčević

Dan ranije u subotu 28.03.2026. godine održana je ‘’Bečejska desetka’’ na kojoj je učešće uzelo 700 trkača. Deonicu od 10 kilometara istrčali su Predrag Gagić, Vojin Buzadžić, Aleksej Tutuš, Srđan Buzadžić, Zoran Nikolić, Vesna Bjelan koja je bila prva u svojoj starosnoj kategoriji, Jelena Perenčević. i Vedran Berleković. Upola kraću distancu itrčali su Damjana Perenčević koja je istrčala četvrto mesto kao i Dragana Bogojević.

Ovog vikenda je održana "KomPAS Trail - Staza po meri psa“ prvoj trej trka sa psima u Beogradu. Na istoj je nastupila Dajana Vezmar sa svojim ljubimcem Lunom.

Odigrane su sve utakmice 20. kola Područne fudbalske lige Sombor. Nakon subotnje pobede Korduna nad Ravangradom, danas je odigran i drugi somborski derbi između Dinama 1923 i ŽAk-a. Lider nije dopustio nikakvo iznenađenje, te je ubedljivo slavio sa 0:3. Petar Drvar je doveo goste u vođstvo na isteku pola časa igre. Pobedu „crno – belih“ potvrdio je Lazar Žeželj golovima u 64. i 83. minutu utakmice.

Radnički je gostovao u Sivcu gde je poražen sa 4:1. Marko Varga je doveo Sivčane do vođstva sredinom prvog dela. U trećem minutu nastavka Strahinja Furtula je duplirao vođstvo. „Crveno – beli“ su smanjili golom Dragana Repca (75). Pobedu Sivčana potvrdio je iskusni napadač Marko Matijašević golovima u 84. i 94. minutu.

BSK je golom Stefana Đukića došao do važne pobede na gostovanju u Liparu. Domaćin je poveo golom Radosavljeva u 32. minutu. Četiri minuta kasnije poravnao je Veljko Vukadinović sa „bele tačke“. Ovim trijumfom ostali su u igri za drugu poziciju. Crvenka je pobedila na gostovanju u Obrovcu, dok je Slavija u derbiju začelja dobila Krila Krajine.

Tabela: Žak 54, Rusin 40, BSK 40, Dinamo 1923 – 32, Crvenka 31, Lipar 30, Polet (S) 28, ČSK 28, Kordun 26, Borac 46 – 25, Radnički 24, Ravangrad 2018 – 23, Krila Krajine 23, Slavija 20, Krivanj 19, Mladost 9.

Parovi narednog (21) kola: Slavija – Mladost, Krila Krajine – ČSK, Krivanj – Kordun, Ravangrad 2018 – Lipar, BSK – Polet (S), Radnički – Borac 46, Crvenka – Dinamo 1923, Žak – Rusin.

Izvor: somborsport.org

Jutarnja rutina 30-30-30 podrazumeva konzumiranje 30 grama proteina i vežbanje 30 minuta ubrzo nakon buđenja, a može da pomogne u kontroli telesne težine i šećera u krvi.

Metodom 30-30- 30, konzumira se 30 grama proteina u prvih 30 minuta nakon buđenja. Mogu da se jedu ugljeni hidrati i masti, ali najvažnije je da doručak sadrži oko 30 grama proteina.

Sledeći korak je vežbanje od 30 minuta. Preporučuje se da se rade kardiovaskularne vežbe. To znači kardio vežbe niskog intenziteta koje malo ubrzavaju puls, ali ne previše, poput hodanja ili vožnje bicikla u rekreativnom režimu.

Cilj je da se održite puls na ili ispod 135 otkucaja u minuti.

- Postoje brojni naučni dokazi da konzumiranje više proteina, posebno za doručak, može pomoći u smanjenju unosa kalorija tokom ostatka dana, jer proteini pomažu da se duže osećate siti - rekao je za Health Josten Fiš, registrovani dijetetičar.

Konzumiranje više proteina ali istog broja kalorija može podstaći brži gubitak težine.

- Pored toga, konzumiranje adekvatnog doručka bogatog proteinima može pomoći u stabilizaciji šećera u krvi i borbi protiv insulinske rezistencije, uzroka tvrdoglavog gubitka težine - rekla je za Health Mišel Rutenštajn, registrovana dijetetičarka i kardiološka dijetetičarka.

Koraci za početak dana ovom metodom

Prvi korak - jesti 30 grama proteina

Treba pojesti 30 grama proteina u roku od 30 minuta nakon buđenja ujutru. Obroci mogu da budu:

svež sir sa ananasom
voćni smuti napravljen od proteinskog praha
grčki jogurt preliven orasima
hleb sa visokim sadržajem proteina preliven puterom od orašastih plodova ili jajima i sirom
kinoa prelivena tofuom, jajima, pasuljem ili sirom
kajgana, prelivena sirom

Drugi korak - vežbanje 30 minuta

Fokus treba da bude na kardiovaskularnim vežbama, a ne na treningu snage. To može da bude:

džogiranje
plivanje u bazenu
opuštena vožnja bicikla
plesanje uz muziku
trčanje na traci ili kroz naselje.

Prednosti metode 30-30-30

Metoda 30-30-30 pomaže u sagorevanju telesne masti umesto čiste mišićne mase. Postizanje brzine otkucaja srca iznad brzine otkucaja srca u mirovanju poboljšava ili održava kondiciju i podstiče sagorevanje telesne masti.

Konzumiranje proteina za doručak takođe može podržati ovaj cilj sagorevanja masti.

- Konzumiranjem 30 grama proteina u prvih 30 minuta nakon buđenja, pojedinci mogu pokrenuti svoj metabolizam i obezbediti svom telu esencijalne hranljive materije - rekao je Fiš:

- Doručak bogat proteinima može pomoći u kontroli apetita i regulisanju nivoa šećera u krvi.

(Blic)

Generacija Z sve češće pristupa ljubavnom životu praktično i organizovano, kroz dejting trend koji se zove "stack dating", piše HuffPost.

Šta je "stack dating"?

"Stack dating" znači da u jednoj nedelji (a ponekad i u isti dan) imate više kratkih ljubavnih sastanaka i to dok obavljate svakodnevne aktivnosti - idete na kafu, u šetnju, u teretanu, a čak i dok ručate napolju. U Tinderovom "Future of Dating" izveštaju navodi se da je 51 odsto pripadnika generacije Z otvoreno prema novim načinima uklapanja dejtinga u svoj dnevni raspored.

Pol Brunson opisuje taj pristup kao planiranje ostatka dana. Ideja je da se ljudi brže upoznaju uživo, umesto da se nedeljama dopisuju. Brunson tvrdi da generacija Z ne želi da dejting "pojede" njihov celi dan niti da razbije rutinu, važno im je vreme, ali i osećaj da sve ostaje pod kontrolom.

"U svojoj srži, 'stack dating' je odgovor generacije koja kaže: 'Želim smislen odnos, ali želim da poštujem i svoju rutinu, svoje blagostanje i svoje prioritete'" - piše B92.

Da li ovaj trend povećava šanse da nekog upoznate?

Brunson smatra da može da poveća šanse - ne zato što ćete "nabacati" više dejtova, nego zato što su susreti kratki, opušteni i bliži vašem stvarnom životu. Kad ste manje pod pritiskom, lakše je da budete svoji i brže se vidi hemija među partnerima (ili, pak, njeno nepostojanje).

S druge strane, Ema Hatorn, stručnjakinja za ljubavne odnose na sajtu Seeking.com, nije oduševljena ovim pristupom. Prema njenom mišljenju, "stack dating" često završi kao moderni "speed dating" za prezaposlene: praktično, ali previše usmereno na broj dejtova, a premalo na kvalitet.

Upozorava da ovaj tempo mnogima postane emocionalno naporan - kad dejting počne da izgleda kao još jedna obaveza u kalendaru, lako nestanu i uzbuđenje i prisutnost.

Za kraj, nameće se pitanje: da li tretiranje dejtinga kao zadatka pomaže da pronađete ljubav - ili vas samo vodi prema najlakšoj opciji, osobi koja se slučajno uklapa u vaš raspored. U toj opsesiji optimizacijom često strada spontanost, a upravo je ona važna i u vezama.

Da li bi trebalo da kažete svom dejtu da nije jedini/a?

Ako praktikujete "stack dating", da li bi trebalo ovtoreno da govorite o tome? Hatorn smatra da je iskrenost najbolja politika: moderni dejting ionako često podrazumeva da se ljudi viđaju s više osoba, ali otvorenost sprečava pogrešna očekivanja kasnije.

Ne morate to odmah da kažete na prvom dejtu, no, ako se već spomene, bolje je da ne lažete - teško je da gradite nešto smisleno ako je od starta neiskreno.