Sombor.info

"Pripadnici policije u Somboru uhapsili su U. M. (21) iz Sivca zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja", saopšteno je.

On se sumnjiči da je 28. marta, oko 3 sata ujutru, u Sivcu izazvao saobraćajnu nesreću, vozeći "citroen" udario devojku (29) koja je prelazila ulicu na obeleženom pešačkom prelazu.

Dvadesetdvogodišnja devojka je od zadobijenih povreda preminula u Opštoj bolnici u Somboru.

U. M. je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana, prenosi Blic.

Proteklog vikenda odigrano je 20. kolo odbojkaške Druge lige Sever. Somborski klubovi ostvarili su polovičan učinak. Goks In je u derbiju začelja poražen u pet setova od mesto bolje plasirane Panonije. Somborke su bolje otvorile meč i relativno lako došle do početne (25:10) prednosti u setovima. Ekipa iz Bačke Palanke je uzvratila i naredna dva (23:25, 15:25) rešila u svoju korist. Domaći sastav se ne predaje i uspešno privodi kraju četvrti set (25:22) za izjednačenje. Ipak, u odlučujućem setu ekipa Panonije uspeva da prelomi susret i osvoji nova dva boda. Goks In je upisao 18 poraz, zauzima poslednje mesto sa samo dva boda.

CVS Elbraco Tehnolend je na svom parketu iznenadio ekipu Apatina koja je već ranije obezbedila prvo mesto i plasman u BPŠ Prvu ligu Srbije. Domaćin je susret rešio u tri seta (25:18, 25:20, 25:17). Dva kola pre kraja šampionata CVS je deveti tim lige sa 20 bodova. 

U pretposlednjem kolu Goks in gostuje sedmoplasiranom Bavaništu, dok će CVS Elbraco Tehnolend gostovani drugoplasiranom NS Volej Timu - piše somborsport.org.

Stonoteniski klub “Apatin” je u okviru 11. kola Severno-bačke lige ostvario sigurnu i ubedljivu pobedu u gostima protiv ekipe “ŽAК 2” iz Sombora rezultatom 4:0. Za ekipu Apatina nastupili su Bogdan Cvjetićanin, Ranko Cvijanović i Vlado Кovčin, koji su maksimalno opravdali očekivanja i bez izgubljenog meča doneli svom timu nova tri boda.

Prvi bod za Apatin doneo je Bogdan Cvjetićanin, koji je savladao svog protivnika rezultatom 3:0 u setovima (5:11, 6:11, 7:11). Drugi bod je osvojio Ranko Cvijanović, takođe maksimalnim rezultatom 3:0 (6:11, 7:11, 4:11), a treći bod pripao je Vladi Кovčinu, koji je još jednom potvrdio dominaciju Apatinaca pobedom od 3:0 (5:11, 11:13, 6:11). Tačku na ovaj meč stavio je dubl u sastavu Bogdan Cvjetićanin / Ranko Cvijanović, koji je nakon velike borbe slavio rezultatom 3:2 (8:11, 11:4, 8:11, 11:5, 12:14) za konačnih 4:0 - piše Radio Dunav.

U narednom, 12. kolu Apatinci dočekuju ekipu “Sente”. Meč je zakazan za 18. april u 17 časova, a iz kluba pozivaju sve ljubitelje sporta da dođu i podrže njihove stonotenisere.

16. Međunarodni festival „Šareni vokali 2026” održan je u subotu, 28. marta u Narodnom pozorištu Sombor. Na festivalu je učešće uzelo 26 mladih muzičara iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Rusije i Mađarske, koji su se takmičili u četiri uzrasne kategorije i kategoriji dueta.

Gran pri festivala žiri je dodelio Petru Ugrenu koji je nastupio sa kompozicijom „Šarene oči”, čiju muziku, tekst i aranžman potpisuje Nesko Hadžimuratović.

U 1. kategoriji najbolja je bila Anđelina Milović, u 2.a kategoriji Milica Laković, u 2.b kategoriji Maja Кukrika, u 3. kategoriji Petra Todorić, a najbolji duet otpevale su Mina Кozeljac i Jelena Todosić.

Nagrada za scenski nastup dodeljena je Petri Todorić, nagradu publike dobio je Jakov Mladenović, a priznanje je dobila i Marina Mraović, dok je nagradu šarena biografija dobila Margaret Кevorkian.

Takmičari su i ove godine nastupili uz pratnju Dečjeg hora „Šareni vokali“ i Horića „Šareni vokalčići“.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. april

Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Anthropic danas je predstavila novu funkciju koja omogućava da njen AI asistent Claude sam obavlja zadatke na korisnikovom računaru

Nova funkcija omogućava da korisnik, na primer, sa telefona pošalje zadatak ovom asistentu, a on zatim na računaru otvara aplikacije, koristi internet pregledač, popunjava tabele i završava konkretne poslove.

Prema navodima Anthropica, Claude može da otvara fajlove, koristi internet pregledač, pokreće aplikacije i izvršava različite korake bez potrebe da korisnik sve radi ručno.

Kompanija navodi da je opcija trenutno dostupna kao istraživačka verzija i da je za sada ograničena na operativni sistem macOS - piše B92.

Anthropic je kao primer prikazao situaciju u kojoj korisnik kasni na sastanak i preko telefona traži od Claudea da presene prezentaciju u PDF format i priloži je uz poziv za sastanak.

Suština novog sistema je da AI više ne služi samo za odgovore na pitanja, već i za konkretno izvršavanje zadataka, prenosi CNBC.

Kompanija time pojačava svoje prisustvo u trci za razvoj korisnijih AI agenata, odnosno sistema koji mogu samostalno da obavljaju više koraka u ime korisnika.

Majka šesnaestogodišnje Princes Dikson, koja je godinama trpela onlajn zlostavljanje na platformi Tatl Lajf, našla se na meti novih kritika nakon što je objavila fotografije sa sahrane svoje ćerke.

Majka tinejdžerke koja je sebi oduzela život nakon zlostavljanja na internet stranici Tattle Life suočila se sa talasom kritika zbog objavljivanja snimaka sa sahrane svoje ćerke.

Influenserka Sofi-Mej Dikson podelila je fotografije sa ispraćaja svoje 16-godišnje ćerke Princes, koja je preminula u februaru nakon što je godinama bila žrtva zlostavljanja na kontroverznoj internet stranici poznatoj kao "raj za hejtere", piše Dejli Mejl.

Učenica je bila meta neželjene pažnje na "toksičnim" forumima, gde se od svoje 14. godine suočavala sa stalnim pogrdnim komentarima o svom telu i izgledu. Njena majka, influenserka Dikson, prvobitno je bila meta zlostavljanja, sa više od 10.000 objava o njoj i njenoj porodici na toj stranici, gde anonimni korisnici kritikuju i šire tračeve o javnim ličnostima.

Međutim, nakon što je Dikson, koja je svoj luksuzni način života prikazala u emisiji "Blinging up Baby" na Channel 5, 2014. godine, obrisala neke profile na društvenim mrežama, trolovi su se okrenuli njenoj ćerki.

Dikson (32) objavila je fotografije na kojima, obučena u belo, naslanja glavu na ćerkin kovčeg, kao i druge slike sa sahrane održane 26. marta. Bila je primorana da odgovori na okrutne komentare ispod objava na Instagramu i TikToku.

Odbrana od kritika

U opisu crno-bele fotografije napisala je da je 26. mart 2026. bio dan kada je poslednji put položila svoju devojčicu na počinak i da joj nedostaje deo nje koji je zauvek nestao. Navela je da je telefon držala u ruci jer je upravo uzimala svoje stvari, ali da nije mogla da ode bez još jednog ličnog trenutka sa svojim prvorođenim detetom.

Objasnila je da je angažovala fotografe kako bi diskretno zabeležili poslednje trenutke, jer su emocije bile preplavljujuće. Rekla je da je odlučila da podeli snimke i da to nije učinila zbog pregleda, već zato što su ti trenuci za nju dragoceni - piše B92.

Godine zlostavljanja

Neposredno pre smrti, Princes je postala povučena i nije mogla da ide u školu zbog onlajn maltretiranja. "Hejteri"su navodno pravili lažne profile kako bi pratili njene objave na TikToku i ismevali je.

Dikson je ranije prijavila zlostavljanje na Tatl Lajfu policiji u Eseksu, ali joj je rečeno da je to "građanska stvar", navodi se u pismu koje su poslanici uputili izvršnoj direktorki Ofkoma. U septembru 2024. izrazila je zabrinutost zbog uticaja komentara na mentalno zdravlje svoje ćerke.

Diskusija o Princes na Tatl Lajfu aktivna je od februara, a korisnici i dalje objavljuju uvredljive komentare, optužujući njenu majku i ismevajući sahranu.

Stranica poznata kao "raj za hejtere"

Tatl Lajf, pokrenut pre osam godina i sa oko 12 miliona posetilaca mesečno, postao je mesto optužbi za zlostavljanje, "doksovanje" i širenje neistina. Meta su bile poznate ličnosti poput Viktorije Bekam i Dejvida Bekama, TV voditeljke Stejsi Solomon, influenserke Moli-Mej Hejg, ali i manje poznate "mama blogerke".

Vlasnik stranice, Sebastijan Bond, razotkriven je u junu 2025. nakon što su Dona i Nil Sends dobili 300.000 funti odštete zbog klevetničkih tvrdnji. Posle dvogodišnje pravne bitke, Visoki sud Severne Irske dodelio im je odštetu zbog klevete i uznemiravanja.

Prošlog meseca Dikson je za Dejli Mejl izjavila da prolazi kroz najgoru noćnu moru svakog roditelja. Rekla je da je ćerki oduzela telefon, ali da to nije sprečilo zlostavljanje jer su se onlajn i stvarni život preplitali. Navela je da su komentari nastavljeni čak i nakon smrti njene ćerke.

Političari traže gašenje stranice

Grupa od 20 laburističkih poslanika u februaru je pisala regulatornom telu Ofkom, tražeći hitnu akciju za zatvaranje stranice nakon smrti tinejdžerke.

Pismo je upućeno izvršnoj direktorki Ofkoma Dejm Melani Dous i povereniku za informacije Džonu Edvardsu, uz navode da je Princes više od dve godine trpela uznemiravanje odraslih korisnika.

Portparol Tatl Lajfa izrazio je saučešće porodici i naveo da je potrebno sačekati završetak istrage mrtvozornika pre donošenja zaključaka.

Portparol Ofkoma izjavio je da je zaštita dece na internetu prioritet i da regulator hitno kontaktira platformu kako bi proverio da li poštuje obaveze iz Zakona o bezbednosti na internetu.

Ispod ledenog pokrivača Grenlanda dešava se neobičan proces koji bi mogao pomoći naučnicima da bolje razumeju kako se ovaj ogroman ledeni sistem menja i topi.

Kako piše BBC Science Focus, duboko ispod površine led se polako kreće i formira neobične strukture nalik stubovima i vrtlozima – proces koji jedan naučnik opisuje kao „lonac ključale testenine“.

Led koji se ponaša kao tečnost

Ove neobične formacije prvi put su uočene još 2014. godine pomoću radarskog snimanja, ali njihovo poreklo dugo je bilo misterija.

Novo istraživanje sugeriše da je u pitanju termalna konvekcija – proces u kojem se topliji delovi materijala podižu, a hladniji spuštaju, stvarajući spor, kružni tok.

„Obično mislimo o ledu kao o čvrstom i nepokretnom materijalu“, rekao je profesor Andreas Born sa Univerziteta u Bergenu. „Zato je otkriće da delovi ledenog pokrivača prolaze kroz konvekciju, gotovo kao lonac ključale testenine, zaista fascinantno.“

Kako nastaju „stubovi“ u ledu

Naučnici smatraju da se ove strukture formiraju hiljadama godina, pod uticajem toplote koja dolazi iz unutrašnjosti Zemlje, prenosi Danas.rs.

Iako zvuči kontraintuitivno, fizički je moguće – jer je led, uprkos čvrstom stanju, mnogo „mekši“ nego što deluje.

Da bi proverili ovu hipotezu, istraživači su napravili digitalni model ledenog pokrivača Grenlanda, koristeći isti tip simulacija koji se koristi za proučavanje kretanja Zemljinog omotača.

Kada su podesili parametre poput debljine i strukture leda, model je počeo da pokazuje uzlazne „stubove“ i vrtloge, slične onima koji su zaista uočeni ispod Grenlanda.

Zašto je ovo važno

Otkriće ima značajne posledice za razumevanje klimatskih promena.

Grenlandski ledeni pokrivač prostire se na više od 1,7 miliona kvadratnih kilometara, a njegovo potpuno topljenje podiglo bi nivo mora za više od sedam metara.

Istovremeno, istraživanja pokazuju da se topljenje ubrzava: količina otopljene vode višestruko je porasla u poslednjim decenijama.

„Grenland danas beleži češće i intenzivnije epizode ekstremnog topljenja nego ranije“, upozoravaju naučnici.

Led je „osetljiviji“ nego što se mislilo

Jedan od ključnih zaključaka studije jeste da je led verovatno mekši i osetljiviji na pritisak nego što se ranije verovalo.

To je važno jer bolji uvid u ponašanje leda omogućava preciznije prognoze o tome koliko brzo će se ledeni pokrivači topiti i kako će to uticati na porast nivoa mora.

Razlog za brigu – ali ne i paniku

Ipak, istraživači ističu da same ove formacije ne znače da će se Grenland topiti brže nego što se već očekuje.

„Ove strukture su više poput fosila prošlih klimatskih uslova – ostatak debljeg, hladnijeg i stabilnijeg leda iz ledenog doba“, objašnjavaju autori.

Priroda i dalje iznenađuje

Na kraju, naučnici ističu da ovakva otkrića pokazuju koliko još toga ne znamo o procesima koji oblikuju planetu.

Svako novo saznanje, kako navode, pomaže da se bolje razume budućnost klimatskih promena – ali i budi divljenje prema prirodi.