Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65, a žene sa 63 godine i osam meseci, ali uz dovoljno dugačak radni staž, odlazak u penziju moguć je i ranije. Tako je za prevremenu penziju dovoljno 60 godina, ali i najmanje 40 godina staža. Iako je ideja o ranijem penzionisanju primamvljiva verovatno svim građanima, u ovom slučaju, penzija će biti manja.
Milenko P. počeo je da radi mlad, pa je 40 godina radnog staža imao i pre nego što je napunio 65 godina, te je iskoristio svoje pravo da ranije ode u penziju.
“Penzionisao sam se sa 62 godine i prema mojoj računici, moja primanja bi bila oko 50.000 dinara, da nisam otišao u prevremenu penziju. Ovako sam znao da će to biti nešto manja suma i u mom slučaju to je 43.880 dinara”, priča ovaj penzioner.
Takvo umanjenje propisano je Zakonom o PIO prema kojem se, za svaki mesec ranijeg odlaska, iznos penzije umanjuje za 0,34 odsto.
Kada se sve sabere, penzija može da bude umanjena najviše 20,4 odsto u odnosu na regularnu, onu koja bi se isplaćivala da je, pored radnog staža, ispunjen i starosni uslov.
U slučaju Milenka, njegova primanja su umanjena za 170 dinara za svaki od 36 meseci koliko je ranije otišao u penziju. A to znači 6.120 dinara mesečno.
Uslov za prevremenu penziju
Da bi ostvarili pravo na penziju, građani Srbije moraju da imaju minimum 15 godina radnog staža, ali istovremeno 65 godina života za muškarce, a za žene 63 godine i osam meseci.
Međutim, postoje građani koji rano počnu da rade, a njima se otvara mogućnost da ranije prekinu sa radom.
Tako svi koji imaju 60 godina, a ujedno i 40 godina radnog staža, mogu da se penzionišu. Ipak, svi oni će primati umanjeni iznos penzije.
Dokumentacija potrebna za prevremenu penziju
Pored samog zahteva za ostvarivanje prava na prevremnu penziju i ličnog identifikacionog dokumenta (lična karta ili uverenje o prebivalištu), potrebno je pripremiti još dosta dokumentacije.
To su dokazi o penzijskom stažu, poput radne knjižice, uverenja o beneficiranom stažu, ali i drugih isprava, kao što su uverenje, potvrda i slično, u originalu ili overenoj kopijia, a svakako PIO fondu treba dostaviti i fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja.
Zatim, oni koji su služili vojni rok, treba da dostave i dokaz o regulisanom vojnom roku.
Takođe, građani koji primaju neku vrstu novčane naknade od države, treba da dostave dokaz o koršćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ u opštini ili Agencija za privredne registre, i to za period od 1. januara 2006. godine pa nadalje.
Sledeći dokument je uverenje o plaćenom doprinosi za PIO, koje izdaje Poreska uprava za obavljanja samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi. Inače, samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine ne moraju da podnesu ovo uverenje, a i sto važi i za sveštenike i verske službenike koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004.
Konačno, ukoliko je budući penzioner radio u inostranstvu, treba da podnese dokaz o stažu koji je tamo ostvario.
Moguć i povratak na posao
Povratak na posao nakon prevremenog odlaska u penziju je moguć, i to je ujedno način da penzioner poveća svoja primanja. Ako se penzioner odluči na ovaj korak, on treba da radi minimum godinu dana da bi imao pravo na novi obračun penzije.
Izvor: nova.rs
