Svečano uručenje nagrade - petak. 6. jun, u 12.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića
Tročlani stručni žiri, u sastavu David Kecman Dako, književnik i kritičar (predsednik), Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar, i pesnik Slobodan Zubanović, prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja, bio je jednoglasan u odluci da Pesnička povelјa „Venac Laze Kostića” za 2025. godinu pripadne Simonu Grabovcu, srpskom pesniku, esejisti, književnom i pozorišnom kritičaru.
Venac Laze Kostića je priznanje koje se istaknutim i delom već uveliko potvrđenim srpskim pesnicima dodelјuje za celokupan pesnički opus. Laureatu se nagrada dodelјuje početkom juna, kao centralni deo programa jedinstvene književne manifestacije „Dan Laze Kostića”, koju somborsko Uruženje građana „Ravangradsko proleće” i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u sadejstvu priređuju uz pokrovitelјstvo Grada Sombora.
– Bilo o čemu da je reč, a najpre o motivima kojima je zaokuplјen i time izazvan da se prikloni pisanju lirike, esejističkih dela, književne i pozorišne kritike – ističe se u obrazloženju žirija – Simon Grabovac delom i u stalnom usponu potvrđuje svoju stvaralačku zasebnost, izrazitu individualnost. Na tome se temelјi sva njegova samosvojnost kojom se već prvim pesničkim knjigama objavlјenim krajem minulog veka, izdvojio iz tadašnjeg, dominantnog „avangardizma”, kada je poetska reč – kako i sam kazuje u svojim esejima – bila „zagađena pesničkom melanholijom i ništa se drugo nije moglo videti, čuti...” Za razliku od mnogih svojih savremenika, bilo da je reč o starijim ili o pesnicima iz svoje generacije, nije brzao u objavlјivanju knjiga. Zanimlјivo je da je između prve i druge pesničke zbirke prošlo pet, a do treće je moralo da prođe i dvanaest godina. Znalački, strplјivo, neprestano izgrađujući svoj poetski koncept, tokom minule četiri i po decenije dostigao je književnu zrelost sa veoma naglašenim ličnim pečatom. Takva originalnost i doslednost u građenju moderne poetske izražajnosti od ličnog lirskog znakovlјa „dovela” ga je i do Venca sa imenom Laze Kostića.
Iz bibliografije Simona Grabovca izdvajamo ono najbitnije.
Rođen je 1955. godine u Podnovlјu (BiH). Studije završava na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je član redakcije časopisa Polјa (1979‒1984) i glavni i odgovorni urednik izdavačke delatnosti Novog zenita (Srpski književni magazin i knjige) od 1992. do 1994. godine. Bavio se i dramaturškim radom. Osnovao je sa Zvonimirom Pavlovićem pozorišnu grupu Interventna trupa „Forgov” (1989‒1990). Bio je urednik i selektor Malog pozorja (1985‒1994) koje je, s kolegama, transformisao u Internacionalni festival alternativnog i novog teatra INFANT, 1995. godine. Bio je njegov umetnički i programski direktor, selektor i izvršni producent. Autor je koncepta i urednik Novosadskog letnjeg festivala (1994, 1995. i 1996), kao i polazišnih tekstova za predstavu Čudna petlјa. Dramaturg je predstava Uroboros, Izlog, Naše mesto, 10 (Desetka) i autor dva libreta za moderan balet: Predsmrtna lјubavna pesma i Najlepše pevaju zablude. Za kulturno-umetnički program RTS ‒ TV Novi Sad napisao je nekoliko scenarija ‒ Četvrt veka Polјa, Vojvođanski pesnici, Danilo Kiš: Detinjstvo, Triptihon... Priredio je sedam zbornika Strategije novog teatra, kao i zbornike radova Ka drugačijem teatru i Dijalog o festivalima. Pored književne bavi se i pozorišnom kritikom, promišlјanjem pozorišta, posebno alterativnim i novim teatrom: Prosijavanje (Monografija povodom 35 godina INFANT-a), 10. INFANT, Magična petlјa, INFANT prototip, Magična petlјa 2, Kritičari o „Bapi”, Jaćin AO 5/1 i Poetika alternativnog teatra.
Objavio je trideset knjiga, od toga petnaest pesničkih:
Krtičnjak (1979), Velikom ovnu (1984), Prasak (1991), Posipanje pepelom (1991), Strašni lik, izabrane pesme (2002), Tok stvari (2006), Isiot (2008) i na nemačkom jeziku 2013. a na makedonskom jeziku 2017, Klјučne reči (2010), Povratne pesme (bibliofilsko izdanje, 2011), Koncentrični krugovi, izabrane i nove pesme, 2015), Loža (2016), Duboka tišina (2021) i Proplanak (2024). Priređivač je pesničke antologije Nenadmašne poeme (2023).
Dobitnik je književne nagrade „Teodor Pavlović” za knjigu pesama Duboka tišina (2021), nagrade Pečat varoši sremskokarlovačke (1980), Zlatne značke KPZ Srbije (1991), nagrade „Gojkov Šešir” (2019) i nagrade „Dušan Vasilјev” za knjigu Proplanak (2025)
Živi i stvara u Novom Sadu.
