Sombor.info

Košarkaši Sombora za vikend su „deklasirali“ ekipu Karađorđeva u trećem kolu plej -ofa 2. MRL KSV Sever – grupa B. Somborci su slavili 83:53 (29.12, 21:10, 18:18, 15:13).

Pitanje pobednika rešeno je već do poluvremena kada su domaćini stekli nedostižnu prednost (+28). U nastavku igre su spustili gas i mirno meč priveli kraju. Dejan Ilić i Nikola Vuković bili su najefikasniji igrači pobedničkog tima sa po 17 poena. Vukeljić i Đurica su meč završili sa po 16 poena, dok je dvocifreni bio i Repaja koji je ubacio 11 poena. U strelce su se upisali još i Brkić (4), te Trivunović (2).

Nakon ove pobede Sombor je zadržao prvo mesto B grupe plej – ofa sa 9 bodova. Jedinstvo iz Novog Bečeja je nakon pobede nad Radivoje Koraćom preuzelo drugo mesto sa bodom manje.

U poslednjem (4) kolu ove faze takmičenja Sombor gostuje ekipi Radivoje Korać. Da podsetimo, njihov prvi duel završen je tesnom pobedom Somboraca - piše somborsport.org.

Na 54. Međunarodnoj izložbi slika, rukotvorina i kolekcionarstva, održanoj od 6. do 9. aprila 2026. godine u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Кanjiži, predstavljeno je oko 2.500 različitih rukotvorina iz 51 udruženja iz više zemalja. Ova tradicionalna manifestacija okupila je veliki broj umetnika i kolekcionara, potvrđujući svoj značaj na međunarodnoj sceni amaterskog i primenjenog stvaralaštva.

Poseban uspeh i ove godine ostvario je Umetnički studio Sombor, koji je petu godinu zaredom osvojio prvo mesto u konkurenciji umetničkih klubova. Članovi studija predstavili su se sa ukupno 71 radom, iza kojih stoje 62 autora, realizovana u različitim likovnim tehnikama.

Prema zvaničnim rezultatima, umetnici iz Sombora osvojili su 27 prvih, 29 drugih i 15 trećih nagrada, čime su ubedljivo zauzeli vodeću poziciju sa ukupno 770 bodova. Ovaj rezultat dodatno potvrđuje kontinuitet kvaliteta i posvećenosti u radu studija - piše Radio Dunav.

Posebno priznanje – zvanje velemajstora, koje dodeljuje Savez kolekcionara Republike Srbije, pripalo je dugogodišnjoj članici studija, Кristini Dragaš, iz Кljajićeva, za njen izuzetan doprinos i umetnički izraz.

Radni tim koji je predstavljao studio činili su: Aleksandra Macanović, Maksim Novaković, Tijana Doktor, Milica Čegar, Nikolina Mrgić, Eleonora Кoril i Peršić Danijel. Njihova organizacija i angažovanje doprineli su još jednom značajnom uspehu somborskog studija.

Ovogodišnji rezultati jasno pokazuju da Umetnički studio Sombor ostaje jedan od vodećih predstavnika umetničkog amaterizma u regionu, sa stabilnim kvalitetom i prepoznatljivim umetničkim identitetom.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. april

Propuštena kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine gorka je pilula za sve ljubitelje srpskog fudbala. Srbija je završila treća u grupi iza Engleske i Albanije, i po drugi put zaredom ostaje kod kuće dok se ostatak sveta sprema za veliki turnir u SAD, Kanadi i Meksiku.

Ali utakmica ima, i klađenja će biti. Svetsko prvenstvo 2026 je prvo sa 48 ekipa, što znači više mečeva, više kvota i više mogućnosti za sportsko klađenje nego ikada ranije. Od juna do jula biće odigrano čak 104 utakmice.

Koga pratiti kad naših nema?

Za srpske navijače koji traže tim za navijanje, prirodni kandidati su susedi i rivali. Hrvatska se kvalifikovala i tradicionalno pravi iznenađenja na velikim turnirima. Bosna i Hercegovina se plasirala kroz baraž i nastupa prvi put od 2014. godine. Od favorita, Španija, Francuska, Nemačka, Portugal i Brazil krase svaku listu pretendentata.

Klađenje na Mundijal 2026

Kladionice otvaraju kvote mesecima unapred. Favoriti poput Španije i Francuske nose niske kvote (oko 5.00-7.00 za osvajanje), dok egzotičniji pobednici mogu ići i do 50.00 i više. Pored konačnog pobednika, popularne opcije su klađenje na prolazak grupe, tačan rezultat meča i klađenje uživo tokom utakmice.

Pre nego što uplatite prvi tiket, vredi proveriti koje kladionice u Srbiji nude najbolje bonuse dobrodošlice. Razlike u uslovima između operatera mogu biti značajne. Detaljan pregled trenutnih bonus ponuda kladionica u Srbiji možete naći na novom portalu Sportsko-Kladjenje.rs, koji prati sve licencirane operatere na srpskom tržištu.

Pametno klađenje na velikom turniru

Mundijal donosi i zamke. Grupna faza puna je iznenađenja i u svakom turniru po neka velika ekipa ispadne ranije nego što se očekuje. Klađenje na autsajdere u grupnoj fazi istorijski donosi dobre prinose, ali samo uz disciplinu i jasno postavljen budžet.

Jedno je sigurno: čak i bez Srbije, ovog leta biće o čemu pričati.

Priprema za dobar dan ne svodi se samo na uhodanu jutarnju rutinu, iako je i ona važna. Važno je i kako provodite veče, a to često zanemarujemo.

Možda će vas iznenaditi koliko nekoliko malih promena u večernjim navikama može uticati na to kako ćete se osećati sledećeg jutra, piše HuffPost. Stručnjaci su otkrili koje večernje navike najpozitivnije deluju na raspoloženje sledećeg dana. Evo šta savetuju.

Večernja šetnja

Kratka večernja šetnja može pomoći da smirite misli. Bilo da je reč o šetnji po kraju nakon večere ili poslednjem izlasku sa psom, nekoliko minuta laganog kretanja na otvorenom može smanjiti nivo šećera u krvi nakon obroka i pomoći vam da se opustite.

"Svako veče idem u šetnju, što mi pomaže da prođem u glavi sve što se dogodilo tokom dana, a istovremeno se povećava protok krvi u mozgu", rekao je za HuffPost Lee Chambers, britanski psiholog. "To mi pomaže da složim misli i smirim um pa na spavanje odlazim miran i s puno tišim mislima."

Odložite mobilni, po mogućnosti u drugu sobu

Nema sumnje da kvalitetan san dosta utiče na to kako ćete se osećati sledećeg jutra, a za to postoje brojna istraživanja, rekla je Laurie Santos, profesorka psihologije na Univerzitetu Jejl i voditeljka podcasta "The Happiness Lab".

Kako biste se bolje odmorili, poradite na takozvanoj higijeni spavanja, odnosno navikama i uslovima koji utiču na kvalitet sna. Veliki deo toga odnosi se i na način na koji uveče koristimo uređaje.

"Ugasite ekrane otprilike 30 minuta pre spavanja i razmislite o tome da uređaje držite dalje od kreveta kako ne biste došli u iskušenje da ih proveravate tokom noći", rekla je Santos. "Takođe preporučujem da nabavite jedan od onih staromodnih budilnika koji nisu povezani s društvenim mrežama."

Okupajte se u toploj kupki ili se istuširajte

Justine Grosso, psihološkinja koja se bavi povezanošću uma i tela, zagovara večernju kupku zbog njenih fizičkih i mentalnih dobrobiti.

"Pokazalo se da kupanje, za razliku od tuširanja, može popraviti raspoloženje kod osoba s depresijom, poboljšati san kod osoba s nesanicom i pozitivno delovati na kardiovaskularni sistem", objasnila je.

Ipak, ako nemate kadu ili jednostavno ne volite kupke, i večernje tuširanje ima svoje prednosti. Kako je savetnik za spavanje Robert Oexman ranije rekao za HuffPost, "tuširanje uveče može poboljšati san jer podstiče pad telesne temperature, što pomaže da lakše zaspite i imate kvalitetniji san". Topla kupka ili tuš mogu pripremiti telo za odmor.

Uradite "skeniranje" tela

Prema Cortlandu Dahlu, naučniku iz Centra za zdrave umove Univerziteta Viskonsin-Medison, svesno skeniranje tela je moćan način za ublažavanje hroničnog stresa i preteranog razmišljanja. Ovu jednostavnu vežbu usredsređene svesnosti možete raditi ležeći u krevetu.

"Fokusirajte se na svaki deo tela, počevši od glave i polako se spuštajući sve do nožnih prstiju", rekao je. "Obratite pažnju na osećaje u telu, s toplinom i bez osuđivanja. To aktivira moždanu mrežu važnu za samoregulaciju i unutrašnju ravnotežu. Ujedno je to odličan način da se oslobodite stresa i otpustite napetost koja se nakuplja u užurbanoj svakodnevici."

Razmislite o danu

Mnogi od nas skloniji su da razmišljaju o svemu što nisu stigli da obave nego što zastanu i priznaju šta su tokom dana ipak uspeli.

"Bilo da to zapišete ili samo nakratko o tome razmislite, prisetite se koraka koje ste preduzeli prema cilju, izazova koje ste savladali ili zadataka koje ste završili, bez obzira na to koliko mali bili", rekao je Chambers. "Taj osećaj napretka daće vam zalet za sledeći dan."

Dahl je samorefleksiju takođe nazvao "sjajnim načinom da zaokružite užurban dan". Predlaže da odvojite trenutak i razmislite o tome šta ste naučili i kako ste tog dana napredovali.

"Pokušajte da na stresne događaje gledate kao na priliku da bolje upoznate sebe ili da se više uskladite sa svojim vrednostima i onim što vam je zaista važno", rekao je. "Ta jednostavna praksa jača našu sposobnost uvida i može nam pomoći da u novi dan uđemo otvorenog uma i spremni da učimo."

Završite dan zahvalnošću

Pre spavanja zapišite tri do pet stvari na kojima ste zahvalni. Santos je pritom spomenula istraživanje psihologa Roberta Emmonsa, profesora na Univerzitetu Kalifornija. On i njegovi kolege "otkrili su da već i jednostavno prisećanje na ono na čemu ste zahvalni može znatno poboljšati blagostanje", rekla je. "Zato bi večernji spisak zahvalnosti mogao da postane vaša svakodnevna navika", prenosi Index.hr.

Dahl takođe preporučuje da dan završite kratkom praksom zahvalnosti. "Ako nekoliko minuta pre spavanja razmišljate o ljudima koje cenite i stvarima na kojima ste zahvalni, prirodno ćete se osećati manje pod stresom i povezanije dok tonete u san", rekao je.

Svake godine hiljade ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije pakuje kofere i kreće prema Sloveniji. Neki odlaze sa ugovorom u džepu, dok drugi dolaze na svoju ruku, s nadom da će na licu mesta pronaći posao. I jedni i drugi dele isti cilj — stabilan posao, pristojnu platu i život u zemlji koja funkcioniše po pravilima.

Ali, kako dobiti posao u Sloveniji kada niste državljanin EU? Šta zapravo treba da znate pre nego što pošaljete prvi CV? I zašto toliko ljudi iz regiona bira upravo ovu malu alpsku državu umesto Nemačke, Austrije ili Irske?

Odgovor nije komplikovan, ali zahteva pripremu. Slovenija privlači radnike iz regiona jer je jezik razumljiv, kultura bliska, a prosečna plata značajno viša nego u bilo kojoj zemlji bivše Jugoslavije. Kao članica Evropske unije, nudi uređen pravni sistem i zaštitu prava zaposlenih — nešto što mnogi u regionu dožive tek kada počnu da rade tamo - piše N1.

Ko može legalno da radi u ovoj zemlji?

Prvo pitanje koje svako postavi glasi: da li uopšte imam pravo da radim tamo? Ako posedujete hrvatski pasoš, stvar je jednostavna. Hrvatska je članica EU, pa njeni državljani mogu slobodno da se zaposle u Sloveniji bez ikakve dodatne dozvole. Dolazite, prijavljujete boravak i potom počinjete da radite.

Za državljane Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije procedura je drugačija. Potrebna je jedinstvena dozvola za boravak i rad — na slovenačkom poznata kao „enotno dovoljenje“. Ovaj dokument objedinjuje radnu i boravišnu dozvolu u jedno i bez njega ne možete legalno raditi. Ceo postupak obično traje od 30 do 60 dana.

Slovenija ima bilateralne sporazume o zapošljavanju sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom. To znači da određene kvote omogućavaju poslodavcima da zaposle radnike iz ovih zemalja bez dugotrajnog dokazivanja da za tu poziciju ne postoji lokalni kandidat. Ovi sporazumi znatno ubrzavaju proces, naročito za deficitarna zanimanja poput vozača, zavarivača i građevinskih radnika.

Gde tražiti otvorene pozicije?

Internet je najefikasniji alat za pronalaženje posla u Sloveniji, i to ne zato što je moderan, već zato što većina slovenačkih poslodavaca upravo tu objavljuje oglase.

Mojedelo.com: Najveća platforma za oglašavanje radnih mesta. Filteri po gradu, industriji i vrsti ugovora omogućavaju preciznu pretragu.
Optius.com: Fokusira se na mala i srednja preduzeća, pa je šansa da naiđete na firmu koja traži baš vaše zanimanje veća nego što biste očekivali.
Zaposlitev.info: Odličan za one koji žele brz početak, jer često objavljuje kratkoročne i sezonske oglase.

Pored portala, agencije za zapošljavanje igraju veliku ulogu. Adecco Slovenija, Manpower i ProMont su među najpoznatijim posrednicima. Prednost rada sa agencijom leži u tome što one poznaju kompletnu proceduru za dobijanje radne dozvole i mogu pomoći oko smeštaja i papirologije. Ipak, ovde je potreban oprez — uvek proverite da li je agencija licencirana i pažljivo pročitajte svaki ugovor pre potpisivanja.

Društvene mreže kao skriveni kanal

Evo nečega što portali za zapošljavanje neće reći: značajan broj ljudi iz regiona pronašao je posao preko Facebook grupa. Grupe poput „Posao u Sloveniji za ex-YU“ i „Radna mesta Slovenija – oglasi“ funkcionišu kao živa oglasna tabla. Firme i pojedinci direktno dele ponude, a vi možete i sami da objavite kakav posao tražite.

LinkedIn zaslužuje posebnu pažnju. Dobar profil na ovoj mreži može da otvori vrata na koja biste inače morali mesecima da kucate. Napišite sve na slovenačkom i engleskom jeziku, dodajte profesionalnu fotografiju i povežite se sa firmama koje posluju u Sloveniji.

Dokumenti koji otvaraju vrata

CV i motivaciono pismo na slovenačkom jeziku šalju jasan signal — ozbiljni ste i poštujete firmu kojoj se obraćate. Čak i ako vam slovenački nije jačastrana, potrudite se da dokumentacija bude na tom jeziku. Kvalitetan prevod i provera od strane nekoga ko dobro govori jezik čine razliku između prijave koja završi u korpi i one koja dođe na sto.

Struktura CV-ja treba da bude jasna i pregledna:

Lični podaci
Obrazovanje (sa godinom završetka)
Radno iskustvo (sa preciznim opisom pozicija)
Jezici i veštine

Europass format je standardizovan i prihvaćen širom EU, pa je odličan izbor. Dok je u IT sektoru engleski sasvim prihvatljiv, za većinu ostalih branši — od ugostiteljstva do logistike — slovenački CV ostavlja mnogo bolji utisak.

Šta vas čeka na razgovoru?

Razgovor za posao obično traje između 20 i 45 minuta, bilo uživo ili putem video poziva. Pitanja su često predvidljiva: „Zašto želite da radite baš kod nas?“ Odgovor koji povezuje vaše iskustvo sa konkretnim potrebama firme vredi više od opštih fraza.

Pitanje o radnoj dozvoli dolazi rano. Ako je nemate, budite otvoreni — recite da ste upoznati sa procedurom i da ste spremni da aplicirate. Poslodavci cene kandidate koji su informisani i koji neće odustati na prvoj administrativnoj prepreci.

Procedura nakon zaposlenja

Kada dobijete ponudu, sledi administrativni deo. Za „enotno dovoljenje“ (jedinstvenu dozvolu) potrebni su:

Ugovor o radu ili ponuda za zaposlenje.
Potvrda o smeštaju.
Prevedena diploma (ako poslodavac zahteva).
Kopija pasoša i potvrda o neosuđivanju.

Česta dilema: Mogu li da dođem kao turista i tražim posao na licu mesta? Da, možete boraviti u Sloveniji do 90 dana kao turista. Međutim, ne možete legalno raditi dok ne dobijete dozvolu. Ako vas poslodavac želi zaposliti, on pokreće proceduru, ali se često dešava da se morate vratiti kući dok dozvola ne bude odobrena.

Najtraženija zanimanja za početak

Za one koji nemaju mnogo iskustva ili tek uče jezik, postoji spektar poslova koji ne zahtevaju nostrifikaciju diplome:

Logistika i transport: Vozači sa B, C ili E kategorijom su izuzetno traženi.
Industrija: Rad u magacinu, pakovanje i rad u fabrikama.
Ugostiteljstvo i održavanje: Pomoćni radnici u kuhinji i osoblje za čišćenje.
Građevina: Potražnja je tolika da iskusni majstori pronalaze posao za svega nekoliko dana.

Ove pozicije služe kao odlična odskočna daska. Mnogi koji su počeli kao pomoćni radnici danas vode timove ili su otvorili sopstvene firme u Sloveniji.

Greške koje vas mogu koštati prilike

Slanje identičnog CV-ja svima: Svaka prijava mora biti prilagođena konkretnom oglasu.
Loš prevod: Gramatičke greške ostavljaju utisak neozbiljnosti.
Nepoverljive agencije: Uvek proverite licencu agencije i pročitajte recenzije korisnika.
Potpisivanje ugovora na slepo: Nikada ne potpisujte dokument koji ne razumete u potpunosti.

Slovenija je zemlja koja nagrađuje upornost. Prosečna plata je značajno viša nego u ostatku regiona, a uz nju dolaze i benefiti poput regulisanog radnog vremena i plaćenog prekovremenog rada. Pronalaženje posla ovde nije pitanje sreće, već pitanje odlučnosti i dobre pripreme.

Da li ste se ikada zapitali zašto se meso tokom pečenja smanji za polovinu, a tiganj preplavi čudna voda i bela pena.

Koliko ste se puta zaustavili pored frižidera u prodavnici i oduševili neverovatno niskom cenom pakovanog mlevenog mesa? Verovatno ste pakovanje bez mnogo razmišljanja stavili u korpu, pritom zanemarivši sitne bele tragove koji prožimaju crvenu masu.

Većina kupaca misli da je reč samo o malo više masnoće, ali iskusni mesari upozoravaju da takva kupovina može predstavljati rizik i za vaš novčanik i za vaše zdravlje.

Ako ste se ikada pitali zašto se meso tokom pečenja smanji na polovinu, a tiganj preplave čudna voda i bela pena, odgovor se krije upravo u tim nevidljivim signalima, piše Metropolitan.si.

Bele tačkice u industrijski pripremljenom mlevenom mesu nisu nužno dokaz kvalitetne masnoće. U velikim trgovinskim lancima često je reč o ostacima vezivnog tkiva, hrskavice i jeftinijih masnoća koje se dodaju kako bi se povećala težina proizvoda.

Problem nastaje jer se u takve dodatke često ubrizgava slana voda ili voda sa fosfatima kako bi meso pod neonskim svetlima izgledalo sveže i sočno. Kada takvo meso stavite na vruć tiganj, voda ispari, vlakna se skupe, a vi dobijete suv i žilav obrok koji je izgubio svoj izvorni ukus.

Jednostavan test za mleveno meso

Niska cena je, naravno, najjači mamac, ali mesari otkrivaju da se iza akcijskih ponuda često krije meso na samom kraju roka trajanja. Kako bi proizvodu vratili privlačnu boju, proizvođači ponekad koriste konzervanse koji prikrivaju prirodno sivljenje mesa.

Posebno obratite pažnju na bele mrlje koje izgledaju poput pahuljica ispod vakuumske folije. To može biti znak da je meso više puta zamrzavano i odmrzavano. Takav postupak direktno uništava strukturu proteina, zbog čega meso gubi svoju nutritivnu vrednost.

Kako biste izbegli prevaru, stručnjaci savetuju jednostavan test prstom. Ako pritisnete pakovanje i udubljenje ostane, umesto da se meso vrati u prvobitni oblik, to je jasan znak da je puno vode i da su vlakna već počela da propadaju.

Takođe, ne zaboravite da se u mesarama često koristi rasveta sa ružičastim filterima koji meso čine lepšim nego što zaista jeste. Jedini potpuno siguran način da dođete do kvalitetnog obroka jeste da zamolite mesara da vam odabrani komad mesa samelje pred vašim očima. Tako ćete sigurno dobiti tačno ono što plaćate, a ne ostatke koji su prošli kroz visokopritisne mašine.

Ako ste meso već kupili, kod kuće možete uraditi još jedan test: izvadite ga iz ambalaže i ostavite deset minuta na sobnoj temperaturi. Ako meso ispusti lepljivu, beličastu tečnost pre nego što dođe na tiganj, to je potvrda da sadrži mnogo aditiva i soli.

U tom slučaju jelo tokom pripreme nemojte dodatno soliti. Ne zaboravite da sveže mleveno meso u frižideru traje samo oko 24 sata, pa ga pripremite što pre.

Sledeći put kada vidite popust od 30 odsto, zapitajte se kolika je stvarna cena vašeg zdravlja i kvaliteta obroka koji ćete poslužiti svojoj porodici.

U svetu koji nameće sve brži ritam života, Holanđani neguju jednostavan ritual koji im pomaže da uspore, ponovo se povežu sa sobom i prirodom.

Reč je o posmatranju zalaska sunca i uživanju u sumraku, praksi koja je nekada bila deo svakodnevnog života, posebno u ruralnim područjima. Porodice bi se okupljale posle posla i posmatrale kako se svetlost postepeno udaljava. Ova tranzicija nije bila samo kraj dana, već i jasan trenutak odvajanja od aktivnosti. Vremenom je takav ritam nestao, kako je život postajao brži, a večeri ispunjene obavezama i tehnologijom. Svakakve stvari, neki će reći – pa, mi to radimo kada gledamo zalaske sunca – zar ne, ali to je redovan i svestan zadatak koji donosi mir kada se redovno praktikuje, poput meditacije, piše Punkufer.hr.

Ideju o posmatranju sumraka (poznatog i kao dasking) inspirisala je holandska spisateljica Marjolin van Hemstra, koja je istraživala drevne običaje povezane sa noću i tamom. U razgovorima sa ljudima otkrila je da mnogi ljudi imaju sećanja na svoje roditelje ili bake i deke koji su praktikovali upravo takve trenutke tišine na kraju dana. Danas organizuje zajednička posmatranja sumraka, najčešće na mestima udaljenim od svetlosnog zagađenja.

Gde se posmatra sumrak?

Posmatranje sumraka bez reči može se praktikovati u gradskim parkovima, na obali, u planinama ili na selu. Nisu potrebni posebni uslovi ili oprema – samo sedite i posmatrajte kako se boje neba menjaju, oblici u prostoru postepeno nestaju i zvuci dana se stišavaju.

Ova praksa već postoji u različitim kulturama, mada pod različitim nazivima. U Japanu se sumrak posmatra kroz umetnost i muziku, na Baliju postoji običaj svesnog dočeka zalaska sunca, dok u nordijskim zemljama večernji mir ima važno mesto u dnevnom ritmu. U svim ovim primerima uobičajeno je usporavanje i prelazak iz aktivnosti u mirnije stanje.

Rezervati tamnog neba

Posebnu dimenziju dobija posmatranje sumraka u područjima gde je priroda još uvek donekle očuvana i gde nema veštačkog osvetljenja. Nacionalni parkovi i rezervati tamnog neba nude uslove u kojima se prelaz iz dana u noć može posmatrati bez mešanja veštačkog svetla. Upravo na takvim lokacijama organizuju se događaji koji podstiču ljude da postanu svesni sopstvenog odnosa sa prirodom i tamom.

Posmatranje iste scene tokom dužeg vremenskog perioda omogućava da se primete detalji koji inače ostaju neprimećeni – promene svetlosti na pejzažu, kretanje ptica ili postepeno slabljenje zvukova.

U praksi, dasking traje koliko i sumrak. Ne postoje utvrđena pravila ili ciljevi. Upravo u toj jednostavnosti leži razlog sve veće popularnosti dočekivanja mraka u Holandiji.

Meteorolozi narednih dana najavljuju košavu sa udarima i do 60 kilometara na sat. Nedeljko Todorović pojašnjava da će vetar oslabiti već u sredu, a da se potom očekuje toplo i suvo vreme. Moguće su i pojave kratkotrajne kiše što, kako kaže, neće smetati učesnicima maratona u nedelju.

Meteorolog Nedeljko Todorović kaže da su najjači udari vetra na delu auto-puta.

„Košava u Beogradu duva dolinom Dunava ispod Karaburme, ali je najjača kod bivšeg Mokroluškog potoka, odnosno na auto-putu. To je zato što se vetar sa Zelenog brda, preko Kaluđerice, prebacuje na brdo i tada ubrzava, naročito kod auto-puta, i upravo na delu mostarske petlje“, objasnio je Todorović.

Kako kaže, efekat hlađenja uvek postoji, bez obzira na to da li duva jak ili slab vetar.

„U centru Beograda je danas izmerena brzina vetra od 45 kilometara na čas, za razliku od Vršca, gde je dostigla i do 70 kilometara na sat“, kaže Todorović za RTS.

„Maksimalni udari vetra hlade, nije moguće svakog sekunda precizno izmeriti. Ali ako je srednja brzina vetra bila šest metara u sekundi i ako bi počeo da duva brzinom od sedam metara u sekundi, bilo bi za stepen hladnije“, navodi Todorović.

Prema njegovim rečima, srednja temperatura vazduha u Beogradu u prvih 13 dana aprila bila je tačno u skladu sa prosekom.

„Kiša će padati posle ponoći, ali samo 10 ili 20 minuta uz košavu, koja će duvati do sutra uveče i onda će značajno oslabiti. Kratkotrajna kiša može da se ponovi u sredu i četvrtak“, kaže Todorović.

Tokom vikenda biće uglavnom suvo i sunčano vreme.

„Moglo bi u nedelju ujutru da bude malo promenljive oblačnosti, da padne malo kiše koja ne bi smetala učesnicima maratona“, zaključio je meteorolog Todorović, poznat i po tome što je redovni učesnik Beogradskog maratona.

Poznat kao grad koji po broju stanovnika koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo može da parira jednom Amsterdamu, Sombor je ipak daleko iza holandskih standarda kada se radi o putnoj infrastrukturi namenjenoj tom ekološom prevoznom sredstvu.

Mada je saobraćajno tek bleda slika svetske prestonice bicikliranja, nije ni ovaj vojvođanski grad bez staza, pa se tako ovih dana privode kraju radovi na još jednoj od njih - piše Dnevnik.

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Nebojša Trivunović je posetom gradilištu biciklističke staze u Karađorđevoj ulici želeo da najavi sugrađanima de se radovi na njoj privode kraju. Tako su, prema njegovim rečima, u prethodnom periodu završeni radovi na iskopu, nasipanju sloja peska i tucanika, kao i na ugradnji ivičnjaka.

Nova biciklistička staza prostiraće se u dužini od 800 metara i širini od dva metra.

–Završavaju se radovi na nanošenju dva sloja asfalta, a sledi postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije, čime će biti završena izgradnja još jedne biciklističke staze u Somboru. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da se u ovim prolećnim danima, na više lokacija u gradu, izvode različiti radovi, u okviru kojih se osim ostalog, radi i na izgradnji biciklističke staze od ugla Batinske ulice i 12. Vojvođanske udarne brigade u dužini od oko pet i po kilometara – rekao je Trivunović, kojem su društvo u obilasku gradilišta biciklističke staze u Karađorđevoj ulici pravili i predstavnici nadzora iz ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ i izvođačaa radova, subotičke kompanije „Vojput“.