Sombor.info

Politički haos u Bukureštu ide na ruku desničarima. Koalicija je pukla, a pretnja se nadvija i nad celom Evropom, piše Dojče vele.

„Poslednja šansa za Rumuniju“ – tako je do pre nekoliko nedelja nazivana četvoročlana vladajuća koalicija u Bukureštu. Kada je ovaj savez formiran u leto 2025. svi su se nadali da će dobra uprava i korenite reforme zaustaviti uspon desničarskih ekstremista u ovoj zemlji na jugoistoku Evrope, piše DW.

Ta nada je potpuno pokopana. Rumunski ekstremni desničari beleže nagli rast u anketama, dok stranke mejnstrima sve dublje tonu u politička taktiziranja i međusobne svađe.

Prošle su tri nedelje otkako je vlada liberalnog premijera Ilijea Bolojana srušena na glasanju o nepoverenju – i to glasovima iz sopstvenih redova. Od tada, partije demokratskog spektra ne uspevaju da se dogovore oko nove vlade i imena novog premijera Rumunije, uprkos brojnim pokušajima posredovanja predsednika države Nikušora Dana.

Ali to nije sve. Dok je srušeni Bolojanov kabinet još samo formalno na funkciji, Socijaldemokrate (PSD) – kao najjača parlamentarna stranka i formalno proevropska opcija – u parlamentu sve češće vode zajedničku politiku sa najvećom desničarskom strankom, Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Politikološkinja Raluka Aleksandresku zbog toga otvoreno govori o „normalizaciji desnog ekstremizma" u zemlji.

Zajedničko glasanje iza zatvorenih vrata

Prekretnica u ovoj normalizaciji ekstremista dogodila se već 5. maja 2026. tokom glasanja o nepoverenju vladi. Socijaldemokrate, koje su do kraja aprila bile deo vladajuće četvoročlane koalicije, pokrenule su tu inicijativu ruku pod ruku sa AUR-om i zajedno oborile vladu.

Iako je u rumunskom parlamentu i ranije bilo primera saradnje demokratskih stranaka i desnih ekstremista, ovako koordinisana akcija za rušenje izvršne vlasti nikada ranije nije viđena. Time je srušen politički „sanitarni kordon" prema ekstremnoj desnici, koji su do tada podržavale i same socijaldemokrate.

Iako PSD od tada uporno ponavlja kako nema nameru da ulazi u zvaničan savez sa AUR-om, praksa ih potpuno demantuje. Sredinom maja, socijaldemokrate su u skupštinskom Odboru za ljudska prava, zajedno sa tri desničarske stranke, podržale predlog zakona kojim bi se ukinula zabrana antisemitske, fašističke i rasističke propagande. Tek nakon oštrog bunta javnosti, lider PSD-a Sorin Grindeanu povukao je ovaj potez, nazvavši ga „slučajnim iskliznućem“.

Međutim, prošle nedelje su PSD i AUR u Senatu ponovo glasali identično – ovog puta za zakon protiv nevladinih organizacija, skrojen po ruskom i mađarskom uzoru (Putinovom i Orbanovom modelu). Prema tom predlogu, NVO moraju javno da objave imena svih donatora koji godišnje uplate više od 1.000 evra, iako u Rumuniji već važe izuzetno stroga pravila o transparentnosti NVO sektora. Nekoliko stotina organizacija je protestovalo, ali za sada bezuspešno.

Potom su u sredu (27. maja) socijaldemokrate i ekstremni desničari zajedno izglasali zakon pod parolom „Ne damo našu zemlju“ (bukvalno: „Ne prodajemo našu zemlju“). Cilj zakona je da se spreči ranije planirani izlazak državnih preduzeća na berzu i prodaja manjinskih paketa akcija. Taj projekat je pokrenula upravo Bolojanova vlada kako bi unela red, efikasnost i transparentnost u rad državnih firmi opterećenih sumnjama na korupciju, ali i da bi obezbedila prihode za ogroman budžetski deficit.

Simbol korupcije

Više je nego simbolično što je upravo PSD pokrenuo zakon pod sloganom „Ne prodajemo našu zemlju“ i izglasao ga zajedno sa AUR-om i još dve ekstremne desničarske grupacije.

Upravo su današnje socijaldemokrate, kao naslednici nekadašnjeg komunističkog aparata, preuzele vlast nakon pada diktatora Nikolaja Čaušeskua 1989. godine – najpre pod imenom Front nacionalnog spasa (FSN), a potom kao PSD. Slogan „Ne prodajemo našu zemlju“ tada je služio kao moto tokom nasilnih akcija protiv antikomunističkih demonstranata, boraca za građanska prava i opozicionih stranaka, koje je režirao upravo taj Front.

Partija PSD se za to nikada nije izvinila. Nekadašnje stecište starih Čaušeskuovih kadrova, oficira zloglasne Sekuritatee i socijalističkih direktora fabrika, obezbedilo je nakon 1990. nesmetan prenos moći za staru elitu.

PSD je do danas ostao apsolutni simbol korupcije u Rumuniji. Ideološki, ova stranka nema nikakve veze sa klasičnom evropskom socijaldemokratijom – u pitanju je desnonacionalistički i populistički pokret koji je još devedesetih godina vladao u koaliciji sa ultranationalistima i ekstremistima.

Od krize vlade do krize sistema

Ipak, proteklih godina su i druge stranke demokratskog spektra doprinele davanju legitimiteta ekstremnoj desnici. Među njima je i današnja zeleno-desnoliberalna stranka Unija spasimo Rumuniju (USR), koja je još u septembru 2021. zajedno sa AUR-om podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja tadašnjoj vladi (koji na kraju nije ni stigao na glasanje). Bez obzira na ishod, to je bio prvi veliki politički događaj kojim je ekstremna desnica uvučena u legitimne političke tokove.

Danas tri desničarske stranke u Rumuniji – pored AUR-a, tu su još i partija SOS Rumunija i partija Mladih (POT) – zajedno drže oko 35 odsto poslanika u oba doma rumunskog parlamenta. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, ukoliko bi se izbori održali sada, sam AUR bi osvojio 32 odsto glasova, što ga stavlja daleko ispred drugoplasiranog PSD-a koji ima 24 odsto.

Zbog toga prevremeni izbori nikako nisu u interesu demokratskih stranaka. Međutim, analitičari u Rumuniji strahuju da će trenutna paraliza i taktičke igre socijaldemokrata samo dodatno ojačati ekstremnu desnicu pred redovne parlamentarne izbore krajem 2028. godine.

Kako upozorava politikolog Kristijan Pirvulesku: „Saradnja između PSD-a i AUR-a je ogromna strateška greška koja bi trenutnu krizu vlasti vrlo lako mogla da pretvori u opštu krizu sistema.“

Opasnost za Evropu

Ovakav razvoj događaja ne predstavlja opasnost samo za Rumuniju, već i za celu Evropu.

Rumunija je šesta po veličini članica EU i ključni saveznik NATO na jugoistoku kontinenta, gde se nalaze najveće i najvažnije vojne baze u regionu. Ona deli najdužu granicu EU sa Ukrajinom i važi za tihog, ali izuzetno stabilnog i doslednog partnera napadnute susedne zemlje.

Ukoliko bi proruska, izrazito antiukrajinska i antievropska stranka AUR došla na vlast – makar i kao podrška nekoj manjinskoj vladi – ceo taj bezbednosni sistem mogao bi da se uruši.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje za područje Srbije na grmljavinske nepogode od 1. do 4. juna.

Plјuskovi i grmlјavine koji se na području Srbije očekuju u prvom delu naredne sedmice lokalno će biti izraženiji uz grad i uz količinu padavina veću od 20 milimetara za kratko vreme, naveo je RHMZ.

Za konkretne lokacije izdavaće se hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.

Zavod je upozorio i da će se na celom toku Dunava vodostaji narednih dana kretati nešto ispod i oko niskih plovidbenih nivoa.

Rukometaši bezdanskog Grafičara remijem protiv vodećeg Rusina iz ruskog Krstura završili su tekuću sezonu Treće lige Vojvodine.

Veći deo prvog poluvremena protekao je u izjednačenoj igri oba tima, s tim što su gosti na odmor otišli sa dva gola prednosti (11:13). Bezdanci su sredinom drugog dela mini serijom od četiri uzastopna pogotka poveli sa 17:16. U poslednjih deset minuta susreta ušli su sa dva gola prednosti (20:18). Usledila je serija gostiju 5:1 za preokret i vođstvo 21:23. Ipak, domaći igrači su golovima Kedveša i Ćupurdije izjednačili (23:23) i tako izbori bod u ovom meču.

U domaćem timu istakli su se Marko Stojanović sa šest pogodaka, te Todor Ćupurdija sa golom manje. U gostujućem sastavu Boris Juhik je bio najefikasniji sa sedam golova. Grafičar je sezonu završio na pretposlednjem (četvrtom) mestu sa sedam bodova, dok je Rusin prvak lige sa 23 boda. Sezonu su završili sa 11 pobeda i remijem - piše somborsport.org

Кulturni centar „Laza Кostić“ i ove godine organizovao je, na platou ispred Županije, manifestaciju „Multi Кulti Festival“.

Ovaj tradicionalni festival posvećen je očuvanju kulturnog nasleđa i promociji različitosti kroz predstavljanje tradicije, muzike, igre i običaja kulturno-umetničkih društava sa teritorije grada Sombora.

Pod sloganom „Čuvamo prošlost, slavimo različitost“, manifestacija je okupila učesnike i posetioce sa ciljem negovanja multikulturalnosti i zajedništva.

Tokom svečanog otvaranja prisutne je pozdravio direktor КC „Laza Кostić“ Siniša Josić.

– Pod sloganom pod kojim se održava manifestacija, a koji glasi „Čuvamo prošlost, slavimo različitost“, ponovo dokazujemo da su naše razlike u tradiciji jeziku i običajima, zapravo, naše najveće zajedničko blago – rekao je Josić.
U okviru kulturno-umetničkog dela nastupili su GКUD „Sombor“, SКUD „Đurđevak“ Кljajićevo, GКUD „Ravangrad“ Sombor, MКD „Petefi Šandor“ Telečka, MКUD „Nemet Laslo“ Svetozar Miletić, MКPZ „Stapar“, КUD „Vuk Кaradžić“ Čonoplja i КUD „Laza Кostić“ Gakovo, koji su izveli 14 različitih tačaka.

U okviru održavanja festivala bio je upriličen i defile kulturno-umetničkih društava kroz grad.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. jun

Nekada nismo imali telefone pune slika, niti potrebu da zabeležimo svaki trenutak. Fotografije su bile retke, ali dragocene. Čuvale su se u albumima, između stranica koje mirišu na prošlost. A uspomene? Njih smo nosili u srcu. Danas imamo hiljade fotografija koje retko pogledamo, ali sve manje trenutaka koje zaista pamtimo.

Postojalo je vreme kada fotografije nisu nastajale svakog dana. Nismo slikali ručak pre nego što ga pojedemo, niti svaki izlazak, putovanje ili susret sa prijateljima. Aparat se vadio samo za posebne trenutke: rođendane, ekskurzije, porodična okupljanja, prvi dan škole... i baš zato su te slike imale posebnu vrednost.

Čekalo se danima da se razviju fotografije. Nije postojao ekran na kojem odmah vidiš kako izgledaš. Nije bilo filtera, brisanja i ponavljanja. Na tim slikama ljudi su bili stvarni. Nasmejani nesavršeno, raščupani od vetra, sa zatvorenim očima ili iskrenim osmehom koji nije tražio potvrdu drugih - piše Direktno.

Uspomene koje nisu stale u kadar

Ono najlepše često nikada nije bilo fotografisano.

Niko nije slikao miris bakinog ručka nedeljom. Niko nije snimao večeri ispred zgrade. Niko nije pravio storije dok smo trčali po ulici do kasno u noć.

Ipak, upravo te trenutke danas najviše pamtimo. jer uspomene nisu nastajale kroz kameru. Nastajale su kroz emociju.

Pamtili smo ljude po glasu, zagrljaju i načinu na koji su nas gledali. Pamtili smo leto po mirisu asfalta posle kiše i zvuku cvrčaka kroz otvoren prozor.

Danas često imamo fotografiju svakog trenutka, ali retko osećaj koji je postojao u njemu.

Albumi koji su čuvali porodicu

Nekada je skoro svaka kuća imala veliki porodični album. Stajao je u fioci ili vitrini i otvarao se samo u posebnim trenucima. Kada dođu gosti. Kada se setimo nekoga ko više nije tu. Ili kada nas uhvati nostalgija.

Listali smo pažljivo stranice koje su šuškale pod prstima.

Na tim fotografijama bili su ljudi koji su danas sedih kosa ili ih više nema. Deca koja su odrasla. Kuće koje su srušene. Ulice koje više ne izgledaju isto i svaka slika imala je priču.

Danas hiljade fotografija stoje zaključane u telefonu.

Čuvamo ih u galerijama koje retko otvaramo. Slikamo sve, a kao da nam ništa ne ostaje dovoljno dugo u sećanju.

Život bez potrebe da sve dokazujemo

Možda smo nekada bili srećniji, jer nismo imali potrebu da svakome pokažemo kako živimo.

Trenuci su pripadali nama.

Kada odeš na more, uživaš u moru. Kada sediš sa prijateljima, slušaš njihove priče. Kada zagrliš nekoga, ne razmišljaš kako to izgleda na fotografiji.

Danas često prvo posegnemo za telefonom.

Kao da se bojimo da će trenutak izgubiti vrednost ako nije objavljen, a istina je potpuno drugačija.

Najvrednije stvari u životu često nikada nisu uslikane.

Nedostaje nam osećaj, ne fotografija

Kada danas pogledamo stare slike, ne nedostaje nam mladost zbog izgleda. Nedostaje nam osećaj. Nedostaju ljudi. Nedostaju razgovori. Nedostaje vreme kada smo živeli sporije.

Kada je jedna fotografija mogla da nas raduje mesecima i kada smo pamtili trenutke srcem, a ne memorijom telefona.

Možda zato stare fotografije bole i greju u isto vreme.

One nas podsećaju da su najlepši dani često bili oni sasvim obični.

Možda bismo ponovo trebalo da živimo više, a slikamo manje

Možda nije problem u tehnologiji. Možda smo samo zaboravili kako izgleda biti potpuno prisutan. Možda bismo nekada trebalo da ostavimo telefon sa strane. Da gledamo zalazak sunca bez fotografisanja. Da sedimo sa dragim ljudima bez potrebe da taj trenutak objavimo, jer neke uspomene postaju najlepše upravo zato što postoje samo u nama.

I možda su ljudi nekada zaista imali manje fotografija, ali su zato imali mnogo više uspomena koje nikada nisu izbledele.

Proton Mail pokušava da privuče korisnike Gmaila ovom novom funkcijom.

Ako tražite alternativu za Gmail, Proton Mail je verovatno jedna od najboljih dostupnih opcija. Kako bi proces napuštanja Gmail-a učinila malo lakšim, kompanija sada uvodi novu funkciju.

U blog objavi, Proton je najavio da novi alat stiže u njegovu Mail aplikaciju. Ovaj novi alat će vam omogućiti da šaljete imejlove sa svoje Gmail adrese direktno unutar Proton Maila. Pored toga, najnovije poruke koje stignu u vaše Gmail sanduče biće automatski uvezene u vaš Proton Mail inboks. Na ovaj način možete postepeno da pređete na novu imejl adresu.

Kompanija navodi nekoliko razloga zašto biste možda želeli da se prebacite, idući čak toliko daleko da Google-ovu aplikaciju naziva "adverom" (softverom za oglašavanje). Proton tvrdi da Google koristi Gmail za prikupljanje ogromne količine podataka kako bi napravio vaš profil, što mu omogućava da vam prikazuje relevantnije oglase. Dalje se tvrdi da Proton Mail uklanja "trackere", oglase i neželjenu poštu (spam) iz vaših imejlova kako bi vam pružio više privatnosti. Kompanija takođe navodi da će vaši imejlovi biti šifrovani sa kraja na kraj (end-to-end encrypted) kada se dopisujete sa prijateljima i porodicom koji takođe koriste Proton Mail.

Iz Protona kažu da se ova funkcija uvodi postepeno, tako da je možda nećete videti odmah. Međutim, kada postane dostupna za vaš nalog, moći ćete da je aktivirate odlaskom u podešavanja. Nakon toga ćete morati da otvorite opciju "Import via Easy Switch" (Uvoz putem funkcije Easy Switch) i povežete svoj Gmail nalog.

U svakoj vezi postoji ona poznata situacija, kada shvatite da niste u vezi samo sa partnerom, već i sa njegovom majkom.

Astrologija tvrdi da neki horoskopski znakovi imaju izraženu emotivnu i psihološku vezanost za majku, koja se često nastavlja i u odraslom dobu.

Takvi muškarci se u narodu često nazivaju "mamini sinovi" – oni koji teško donose odluke bez njenog mišljenja, i kojima je majčin stav često važniji od partnerskog odnosa.

Prema astrološkim tumačenjima, najčešće se u ovu grupu svrstavaju sledeća četiri znaka.

Rak

Muškarci rođeni u znaku Raka važe za najemotivnije i najporodičnije u horoskopu. Njihova povezanost sa majkom često ostaje snažna i u odraslom dobu.

Oni je doživljavaju kao najveći autoritet, pa se često konsultuju oko svega – od sitnica do važnih životnih odluka.

Iako su nežni, brižni i odani partneri, problem nastaje kada partnerka oseti da u toj vezi postoji "treća osoba" čije mišljenje ima presudnu težinu.

Bik

Bikovi vole sigurnost, rutinu i udobnost – a upravo to najčešće dobijaju od majke u detinjstvu i mladosti.

Zbog toga se kod njih razvija snažna vezanost za porodični dom i navike koje teško menjaju. Često ostaju u zoni komfora duže nego što je uobičajeno.

U vezama mogu delovati stabilno, ali i pomalo razmaženo, jer očekuju istu vrstu brige na koju su navikli od majke.

Devica

Muškarci Device poznati su po analitičnosti i perfekcionizmu, ali kada je reč o porodici, posebno majci – logika često pada u drugi plan.

Oni majčino mišljenje smatraju "najpouzdanijim savetom", pa ga često prenose i u partnerske odnose.

Zbog toga partnerke mogu imati osećaj da se stalno takmiče sa nekim ko "uvek zna bolje".

Lav

Iako Lavovi vole da budu dominantni i sigurni u sebe, odnos sa majkom često ostaje iznenađujuće jak.

Mnogi Lavovi imaju potrebu da zadrže sliku "dobrog sina", pa im je odobravanje majke veoma važno, čak i kada su u ozbiljnoj vezi.

To može dovesti do situacije u kojoj partnerka oseća da mora da se "bori za mesto u njegovom životu".

Kako prepoznati "mamino dete" u vezi?
Ako se pitate da li ste u vezi sa jednim od njih, obratite pažnju na sledeće znakove:

Često se konsultuje sa majkom oko odluka njeno mišljenje mu je važnije od vašeg teško postavlja granice u odnosu sa njom i u konfliktima najčešće staje na njenu stranu.

Astrolozi naglašavaju da ovo ne znači da su ovi muškarci loši partneri – već da im je emocionalna vezanost za majku jače izražena nego kod drugih znakova.

Astrologija može biti zanimljiv način da sagledamo obrasce ponašanja u vezama, ali ne i konačna presuda. Svaki odnos zavisi od zrelosti, granica i međusobnog razumevanja.

Ipak, ako je vaš partner Rak, Bik, Devica ili Lav - možda vredi obratiti pažnju koliko je "mamina senka" prisutna u vašoj vezi.