Sombor.info

Microsoftov operativni sistem konačno rešava ključne probleme sa univerzalnim sistemom pretrage.

Ako ste ikada ukucali naziv datoteke u Windows pretragu (Windows Search) ali ste stali na pola jer ste se setili samo dela imena, Microsoft ima nešto za vas.

U svojoj najnovijoj Windows 11 Insider Preview verziji, Microsoft je dodao ciljano, ali korisno poboljšanje načina na koji Windows pretraga pronalazi vaše datoteke.

Nova funkcija, objavljena 29. maja i za Experimental i za Beta kanale, zove se "Search by Substring", a ono što radi je prilično jednostavno.

Search by Substring to menja zauvek. Kada ukucate "april" Windows će sada prikazati datoteke čiji nazivi sadrže taj tekst bilo gde — na početku, kraju ili u sredini - piše B92.

Isto važi i za sadržaj unutar samih datoteka. Ukucajte "status" i dokument pod nazivom "IzveštajOStatusuProjekta" odmah postaje vidljiv.

Za sve koji čuvaju datoteke sa opisnim, složenim nazivima – ljude koji rade sa dokumentima, projektnim folderima ili bilo kojom vrstom organizovanog sistema datoteka — nova funkcija pretrage predstavlja veliku stvar.

Staro ponašanje sistema vas je primoravalo da se setite tačno kako datoteka počinje, što nije način na koji ljudsko pamćenje funkcioniše. Ovo je mala ispravka sa srazmerno velikim uticajem na kvalitet svakodnevnog rada.

Poboljšanje u vidu Search by Substring dostupno je u Experimental kanalu sa verzijom Build 26300.8553 i u Beta kanalu sa verzijom Build 26220.8544. U istoj verziji, Microsoft je dodao i poboljšanja za Start meni, uključujući prekidače na nivou sekcija, preimenovanu sekciju Recommended koja se sada zove Recent, kao i opcije za promenu veličine samog Start menija.

U rekama Meksika i južnog Teksasa pliva riba koja ne bi smela da postoji.

Ona se kreće u isključivo ženskom jatu, dok se njena srebrna krljušt trlja o mužjake blisko srodne vrste.

Ovde ona bira para.

Ali u neobičnom evolutivnom obrtu, njegovi geni ne igraju nikakvu ulogu u njenim potomcima.

Proces je poznat kao ginegeneza, u kojoj ona koristi spermu mužjaka samo da bi pokrenula razvoj jajnih ćelija, ali ubrzo potpuno odbacuje njegov DNK.

Rađa samo ćerke, svaku klona nje same.

Ta riba je amazonska moli, nazvana po isključivo ženskom ratničkom plemenu u grčkoj mitologiji i zbunjuje naučnike već skoro čitav vek - piše BBC na srpskom.

Evoluciona teorija sugeriše da bi aseksualne vrste trebalo brzo da izumru, jer se bez seksa vremenom u njihovom genomu nagomilaju štetne mutacije.

Ali ova čisto ženska vrsta opstaje već oko 100.000 godina.

Kako je, dakle, amazonska moli preživela, kad bi prema teoriji trebalo da je odavno izumrla?

Zašto je seks važan?

Seks je veoma skup, kaže Edvard Rajsmajer, računski biolog sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan iz Minhena, u Nemačkoj, i koautor nove studije o amazonskoj moli.

Jedinke moraju da pronalaze par, da se bore za njega, a svaki roditelj doprinosi sa samo pola vlastite DNK.

Razmnožavanje je često neravnopravno – ženke mnogih vrsta ulažu mnogo više energije od mužjaka za razmnožavanje, rađanje ili inkubaciju, kao i odgajanje potomaka.

Aseksualno razmnožavanje, za razliku od toga, zvuči kao mnogo bolja pogodba.

Nema potrebe za pronalaženjem (i izlaženjem na kraj sa) parom, a možete da prosledite dalje 100 odsto vlastitih gena.

A opet je svuda u stablu života seks dominantan.

„Ako pogledate celokupnu sliku, seks je prisutan 99,9 odsto“, kaže Dejv Speijer, evolutivni biolog sa Univerziteta u Amsterdamu, u Holandiji.

Prijavljeno je da se neke ajkule razmnožavaju bespolno u zatočeništvu, ali izgleda da se vraćaju seksu kada uslovi to dozvole
Tokom seksualnog razmnožavanja, DNK dva roditelja promešaju se poput špila karata kroz proces zvani rekombinacija, dajući svakom potomku jedinstvenu kombinaciju gena.

To znači da među seksualnim vrstama obično ima više genetskih varijacija, jer svaki pojedinac ima različitu mešavinu gena, koja je obično korisna za opstanak vrste.

Seks takođe nudi zaštitu.

Bez ovog genetskog mešanja, genomi se suočavaju sa sporom, ali neizbežnom pretnjom zvanom Milerov zupčanik.

Kad se DNK iskopira, objašnjava Speijer, u njoj „uvek ima grešaka“.

Kod seksualnih vrsta, te greške mogu biti izbačene iz genskog fonda mešanjem, ali kod klonirajućih vrsta koje se prevashodno razmnožavaju aseksualno, one se iznova i iznova prosleđuju dalje.

Vremenom se te štetne mutacije gomilaju nalik zupcima na jednosmernom zupčaniku – degradirajući genom, kliktaj po kliktaj, sve dok na kraju vrsta ne izumre.

Napredak bez seksa

Prema ovoj ideji, aseksualne vrste bi trebalo da budu kratkog veka, osuđene na genetsko propadanje.

A opet neke, kao amazonska moli, ne samo da preživljavaju, već i napreduju.

Speijer misli da bi deo konfuzije mogao da potekne iz načina na koji se tumači ova teorija.

Umesto da se radi samo o seksu, on tvrdi da ona može bolje da se razume kao šire ograničenje samog života.

Bilo koji sistem mora da poseduje način za upravljanje genetskim „greškama“, a seks je samo jedna od tih strategija.

Kad se ovako posmatraju, dugovečne aseksualne vrste ne prkose nužno evolutivnim pravilima, već pronalaze alternativne načine da ih zaobiđu.

Kao i amazonska moli, bdeloidna rotifera, mikroskopsko stvorenje nalik mrlji, preživela je bez mužjaka, u slučaju desetinama miliona godina
U čitavom životinjskom carstvu, postoji nekoliko aseksualnih stvorenja koja izgledaju kao da su istrajale duže nego što teorija predviđa, od insekata grančica što borave po šikarama, do „mikro-životinja“ nalik mehurima.

Amazonska moli spada u ekskluzivni klub vrsta koje imaju samo ženke posvećene, generaciju za generacijom, životu bez očeva.

Kako ovi dugovečni aseksualci uspevaju da izbegnu sudbinu koju im predviđa Milerov zupčanik još uvek je predmet rasprave.

‘Kopi-pejst’ sistem

Rajsmajer kaže da nova studija rasvetljava prethodno nedostajuće parče slagalice.

„A to parče je genska konverzija.“

Genska konverzija je oblik genetske popravke i nije jedinstvena samo za amazonsku moli.

Dešava se kod mnogih organizama, pa čak i kod ljudi.

Kod seksualne vrste kao što smo mi, svaki pojedinac obično nosi dve kopije većine gena – jednu od naše majke i jednu od našeg oca.

Kad je DNK oštećena, na primer, UV zračenjem, ćelije mogu ponekad da koriste jednu kopiju gena kao šablon za popravku druge.

Ovaj proces, poznat kao genska konverzija, može na kraju da napravi dve kopije gena sličnu jedna drugoj.

Kod ljudi i većine životinja, ovaj mehanizam uglavnom funkcioniše kao pozadinski proces koji u tišini popravlja štetu na DNK čim ona nastane.

Ali kod amazonske moli, izgleda da igra mnogo važniju ulogu u održavanju njenog genoma.

Konverzija gena se često opisuje kao vrsta mehanizma „kopiranja i lepljenja“, jer se informacije kopiraju iz jedne verzije gena u drugu
Rajsmajer i njegov tim koristili su sekvenciranje čitavih genoma kako bi uporedili DNK amazonske moli iz nekoliko generacija.

Primetili su da su delovi moline DNK izgledali kao da su iznova bili „presnimljeni“, ne kroz genetsko mešanje seksom, već kroz gensku konverziju koja se javljala češće kod moli nego kod drugih životinja.

Ovde se čini da genska konverzija radi nešto slično za molin genom kao što seks radi za naš – pomaže da se ograniči akumulacija štetnih mutacija.

Kao i većina aseksualnih životinja, amazonska moli je nastala iz jednog, slučajnog susreta.

Istraživanje ukazuje da se ovaj događaj odigrao pre oko 100.000 godina kad se ženka atlantske moli uparila sa mužjakom sejlfin moli.

Za razliku od većine hibrida, kao što su mazge ili ligari, ovo uparivanje nije proizvelo neplodne potomke.

Umesto toga, proizvelo je lozu sposobnu da se razmnožava bez seksa.

I zato sada svaka amazonska moli nosi genetski materijal dve predačke vrste – dajući vrsti u startu visoku genetsku varijaciju, biološku prednost u odnosu na Milerov zupčanik.

Ovo dvojne nasleđe verovatno je ključ moline sposobnosti za tako sveobuhvatnu gensku konverziju.

Zato što su njene roditeljske vrste relativno bliski srodnici, njihovi geni su dovoljno slični da uglavnom vrše iste funkcije, ali i dovoljno različiti da ponude širok dijapazon šablona sa kojima može da se radi.

Smatra se da je jedrenjasta molija dala poreklo amazonskoj moliji kada se parila sa drugom vrstom molije pre 100.000 godina
Ono što je jednako iznenađujuće je što se čini da se genska konverzija dešava češće u nekim delovima genoma nego u nekim drugim.

„One vrste mutacija od kojih očekujete da budu najgore, najopasnije, najštetnije, to su tačno ona mesta u genomu na kojima najčešće vidimo gensku konverziju“, kaže Rajsmejer.

Rezultat je vrsta koja deluje kao da je neverovatno dobrog genetskog zdravlja uprkos 100.000 godina provedenih bez seksa.

Implikacije po ljudsku biologiju
Razumevanje ovih alternativnih strategija za izlaženje na kraj sa genetskim „greškama“ moglo bi da ima implikacije koje odlaze dalje od amazonske moli, pa čak i po ljudsku biologiju.

Štetne mutacije, na kraju krajeva, nisu jedinstvene za aseksualne vrste.

„Kancer je bolest mutacija“, kaže Rajsmajer.

Iako on vodi računa da ne preuveliča implikacije vlastitih otkrića, kaže da bilo šta što može da pospeši naše razumevanje genetske mutacije – i prirodne strategije za izlaženje na kraj sa njima – biće od pomoći na duže staze.

Da li je amazonska moli razvila istinski stabilnu alternativu moći mešanja gena putem seksa ostaje otvoreno pitanje.

Naučnici i dalje ne znaju koliko dugo genska konverzija može da drži Milerov zupčanik po strani.

Ali za ribu za koju je evoluciona teorija nekada tvrdila da ne bi ni smela da postoji, slika njenog genetskog zdravlja neočekivano je dobra.

„Mislili smo da je seksualna reprodukcija bila jedini ispravan način da se genom održi zdravim… Ali sada smo saznali da nije tako, postoji još jedan način“, kaže Rajsmajer.

Kada se govori o budžetu za kupovinu polovnog automobila, nepisano pravilo je da uvek nešto novca zafali da kupite baš ono što vam se dopada. Ali generalno mnogi se slažu da za oko 6.000 evra može da se nađe pristojan polovnjak star 10-15 godina. Ali koji?

Stručnjaci navode, a i iskustvo pokazuje da su najbolji izbor Renault Megane, Škoda Octavia, Toyota Auris ili korejski i italijanski modeli, koji nude optimalan balans cene, sigurnosti i dostupnosti delova na domaćem tržištu - piše Nova.

Prilikom kupovine najvažniji kriterijum je trenutno stanje vozila, a ne samo kilometraža.

Polovni automobili do 6.000 evra

Renault Megane je poznat po udobnosti i vrhunskim 1.5 dCi dizel motorima koji troše minimalno gorivo. Često nudi bogatiji paket opreme za isti novac u odnosu na konkurenciju.

Toyota Yaris / Auris je japanski sinonim za neuništivost. Modeli sa 1.4 D-4D dizel ili 1.33 benzinskim motorom praktično nemaju veće mane i troškovi servisa su minimalni.

Škoda Octavia (A5 restajling) / Fabia je izbor broj jedan za praktične vozače u Srbiji. Octavia nudi ogroman prtljažnik i komfor limuzine, a deli mehaniku sa Volkswagenom, što znači da je održavanje jednostavno. Najbolji izbor su provereni 1.6 TDI (štedljiv i jeftina registracija) ili stariji, neuništivi 1.9 TDI ako naletite na očuvan primerak.

Fiat Bravo / Grande Punto (Evo) predstavlja kraljeve racionalnosti na domaćem tržištu. Italijanski 1.3 MultiJet i 1.6 MultiJet dizel motori spadaju među najbolje i najdugovečnije motore ikada napravljene. Delovi za Fiat su ubedljivo najjeftiniji, ima ih na svakom ćošku, a svaki lokalni majstor odlično poznaje ove automobile.

Hyundai i30 / Kia Ceed (generacija 2010-2014) su korejski automobili koji su napravili pravi bum u Srbiji. Izuzetno su pouzdani, a njihovi atmosferski benzinski motori od 1.4 i 1.6 litara praktično nemaju sistemske mane i drastično se manje kvare od evropskih turbobenzinaca iz tih godina. Nude odličan odnos cene, godišta i pouzdanosti.

Zlatna pravila kupovine

Kad kupujete auto, uvek je najpametnije da ostavite dodatni novac za sređivanje. Bez obzira na reči prodavca, odmah po kupovini uradite veliki, odnosno mali servis i tu računajte na trošak od 350 do 600 evra u zavisnosti od modela.

Takođe, pregled majstora je obavezan. Pre konačne odluke o kupovini, odvezite auto u provereni auto-servis gde će majstor proveriti stanje trapa, dizni, turbine i dijagnostiku.

Na kraju, izbegavajte "egzotiku". Držite se proverenih modela koji se lako održavaju i za koje svaki lokalni majstor ima delove na lageru.

Ove jednostavne navike pred odlazak na spavanje mogu vam pomoći da brže zaspite i spavate mirnije.

Kvalitetan san predstavlja jedan od osnovnih stubova zdravlja srca i opšteg blagostanja. Ipak, uspostavljanje pouzdane večernje rutine koja zaista pomaže da se odmorite često može delovati kao pogađanje, piše Eatingwell.

Kardiolog Džeremi London, doktor medicine, nedavno je na svom Instagram profilu podelio da postepeno menja svoj odnos prema snu. Da bi obezbedio kvalitetniji odmor, oslanja se na ciljanu večernju rutinu zasnovanu na četiri jednostavne navike.

On objašnjava da prilagođavanjem vremena obroka, načina na koji regulišete telesnu temperaturu, vremena provedenog pred ekranima i okruženja u spavaćoj sobi možete stvoriti uslove za bolji noćni san. Pogledajmo detaljnije četiri koraka koje London preduzima pre odlaska na spavanje i naučna objašnjenja zbog kojih oni funkcionišu.

Završite sa jelom dva sata pre spavanja

Vreme poslednjeg obroka može značajno uticati na kvalitet sna. London se trudi da poslednji obrok završi oko dva sata pre odlaska u krevet. Kako kaže, „odlazak na spavanje punog stomaka recept je za neprospavanu noć“.

Istraživanja potvrđuju da je organizmu potrebno vreme za varenje pre spavanja. Jedna velika populaciona studija proučavala je kako večernje navike u ishrani utiču na kontinuitet sna. Istraživači su otkrili da jedenje ili pijenje manje od sat vremena pre spavanja gotovo udvostručava verovatnoću da ćete se usred noći probuditi i ostati budni duže vreme.

Varenje zahteva energiju, a obrada obroka upravo u trenutku kada telo pokušava da se umiri može poremetiti prirodne cikluse sna.

Studija je pokazala da se negativni efekti smanjuju što je duži razmak između poslednjeg obroka i odlaska na spavanje. Čekanjem najmanje dva sata dajete svom sistemu za varenje dovoljno vremena da započne proces. Ova jednostavna navika sprečava da telo radi prekovremeno na preradi hrane dok pokušavate da se odmorite.

Istuširajte se toplom vodom kako biste snizili telesnu temperaturu

Možda zvuči paradoksalno, ali zagrevanje neposredno pre spavanja zapravo pomaže telu da se rashladi. London koristi topao tuš kao signal organizmu da je dan završen. Objašnjava da je jedan od načina na koji telo signalizira da je vreme za spavanje upravo pad telesne temperature. Topao tuš, nakon kojeg temperatura tela postepeno opada, jednostavan je, ali veoma moćan način da se pokrene taj signal.

Naučno objašnjenje ove navike povezano je sa prirodnim cirkadijalnim ritmom organizma. Jedan pregled istraživanja proučavao je vezu između regulacije telesne temperature i sna, ističući ono što naučnici nazivaju „efektom tople kupke“.

Kako se približava vreme za spavanje, unutrašnja telesna temperatura prirodno treba da opadne kako biste prešli u fazu dubokog sna.

Kada se istuširate toplom vodom, krv nadolazi ka površini kože, posebno u šakama i stopalima. Kada izađete iz toplog kupatila u hladniju prostoriju, toplota brzo napušta telo. Ovaj ubrzani gubitak toplote bezbedno snižava unutrašnju telesnu temperaturu, oponašajući i podržavajući prirodne signale za spavanje. Ova fiziološka promena može vam pomoći da brže zaspite i duže ostanete u snu.

Izbegavajte ekrane i opredelite se za mirnije aktivnosti

Savremene večeri često su ispunjene gledanjem televizije, korišćenjem tableta i mobilnih telefona. Međutim, ovi uređaji aktivno deluju protiv prirodne potrebe organizma za snom. London u potpunosti izbegava ekrane pre spavanja. Umesto toga, čita štampanu knjigu, a zatim je odlaže kako bi uživao u nekoliko trenutaka tišine. Njegov savet je jednostavan: „Dozvolite svom umu da se smiri.“

Jedan sistematski pregled istraživanja procenjivao je uticaj plave svetlosti elektronskih uređaja na san i mentalne performanse. Istraživači su primetili da plava svetlost potiskuje lučenje melatonina, ključnog hormona koji reguliše ciklus budnosti i spavanja.

Pregled je takođe pokazao da izlaganje plavoj svetlosti može povećati budnost, mentalne sposobnosti i brzinu reakcije. Iako su ti efekti korisni ako se spremate za sportsku aktivnost ili važnu prezentaciju, oni predstavljaju upravo suprotno od onoga što vam je potrebno pred spavanje.

Zamenom vremena pred ekranom smirujućim aktivnostima sa malo stimulacije, poput čitanja, možete sniziti broj otkucaja srca i smanjiti mentalnu napetost, stvarajući idealne uslove za uspavljivanje.

Kontrolišite okruženje u kojem spavate

Okruženje u spavaćoj sobi ima ogroman uticaj na to da li ćete spavati neprekidno ili se često buditi tokom noći. London vodi računa da njegova soba bude mračna, tiha i rashlađena.

Stvaranje kontrolisanog okruženja povezuje sve prethodne navike. Održavanje niže temperature u prostoriji direktno podržava pad telesne temperature o kojem smo govorili. Ako je soba previše topla, telo ne može da se oslobodi viška toplote potrebnog za ulazak u duboke, obnavljajuće faze sna.

Slično tome, mračna i tiha prostorija sprečava neočekivane spoljne nadražaje da vas probude iz lakših faza sna. Izloženost svetlosti može ometati proizvodnju melatonina, hormona koji pomaže da osetite pospanost.

Zavese koje potpuno zamračuju prostoriju i uređaj za stvaranje takozvanog „belog šuma“ mogu pomoći u prikrivanju ometajućih svetlosnih i zvučnih izvora, održavajući uslove za spavanje stabilnim tokom cele noći.

Trideset i četvrto izdanje Pozorišnog maratona biće svečano otvoreno 11. juna u 18.30 časova predstavom Ateljea 212 "Moje pozorište", autorskim projektom Borisa Liješevića.

Nakon prodaje kompleta, počela je prodaja pojedinačnih ulaznica za 34. Pozorišni maraton, koji će biti održan 10, 11, 12. i 13. juna u Narodnom pozorištu Sombor, pod sloganom "Bolji život". Festival traje četiri dana i na njemu vas očekuje 17 programa, od toga 10 večernjih predstava i tri predstave za decu, kao i izložbe, predavanja, radionice i koncert!

Trideset i četvrto izdanje Pozorišnog maratona biće svečano otvoreno 11. juna u 18.30 časova predstavom Ateljea 212 "Moje pozorište", autorskim projektom Borisa Liješevića. Dan ranije, 10. juna, gost kolega iz Sombora je Kruševačko pozorište, koje će u 11.00 časova izvesti predstavu za decu "Ružno pače" po bajci Hansa Kristijana Andersena, u adaptaciji i po tekstu Nataše Ilić i režiji Zorana Lozančića, a u 19.00 časova na Velikoj sceni igra se "Mati", predstava po drami "Kosovski mit" Svetlane Slapšak, u adaptaciji i režiji Marka Torlakovića - piše Kurir.

U ostalim festivalskim danima ugostićemo: Novosadsko pozorište sa predstavom CABARET PICCOLO GRANDE – UTOPIJA, u režiji Andraša Urbana; Kraljevsko pozorište “Zetski dom” sa Cetinja sa predstavom ĐEKNA (tekst: Miodrag Karadžić i Živko Nikolić, režija: Mirko Radonjić); Malo pozorište “Duško Radović”, sa predstavom MALA FRIDA (tekst: Jelena Kovačić, režija: Đurđa Tešić) i predstavom AKO PČELE NESTANU SA LICA ZEMLJE (tekst: Tijana Grumić, režija; Anja Suša); Kazalište Kerempuh iz Zagreba, sa predstavom SVE ZBOG JEDNOG IMENA (Matthieu Delaporte i Alexandre de la Patellière); monodramu Sare Simović KROTKA, pozorišta Promena; Pozorište mladih Novi Sad, sa lutkarskom predstavom za decu IVICA I MARICA, (tekst: Teodora Marković, režija: Slobodan Ninković); Jugoslovensko dramsko pozorište sa predstavom SLIKA DORIJANA GREJA, Oskara Vajlda, u dramatizaciji i režiji Nataše Radulović; autorski projekat neformalne grupe “Šabačko pozorište o koncu” OVO NIJE PREDSTAVA.

Pred samo zatvaranje 34. Pozorišnog maratona, očekuje nas nastup Dude Buržujke, u Kabereu, u subotu, 13. juna, u 22.00 časa.

Ovogodišnje izdanje Maratona zatvoriće predstava Narodnog pozorišta Sombor "Tenor na zajam" Kena Ludviga, u režiji Olje Đorđević, a to će biti njeno sedamdeseto i ujedno poslednje izvođenje.

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki iz Sombora raspisuje Konkurs za neobjavlјeni rukopis prve knjige za 2026. godinu

Edicija Golub podrazumeva izdavanje prve knjige autora do 40 godina. Nagrada se sastoji iz objavlјivanja knjige i diplome.

Konkurs za objavlјivanje prve knjige je namenjen autorima do 40 godina koji pišu na srpskom jeziku, a u razmatranje ulaze zbirke pesama, romani, zbirke kratkih priča i drame, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavlјeni. Jedan autor može poslati jedan rukopis. Rukopisi se dostavlјaju isklјučivo u elektronskom formatu na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Potrebno je poslati dva dokumenta:

• rukopis potpisan šifrom,
• razrešenje šifre (dokument koji sadrži ime i prezime autora, godinu rođenja, adresu stanovanja, broj telefona, i-mejl adresu i kratku biografiju).

Konkurs je otvoren od 2. juna do 15. jula 2026. godine. Rezultati će biti objavlјeni do 15. septembra 2026. godine na internet prezentaciji Gradske biblioteke Karlo Bijelicki (www.biblioso.org.rs), kao i u relevantnim medijima. Odluku o nagradi donosi tročlani žiri u sastavu: Dragan Babić, Danilo Lučić i Bojan Krivokapić.

Edicija Golub: Sȃd Milan Kovačević, Prepoznavanja Jasna Dimitrijević, Ulica izgublјenih reči Đorđe Majstorović, Prima furia Marina Radovanović, Kućne grinje Igor Ivanišević, O ostalima Saša Guberinić, Poslednji pokušaj samoodbrane Neda Radosavlјević, Makulatura desetice Olivera Marić, Drame Igor Kalajdžija i Džek Keruak u kupaćim gaćama Adrijane Tomić.

Kadetski tim Ravangrada 2018 ubedljivom pobedom (5:1) u pretposlednjem kolu prvenstva nad direktnim konkurentom (FK Petar Puača) iz Novog Sada obezbedili su prvo mesto na tabeli i plasman u Kvalitetnu ligu Vojvodine. Domaćin je odlično otvorio meč i već u uvodnih deset minuta meča stekao je dva gola prednosti. Strelac oba pogotka bio je Nemanja Vuletić. Isti igrač je u nastavku meča nastavio da pogađa (27. i 33. minutu) mrežu gostiju, te je svom timu obezbedio nedostižnu prednost. Novosađani su u poslednjim trenucima prvog dela smanjili zaostatak preko Hadija. Konačan rezultat meča postavio je Aleksa Kukić golom u 62. minutu utakmice. 

Nakon ovog kola Ravangrad 2018 stekao nedostižnu prednost nad rivalima iz Subotice i Novog Sada. U poslednjem kolu ekipa sa Gradskog stadiona gostuje u Novom Sadu sastaju Derbija 2015 koji je trenutno 9. tim lige - piše somborsport.org.

Do 7. juna u Srbiji i još 33 evropske države sprovodi se pojačana kontrola saobraćaja usmerena na vozače dvotočkaša, u okviru međunarodne akcije Evropske mreže saobraćajnih policija ROADPOL.

Кako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, akcija je usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja koje čine vozači motocikala, mopeda, bicikala i lakih električnih vozila.

Saobraćajna policija će tokom kontrole posebnu pažnju obratiti na to da li dvotočkaši i njihovi vozači ispunjavaju uslove za učestvovanje u saobraćaju, da li se kreću po površinama koje su za to propisane, kao i da li upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Iz MUP-a podsećaju da su vozači dvotočkaša jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju. Tokom prošle godine, svako peto poginulo lice u saobraćajnim nezgodama bilo je vozač dvotočkaša.

Akcija se istovremeno sprovodi u evropskim državama članicama ROADPOL-a, sa ciljem povećanja bezbednosti motociklista, mopedista, biciklista i korisnika lakih električnih vozila.

Građani koji žele da razgovaraju sa gradonačelnikom, Antoniom Ratkovićem, mogu zakazati prijem svake srede u periodu od 10 do 12 časova, putem telefona 025/468-133.

Nakon prijave, građani će blagovremeno biti obavešteni o terminu razgovora.

Кabinet gradonačelnika ostaje otvoren za predloge, inicijative i rešavanje pitanja od značaja za svakodnevni život građana.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. jun