Sombor.info

Sedamnaestogodišnji O.N. iz Kljajićeva stradao je u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Sombora, kada se motorom zakucao u automobil.

Mladić je stradao na licu mesta, a njegov suvozač (17) zadobio je teške telesne povrede i prevezen je u bolnicu - piše Telegraf.rs

Kako se nezvanično saznaje, poginuli mladić je sin policajaca iz Kljajićeva.

Podsetimo, teška saobraćajna nesreća dogodila se na putu Kljajićevo- Stapar kod Sombora, kada je vozač automobila oduzeo prvenstvo prolaza mladićima koji su se nalazili na motoru.

Jubilarni 20. „Trojni susreti“ i ove godine svojim bogatim programom okupili su mnogobrojne posetioce na čuvenu Кanalsku obalu u Bezdanu.

Tradicionalna manifestacija, koja neguje identitet i zajedništvo tri nacije: srpske, mađarske i hrvatske, priredila je kulturno-umetničke nastupe, sportska takmičenja, koncerte, sajam rukotvorina, kao i bogat izbor gastro specijaliteta.

„Trojne susrete 2025“ zvanično je otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, a okupljene je ispred organizatora pozdravio predsednik MZ „Bezdan“ Levente Čapo, koji je uručio zahvalnice pojedincima i udruženjima za postignute rezultate.

Prvi dan manifestacije bio je posvećen najmlađima koji su imali priliku da uživaju u predstavi „Haos animatora“, pena partiju i programu koji je vodio di- džej Pili, dok su drugog dana, u subotu 26. jula organizovani nastupi kulturno – umetničkih društava, te koncerti vokalne solistkinje Zorane Iđuški, benda „Trilogy“ i Goce Tržan.

20. „Trojne susrete“ organizovali su Mesna zajednica „Bezdan“ i Udruženje građana „Mostovi Bezdana“, uz podršku Grada Sombora, Turističke organizacije grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

U organizaciji Planinarskog društva „Dr Radivoj Simonović“ i Planinarskog saveza Vojvodine, danas je održana tradicionalna manifestacija „28. Simonovićevi dani“.

Okupljanje učesnika i otvaranje događaja upriličeno je ispred Planinarskog doma u Кupusini, nakon čega je usledila pešačka tura duga 12 kilometara. Trasa je vodila od Кupusinske brane do Ribolovačkog doma „Štuka“, kroz šumu do čarde „Pčela“ i nazad do polazne tačke.

U šetnji kroz prirodne lepote Gornjeg Podunavlja učestvovali su brojni planinari i ljubitelji prirode iz Hrvatske, Bosne i Hercegovin i Srbije

Opštinska organizacija invalida rada Kula 18. put je bila domaćin Likovne kolonije koja je održana u Restoranu ,,Ambasada“ u Kuli. Koloniju je otvorio zamenik predsednika Opštine Kula, Karolj Valka. Na njoj je učestvovalo dvadesetak slikara, a uz nekoliko gotovih, poslatih slika, na kraju ih je bilo 24 i one će na proleće, tradicionalno, biti izložene u Likovnoj galeriji Kulturnog centra u Kuli.

Po rečima Obrada Vojinovića, predsednika OOIR Kula, ovde se ne radi samo o likovnoj koloniji, nego i o zajedništvu, druženju, razmeni dešavanja i mišljenja. On se zahvalio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Opštini Kula na pomoći i sredstvima zahvaljujući kojima se aktivnosti njihove organizacije uspešno realizuju:

,,Danas je u organizaciji Opštinske organizacije invalida rada Kula održana 18. Likovna kolonija koja okuplja slikare iz Bačke, Srema, Banata, iz cele Vojvodine.Imamo oko 20 slikara, neki su uradili i poslali slike, pa će ih tako na kraju biti 24. Apsolutno sam zadovoljan odzivom. Svi oni koji se bave slikanjem i učestvuju na likovnim kolonijama danas su ovde i svake godine rado dolaze u Kulu da slikaju. Ovde se ne radi samo o likovnoj koloniji, nego i o zajedništvu, druženju i razmeni nekih svojih dešavanja i mišljenja, jer svi mi na neki način održavamo određene aktivnosti koje su predviđene planom i programom od strane Ministarstva. Ovu Likovnu koloniju otvorio je zamenik predsednika Opštine Kula, gospodin Karolj Valka kojem se zahvaljujem.Koloniju delom podržava Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a ujedno i Opština Kula koja je raspisala Konkurs za aktivnosti koje mi održavamo, u šta je ušla i ova likovna kolonija. Ove slike će biti izložene najverovatnije na proleće, u aprilu, kao i svake godine, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra u Kuli“.

Izvor: Naše Mesto

Planirana isključenja struje u Somboru za ponedlejak, 28. jul:

U periodu od 09:00 do 14:00 struja će biti isključena u ulicama: Filipa Кljajića 6-38, Josifa Pančića 13-25, 8-12, 18-22, Sivački put 6-22 i Boračka ulica.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 28. jul

Torbe s nalepnicama Mirka i Slavka bile su najveći hit. Bilo je manje svezaka i udžbenika, a cena im je bila zanemarljiva. Učitelji i učiteljice uvek su bili u pravu, prolazile su i packe, a postojala je i magareća klupa.

U školu se išlo čoporativno, a igra i druženje bili su iznad svega.

Kako je zapravo izgledao polazak u školu pre 40 godina, u vreme stare Juge, prisetila se 50-godišnja Bojana Radić za portal startnews.hr.

Ona i danas pamti svoj prvi dan u školi, pre 43 godine. Pre početka nastave, okupili su se prvačići iz naselja i zajedno krenuli u školu.

„Više je bilo druženja napolju, na otvorenom. Pre škole smo se sretali na igralištu i zajedno išli tamo, posle škole smo se opet družili napolju“, kaže kako su išli sami, roditelji ih nisu vodili kao danas.

A kad stignu u školu, obuli bi papuče. Nije ih čekalo slavlje niti pevanje pesama, kao što je danas često slučaj. Usledila bi prezentacija školskih pravila, a razlika je bila i u proveri znanja. Za vreme Jugoslavije školarci su ocene dobijali već u drugom polugodištu prvog razreda.

„U prvom polugodištu smo umesto ocena dobili markice: pčelica je bila ekvivalent za peticu. U drugom polugodištu smo već bili ocenjeni“, kaže Bojana.

Učiteljica je uvek u pravu

Školska pravila su nalagala da se ustane svaki put kad na nastavu dođe “drugarica”, kako su u to vreme nazivali učiteljice. Tako su joj iskazivali poštovanje. Školska pravila su takođe naglašavala da je učitelj uvek u pravu. Deca nisu smela ništa da prigovaraju niti da budu neposlušna.

Ako učenici nisu sledili uputstva učitelja, ponekad je moglo da usledi fizičko kažnjavanje. Često se nisu usuđivali da svojim roditeljima kažu o takvim kaznama. Reč učiteljice je bila svetinja. Roditelji po pravilu nikada ne bi stali na stranu deteta, protiv učitelja.

„Učiteljica je mogla jednostavno da zapiše u svesku šta si radio i onda si to morao da pokažeš roditeljima.“

Crvena marama i plava kapica

Danas deca idu sa sendvičima u školu, kaže Bojana, a nekada bi tortu dobili kad bi ih primili u pionire. To se događalo po pravilu 29. novembra. Tada je za pionire organizovana proslava, pevale su se pesme i jela torta.

Iz tog vremena Bojana se najviše seća školskih torbi.

„Najlepše torbe imala su ona deca čiji su roditelji radili u zemljama nemačkog govornog područja.“

Torbe su bile četvrtastog oblika i dosta lakše nego danas.

„Imali smo manje radnih svezaka, manje udžbenika… Naravno, morali smo da ih kupujemo, ali ne u tolikoj meri. A nisu bili ni toliko skupi“, dodaje Bojana.

Najskuplji školski pribor u vreme Jugoslavije bile su jedne posebne bojice.

“Onaj koji je imao džolike bio je kralj”, seća se Bojana, objašnjavajući da su se u to vreme bojice ove vrste mogle nabaviti samo u Nemačkoj.

„Sećam se neverovatnog oduševljenja srebrnim i zlatnim bojicama. To je stvarno bilo nešto posebno. Ako su ostale bojice još bile cele, srebrne i zlatne su već bile sasvim male, naoštrene, jer ih je koristio ceo razred – svi smo ih delili, iako ih je imao samo jedan u odeljenju.“

Bojana se priseća i kako je zavijala sveske da se ne pohabaju.

„Morali smo da ih zavijamo. Roditelji su nam pokazali kako se to radi, a onda su deca sama to radila“, objašnjava.

Bratstvo i jedinstvo

“Odgajani smo u duhu druženja. Druženje je bilo ključna reč”, objašnjava Bojana kako su se svi međusobno pomagali i retko se događalo da neko bude izguran iz društva.

Ako je nekome trebala pomoć, drugi su rado pomogli.

„Niko nije bio istisnut iz društva. Nije bilo važno imaš li petice ili jedinice, jesi li iz bogate ili siromašne porodice. Svi smo bili isti, i pred učiteljima, i pred drugarima.“

Svi znamo da je seks zdrav i da isceljujuće deluje kako na žene tako i na muškarce. Ali, zadržimo se kod žena. Kao što se lako prepozna kada je žena zadovoljena, odnosno da je prošle noći sigurno imala seks, tako se može provaliti i kada dugo nije imala seks i to upravo po suprotnim karakteristikama.

Dakle, žena kojoj fali seks, koliko god se trudila da sakrije svoje nezadovoljstvo, odaće se govorom tela i stalnim neraspoloženjem.

Seks deluje opuštajuće pa će žena koja je seksualno ispunjena biti opuštena i to će se primetiti u njenom hodu, odnosno, zanosiće kukovima kad hoda, dok će žena kojoj fali seks izgledati stegnuto.

Zatim, zbog nedostatka oksitocina, hormona koji se luči prilikom orgazma, a deluje kao prirodni sedativ, žena koja nema seks imaće loš san i biće neispavana.

Ako apstinencija potraje dugo, počeće da se vide ozbiljnije posledice od nedostatka sna i žena može izgledati starije.

Seks je jedan od glavnih okidača za lučenje hormona sreće – endorfina. Zbog nedostatka ovog hormona žene mogu biti jako nezgodne, pa će često imati izlive besa prema ljudima koji su je samo popreko pogledali.

Na kraju, nedostatak seksa značajno utiče i na samopouzdanje, pa će žene kojima seks fali, imati i nedostatak samopouzdanja.

Naučnici su napravili veliki proboj otkrivši složene organske molekule u disku oko takozvane „protouzvezde“. Ovi molekuli smatraju se prethodnicima gradivnih elemenata života, iz njih se razvijaju šećeri i aminokiseline, koji se zatim kombinuju u složene organizme kakve danas poznajemo.

Slični složeni organski molekuli su i ranije pronađeni na različitim mestima u svemiru, ali ovo novo otkriće popunjava do sada nerazjašnjenu kariku u lancu, ono što bi moglo ukazivati na to da je život u svemiru mnogo rašireniji nego što smo ranije pretpostavljali - piše Nova.rs.

Kada se hladna protozvezda (velika masa koja se formira sažimanjem gasa velikog molekularnog oblaka u međuzvezdanom medijumu) pretvori u mladu zvezdu, okruženu diskom prašine i gasa, taj proces je izuzetno buran i uključuje snačno zračenje i izbacivanje gasova. Naučnici su se ranije brinuli da bi ta ekstremna faza mogla da „resetuje“ hemijske spojeve prisutne u okruženju zvezde, što bi značilo da bi složeni molekuli morali da se formiraju iznova u diskovima u kojima se istovremeno rađaju planete.

Međutim, novo istraživanje pokazuje da ti složeni molekuli mogu preživeti i kroz taj haotični proces, što znači da se prenose u diskove koji nastaju kasnije i od kojih se formiraju planete.

Otkriće je objavljeno u novoj studiji pod naslovom „Duboka potraga za složenim organskim molekulima u pravcu protoplanetarnog diska V883 Ori“, publikovanoj u časopisu The Astrophysical Journal Letters.

Teo Volf (Theo Wolf) je pisac i edukator koji se bavi razvojem strasti i osećaja svrhe kod mladih ljudi. Član je osnivačkog tima programa Spike Lab, mentorskog programa za srednjoškolce, i jedan od kreatora Snowday, besplatne pretraživačke platforme za letnje i vannastavne programe za srednje škole. Diplomirao je na Cornellu, a danas je mentor u okviru Lemann Programa za kreativnost i preduzetništvo na Harvardu.

Za CNBC Make It Volf je napisao tekst o knjigama koje preporučuje svim roditeljima koji žele da njihova deca uspešno plove kroz zahtevne školske i akademske sisteme, ali i da ostanu emocionalno stabilna, samostalna i zdrava - piše Nova.rs.

U nastavku prenosimo ceo njegov tekst:

Uđete li u bilo koju knjižaru i zavirite u deo o roditeljstvu, sa svih strana će vas zatrpati gomila knjiga — stare i nove, savetujuće, pedagoške, psihološke. Teško je razlučiti koje zaista vrede.

Ali u poslednjih deset godina, radeći kao mentor sa srednjoškolcima koji su se upisivali na najprestižnije fakultete poput Harvarda, Stenforda ili Prinstona, naišao sam na nekoliko knjiga koje su neprocenjive.

Pisane od strane naučnika, novinara, pedagoga i samih roditelja, ove knjige su mi pomogle da dublje razumem mlade ljude, kao i da bolje podržim njih i njihove roditelje dok se kreću kroz svet visokih očekivanja i akademske kompeticije.

Preporučujem sledećih pet naslova:

1. „Never Enough“ – Dženifer Breheni Volas (Jennifer Breheny Wallace)

U knjizi Never Enough, novinarka Dženifer Volas istražuje kulturu toksične težnje za postignućem i štetu koju ona može izazvati kod dece.

Glavni problem jeste ono što ona naziva „preteranim pritiskom da se bude najbolji“, koji može ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje deteta.

Volas nudi konkretne načine kako roditelji mogu da amortizuju taj pritisak — počev od prepoznavanja anksioznosti koju možda i sami prenose na decu, do izgradnje sistema podrške za celu porodicu.

2. „The Happiest Kids in the World“ – Rina Mej Akosta i Mišel Hačison (Rina Mae Acosta & Michele Hutchison)

Autorke, Amerikanka filipinskog porekla i Britanka koje žive u Holandiji i tamo odgajaju svoju decu, istražuju u knjizi The Happiest Kids in the World zašto su deca u toj zemlji među najsrećnijima na svetu.

Knjiga nudi balans između društvenih normi karakterističnih za holandsku kulturu i vrlo praktičnih saveta: od značaja zajedničkih porodičnih obroka, do toga koliko je važno slušati decu i uzimati njihovo mišljenje za ozbiljno.

3. „The Self-Driven Child“ – Vilijam Stiksrud i Ned Džonson (William Stixrud & Ned Johnson)

Knjiga The Self-Driven Child se bavi time kako roditelji mogu pomoći deci da postanu samostalna, motivisana i otporna.

Autori su klinički neuropsiholog i edukativni konsultant, a nude jasan pogled na to zašto motivacija nije urođena, već naučena osobina.

Knjiga razbija mitove, poput onog da je plaćanje dece za ocene korisno (nije), i nudi konkretne alate za vođenje razgovora i građenje emocionalne otpornosti.

4. „Who Gets In and Why“ – Džef Selingo (Jeff Selingo)

Ako želite da razumete kako zapravo funkcioniše proces prijema na elitne američke fakultete, knjiga Who Gets In and Why je nezaobilazna.

Selingo je pratio rad prijemnih komisija na tri različita univerziteta i otkriva faktore koji presudno utiču na odluke — od geografskog porekla kandidata, preko „pokazane zainteresovanosti“, do potreba samog univerziteta.

Knjiga pomaže roditeljima da shvate da prijem na fakultet nije samo rezultat dobrih ocena, već kompleksan balans interesa profesora, trenera, donatora, pa čak i političara.

5. „How to be a High School Superstar“ – Kal Njupor (Cal Newport)

Iako je objavljena pre 15 godina, knjiga How to be a High School Superstar nije izgubila na relevantnosti. Kal Njupor, danas profesor informatike na univerzitetu Džordžtaun, razbija stres oko prijemnih ispita i pokazuje kako se izdvojiti bez preopterećenja.

Njupor ne savetuje jurnjavu za najvećim brojem AP kurseva i najvišim SAT rezultatima. Umesto toga, promoviše ideju da učenik treba da istražuje sopstvenu strast — čak i ako je nišna i neuobičajena.

Knjiga je namenjena učenicima, ali je dragocena i za roditelje, jer pruža mapu za razvoj autentične, stabilne ambicije.