Stručnjaci otkrivaju šta treba, a šta ne treba raditi tokom pauza na poslu kako bi se poboljšalo mentalno blagostanje i produktivnost.
Istraživači sa Harvarda ističu važnost pravljenja pauza tokom radnog dana kako bismo napunili baterije. Ove male, ali ključne pauze imaju sposobnost da za samo nekoliko minuta smanje stres i umor i poboljšaju kognitivne sposobnosti. Na sajtu Harvard Business School navodi se: „Rad kada su vam zalihe energije niske ozbiljno ugrožava i dobrobit i učinak. U ekstremnim slučajevima, neprekidan rad može dovesti do negativne spirale: zaposleni pokušava da završi zadatke uprkos iscrpljenosti, ne uspeva da ih obavi kako treba i pravi greške, što dovodi do još više posla i još manje resursa da se s tim izbori. To znači da što više radimo, manje smo produktivni i sve smo iscrpljeniji. Zamislite, na primer, da peti put čitate istu rečenicu, a i dalje je ne razumete.“
Kako da prepoznate da li prolazite kroz roditeljski „burnout“
Da biste prekinuli ovu spiralu, dovoljno je praviti pauze (posebno u kreativnim profesijama). Brend Asics navodi studiju koja pokazuje da su, nakon nedelju dana pravljenja kratkih dnevnih pauza, nivoi stresa smanjeni za 14,7%, produktivnost povećana za 33,2%, a koncentracija za 28,6%. Druge studije pokazuju da nakon 2 sata neprekidnog rada mentalno blagostanje opada, dok stres raste. Nakon 4 sata bez pauze, stres se povećava za čak 18%.
Što više radimo, manje smo produktivni i sve smo umorniji. Koliko treba da traje idealna pauza?
Stručnjaci se slažu da za odmor mozga nisu potrebne duge pauze. Dovoljne su mikro pauze od 1, 5 ili 10 minuta, pod uslovom da su redovne. Neurološkinja Emilie Steinbach pravi pauze na svakih 45 minuta. Kada joj nedostaje motivacije, koristi „pomodoro“ metod: 4 sesije od po 25 minuta rada, odvojene pauzama od 5 minuta, nakon čega sledi duža pauza od 15–20 minuta.
Ključ je pronaći sopstveni ritam, prepoznati kada koncentracija opada i naučiti da se na vreme zaustavite kako biste sprečili iscrpljenost. Važno je i vreme pauze: kraće su efikasnije ujutru, dok su duže korisnije kasnije tokom dana. Istraživanja pokazuju da nivo energije najčešće dostiže minimum oko 15 časova.
Šta treba izbegavati tokom pauza
Nisu sve pauze jednako korisne. Neke aktivnosti čak mogu dodatno opteretiti mozak:
Skrolovanje društvenih mreža (što radi čak 97% ljudi) može dovesti do emocionalne iscrpljenosti i smanjiti kreativnost i angažovanost.
Razgovori o poslu sa kolegama ne donose pravi odmor, jer mozak ostaje fokusiran na obaveze.
U Švedskoj postoji „fika“ pauza – vreme kada se ne priča o poslu i ne koriste telefoni. Naučnici je smatraju ključem za pravi mentalni reset.
Šta raditi tokom pauze da bi ona bila zaista korisna
Kretanje
Fizička aktivnost, čak i kratka, značajno poboljšava mentalno stanje. Dovoljno je ustati, prošetati ili se istegnuti. Već 1-2 minuta može ublažiti negativne efekte dugog sedenja.
Boravak napolju
Boravak na svežem vazduhu i u prirodi efikasnije obnavlja energiju nego sedenje za stolom. Sunčeva svetlost pomaže regulaciji biološkog ritma i poboljšava raspoloženje i san.
Poziv prijatelju
Razgovor sa bliskom osobom stvara osećaj povezanosti i poboljšava raspoloženje. Čak i kratak poziv može imati pozitivan efekat.
Kontakt sa životinjama
Interakcija sa kućnim ljubimcima smanjuje nivo stresa i poboljšava opšte blagostanje.
Hidratacija
Voda, čaj ili biljni napici su najbolji izbor. Izbegavati šećer i kofein u drugom delu dana.
Promena mentalnog stanja je ključna
Mozgu nisu potrebne samo pauze, već i promena vrste aktivnosti. Ako tokom pauze nastavimo sa istim tipom stimulacije (mejlovi, notifikacije), mozak i dalje troši energiju. Pravi odmor dolazi kada napravimo i kratak mentalni otklon.
Trenuci „praznine“ ili jednostavne, ponavljajuće aktivnosti nisu gubljenje vremena – to je prostor u kojem mozak obrađuje informacije, vraća ravnotežu i priprema se za bolju koncentraciju, piše Vogue.
