Ljudi koriste AI (veštačku inteligenciju) iz raznih razloga. Na primer, jedan čovek je nedavno otkrio da je koristio AI da bi aplicirao za 1.000 poslova dok je spavao.
Veštačka inteligencija postala je deo svakodnevnog života, poput mnogih novih stvari, ne znamo tačno kako korišćenje tehnologije poput AI utiče na nas.
S obzirom na to, dr Majkl Gerlič sa Swiss Business School u Cirihu, Švajcarska, odlučio je da istraži ovu temu.
Gerlič fokusirao se na nešto što se naziva ‘kognitivno olakšavanje’. Definisao je to kao ‘kada pojedinci delegiraju kognitivne zadatke spoljnim „pomoćnicima“, smanjujući svoje angažovanje u dubokom, reflektivnom razmišljanju’. Njegova konstatacija se odnosi na zadatke koji ljudi zadaju veštačkoj inteligencije, tačnije, da im nešto napravi ili pronađe.
Kako prenosi IFL Science, dodao je: „Ovaj fenomen je posebno zabrinjavajući u kontekstu kritičkog razmišljanja, koje zahteva aktivno kognitivno angažovanje kako bi se informacije efikasno analizirale i ocenile.“
Studija
Gerlič je uradio istraživanje sa 666 dobrovoljaca iz Velike Britanije koji su učestvovali u kvantitativnim anketama i kvalitativnim intervjuima.
Učesnici su bili raspoređeni u tri starosne grupe: 17-25, 26-45 i 46 i stariji, i dolazili su iz različitih obrazovnih sredina.
Kvantitativni podaci uključivali su upitnik sa 23 pitanja čiji je cilj bio da pokaže upotrebu AI alata, sklonost kognitivnom olakšavanju i veštine kritičkog razmišljanja, dok su kvalitativni podaci dolazili iz polu-strukturisanih intervjua sa 50 učesnika koji su prošli kroz tematsku analizu za kontekstualnu dubinu, kako je objasnila studija – objavljena u časopisu Societies.
Rezultati
Kao što se verovatno i očekivalo, mlađi učesnici su pokazali veću zavisnost od AI, dok su oni stariji koristili AI najmanje.
Zbog toga su stariji učesnici imali bolje rezultate u kritičkom razmišljanju.
Dr Gerlič u rezultatima istraživanja navodi: „Mlađi učesnici (17-25) pokazali su veću zavisnost od AI alata i niže rezultate u kritičkom razmišljanju u poređenju sa starijim učesnicima. Dodatno, veće obrazovanje je bilo povezano sa boljim veštinama kritičkog razmišljanja, bez obzira na upotrebu AI alata. Ovi rezultati naglašavaju potencijalne kognitivne posledice zavisnosti od AI alata, ističući potrebu za obrazovnim strategijama koje promovišu kritičko angažovanje s AI tehnologijama“.
Suštinski, iako AI može biti koristan u pomaganju ljudima da nauče osnovne veštine, može narušiti sposobnost osobe za kritičko razmišljanje.
Šta dalje?
U svetlu njegovih nalaza, dr Gerlič sugerisao je da škole i fakulteti ‘mogu da istaknu vežbe kritičkog razmišljanja i razvoj metakognitivnih veština kako bi kompenzovali zavisnost od AI i kognitivne efekte’.
„Inženjeri AI sistema možda će razmotriti kognitivne implikacije, osiguravajući da njihovi alati podstiču određeni nivo angažovanja, a ne pasivnu zavisnost,“ zaključio je.
Izvor: nova.rs
