Jedna jedina poruka, koja na prvi pogled možda i deluje pouzdano, može dovesti do prosečnog gubitka čak 425 evra po žrtvi u Srbiji, dok je prosečni gubitak na globalnom nivou još i veći – reč je o 733 evra po jednoj prevarenoj osobi.
Nova globalna studija kompanije Kaspersky otkriva koliko su prevare putem aplikacija za razmenu poruka postale brze, ali i koliku materijalnu i emocionalnu štetu mogu da nanesu.
Na osnovu iskustava žrtava prevara širom sveta, istraživanje pokazuje da prevaranti koriste svakodnevnu komunikaciju kako bi u roku od svega nekoliko minuta ukrali novac i lične podatke, ostavljajući za sobom dugoročne finansijske i emocionalne posledice - piše Danas.
Više od polovine ovakvih prevara u Srbiji (51,7 odsto) uspešno je realizovano u roku kraćem od 30 minuta. U mnogim slučajevima žrtve reaguju i još brže, ustupajući novac ili lične podatke pre nego što stignu da posumnjaju u autentičnost poruke.
Iza naizgled bezazlenih poruka stoji globalni prevarantski kartel koji funkcioniše industrijskim obimom i koristi veštačku inteligenciju za lažno predstavljanje kao članovi porodice žrtve, njenih prijatelja i poznatih brendova.
Ova pojava generiše čitavu ekonomiju krađe identiteta, zasnovanu na tuđenom novcu i ukradenim ličnim podacima, dok žrtve ostaju finansijski oštećene, uzdrmane i emocionalno traumatizovane.
Aplikacije za razmenu poruka postale su centralni deo svakodnevnog života, u upotrebi za najrazličitije svrhe, od poslovne elektronske pošte do porodičnih razgovora i obaveštenja o isporuci pošiljaka. Međutim, one istovremeno predstavljaju i jednu od najčešće zloupotrebljavanih platformi za prevare.
Najveći broj prevara započinje upravo na platformama koje se svakodnevno koriste, u Srbiji su kanali preko kojih su korisnici bili prevareni najčešće bili – WhatsApp (38,4 odsto), Facebook (32 odsto) i SMS/iMessage (27,2 odsto), za kojima slede Instagram (27.20 odsto), Telegram (26.4) i Viber (18 odsto).
Kako bi dodatno zbunili žrtve, prevaranti retko ostaju na jednoj platformi što ovi procenti i potvrđuju. Gotovo dve trećine svih prevara (63 odsto) odvija se kroz više komunikacionih kanala, prelazeći, na primer, sa SMS poruka na WhatsApp ili sa WhatsApp-a na Telegram. Na taj način imitiraju uobičajene razgovore i obaveštenja, što otežava njihovo otkrivanje.
Iako odabir kanala nije iznenađujuć, s obzirom na veliki broj poruka koje korisnici svakodnevno primaju, ali posebno zabrinjava brzina kojom se prevare odvijaju. Nešto više od polovine svih žrtava (52 odsto) ustupilo je novac ili lične podatke u roku kraćem od 30 minuta, dok je svaki sedmi ispitanik (14 odsto) to učinio za manje od pet minuta. To je brže nego što je potrebno da se skuva jaje, naruči taksi ili istušira.
Stručnjaci objašnjavaju i zašto su ove prevare toliko učestale.
„Prevaranti koriste poznate kontekste, bliska društvena okruženja i ustaljene jezičke obrasce kako bi žrtvama stvorili utisak da su njihove odluke racionalne i opravdane u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da konstruišu lažnu stvarnost u kojoj te odluke dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati da se nalazite u lažnoj stvarnosti dok ste njen deo. Zato je važno da ostanete povezani sa porodicom i prijateljima i da razgovarate o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane često mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu“ – kaže Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu.
Finansijske posledice su jednako ozbiljne.
Više od polovine svih žrtava u Srbiji (54 odsto) izgubilo je novac, dok je 39 odsto ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50 odsto), puno ime (39,8 odsto), adrese elektronske pošte (37,76 odsto), kućne adrese ili pristupne kredencijale za naloge.
Prosečan gubitak prevarene osobe u Srbiji po prevari je iznosio 425 evra — suma koja može značajno uticati na svakodnevni život. U uslovima rastućih troškova života, takav gubitak može predstavljati mesečne troškove za namirnice, prevoz, brigu o deci ili komunalne usluge.
Iako je 44 odsto ispitanika izgubilo manje iznose, do 117 evra, ukupna šteta na velikom broju žrtava postaje značajna. Za mnoge se posledice tu ne završavaju: čak 13,33 odsto žrtava u Srbiji izgubilo je preko 1.165 eva , što za većinu domaćinstava predstavlja ozbiljan finansijski udar.
Prevare se retko događaju samo jednom. Više od šestine ispitanika (16.40 odsto) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci. To pokazuje da prevaranti često ponovo ciljaju osobe za koje procene da ih mogu iznenaditi ili navesti na pogrešnu odluku.
Ceo izveštaj možete pogledati OVDE.
