Tokom toplotnih talasa pojedini često prepisivani lekovi mogu povećati rizik od dehidracije, pregrevanja organizma i toplotnog udara.
Tokom velikih vrućina hronični bolesnici posebno teško podnose visoke temperature, ali lekari upozoravaju da problem ne predstavlja samo toplota, već i terapija koju mnogi svakodnevno uzimaju.
Određeni lekovi mogu poremetiti prirodne mehanizme kojima telo reguliše temperaturu, poput znojenja, širenja krvnih sudova i održavanja ravnoteže tečnosti. Posledice mogu biti vrtoglavica, iscrpljenost, nagli pad pritiska pa čak i toplotni udar, prenosi Tportal.
Antidepresivi mogu poremetiti hlađenje organizma
Dve grupe antidepresiva posebno se povezuju sa lošijim podnošenjem vrućina - selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i triciklični antidepresivi (TCA).
Obe vrste deluju na neurotransmitere u mozgu, pre svega serotonin i noradrenalin, ali pritom mogu uticati i na acetilholin, važan za proces znojenja. Kod nekih pacijenata to može smanjiti znojenje i otežati hlađenje organizma tokom visokih temperatura.
Obe vrste deluju na neurotransmitere u mozgu, pre svega serotonin i noradrenalin, ali pritom mogu uticati i na acetilholin, važan za proces znojenja. Kod nekih pacijenata to može smanjiti znojenje i otežati hlađenje organizma tokom visokih temperatura.
Istovremeno, antidepresivi kod dela korisnika mogu izazvati pojačano znojenje. Podaci pokazuju da se ta nuspojava javlja kod oko 14 odsto osoba koje ih uzimaju. Problem nastaje jer preterano znojenje tokom velikih vrućina može brzo dovesti do dehidracije. SSRI lekovi mogu uticati i na hipotalamus, deo mozga koji reguliše telesnu temperaturu i šalje signal znojnim žlezdama da počnu da proizvode znoj.
Antipsihotici mogu prikriti osećaj žeđi
Antipsihotici, koji se koriste u lečenju psihoza, šizofrenije i bipolarnog poremećaja, takođe mogu poremetiti regulaciju temperature. Deluju blokiranjem dopamina, što posredno utiče na serotonin i sposobnost hipotalamusa da prepozna promene telesne temperature.
Zbog toga osobe koje uzimaju takve lekove možda neće osetiti da im je prevruće ili da su žedne. To može dovesti do pada krvnog pritiska, slabijeg rada srca i smanjenog znojenja, pa telo teže oslobađa višak toplote.
Lekovi za srce povećavaju rizik od dehidracije
Beta-blokatori, koji se koriste kod srčane insuficijencije i aritmija, usporavaju rad srca i smanjuju protok krvi prema koži. Time organizam teže oslobađa toplotu tokom velikih vrućina. Diuretici, često prepisani za visok pritisak i srčane bolesti, povećavaju izlučivanje mokraće pa tokom toplotnih talasa mogu izazvati dehidraciju i poremećaj elektrolita.
Ako telo nema dovoljno tečnosti, znojenje postaje otežano, a krvni pritisak može pasti toliko da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu, naročito pri ustajanju. Lekovi poput ramiprila i losartana takođe mogu povećati rizik od dehidracije jer deluju na sistem koji reguliše krvni pritisak, žeđ i ravnotežu tečnosti u organizmu.
Stimulansi za ADHD mogu povećati telesnu temperaturu
Stimulansi na bazi amfetamina, koji se koriste u lečenju ADHD-a, deluju na dopamin i noradrenalin i mogu povećati telesnu temperaturu i ubrzati metabolizam. To otežava hlađenje organizma, posebno tokom fizičke aktivnosti ili velikih vrućina, a može dovesti do pregrevanja, dehidracije pa čak i toplotnog udara.
Takvi lekovi takođe mogu smanjiti osećaj umora pa osobe ponekad ne primete koliko su iscrpljene. Ipak, neka novija istraživanja sugerišu da osobe sa ADHD-om koje uzimaju stimulativne lekove možda imaju i manji rizik od toplotnih bolesti, ali stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja.
Inzulin se na vrućini brže apsorbuje
Visoke temperature šire krvne sudove kako bi se telo lakše rashladilo. Zbog toga insulin može brže da se apsorbuje u krvotok, što povećava rizik od hipoglikemije, odnosno naglog pada šećera u krvi. To može izazvati vrtoglavicu, drhtavicu, znojenje, razdražljivost, a u težim slučajevima i gubitak svesti ili napade.
Problem je i to što simptomi niskog šećera u krvi često liče na simptome pregrevanja pa ih osobe sa dijabetesom mogu pomešati. Stručnjaci upozoravaju i da toplota može oštetiti insulin i smanjiti njegovu efikasnost. Zato ga je tokom leta posebno važno pravilno čuvati u frižideru.
Kako smanjiti rizik tokom toplotnog talasa
Najugroženiji su stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje istovremeno uzimaju više lekova. Lekari savetuju da se tokom velikih vrućina redovno unosi dovoljno tečnosti, osim ako lekar nije preporučio drugačije. Takođe je važno izbegavati boravak na suncu u najtoplijem delu dana i obratiti pažnju na simptome poput vrtoglavice, mučnine, zbunjenosti i preteranog znojenja.
Posebnu pažnju treba posvetiti i pravilnom čuvanju lekova jer visoke temperature mogu smanjiti njihovu efikasnost. To se ne odnosi samo na insulin, već i na inhalatore i EpiPen uređaje.
Stručnjaci upozoravaju da terapiju nikako ne treba prekidati na svoju ruku. Ako lekovi otežavaju podnošenje vrućine, potrebno je razgovarati sa lekarom ili farmaceutom.
