Sombor.info

Jutros oko 9 časova ispred „Gomeksa“ palo je ogromno drvo lipe i uništilo dva automobila. Puka je sreća što nema stradalih, s obzirom na frekventnost ovog dela glavne ulice u prepodnevnim časovima, jer se u blizini nalaze škola, opština i policija, te se mnogi odlučuju da ostavljaju svoja bicikla na držač, smešten neposredno uz to drvo.

-Jutros sam redovno došla na posao, ostavila auto pored drveta, ni u snu ne pretpostavljajući da će samo dva, tri sata kasnije, ono pasti. Kad su mi javili da izađem napolje „jer je palo drvo“ nisam ni slutila kakav će me prizor dočekati. Auto je potpuno uništen, sva je sreća pa niko nije povređen, s obzirom da se tuda kreće puno ljudi, dece najviše, priča Vesna Novković, vlasnica automobila „pežo 206“, koji je potpuno stradao pod teretom ogromne lipe.

Drugi automobil marke „škoda oktavija“ pripada Bojani Pokrajac, koja je tu stala samo na par trenutaka.

-Obavila sam kupovinu, krenula ka kolima i drvo mi je, bukvalno, palo pred očima. Slika je bila za neverovati. Da je palo samo par trenutaka kasnije, ja bih već bila u autu, još pod stresom priča Bojana, koju smo zatekli na licu mesta.

Na licu mesta bili su i radnici JKP „Naš dom“. Osim nezvaničnog odgovora daje u pitanju lipa i da se „na osnovu zdrave krošnje nije moglo znati da je drvo iznutra bolesno i trulo“, zvaničnu izjavu nadležnih iz ovog javnog preduzeća nismo mogli dobiti.

Ako se ovom drvetu nije moglo primetiti da je iznutra bilo trulo i bolesno, kako kažu u JKP „Naš dom“, na onom, preko puta ovog, sve se jasno vidi, ali se, ipak, godinama ništa ne preduzima.

-Sedam godina ukazujemo na trulo drvo ispred naše kancelarije, koje će isto, poput ovoga, samo jednom pući i pasti. Ranije smo se obraćali Direkciji, jer je to bilo u njenoj nadležnosti, zadnjih godina „Našem domu“, ali povratne reakcije nema. Imali smo problem i sa slomljenom velikom granom, koja je bukvalno visila iznad bašte susednog kafića. Četiri sata nam je trebalo da, putem telefona, samo pronađemo osobunadležnu za izdavanje naloga za njeno sečenje, objašnjava advokat Željko Rajčević.

Policija je obavila uviđaj, a na lice mesta je izašla i nadležna inspekcijska služba koja je sačinila zapisnik. Nakon uklanjanja stabla znaće se visina pričinjene materijalne štete na vozilima.

Ko će biti odgovoran za nadoknadu štete, verovatno će rešiti sud. Po nekim, stručnim tumačenjima, odgovornost je onoga ko je dužan da se stara o gradskom zelenilu, uz solidarnu odgovornost njegovog osnivača, opštine. Koji, sa druge strane, već pominju da plato pored spornog drveta nije označen kao parking... Ovo, svakako, ne umanjuje nečiju odgovornost za pad više tona teškog drveta. U centru grada. Na držač za bicikla.

Niko nije stradao. Ovaj put smo imali sreće...

Izvor: apatinskenovine.rs

MIGRIRAJU IZ NETRETIRANOG KOPAČKOG RITA!

-Razlozi za povećanu brojnost komaraca na teritoriji opštine Apatin su izuzetno povoljni hidrometeorološki uslovi za produkciju komaraca i njihova svakodnevna migracija iz netretiranog područja Kopačkog rita u tretirano urbano područje Apatina, navode u novosadskoj „Ciklonizaciji“, na naše pitanje otkud tolika najezda komaraca, iako se redovno tretiraju.

U dostavljenom saopštenju, koje je potpisao Dario Aćimović, menadžer za odnose sa javnošću ovog preduzeća, objašnjava se da je Kopački rit zaštićeno područje na teritoriji susedne države u kom se komarci ne tretiraju, a avgust ove godine je neuobičajeno povoljan za hiperprodukciju zbog nedavnog porasta vodostaja Dunava, punjenja rita i aktiviranja velikih izvorišta komaraca.

-Na osnovu parametara sa terena, Opštinska uprava i “Ciklonizacija” su krajem prošle nedelje organizovli sveobuhvatan kombinovani tretman protiv komaraca na celoj teritoriji opštine. U četvrtak 20. avgusta iz helikoptera i aviona izvedeni su tretmani u zaštitnim pojasevima oko Apatina i svih sela, dok je istovremeno sa zemlje izveden tretman ULV generatorima na celoj teritoriji opštine. Kontrola uspešnosti ovog tretmana pokazala je redukciju populacije komaraca od 90 odsto, što predstavlja izuzetno visoku uspešnost. Međutim, rezultati naših akcija anulirani su u vrlo kratkom roku zbog konstantne migracije komaraca iz Kopačkog rita na teritoriju tretiranog Apatina, objašnjavaju u „Ciklonizaciji“.

U saopštenju se još dodaje da,imajući sve ovo na umu, kao i predviđanje da se produkcija novih generacija komaraca u Kopačkom ritu stišava,Opštinska uprava i “Ciklonizacija” planiraju vrlo brzo još jednu seriju tertmana protiv komaraca na teritoriji cele opštine.

Izvor: apatinskenovine.rs

U Predškolsku ustanovu „Pčelica“ Apatin ove godine je upisano 620 mališana koji su raspoređeni u 29 vaspitnih grupa, a školska godina koja će početi naredne sedmice po mnogo čemu će biti specifična. Na teritoriji opštine Apatin uključujući i sela, ima deset vrtića, što u uslovima rada pod okolnostima koje je nametnula pandemija virusa korona predstavlja ogroman organizacioni izazov, kaže Biljana Mandić, direktorica Predškolske ustanove „Pčelica“ Apatin.

– Nalazimo se u danima u kojima vršimo detaljne pripreme za početak nove školske godine. Na osnovu dopisa Ministarstva prosvete, analizom i praćenjem epidemiološke situacije u našoj opštini, procenom i kontrolom rizika širenja epidemije i uzimanjem u obzir naših prostornih, kadrovskih i organizacionih potencijala, nastojimo da stvorimo bezbedne uslove za rad i boravak dece i zaposlenih. Zadaci koji su pred nama pretpostavljaju krajnju ozbiljnost i odgovornost te vas molimo da imate razumevanja za sve odluke koje donosimo u saradnji sa lokalnom samoupravom, opštinskim kriznim štabom, Školskom upravom Sombor i drugim relevantnim akterima na lokalnom nivou. Roditelji dece koja će pohađati vrtić u narednoj školskoj godini su naši najvažniji partneri i iz tog razloga očekujemo podršku, razumevanje i saradnju jer to , pre svega, iziskuje naš svakodnevni život koji se odvija u uslovim epidemije COVID – 19 i vanrednih mera koje su na snazi, napominje Biljana Mandić.

Ono čemu se svi nadamo i čemu ćemo se zajedno radovati je proglašenje prestanka epidemije i organizovanje rada u redovnim uslovima, zaključila je direktorica Predškolske ustanove „Pčelica“.

Izvor: Radio Dunav

TURISTIMA IZ MAĐARSKE SPASILI TORBU SA DOKUMENTIMA I NOVCEM

Da su naši ronioci zaista uvek i u pravo vreme, na pravom mestu, te da je njihova pomoć često neprocenjiva, potvrdio je i događaj od pre neki dan, kada su sa dna reke izvadili torbu sa dokumentima jedne turistkinje i time joj spasili letovanje, za koje je već mislila da joj je upropašteno, odnosno da će umesto odmora,preostalo vreme u Srbiji provesti u pribavljanju novih putnih isprava.

Na svu sreću, njena agonija je uspešno završena, uživanje u letovanju nastavljeno, a nezgoda u koju je upala, zajedno sa svojim partnerom, će joj, kako je rekla „zahvaljujući našim roniocima ostati u sećanju kao zanimljiva avantura sa srećnim krajem“.

PREVRNUT ČAMAC

Par, mađarski državljani, tek su stigli u Kupusinu, na godišnji odmor. Na Kupusinskoj čardi su iznajmili čamac, u njega potrpali rančeve spremljene za kampovanje i veslajući starim Dunavcem, krenuli ka Štuka čardi. Već nakon kraćeg vremena su primetili da čamac pomalo propušta vodu, povremeno je izbacivali i nastavljali veslanje. Već nadomak cilja, sa već podosta vode, čamac se prevrnuo. Našim gostima nije pretila nikakva opasnost. Nisu bili daleko od obale, dobri su plivači, voda je topla, te su dograbili ruksake i gurajući ih pred sobom, stigli do obale. Međutim, za razliku od ruksaka, koji su ostali na površini vode, torba u kojoj su bila sva dokumenta (uz ostale i pasoši, te vozačka i saobraćajna dozvola), ključevi od automobila, mobilni telefon, novac... završila je na dnu Dunavca. Kad su shvatili da im nema najvažnije torbe, pali su u očaj, svesni svih peripetija koje su ih očekivale, ali i upropašćenog godišnjeg odmora.

PRONAŠLI TORBU NA DUBINI OD PET METARA

-Neko od ljudi koji su se zadesili na čardi, ne znamo tačno ko, se dosetio da bi mi mogli da im pomognemo. Pozvali su rečnu policiju, koja nas je kontaktirala, te smo, već narednog jutra bili na licu mesta. Sreća, pa se gospodin tačno sećao mesta gde se čamac prevrnuo, što nam je znatno olakšalo pretragu. Pronašli smo torbu u mulju, na dubini od oko pet metara, priča Milorad Bujić, predsednik DPA Apatin, koji je učestvovao u ovoj akciji zajedno sa kolegama Veljkom Cvetićaninom i Milanom i Nemanjom Kovačevićem.

Najzanimljivije je bilo, dodaje, kad je gospođa počela da vadi jednu po jednu stvar iz torbe.

-NJenom oduševljenju nije bilo kraja. Bila je ushićena kada je videla da je sve na broju, celo, neoštećeno. Čak je i mobilni telefon bio u funkciji, pošto je vodootporan, priča Bujić i dodaje da mu je veoma drago što su uspeli vratiti osmehe na lice turistima iz Mađarske i učiniti da im letovanje u Srbiji ostane u lepom pamćenju.

Izvor: apatinskenovine.rs

Skupština opštine Apatin izabrala je na današnjoj konstitutivnoj sednici Dubravku Korać iz Srpske napredne stranke za novu predsednicu opštine. Koraćeva je izabrana glasovima 27 od ukupno 29 odbornika SO Apatin, time postavši jedan od najmlađih predsednika opštine u Srbiji.

Dubravka Korać je u prethodnom mandatu vršila funkciju zamenika predsednika opštine Apatin, a bila je pokretačka snaga iza nekoliko značajnih projekata u našoj opštini: izgradnje jaslica u Apatinu, renoviranja vrtića u Prigrevici i Svilojevu, kompletne rekonstrukcije Doma zdravlja, brojnih infrastrukturnih projekata, kao i povećanja učeničkih i studentskih stipendija.

U prvom obraćanju, nova predsednica je objasnila sa kakvim izazovima se suočava opština Apatin danas:

„Naš najhitniji poduhvat je saniranje posledica pandemije i dalja organizacija zdravstvenog i obrazovnog sistema u opštini kako bi na jesen sve funkcionisalo kako treba. Opština Apatin se dobro borila sa pandemijom, imali smo vrlo mali broj slučajeva. A imali smo i odličnu organizaciju, građanima su deljena sredstva za zaštitu i dezinfekciju, a najugroženijima namirnice. Na nama je da oprezno nastavimo dalje i da, u skladu sa epidemiološkom situacijom, što bolje organizujemo normalan život u našoj opštini.”

U njenom mandatu, naglašava nova predsednica opštine, akcenat će biti stavljen na nekoliko razvojnih oblasti:

„Prva stvar je svakako razvoj privrede. Mislim da smo udarili neke odlične temelje u prethodnom periodu: kroz pokretanje proizvodnje u Brodogradilištu, kroz subvencije malim i srednjim preduzećima, kroz otvaranje nekoliko fabričkih pogona u opštini. Borićemo se svom snagom da obezbedimo više radnih mesta i veći životni standard.

Druga tačka je iskorišćavanje potencijala reke Dunav, u svakom smislu. Pre svega turistički, kroz osmišljavanje i ulaganje u dodatne sadržaje. Svedoci smo pojačanog interesovanja za Apatin kao domaću destinaciju. Želim da Apatin izađe na Dunav i infrastrukturno i ekonomski, da se kao opština okrenemo tom neverovatnom potencijalu.”

Ni sela neće biti zapostavljena, kako naglašava Koraćeva:

„Svesni smo i podrške koju smo dobili u selima apatinske opštine i to je veliki podsticaj za nas. Već su inicirani projekti rekonstrukcije vrtića u Sonti, po ugledu na ranije sređene vrtiće Prigrevici i Svilojevu, kao i izgradnja pijace, dva problema koja dugo muče ovo selo. Radićemo na tome da dodatno podržimo poljoprivrednike naše opštine, kao i da poboljšamo infrastrukturu u selima.”

Predsednica je na kraju obraćanja uputila poruku građanima:

„Želim da se zahvalim građanima koji su ukazali poverenje listi Srpske napredne stranke i meni lično, ali i svim građanima opštine Apatin, bez obzira na njihovo političko ili drugo opredeljenje. U naredne četiri godine mandata boriću se za interese svakoga od njih i radiću svakodnevno na tome da naša opština bude razvijeno i kvalitetno mesto za život, kao i lepo mesto za odrastanje naše dece”, navela je nova predsednica opštine u svom prvom obraćanju.

Za zamenika predsednika opštine izabran je Radovan Đukić iz SNS, a za predsednika skupštine opštine Milan Škrbić, takođe iz redova naprednjaka.

Deo mosta na apatinskom pristanu juče je pao u vodu, jer su popucale sajle kojima je bio pričvršćen za ponton.

-Trebalo je pratiti oscilacije u vodostaju i shodno rastu ili opadanju vode tako zatezati ili otpuštati sajle, kojim je taj, drugi deo mosta bio privezan za jedan deo pontona. Međutim, to nije učinjeno, voda je naglo porasla i sajle su popucale. Deo mosta je, donjim delom sa betonskog pontona, na koji se samo delom oslanjao, upao u reku i samo se drži za osovinu koja se nalazi na polovini između gornjeg i donjeg dela mosta. Prilikom pada došlo je do kidanja dela konstrukcije sa sredine, za koji je ovaj deo mosta bio fiksiran, objašnjava nam dobro upućen izvor sa lica mesta.

Još dodaje da je, prilikom pada dela mosta pokidana cev za dovod vode do brodova, što će sigurno povećati troškove rekonstrukcije pristana.

Javno preduzeće za upravljanje putničkim pristanom i marinom „Apatin“ se, ovim povodom, nije oglašavalo.

Izvor: apatinskenovine.rs

Inspekcijske službe Opštine Apatin će narednih dana obilaziti sva naseljena mesta u opštini i proveravati koliko se poštuju donete mere u cilju sprečavanja širenja koronavirusa.

Podsetimo da je, pre mesec dana, na konferenciji za medije saopšteno da su sve manifestacije otkazane dok se ne stvore povoljni uslovi za njihovo održavanje. Ova mera podrazumeva sprečavanje okupljanja kako bi se onemogućilo širenje virusa koji je zahvatio celu planetu.

Osim otkazivanja najmasovnijih manifestacija u opštini, "Ribarskih večeri" i "Ličke olimpijade", kao i "Petrovdanskih dana", svilojevačkog "Čarobnog pasulja", "Pilećijade" u Sonti, "Deer and beer festivala", "Dana mladih", ove godine neće biti održano ni tradicionalno obeležavanje Kirbaja u svim mestima.

Izvor: 025info

Danas oko 13 časova na raskrsnici ulica Petra Drapšina i Lađarske dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj su povređene dve osobe i pričinjena znatna materijalna šteta.

DŽip, za čijim volanom je bio M.S. iz Prigrevice, a koji se kretao ulicom Petra Drapšina u pravcu Kružnog nasipa, udario je u alfa romeo, koji se kretao Lađarskom ulicom u pravcu Žarka Zrenjanina, a kojim je upravljao P.R. iz Apatina.

Prilikom sudara, povređeni su vozač alfa romea i njegova saputnica N.M., koji su nakon ukazane prve pomoći, prebačeni u somborsku bolnicu. Kako saznajemo, oboje su stabilnog opšteg stanja i nisu životno ugroženi.

Izvor: apatinskenovine.rs

Na osnovu ugovora sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Novi Sad, preduzeće „Eko-san plus“d.o.o, Beograda će se u subotu 08.08.2020. godine od 8 časova izvršiti tretman suzbijanja larvi komaraca na teritoriji naše opštine.

Tretman će se vršiti sa zemlje preparatom LARVASTOP ZG, PIRIPROX ZG koji nije opasan za pčele, a lokacije koje će biti tretirane su Apatin, Sonta, Svilojevo, Kupusina, Banja Junaković sa akcentom na staništima priobalja reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare u ukupnoj površini od 140 ha

Koliko je teško poslovati u Srbiji, posebno još u uslovima epidemije korone, uverio se, ovih dana, Boris Mašić, direktor kompanije Dunavserv Shipping, jedne od prvih stranih brodarskih kompanija, koja je, zahvaljujući upravo entuzijazmu ovog preduzimljivog Apatinca, pre tri godine osnovana u Srbiji, u njegovom gradu.

Naime, pojavio se problem kada je 29 radnika ove kompanije, zbog prirode posla, trebalo da se testira na koronu, ali zbog nedovoljnog broja testova to nisu uspeli, bez obzira što bi ih oni platili! Ovim je ugrožena ne samo njihova egzistencija i posao, već i opstanak ove brodarske kompanije.

-Tri godine ulažem ogromne napore u poslu u kojem sam zaposlio 29 ljudi. Strani investitor je u Srbiji osnovao firmu i plaća poreze i doprinose više nego što bi iko platio. Situacija sa Kovidom19 bacila je nautički turizam, kojim se bavimo, na kolena. Od početka godine borimo se da obezbedimo tržište i nekako spasimo firmu i radna mesta za 29 ljudi. Sada kad smo uspeli da pređemo sve prepreke, nismo u mogućnosti da platimo 29 testova na Kovid 19 za našu posadu, koja treba da krene na kruzing i time sebi obezbedi platu. Prepreke su nepremostive. Ova država nam je okrenula leđa. Država koja je potrošila milijarde na izbore, ne može da nam obezbedi 29 testova na Kovid 19, koji bi sami platili! Kako da objasnim stranom investitoru da su svi oni, koji su mu govorili da ne investira u Srbiju, bili u pravu, a ja koji sam ga ubeđivao da je ovde sve ok, u krivu, pita se Mašić, dok je intenzivno tragao za rešenjem da spasi i kompaniju i zaposlene.

Telefonom je pozvao na desetine ljudi, pokušavao na više mesta (Sombor, Novi Sad, Subotica, Beograd...) da organizuje testiranje po nekoliko radnika, međutim i pored svih napora, nije uspeo.

-U Somboru testiraju dnevno svega 30 ljudi. Toliko ima testova. Nas 29 su odbili. Kao i u svim drugim Zavodima za javno zdravlje, objašnjava naš sagovornik.

Pošto brod treba da isplovi sa 29 ljudi koji moraju biti testirani, Mašić nije odustajao, uporno tražeći rešenje. I, na svu sreću, ga je pronašao, ali ne u Srbiji, već u susednoj Mađarskoj!

-Rešili smo problem. Laboratorija u Segedinu će primiti našu posadu i naše novce za testiranje na Kovid 19. Kažu da dnevno testiraju preko 450 ljudi iz Srbije. Obezbeđuju i dokument kojim se može preći granica i doći do laboratorije. Znači, svi koji imaju potrebu da se testiraju zarad posla, neka se jave tamo. Test izdaju na engleskom, nemačkom, srpskom i mađarskom jeziku, objašnjava Mašić.

Cena po jednom PSR testu je 130 evra.

-Pošto nas je naša država ostavila na cedilu, ako hoćemo da radimo moramo da platimo. Odustati nećemo. Ali poreze ćemo i dalje ovde plaćati. Ja sam samo nepopravljivi patriota, volim ovu zemlju i borim se za nju kako samo mogu, završava Mašić, koji je ljubav prema svojoj domovini dokazivao i dokazuje na više načina, a koji, za svoje radnike nije uspeo da obezbedi (i plati) 29 testova za Kovid 19.

Izvor: apatinskenovine.rs