Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju od 36. godine.
Odustajanje od ovih loših navika u ranom odraslom dobu i srednjim godinama može sprečiti godine kasnijeg lošeg zdravlja, prema studiji koja je pratila ljude više od 30 godina.
Pušenje uzrokuje kancer pluća i probleme sa srcem i disanjem, dok su nedostatak vežbanja i previše alkohola povezani sa problemima kao što su kancer, moždani udar, srčani udar i prerana smrt.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Annals of Medicine“, stručnjaci sa finskih univerziteta otkrili su da ljudi već od 36 godina pokazuju znake loših zdravstvenih izbora.
Tim je pratio 326 ljudi kada su imali 27 godina, a zatim ponovo kada su imali 36, 42, 50 i 61 godinu.
Mentalno zdravlje ljudi procenjeno je kroz ankete o simptomima depresije i psihološkom blagostanju, a fizičko zdravlje merenjem metaboličkog rizika na osnovu krvnog pritiska, obima struka i nivoa šećera u krvi, holesterola i drugih masti u krvi.
Takođe je od ljudi zatraženo da ocene svoje zdravlje tokom prethodne godine.
Depresivni simptomi i opšte psihološko blagostanje mereni su na skali od 1 do 4; samoprocena zdravlja merena je na skali od 1 do 5; a metabolički rizik je ocenjivan od 0 do 5.
U svakoj vremenskoj tački procenjena su tri rizična ponašanja – pušenje, prekomerno pijenje alkohola i fizička neaktivnost (vežbanje manje od jednom nedeljno).
Rezultati studije su pokazali da ako su ljudi imali sve tri nezdrave navike u datom trenutku, njihovo mentalno i fizičko zdravlje je bilo gore nego da ih nisu imali.
Konkretno, depresivni simptomi su se povećali za 0,1 poen, metabolički rizik je povećan za 0,53 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,1 poen, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.
Dugoročno prisustvo sva tri nezdrava ponašanja bilo je još snažnije povezano sa lošim zdravljem.
Depresivni simptomi su se povećali za 0,38 poena, metabolički rizik je povećan za 1,49 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,14 poena, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.
Dr Tija Kekalajnen, naučnica koja je radila na studiji, rekla je:
„Nezarazne bolesti poput srčanih oboljenja i raka uzrokuju skoro tri četvrtine smrtnih slučajeva širom sveta. Međutim, vođenjem zdravog načina života pojedinac može smanjiti rizik od razvoja ovih bolesti i smanjiti šanse za preranu smrt.“
I dodala:
„Naši nalazi ističu važnost što ranijeg prekidanja rizičnih zdravstvenih ponašanja, kao što su pušenje, prekomerno pijenje i fizička neaktivnost, kako bi se sprečila šteta koju ona uzrokuju tokom godina, a koja kulminira lošim mentalnim i fizičkim zdravljem kasnije u životu. Međutim, nikada nije kasno za promenu navika. Usvajanje zdravijih navika u srednjim godinama takođe ima koristi u starijoj dobi.“
Naučnici su napisali da „nalazi ove studije ukazuju na to da su asocijacije uglavnom slične tokom vremena od 36. do 61. godine“.
„Dakle, kumulativna povezanost ranijih rizičnih ponašanja postoji već u 36. godini života, ne samo u kasnijim fazama srednjeg doba“, dodali su oni.
Izvor: n1info.rs
