Sombor.info

Obaveštavaju se stanovnici naseljenih mesta Prigrevica, Sonta, Svilojevo i Kupusina da će akcija odnošenja kabastog otpada biti izvršena od 26 do 30.10.2020 godine, u periodu od 07:00 do 14:00 časova, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnoga smeća.

PONEDELJAK 26.10. - SVILOJEVO I KUPUSINA
UTORAK 27.10. - PRIGREVICA
SREDA 28.10. - SONTA
ČETVRTAK 29.10. - SONTA
PETAK 30.10. - PRIGREVICA

Primarni cilj akcije je da se građani oslobode kabastog otpada, da očiste zajedničke prostorije, podrume, tavane i slično, dok je sekundarni cilj da se spreči eventualno stvaranje divljih deponija kako u naseljenom mestu, tako i na svim okolnim putevima. Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da je otpad uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:
1. Nameštaj
2. Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
3. Dušeci
4. Ćebad
5. Peći (ne uljne i gasne)
6. Tepisi
7. Elementi iz kupatila (ne pločice)

Otpad koji ne spada u kabasti otpad:
1. Poljoprivredni otpad (trava, lišće, granje itd.)
2. Auto delovi
3. Ulja i maziva
4. Akumulatori
5. Gume
6. Građa
7. Građevinski otpad
8. Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
9. Izolacioni materijal itd.

RASPORED ODVOZA KABASTOG OTPADA PO ULICAMA

SVILOJEVO PONEDELJAK 26.10.

1. GLAVNA (R-107)
2. ADI ENDREA
3. KIŠ FERENCA
4. PETEFI ŠANDORA
5. DOŽE ĐERĐA
6. FABRIČKA
7. APATINSKA
8. PRIGREVAČKA
9. ŽELEZNIČKA
10. OSLOBODILAČKA
11. VOJVOĐANSKA
12. SONĆANSKA

KUPUSINA PONEDELJAK 26.10.

1. APATINSKI PUT
2. BELA ZEMLJA
3. OSTRVSKA
4. ORAHOVA
5. ŠANČEVA
6. ARANJ JANOŠA
7. ZVEZDANSKA
8. KOŠUTA LAJOŠA
9. ADI ENDREA
10. ŽELEZNIČKA
11. KALVARIJA
12. PETEFI ŠANDORA
13. JOŽEF ATILE
14. DOŽE ĐERĐA
15. ZELENDRVO
16. BEOGRADSKA
17. ŽARKA ZRENJANINA
18. DUNAVSKA
19. SOMBORSKI PUT
20. KIŠ FERENCA
21. KRATKA

PRIGREVICA UTORAK 27.10.

1. SVILOJEVSKA
2. MIRKA ŠTULIĆA
3. NINE MARAKOVIĆA
4. VASILJA GAĆEŠE
5. KRALJA PETRA PRVOG
6. STOJANA MATIĆA
7. KARAĐORĐEVA

PETAK 30.10.

1. APATINSKI PUT
2. SONĆANSKA
3. ZADRUŽNA
4. RIMSKI ŠANČEVI
5. GREBENARSKA
6. APATINSKA
7. DRAGANA RAKIĆA
8. JEZERSKA
9. MILOŠA ČAVIĆA
10. MILOŠA OBILIĆA
11. STAPARSKA
12. STAPARSKI PUT
13. VINOGRADARSKA
14. ŽELJEZNIČKA
15. NOVA
16. KUDELJARSKA
17. FABRIČKA
18. NIKOLE TESLE
19. MLINSKA
20. SOMBORSKA
21. DUDARSKA

SONTA SREDA 28.10.

1. APATINSKI PUT
2. VINOGRADSKA
3. SOLUNSKA
4. KUMANOVSKA
5. ŠTROSMAJEROVA
6. VOJVOĐANSKA
7. DOBROVOLJAČKA
8. JOVANA JOVANOVIĆA ZMAJA
9. MILOŠA OBILIĆA
10. NARODNE ODBRANE
11. CARA LAZARA
12. GROBLJANSKA
13. JADRANSKA
14. BEOGRADSKA
15. PARTIZANSKA
16. PEJAKOVA
17. MIHAJLA PUPINA

ČETVRTAK 29.10.

18. NJEGOŠEVA
19. MATIJE GUPCA
20. LAZE KOSTIĆA
21. NIKOLE TESLE
22. IVE ANDRIĆA
23. ŽELEZNIČKA
24. MAĐARSKA
25. VAŠARIŠTE
26. PIONIRSKA
27. KAJMAKČALANSKA
28. KARAĐORĐEVA
29. VUKA KARADŽIĆA
30. JUGOSLOVENSKA
31. MARKA OREŠKOVIĆA
32. MARKA KRALJEVIĆA
33. KOSOVSKA
34. KRATKA
35. VOĆNJAK

Direktorica opštinskog Kulturnog centra Danijela Obradović nam otkriva šta publika može očekivati do kraja godine ukoliko epidemiološka situacija ostane povoljna.

Krajem oktobra meseca Kulturni centar Apatin organizuje peti po redu pozorišni festival. Na repertoaru ćemo imati tri predstave i to:

CRVENI ŠEŠIR 27.10.2020.godine

Predstava je nastala na osnovu istinite priče o dvema poznatim srpskim glumicama. Dugo čuvana tajna ni danas nije obelodanjena. Odnos spojenih sudova naveo je pisca da svoju komediju u radnom naslovu nazove „Spojeni sudovi“. Odustao je, jer bi kolege prepoznale o kome je reč. Komične i tužne scene života pokreću pitanje ljubavi: ko smo mi jedni drugima?

Suparnici ili partneri?

Mržnja ili ljubav?

Smeh do suza ili smeh do smeha?

 Igraju: Mina Lazarević i Nada Blam

Režija: Dimitrije Šašić

Tekst: Rastko Papić

 OVO NIJE DRŽAVNI POSAO 29.10.2020.godine

Osim autorskog dela, tekst se oslanja i na motive iz teksta „Kako nastaje kazališni komad“ Karela Čapeka, drame „Karolina Nojber“ Nebojše Romčevića, Šekspirovog „Soneta 66“, kao i pesme „Deca epohe“ Vislave Šimborske.

Monodrama „Ovo nije državni posao“ je predstava koja na komičan način govori o pozorištu, ali i o pripadanju, o veri, kao i o smislu bavljenja kako ovim, tako i bilo kojim drugim poslom. Uz pomoć fiktivnih karaktera, kao i situacija, glumica Danica Grubački na autoirončan način kroz svoja pozorišna iskustva opisuje pozorišni svet „iza kulisa“, naglašavajući da biti glumac ne znači biti izvođač glumačkih radova već da, osim zanata, pozorišni život iziskuje mnoga odricanja i večita samoispitivanja.

Autorka: Danica Grbački

SMEH SAMO SMEH 31.10.2020.godine

Najveći deo predstave Ivana Bekjareva „Smeh, samo smeh“ čine najduhovitiji tekstovi naših najboljih književnika, novinara i humorista, kao što su Dušan Radović, Milovan Vitezović, Ljubivoje Ršumović, Brana Cvetković, Jovan Hadžikostić i drugi, ali i pozorišni monolozi i drama i komedija V. Šekspira, R. Harvuda, B. Nušića, V. Stevanovića, M. Dimića itd. Poseban segment predstave je izbor najlepših stihova F.G. Lorke, M. Bišipa, M. Rakića, A. Šantića, a sve to začinjeno je izborom najreprezentativnijih bisera narodnog stvaralaštva sačuvanih zahvaljujući velikom delu Vuka Karadžića.

Igra: Ivan Bekjarev

Predstave se igraju u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin sa početkom u 19 časova. Cena karte za svaku predstavu iznosi 400 dinara. Broj mesta je ograničen u skladu s preporučenim merama Vlade Republike Srbije. Ovim putem molimo cenjenu publiku da poštuju mere zaštite.

FESTIVAL POTPIS U NOVEMBRU

Osim filmskog programa koji je planiran za početak novembra u pripremi nam je još jedan festival, a to je peti po redu festival kratke forme „Potpis“ u okviru kog će biti dodeljena nagrada za najbolju kratku priču „Miodrag Borisavljević“. Ovogodišnji selektor bio je knjižnjvnik Muharem Bazdulj. Takođe imaćemo filmsko i pozorišno veče kao i koncert našeg talentovanog sugrađanina Uglješe Brkljača. U okviru festivala ne smemo da zaboravimo i na otvaranje međunarodne izložbe Ex librisa. Festival će biti održan od 12.11. do 14.11.2020.godine.

KONCERT U DECEMBRU POVODOM 250 GODINA OD ROĐENJA BETOVENA

Želim i da najavim jedan divan koncert koji će biti održan 1.decembra. U pitanju je koncert pod nazivom „Betovenu u čast“ koji je posvećen Ludvigu van Betovenu povodom 250 godina od rođenja ovog čuvenog kompozitora. Koncert će održati vrhunske umetnice Agota Vitkai Kučera-sopran i Jelena Simonović Kovačević-klavir. Ovaj koncert je dobio medijsku podršku i od strane muzičke redakcije RTS-a. Kulturni centar Apatin je prepoznao značaj ovog jubileja i smatramo da ga je potrebno dostojno obeležiti.

Iskreno se nadamo da će epidemiloška situacija biti povoljna, te da ćemo imati priliku da realizujemo sve programe koje smo isplanirali. Koristim priliku i pozivam našu cenjenu publiku da posete bar neke od programa koje smo im pripremili, jer sam sigurna da će u njima uživati. – rekla je Danijela Obradović

Kako se moglo i očekivati, s obzirom na višegodišnji nemar upravljača, gradska deponija se opet zapalila. Već nekoliko dana ogromne hrpe raznog otpada gore, bez obzira na kišno vreme. I juče popodne bio je otvoren plamen na nekoliko mesta, a vatra je obuhvatila površinu reda fudbalskog igrališta. Najbliže kuće se ne vide od oblaka dima, čiji smrad se oseti skroz do centra Apatina.

-Mi od dima bukvalno ne možemo da dišemo! Ko može, pobegao je negde, ko ne može, zatvorio se u kuću. Upozoravali smo na ovo, apelovali da se nešto učini kako ne bi došlo do požara, ali uzalud. Sad kad se već desio, po ko zna koji put, svaka intervencija je zakasnila, jer će požar tinjati ko zna još koliko dugo, kaže naša sugrađanka Svetlana Kukić.

Deponija je, do sada, obično gorela leti,jer su suva trava i rastinje lako prenosili vatru od zapaljenih guma, što je prava ekoloska katastrofa.

-Tada su nam govorili da do jeseni, dok ne počnu kiše, ništa ne mogu učiniti. Ipak su činili kada bi dobili nalog komunalne inspekcije. Kiše su samo pomogle. Sada kiša pada, a deponija se zapalila i to na čudan način. Skoro da cela deponija gori odjednom, vatra se ne pomera, ne prenosi se, kao da je neko sve odjednom zapalio. Važno je reći i da deponija ima plaćenog čuvara. Pa zar pri prvoj iskri čuvar ne bi trebao odmah obavestiti nadležne, pita se naša sagovornica.

Ne treba zaboraviti da deponija ne truje samo one koji žive u njenoj blizini, već i ceo grad.

Nakon njenog poziva, usledio je i odgovor iz opštine.

-Rečeno mi je da su kontaktirali JKP „Naš dom“, da je na deponiju poslat bager, ali da je površina koja gori velika,pa ne mogu sve zagasiti. Naravno da ne mogu. Mi smo opominjali, prijavljivali, apelovali još dok se moglo nešto uraditi. Sad se treba svojski potruditi da se to sanira. Situacija je gora nego ikada do sada, jer nikada nije gorela ovoliko velika površina, navodi Svetlanai dodaje da je deponija problem celog grada i lokalne samouprave, te da prijavljivanje požara nije oponiranje, već pomoć i lično učšće građana da se ovakve situacije spreče.

Podsetimo, pre tri godine deponija je gorela čak tri meseca! Tada je, po rešenju inspekcije, JKP „Naš dom“ naloženo da sanira požar i, ubuduće, jednom mesečno sanira otpad kako se ne bi širio neprijatni miris i zaraza, što ovo preduzeće očigledno ne poštuje.

Na smrad sa deponije, i tada i danas, žale se mnogi Apatinci, posebno oni čiji se domovi nalaze u i u blizini Romskog naselja i industrijske zone, mada se neprijatni mirs oseća i u centru grada.

Izvor: apatinskenovine.rs

U subotu, 17. oktobra od 10:00č, na poluostrvu kod apatinskog Dunavca, održaće se akcija čišćenja poluostrva od sitnog otpada i smeća. Turistička organizacija Apatin je uz tehničku pomoć JP "Vojvodinašume", šumske uprave Apatin i JKP "Naš dom" Apatin, obezbedila džakove, alat i prevozna sredstva za odvoz smeća, a podršku je potvrdilo i udruženje kampera Apatin.

Ovim putem pozivamo i sve ostale građane da daju učešće i da se odazovu akciji koja treba da predstavlja jedan novi početak u boljem ophođenju svih građana i institucija ka ovom prirodnom i turističkom biseru naše opštine, navode iz opštinske turističke orgnizacije putem svoje zvanične stranice na Fejsbuku.

Izvor: apatinskenovine.rs

Četrdesetpetogodišnji Apatinac, koji je prošle nedelje zaustavljao taksiste dok su prevozili migrante, vređao ih i terao iz grada, tereti se za krivično delo prinude, uz otežavajuću okolnost da je ono počinjeno iz mržnje. U Osnovnom javnom tužlaštvu u Somboru za N1 pojašnjavaju da je tužilac odlučio tako da okvalifikuje delo, kao i da je u tom slučaju naloženo hitno postupanje. Da je reč o ksenofobnom ispadu koji nije svojstven stanovnicima Srbije, ocena je Komesarijata za izbeglice i migracije.

Snimak iz Apatina stavio je upitnik na moto "Opština za sve nas". O potezima Narodne patrole u svom gradu meštani sa kojima je razgovarala ekipa TV N1, ne znaju mnogo i nerado ih komentarišu. I migrante retko viđaju, ali o njima svako ima mišljenje.

"I ako dođe do, ne daj bože, nečega drastičnijeg, te će ljude vratiti kod nas i onda ćemo mi biti u problemu", rekao nam je jedan Apatinac. Na pitanje smetaju li njemu migranti, kratko odgovara: "Ja nemam sa njima nikakvog iskustva. Ja sam ih video svega dva puta."

Njegova sugrađanka rekla nam je: "Ja nemam protiv njih ništa, mislim da su u nevolji, ali ne bih komentarisala dalje."

U vikend naselju Vagoni, odakle su proteklih godina migranti najčešće pokušavali da pređu u Hrvatsku, ove ih godine, kažu, nisu viđali. Najveći problem za stanovnike bila je, pričaju, česta krađa čamaca, pa su često alarmirali i policiju. Prošlonedeljni incident u Apatinu nije ih uznemirio.

"Pa, ne znam šta bih vam rekla, al' bih vam rekla i da su taksisti i delimično krivi što ih nose ovamo", kaže Olga Galoš iz naselja Vagoni. "Za čega ih nose? Ovde nema nikakav hotel koji bi oni mogli da vide... Nose ih samo zato da bi mogli ići preko ovamo", dodaje ona.

Na pitanje kako gleda na odnos zajednice prema migrantima, budući da je reč o ljudima koji traže mir, odgovara: "Pa jesu, al' onda nek ih nameste tu i nema da idete dalje. Imate sve – smeštaj, hranu, šta bi hteli više?!"

Šta bi hteli, pitanje je na koje uglavnom isto odgovaraju – ka Evropi. Mladići iz Sirije koje smo zatekli na ulazu u Sombor su u dvadesetim godinama i putuju sami. Ne zanima ih ostanak u Srbiji.

"Nadam se i želim da odem vrlo brzo."

"Pet puta sam već bio na 'Gejmu' (prelazak granice) – pokušavao da uđem u Mađarsku, pa su me vraćali u Sombor. Tamo – nazad, tamo – nazad i tako. Danas idem u Mađarsku."

U Srbiji trenutno boravi blizu šest i po hiljada migranata, od toga njih 5.820 u prihvatnim centrima. Pri svakom izlasku iz centra imaju pratnju, što je novo pravilo zbog epidemije, ali i povećane ksenofobije, pojašnjavaju u Komesarijatu. Onima koji ne žele da uđu u sistem, cilj je da ne ostave trag, kako ih druge zemlje ne bi vraćale u Srbiju, kaže Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

"Obzirom na činjenicu da Grci prazne svoja ostrva jer i tamo imaju mnogo problema, to je uvek znak Makedoncima i nama da dižemo borbenu gotovost i da se spremamo za veći priliv. Mi ćemo svakako što se tiče Sombora relaksirati broj i vraćati ih prema Preševu i Pirotu, ali to su vam akcije koje relaksiraju situaciju na nekoliko dana", objašnjava on.

Nezadovoljstvo meštana Gerginov povezuje sa nedovoljnom informisanošću, a nju opet sa rastom ksenofobije.

"Činjenica je da nema strašnih incidenata, a činjenica jeste da postoje upadi u vikendice i prazne kuće, ali dozvolite – i vi i ja bismo posegnuli za tako nečim da smo hladni, mokri i isprebijani", ističe on.

Izvor: N1

Dve srebrne medalje na Prvenstvu Srbije, zlatna na Prvenstvu Srbije za veterane, dva srebra na mini višeboju u Somboru

Članovi Atletskog kluba Apatin u proteklih nekoliko dana bili su izuzetno uspešni i nastupima na Prvenstvu Srbije u planinskom trčanju, Prvenstvu Srbije za veterane, mini višeboju sa mlađe kategorije, trejl trci na Divčibarama i na maratonu u Sofiji na pravi način nastavili da prezentuju Atletski klub Apatin i Opštinu Apatin.

Na Prvenstvu Srbije u planinskom trčanju koje je održano na Vršačkom bregu, nastupila su četiri člana i osvojene su dve srebrne medalje. Đuro Borbelj istrčao je sjajnu seniorsku trku na 10 km i u izuzetno jakoj konkurenciji osvojio je titulu vicešapiona Srbije, drugu medalju za AK Apatin, osvojio je Konstantin Šimić koji je sjajnim nastupom u konkurenciji starijih pionira i u do kraja neizvesnoj trci zauzeo drugo mesto. Na Prvenstvu Srbije boje AK Apatin nosila su još dva seniora koji su istrčali trku na visokom nivou, Aleksandar Stajić zauzeo je 8. mesto, dok je Miroslav Pešić osvojio 9. mesto. Na Prvenstvu Srbije u planinskom trčanju nastupili su takmičari i takmičarke iz 28 klubova sa cele teritorije R. Srbije AK Apatin je po broju osvojenih medalja na petom mestu. Ulogu tehničkog delegata Srpskog Atletskog Srbije obavljao je Goran Čegar.

Atletski klub Apatin je vodeći na poslednjoj objavljenoj listi (6.oktobar) uspešnosti klubova članova Srpskog atletskog saveza, na osnovu rezultata ostvarenih na Prvenstvima Srbije koja se održavaju izvan stadiona (ultramaratoni, maratoni, polumaratoni, kros, planinsko trčanje)

Mladi atletičari AK Apatin, predvođeni trenerom Bojanom Tomaševićem imali su sjajne nastupe u Somboru na mini višeboju, gde su osvojene dve medalje. Prvo je Milica Zanze u četvrtak nastupilai osvojila drugo mesto posle tri discipline (trčanje na 60 metara, skok u dalj i bacanje vorteksa), istog dana nastupila je i Jelena Kuridža koja je zauzela 7. mesto u ukupnom plasmanu. U petak je u Somboru nastupio i Nemanja Kovačević koji je takođe bio drugi u sveukupnom plasmanu posle tri dicipline.

U Somboru je u subotu održan Kros RTS na kojem je nastupila Sofija Bujić i u trci na 400 metara, u izuzetno jakoj konkurenciji osvojila 5. mesto.

Veteranka Snežana Milošević, nastupila je na Prvenstvu Srbije za veterane, koje je takođe održano u subotu u Sremskoj Mitrovici i u kategoriji preko 40 godina ostvarila pobedu i na taj način postala veteranska prvakinja Srbije.
Za kraj vikenda seniori i seniorke nastupili su na maratonu u Sofiji i na trejl trci na Divčibarama.

Dobar debitantski nastup u maratonu od 42 kilometra i 195 metara imao je Živa Vijoglavin koji je u Sofiji savladao izuzetno zahtevnu maratonsku deonicu rezultatom 3 sata i 53 minuta. U Sofiji je u polumaratonskoj trci nastupio i Nemanja Đurić, koji je trku na 21 kilometara i 97 metara, završio sa rezultatom 1 sat i 34 minuta.

Na trejl trci koja je održana na Divčibarama dobre nastupe imala su četiri člana AK Apatin Predrag Vejin u trci na 26 kilometara, i u trci na 15 kilometara tri članice Aleksandra Burkanović, Branka Veličković i Marijana Mijatović.
U narednom periodu članove AK Apatin očekuju nastupi na Prvenstvima Srbije u krosu u Zaječaru 31.10. 2020. godine i na Prvenstvu Srbije na 10 km na putu koje će biti održano u Petrovcu na Mlavi, 07. novembra 2020. godine.

Izvor: apatinskenovine.rs

Područje oko Apatina biće deo međunarodne biciklističke rute koja će prolaziti kroz zaštićena prirodna područja u pet država. Podršku ovom projektu dali su Somborci i Apatinci koji su učestvovali na Biciklističkom festivalu u Apatinu. ...
Više od stotinu bicklista iz Apatina i Sombora učestvovalo je u na Biciklističkom festivalu u Apatinu koja je organizovana kao deo Međunarodnog biciklističkog festivala Evropski Amazon, a što je deo evropskog projekta Biciklistička ruta evropski Amazon.

"Apatin je kao izmišljen za tako nešto, mada bi tu trebalo još dosta toga da se uradi. Mi Apatinci srasli smo sa biciklom i nama odgovara da kroz ovo područje prolazi evropska biciklistička ruta", kaže Magdalena Rađenović.

"Ova ruta, još nije potpuno uređena, ali mislim da će zaživeti i da će biti jedna lepa deonica na evropskom biciklističkom putu", rekao je Nenad Ćetojević iz biciklističkog kluba Apatin.

"Stalno smo na bicklu i nama ova ideja odgovara. Ne samo biciklistima već i će značiti uopšteno i Somboru i Apatinu«, ističe Aleksandar Imre iz istoimenog kluba..

Međunarodni biciklistički festival Evropski Amazon održava se od avgusta do oktobra na području pet država UNECSO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, kroz 11 biciklističkih dešavanja u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

"Ovde na samom Dunavu imao lepe prirodne predele, zaštićene. Danas u okviru promocije te rute mi ćemo kroz ovo područje preći 10 kilometara" potvrdio je Nemanja Jović, direktor Turističke organizacije Apatin.

Podršku promociji biciklističkog područja u okolini Apatina dao je i Vit Jedličla iz Liberlenda.

"Biciklizam je najbolji način da se vreme provede u prirodi, posebno na stazi kao što je ova", kaže Jedlička.

Više od 1.600 kilometara biciklističkih staza od Murecka (Slovenija) do Sombora, sa obe strane Mure, Drave i Dunava uskoro će biti spremno za bicikliste.

Projekat Biciklistička ruta evropski Amazon sufinansiran je iz Dunavskog transnacionalnog programa Evropske unije. Vrednost projekta je 3,1 milion evra.

Cilj projekta je uspostaviti međunarodno prepoznati i održivi cikloturistički proizvod u području budućeg Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav.

Izvor: RTV

U Apatinu će se 12. oktobra, na Miholjdan, održati Građanski protest „Spasimo našu decu“, u okviru koga će se potpisivati i peticija „Stop maskama u školama“.

Organizator, grupa građana predvođena Miloradom Mrđom, profesorom fizičkog vaspitanja u OŠ „Žarko Zrenjanin“, poziva roditelje da tog dana pošalju decu u školu bez zaštitnih maski i na taj način se, zajedno, kako navode, suprotstave daljem narušavanju zdravlja dece.

-Ovaj protest organizujemo po svim propisima koji se od nas zahtevaju. Dižemo glas protiv nošenja maski u školama, jer ne postoji ni jedan dokaz da maske štite decu. Ne smemo se više igrati sa zdravljem naše dece, pašće im imunitet ako nastave da udišu svoj izduvni vazduh, to odgovorno tvrdim kao profesor fizičkog vaspitanja. Ni jedan teži slučaj oboljevanja dece u školi nije zabeležen. Od pola miliona dece nema ni jednog obolelog! Ne možemo više ćutke posmatrati da nam deca ne dišu čist vazduh, navodiprofesor Mrđa.

On još naglašava da se, zbog maski, deca u školi više ne smeju, da im je i međusobno i sa nastavnicima mnogo teža komunikacija, ali i da nastavnici ne mogu, po dečjim izrazima lica, pratiti njihove gestikulacije i raspoloženje, jer im je celo lice prekriveno maskom.

Potpisivanje peticije organizovaće se od 9 do 14 časova kod fontane (kod kafea Art), na šetalištu u glavnoj ulici.

Organizacioni odbor protesta preporučuje i da roditelji, tog dana, decu pošalju u školu bez maski.

-Ne postoji apsolutno ni jedan dokaz da maska štiti, osim da verujemo na reč tzv. „kriznom štabu“. Sakriveno je i nešto najlepše, a to je dečiji osmeh. Roditelji to mirno posmatraju i ćute, a sami više ne nose maske, osim tamo gde bez njih ne mogu da uđu ili im je zaprećeno visokim kaznama. Miholjdan je dan kad će svi savesni roditelji poslati svoju decu u školu bez maski. Napomenimo da u nekim mestima u Srbiji, gde su roditelji bili protiv maski,one više nisu obavezne u školama. Roditelji imate sad šansu da svojim potpisom zaštitite svoje dete, apelovao je, na kraju profesor Mrđa.

Izvor: apatinskenovine.rs

Sanitarna seča šume na poluostrvu preko puta „Plave ruže“, koja je trebalo da počne danas, odlukom šumske uprave u Apatinu, odložena je, jer kako navode, na ovom prostoru se i dalje nalaze izgrađeni montažni objekti koji onemogućavaju seču.

Većina kampera, uglavnom članova udruženja kampera iz Apatina, je reagovala savesno i uklonila svoje kućice, mećutim jedan broj pojedinaca nije sledio njihov primer pa je u šumi ostavio desetine privremenih i montažnih objekta, kao i određenu količinu otpada i smeća.

Kako je sanitarna seča odložena, vlasnicima ovih objekata dat je dodatni rok da ih uklone iz šume kako bi se seča naknadno obavila.

Izvor: apatinskenovine.rs

Pozivamo vas da nam se pridružite na biciklističkom događaju „II Biciklistički festival u Apatinu“, u sklopu Međunarodnog biciklističkog festivala (avgust-oktobar 2020.), u Apatinu (parking stadiona OFK Mladost, 10. oktobar 2020. god.) s početkom u 10,00 časova.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti u Turističkoj organizaciji Apatin, na adresi Petefi Šandora 2a, svakog radnog dana od 08:00č – 14:00č, ili putem zvanične Fejsbuk stranice Turističke organizacije Apatin, ili na telefon 025/772-555, zaključno sa četvrtkom 08. oktobrom.

Na mestu polaska (parking stadiona OFK Mladost), obavezna je akreditacija svih učesnika (uz obavezu poštovanja epidemioloških mera od 1,5 m rastojanja i nošenja zaštitne maske). Festival počinje vožnjom nasipom, pored plaže „Plava ruža“ pa sve do „Kupusinske čarde“ („Pčela“ čarda) gde su biciklistima obezbeđeni ručak uz jedno bezalkoholno piće, simbolčni pokloni i zabavni program.

Međunarodni biciklistički festival Evropski Amazon održava se od avgusta do oktobra na području prvog 5-državnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, kroz jedanaest biciklističkih događaja u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

S ukupnom površinom od oko 930.000 hektara i dužinom od 700 kilometara, zajednička priroda i divljina uz reke Muru, Dravu i Dunav postaće najveće evropsko zaštićeno rečno područje.
Pod sloganom "5 zemalja - 3 reke - 11 biciklističkih događaja" na području budućeg 5.-državnog rezervata biosfere, održava se prvi Međunarodni biciklistički festival Evropskog Amazona u Apatinu.

Pozivamo vas da nam se pridružite na biciklističkoj avanturi 10. oktobra u Apatinu!

Projekat „Biciklistička ruta Evropski Amazon“ sufinansiran je u okviru Dunavskog transnacionalnog programa, koji kroz saradnju organizacija iz pet zemalja ima za cilj uspostaviti međunarodno prepoznati i održivi cikloturistički proizvod na području budućeg 5-državnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav (TBR MDD).

Nešto više od 1.600 kilometara i 26 etapa od Murecka do Sombora sa obe strane reka Mure, Drave i Dunava, kroz pet zemalja, uskoro će biti spremno za prva biciklistička iskustva.

S prosečnom dužinom etapa od 48 kilometara i različitim terenima, biciklizam po ruti „Amazon of Europe“ biće pogodan za svakog biciklistu - najiskusnijeg i početnika.

Osim glavne rute, biciklisti će imati priliku otkrivati lepote rečnih pejzaža, ali i posetiti izuzetna mesta gde će iskusiti lokalno gostoprimstvo i degustirati ukusnu domaću hranu.

Dodatne informacije o datumima održavanja možete pronaći na službenom Facebook događaju.

Međunarodni biciklistički festival „Evropski Amazon“ se održava na sledećim područjima:
• Velika Polana, Slovenija
• Bad Radkersburg, Austrija
• Međimurska županija, Hrvatska
• Virovitičko-podravska županija, Hrvatska
• Osječko-baranjska županija, Hrvatska
• Koprivničko-križevačka županija, Hrvatska
• Zalska oblast, Mađarska
• Nacionalni park Balaton, Mađarska
• Šomođska oblast, Mađarska
• Grad Sombor, Srbija
• Opština Apatin, Srbija

INFORMACIJE O PROJEKTU
Projekat „Biciklistička ruta Evropski Amazon“ sufinansiran je putem Dunavskog Transnacionalnog programa Evropske unije (ERDF i IPA fondovi). Projekat je započeo 1. juna 2018. god. i traje do 30. septembra 2021. god. Ukupna vrednost projekta je 3.176.000,00 €, podeljenih između 15 projektnih partnera.