Sombor.info

Na konkursu za sufinasiranje projekta štedljive rasvete kod Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstva i saobraćaja na koji su konkurisale gimnazija „Nikola Tesla“ Apatin i Tehnička škola sa domom učenika u saradnji sa energetskim menadžmentom opštine Apatin, dobijena su sretstva za realizaciju projekta štedljive rasvete u iznosu od 4.096.000,00 dinara.

Napominjemo da apatinska gimnazija ovim realizuje drugu fazu, jer je prošle godine kod istog Sekretarijata dobila sredstva za fazu 1, te da će time kompletan kompleks biti opremljen savremenom led rasvetom što značajno utiče na kvalitet osvetljenja i troškove za električnu energiju. Dodao bih i to da smo u prethodnom periodu obezbedili sredstva za kompletnu zamenu ulične rasvete led tehnologijom u Prigrevici, kao i da smo obezbedili sedam savremenih stajališta koja smo rasporedili ravnomerno na celu našu opštinu. – rekao je predsednik opštine Apatin Milan Škrbić

Prethodnog vikenda u Apatinu se dogodilo nekoliko fizičkih napada, u kojima su povređene četiri osobe, od kojih su dve završile na operacionom stolu. U centru garada, u noći sa subote na nedelju, grupa mladića (nezvanično saznajemo Somboraca) napala je dvojicu Apatinaca i nanela im telesne povrede.

Obojica su završila na operacionom stolu, zbog povreda koje su zadobili. U pitanju su prelomi jagodičnih kostiju, a jednom od njih je povređeno i oko, nezvanično saznajemo iz izvora bliskih istrazi.

Napadači su pobegli pre nego je policija došla na lice mesta. Treći napad nije ni prijavljen, ali je ostao zabeležen kamerom.

U noći sa nedelje na ponedeljak pretučen je još jedan naš sugrađanin. Ni on, kao ni žrtva trećeg napada, nije slučaj prijavio policiji.

Izvor: apatinskenovine.rs

Zavičajni turizam je daleko popularniji u svetu, a kod nas tek u povoju. Uz ostale sadržaje, koje nude Apatin i Sombor, u ponudi su i obilasci spomenika i spomen ploča znamenitih ličnosti poput čuvenih slikara Save Stojkova i Milana Konjovića ili prosvetitelja Avrama Mrazovića i pesnika Laze Kostića, kapele i mauzoleji znamenitih plemićkih industrijskih nemačkih apatinskih porodica, kao i vojskovođa Prvog i Drugog svetkog rata. Ekipa RTV –a istraživala je šta sve nude ovakvi oblici turizma.

U Somboru su grobovi jugoslovenskih, sovjetskih i bugarskih boraca, ali vojskovođa drugih i istaknutih pojedinaca poput slikara Milana Konjovića, srpskog prosvetitelja Avrama Mrazovića, koji je bio i senator slobodnog i kraljevskog grada Sombora, pesnika Laze Kostića i mnogih drugih. Turistički obilasci su prilika da se otkrije zanimljiva priča o njihovom životu i na taj način ožive sećanja na ljude koji su doprinosili ugledu zemlje i društva.

“Ko dođe u Sombor i ima nameru da poseti značajne kulturno istorijske spomenike obavezno preporučujem da dođe ovde i da pored ovog groblja boraca Crvene armije poseti i ono posvećeno vojnicima NOB-a. Pravoslavno groblje je odmah tu pored na kojem su sahranjeni velikani, kao što je Milan Konjović slikar ili kao što je Laza Kostić pesnik....”, saopštio je prof. dr Stojan Berber, istoričar medicine.

“Nalazimo se na najvećem pravoslavnom groblju, gde imamo najviše poznatih ličnosti. Naravno i na drugim grobljima ih ima, ali u manjem broju. Obišli smo prvo slikare, ali smo i grobove čuvenih sportista, među kojima je Bata Anđelković, nekadašnjeg reprezentativca Kraljevine SHS, koji je igrao za čuveni BSK, ali i za Jugoslaviju. Od heroja, tu je spomenik majora Velikog rata Nikole Ilića – Bajke”, kazao je Slobodan Stevančev, izvršni direktor JKP Prostor Sombor.

“To je jedan vid turizma, koji je u zadnje vreme postao prepoznatljiv po inostranstvu, ali i kod nas postaje sve zastupljeniji”, izjavio je Đuro Todorić, direktor TO Sombor.

Gradski muzej Sombor čuva bogatu arheološku zbirku.

“Na stalnoj postavci imamo jedan grob, koji je otkriven na lokalitetu kod Bača, a koji je jako zanimljiv i interesantan zato što pokazuje čoveka, sahranjenog muža i ženu iz perioda 6060 godine pre naše ere”, rekla je Viktorija Uzelac, kustos arheolog, Srednji vek i numizmatika.

Istoričari ocenjuju da je značaj groblja u turističke svrhe velik, naročito ako su dobro sačuvana, poput onih u Apatinu.

“Već dugo se bavimo vođejnem tura po našim grobljima, jer su izuzetno interesantna. Pre svega su to spomenici raznih bogatih industrijskih apatinskih porodica, koje su nekada bile veoma značajne, poput porodica Vanjdl, Špajzer, Majer, Fernbah. Imamo i veoma značajne spomenike raznih poznatih ličnosti, kao što su porodica Abraham, koja je dala svetski poznatog kompozitora Pala Abrahama, zatim arhitekata i umetnika”, saopštio je Boris Mašić, istoričar i kustos crkvenog Muzeja podunavskih Nemaca.

Do sada su spomenike obilazile đačke ekskurzije ili turistički - podunavske Švabe, a nadležni su spremni za sledeće posete.

Izvor: RTV

Obaveštavaju se stanovnici naseljenih mesta Prigrevica, Sonta, Svilojevo i Kupusina da će akcija odnošenja kabastog otpada biti izvršena od 15.06.2020. do 19.06.2020 godine, u periodu od 07:00 do 14:00 časova, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnoga smeća.

PONEDELJAK 15.06. - SVILOJEVO I KUPUSINA
UTORAK 16.06. i PETAK 19.06. - PRIGREVICA
SREDA 17.06. i ČETVRTAK 18.06. - SONTA

Primarni cilj akcije je da se građani oslobode kabastog otpada, da očiste zajedničke prostorije, podrume, tavane i slično, dok je sekundarni cilj da se spreči eventualno stvaranje divljih deponija kako u naseljenom mestu, tako i na svim okolnim putevima.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da je otpad uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:
1. Nameštaj
2. Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
3. Dušeci
4. Ćebad
5. Peći (ne uljne i gasne)
6. Tepisi
7. Keramika iz kupatila itd.
Otpad koji ne spada u kabasti otpad:
1. Poljoprivredni otpad (trava, lišće, granje itd.)
2. Auto delovi
3. Ulja i maziva
4. Akumulatori
5. Gume
6. Građa
7. Građevinski otpad
8. Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
9. Izolacioni materijal itd.


RASPORED ODVOZ KABASTOG OTPADA PO ULICAMA

SVILOJEVO - PONEDELJAK 15.06.
1. GLAVNA (R-107)
2. ADI ENDREA
3. KIŠ FERENCA
4. PETEFI ŠANDORA
5. DOŽE ĐERĐA
6. FABRIČKA
7. APATINSKA
8. PRIGREVAČKA
9. ŽELEZNIČKA
10. OSLOBODILAČKA
11. VOJVOĐANSKA
12. SONĆANSKA

KUPUSINA - PONEDELJAK 15.06.
1. APATINSKI PUT
2. BELA ZEMLJA
3. OSTRVSKA
4. ORAHOVA
5. ŠANČEVA
6. ARANJ JANOŠA
7. ZVEZDANSKA
8. KOŠUTA LAJOŠA
9. ADI ENDREA
10. ŽELEZNIČKA
11. KALVARIJA
12. PETEFI ŠANDORA
13. JOŽEF ATILE
14. DOŽE ĐERĐA
15. ZELENDRVO
16. BEOGRADSKA
17. ŽARKA ZRENJANINA
18. DUNAVSKA
19. SOMBORSKI PUT
20. KIŠ FERENCA
21. KRATKA

PRIGREVICA - UTORAK 16.06.
1. SVILOJEVSKA
2. MIRKA ŠTULIĆA
3. NINE MARAKOVIĆA
4. VASILJA GAĆEŠE
5. KRALJA PETRA PRVOG
6. STOJANA MATIĆA
7. KARAĐORĐEVA

PRIGREVICA - PETAK 19.06.
1. APATINSKI PUT
2. SONĆANSKA
3. ZADRUŽNA
4. RIMSKI ŠANČEVI
5. GREBENARSKA
6. APATINSKA
7. DRAGANA RAKIĆA
8. JEZERSKA
9. MILOŠA ČAVIĆA
10. MILOŠA OBILIĆA
11. STAPARSKA
12. STAPARSKI PUT
13. VINOGRADARSKA
14. ŽELJEZNIČKA
15. NOVA
16. KUDELJARSKA
17. FABRIČKA
18. NIKOLE TESLE
19. MLINSKA
20. SOMBORSKA
21. DUDARSKA

SONTA - SREDA 17.06.
1. APATINSKI PUT
2. VINOGRADSKA
3. SOLUNSKA
4. KUMANOVSKA
5. ŠTROSMAJEROVA
6. VOJVOĐANSKA
7. DOBROVOLJAČKA
8. JOVANA JOVANOVIĆA ZMAJA
9. MILOŠA OBILIĆA
10. NARODNE ODBRANE
11. CARA LAZARA
12. GROBLJANSKA
13. JADRANSKA
14. BEOGRADSKA
15. PARTIZANSKA
16. PEJAKOVA
17. MIHAJLA PUPINA

SONTA - ČETVRTAK 17.06.
18. NJEGOŠEVA
19. MATIJE GUPCA
20. LAZE KOSTIĆA
21. NIKOLE TESLE
22. IVE ANDRIĆA
23. ŽELEZNIČKA
24. MAĐARSKA
25. VAŠARIŠTE
26. PIONIRSKA
27. KAJMAKČALANSKA
28. KARAĐORĐEVA
29. VUKA KARADŽIĆA
30. JUGOSLOVENSKA
31. MARKA OREŠKOVIĆA
32. MARKA KRALJEVIĆA
33. KOSOVSKA
34. KRATKA
35. VOĆNJAK

JKP "Naš dom"

POZIV za 5. MEĐUNARODNU IZLOŽBU EX LIBRISA

Opštinski kulturni centar Apatin poziva Vas da učestvujete na Međunarodnoj izložbi Eks Librisa koja se priređuje u okviru manifestacije kratkih formi iz vizuelnih umetnosti, književosti, teatra i muzike pod nazivom „Potpis” 2020. Eks Libris izložba će biti priređena u Galeriji „Meander” Apatin.

TEMA IZLOŽBE:

1. Buđenje
2. Slobodna

USLOVI KONKURSA:

• Učešće je besplatno
• Radovi moraju biti izvedeni u tradicionalnoj grafičkoj reproduktivnoj tehnici
• Prihvatamo radove rađene na računaru kao i digitalne otiske
• Svaki umetnik može da preda najviše pet Ex Librisa
• Fotokopije nećemo izlagati
• Od svakog primerka Ex Librisa treba poslati po dva potpisana otiska
• Radovi treba da budu veličine maksimalno 15 x 15 cm
• Autore najuspešnijih Ex Librisa nagrađujemo
• Organizator izložbe će štampati katalog sa podacima o svim učesnicima
• Zbog sigurnosti pošiljku šaljite “preporučeno“

Grafičku listu treba signirati na sledeći način :

broj otisaka • tehnika /međunarodna skraćenica za tehnike/ • potpis (obavezno i na jednom od evropskih jezika)
Od svakog primerka Ex Librisa treba poslati po dva potpisana otiska koji ostaju u trajnom vlasništvu organizatora.

KRAJNJI ROK ZA DOSTAVU RADOVA: 30. SEPTEMBAR 2020. GODINE
RADOVE SLATI NA ADRESU:

Galerija Meander Apatin (za Eks Libris izložbu 2020)
Trg Nikole Tesle 12
25 260 Apatin SRBIJA
Kontakt: Jovana Momčilović (Galerija „Meander” Apatin)
Tel: +381(0)25 773 923 ; E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

izvor: apatinskenovine.com

Apatinski pristan uništio je led u noći sa 13. na 14. januar 2017. godine. Iako je prošlo više od tri godine, još uvek nije popravljen. Lokalna vlast je, prvo, obećala da će rekonstrukcija biti završena u novembru prošle godine, pa je rok pomeren na mart ove godine, pa iako je i taj rok probijen, nadležni se još uvek nisu udostojili da objasne gde je i zbog čega zapelo i kad će, ali ovaj put stvarno biti završen. Toliko o težini njihove izgovorene reči i obećanja koja su otišla u (v)etar.

Pošto nema objašnjenja, podsetićemo na tok datih obećanja.

ŠKRBIĆ U MAJU PROŠLE GODINE: OD MINISTARSTVA 25 MILIONA DINARA ZA OBNOVU PRISTANA

Na opštinskom sajtu 8. maja prošle godine objavljena je informacija o tome da je opština Apatin potpisala ugovor sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija o dodeli 25 miliona dinara za obnovu pristana.

-Činjenica da bi opština Apatin bila u obavezi da o svom trošku ukloni pristan, a što bi koštalo više od 16 miliona dinara, navelo nas je na to da apliciramo za sredstva koja bi nam omogućila da ga popravimo, ali tako da bude otporan na sve vremenske uslove i prilike, rekao je Milan Škrbić, izjavio je tada predsednik opštine Apatin.

U tekstu još stoji da su „stručnjaci za ovu oblast uvidom u projekat, koji je prvobitno rađen, uvideli gde i na koji način treba dodatno poboljšati i unaprediti budući pristan, a isti su konstatovali da je mesto na kom se nalazi odgovarajuće da se i ubuduće tu nalazi“.

-Danas sa zadovoljstvom mogu reći da sam pre dva dana potpisao ugovor sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija o dodeli 25 miliona dinara za popravku pristana. Ostaje nam u narednom periodu da, u saradnji sa navedenim Ministarstvom, raspišemo konkurs za izvođača radova i rekonstruišemo pristan. Rok za utrošak sredstava je 12 meseci, ali se iskreno nadam da ćemo posao realizovati dosta ranije, kako bismo uskoro mogli poželeti dobrodošlicu kruzerima koji bi doveli turiste u naš grad, rekao je tada predsednik opštine Apatin.

ŠKRBIĆ U NOVEMBRU: MONTAŽA NOVOG PRISTANA DO KRAJA MESECA

Četvrtog novembra 2019. godine, objavljena je nova vest vezana za rekonstrukciju pristana, u kojoj stoji izjava predsednika Škrbića da će se „do kraja ovog meseca završiti kompletna montaža novog pristana“.

Takođe je navedeno i da je „nakon sprovedene javne nabavke, za izvođača radova odabrana firma PD MIP grading doo iz Obrenovca“, uz opasku da se radi o firmi koja vodi poslove i u projektu „Beograd na vodi“.

-Po projektu, pristan neće biti isti kao što je bio, već će biti u komadu platforma u dužini od 53 m, umesto dosadašnje, koja je bila iz segmenata. Platforma, ograda, bitve i sve što se trenutno radi uveliko u Umci gde firma ima svoj pogon. Ostalo je još malo da se završi posao u radionici, pre svega peskaranje i farbanje, nakon čega će se kompletna konstrukcija zajedno sa dizalicama i kompletnom mehanizacijom brodovima dovesti u Apatin. Dolazak brodova, koji će sve dovesti, je između 12. i 15. novembra, te će se do kraja ovog meseca završiti kompletna montaža novog pristana, rekao je, tada, predsednik Škrbić, kako je navedeno na sajtu opštine Apatin, 4. novembra prošle godine.

ŠKRBIĆ U FEBRUARU: PRISTAN ĆE BITI ZAVRŠEN ZA DVADESETAK DANA

Pošto pristan nije završen do kraja novembra, predsednik opštine je, u informaciji od 19. februara ove godine, njegovu montažu „oročio“ za dvadesetak dana, odnosno do 10. marta.

U toj, novoj vesti o toku rekonstrukcije pristana, navedeno je da je u Apatin dopremljena čelična konstrukcija novog pristana. Platforma dužine 53 m, ograda, bitve i sve ostalo završeno je u Umci, gde izvođač radova PD MIP „Grading“ doo iz Obrenovca ima svoj pogon. Takođe je navedeno da je „kompletna konstrukcija, zajedno sa dizalicama, uz pomoć brodova dopremljena u Apatin, gde su počeli radovi na montaži pristana“.

-Poslove su na tenderu dobili ljudi koji su najbolji, od nadzora do firme koja radi, to su kuće koje učesvuju i na izgradnji Beograda na vodi. Stari projekat nije valjao, a ovaj novi je sasvim drugačiji i ima zaštitu od leda, rekao je tada, uz ostalo,predsednik opštine, Milan Škrbić i dodao da će pristan biti završen za dvadesetak dana.

Izjavu je, tada, dao i Miodrag Stojković, vlasnik i direktor firme MIP „Grading“, koja izvodi radove na pristanu, koji je, osim ostalog, naglasio da će „radovi trajati od sedam do deset dana“.
U ovoj vesti, od 19. februara još stoji da je „opština Apatin, u saradnji sa brodskim agencijama, već napravila prve dogovore o pristajanju brodova kruzera na pristan, a njihova brojnost i učestalost u najvećoj meri zavisi od turističke ponude grada i okoline“.

Ovo su bila samo neka od neispunjenih obećanja lokalne vlasti. Koja bi valjalo imati na umu, dok budemo slušali ili čitali neka nova.

A što se pristana tiče, on i dalje izgleda katastrofalno. Upravo ovako, kao na fotografijama.

Izvor: apatinskenovine.rs

Na teritoriji Opštine Apatin u utorak, 02. juna 2020. godine će biti obavljen tretman suzbijanja lavri komaraca sa zemlje.

Tretman koji će vršiti preduzeće „Eko-sanplus“ d.o.o iz Beograda počinje u 8 časova, a koristiće se preparat LARVASTOP ZG, PIRIPROX ZG koji nije opasan za pčele.

Tretmanom će biti obuhvaćeno priobalje reke, izlivi reke, kanali, jezera i bare u Apatinu, Sonti, Svilojevu, Kupusini i kod Banje Junaković, ukupne površine 140 hektara.

Pal Abraham rođen je u Apatinu, stekao je svetsku slavu kao kompozitor 13 opereta i mjuzikla, napisao je muziku za više od 30 filmova, proživeo je filmski život, preminuo je pre tačno 60 godina, a kod nas je ostao skoro sasvim nepoznat.

Životni put Pala Abrahama na geografskoj mapi mogao bi se ucrtati od Apatina, gde je rođen 1892. i učio da svira, Sombora gde se školovao, preko Budimpešte, gde je stvarao prve svoje kompozicije, preko Istočnog fronta u Prvom svetskom ratu, Berlina gde su nastala njegova najpoznatija dela i odakle je morao da pobegne pred nacistima, preko Pariza, Kazablanke i Kube, u Njujork, gde je smešten u psihijatrijsku ustanovu i, na kraju, Hamburga, gde je preminuo 6. maja 1960. godine.

Na Pala Abrahama (ili Paula, pošto mu je ime i germanizovano), pažnju je ponovo skrenuo politikolog Dejan Bursać na društvenim mrežama.
– U Nemačkoj se poslednjih godina budi interesovanje za njegovo delo: izvode se operete, organizuju festivali, nedavno je izdata biografija. U Apatinu je skromno obeležena njegova rodna kuća, a lokalna muzička škola se zove po Stevanu Hristiću, koji blage veze nema sa nama – piše Bursać.

Budući kompozitor rođen je u kući imućnog trgovca i bankara Jakoba Abrahama, u gradu na severozapadu Bačke koji je tada imao i svoj simfonijski orkestar, kamerni orkestar, muzičku školu, značajne muzičare, horove i, kako podseća Bursać, porodice graditelja insturmenata, pa “nije čudo što je Pal odabrao muziku”. Flora Abraham, majka mladog Pala, bila je muzički obrazovana i podsticala je sina da uči klavir kod lokalnog kantora. Nakon što je završio Građansku školu u Somboru, Abraham se upisao na Kraljevsku muzičku akademiju u Budimpešti, gde je studira violončelo i kompoziciju.

Prekretnica u Budimpešti

Prve njegove kompozicije, nakon povratka iz Prvog svetskog rata, bile su klasične, poput rekvijema ili koncerata i one su izvođene na poznatim svetskim festivalima. Međutim, prekretnica u njegovoj karijeri odigrala se 1927. godine, kada je napisao muziku za film “Žene sa Istoka” i potom je postavljen za dirigenta u Operetskom teatru. Tada se posvetio “lakšim” muzičkim oblicima. Njegove prve operete, “Gospođicin suprug” (1928) i “Viktorija i njen husar” (1930) donele su mu u slavu, a kompozitor se odlučio da se preseli u Berlin. Sledeće godine premijerno je odigran njegov “Cvet Havaja”, a godinu kasnije i njegova najpoznatija opereta “Bal u Savoju”, uz koje je upisan u najznačajnije kompozitore ovog žanra, zajedno sa Johanom Štrausom Mlađim i Francom Leharom.

U Nemačkoj je već bio poznat po svojoj muzici za filmove, posebno po pesmi iz “Melodije srca” koju je na ploči snimio tada popularni “šlager pevač” Vili Frič. Abraham je u Berlinu, zabeležili su biografi, neumorno pisao muziku za pozorište i film, imao je svoj orkestar, stizale su porudžbine iz filmskih studija ne samo iz Nemačke, nego i Austrije, Francuske i Velike Britanije.

Na listi nacista

Paralelno sa Abrahamovim usponom tekao je i uspon propalog bečkog slikara, a potom vođe nacista Adolfa Hitlera. Nakon što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, Abraham je postao nepoželjan i kao Jevrej, i kao kompozitor tada proskribovane džez muzike. Njegovo ime upisano je u knjigu antisemitskog autora Teodora Friča “Priručnik za jevrejsko pitanje”, zajedno sa čuvenim kompozitorima čiju su muziku nacisti smatrali “degenerativnom” poput Mendelsona, Malera i njegovog savremenika Šenberga.
Abrahamova muzika skinuta je sa repertoara, a on je prvo otišao u Beč, gde je komponovao tri nezapažene operete, a potom se vratio u Budimpeštu.
Kada je u Mađarskoj 1939. godine usvojen Drugi jevrejski zakon, Abraham je bio prinuđen da napusti zemlju, ali je njegova supruga, rođena Mađarica, odbila da pođe sa njim, zabeležili su istoričari.

Tada se Abrahamova odiseja nastavlja. Prvo je Parizu živeo veoma teško jer “nikome nije do muzike”, a pošto su nacisti okupirali Francusku, u leto 1940. otišao je u Maroko, u Kazablanku. Odatle je, kao i mnogi koji su delili njegovu sudbinu, kao u filmu “Kazablanka”, brodom krenuo ka Novom svetu. Obreo se prvo na Kubi, odakle je otputovao u Njujork. Sve vreme izdržavao se radeći razne usputne poslove i svirajući klavir u barovima kad god je za to imao prilike.

Njegova muzika bila je popularna i u tadašnjoj Jugoslaviji. Po ulasku nacista u Beograd, komisija na Radio Beogradu, odakle je počeo redovno da se emituje šlager “Lili Marlen“, među prvima je na spisak zabranjenih autora stavila Pala Abrahama.

Mentalni krah i novi život njegove muzike

Kraj rata Abraham je dočekao u Americi, ali su njegove muke nastavljene. Prve godine nakon rata smešten je u psihijatrijsku bolnicu, praćen dijagnozom progresivne paralize izazvane nelečenjem sifilisa. Međutim, njegov mentalni krah tumači se pre svega saznanjem da je izgubio porodicu u Holokaustu. Nesrećni kompozitor se, beleže biografi, nije sećao ni svog imena, a njegova publika verovala je da je odavno mrtav.
Za to vreme, njegove su operete i druga dela živele novi život u posleratnoj Nemačkoj i Evropi. Za njihova izvođenja se i danas mesecima čekaju ulaznice.

Službenici američke vlade su, u potrazi za imigrantima 1956. godine, zatekli Abrahama u bolnici, a pošto je u SAD ušao sa davno isteklom turističkom vizom, odlučili su da ga deportuju. Tada ga je, prema nekim izvorima, pronašla i supruga.

Poštovaoci Abrahamove muzike osnovali su odbor da bi se prikupio novac za povratak kompozitora u Nemačku. Po dolasku je smešten u sanatorijum u Hamburgu, dobio je i malu penziju, a na njegov račun počele su da se slivaju tantijeme od njegovih dela. Njegova supruga Sara potom se takođe preselila u Hamburg, živeli su zajedno u maloj kući u tom gradu, gde je Pal Abraham umro 6. maja 1960. godine.

Klavir u muzičkoj školi

U Apatinu stoji tabla na njegovoj rodnoj kući, a pre nekoliko godina i jedna ulica je nazvana po njemu. Pažnju privlači i njegov klavir “stejnvej” u muzičkoj školi.
– Klavir je stigao u Apatin 1912. godine i to Dunavom, kao deo tovara od 200 klavira koje je porodica trgovaca instrumentima Horn uvezla. Klavir je školi prodao Abrahamov nećak (postoji sačuvan ugovor), koji je jedini preživeo Holokaust, a po povratku iz logora je rasprodao preostalu imovinu i emigrirao u Izrael. Klavir nije u sjajnom stanju, a restauracija, nažalost, košta kao javni dug omanje afričke države – piše Dejan Bursać.

Izvor: nova.rs

U poseti Apatinu danas su bili Vanja Udovičić, Ministar omladine i sporta Republike Srbije i Predrag Peruničić, državni sekretar za sport.

Oni su sa Milanom Škrbićem, predsednikom opštine Apatin, potpredsednicom opštine Apatin Dubravkom Korać i drugim predstavnicima lokalne samouprave posetili stadion Fudbalskog kluba „Mladost“.

Prisustvovali su treninzima dece i omladine koja se bave fudbalom. Oni su istakli značaj sporta u društvu posebno kod maldih a Milan Škrbić je podvukao značaj svih sportskih uspeha kroz decenije u Apatinu sa posebnim naglaskom na kajkaše.

Izvor: apatinskenovine.rs

Danas pre podne na delu Dunava kod Velikog Limana, pronađeno je telo utopljenika. Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da se radi o Franji Mesarošu (60), koga Apatinci bolje znaju po nadimku Bezdanac.

Mesaroš je nestao pre nedelju dana. Nedaleko od zgrade Šumske uprave jedan naš sugrađanin je pronašao biciklo, pored koga je bio novčanik sa dokumentima na ime pokojnog Mesaroša. O svemu je obavestio policiju, koja je odmah počela potragu za nestalim čovekom. Negde u isto vreme, njegov nestanak prijavila je i njegova bliska rođaka, kod koje je živeo u poslednje vreme.

Danas, pre podne, dvojica pecaroša su uočila beživotno telo koje je plutalo na površini reke, u blizini šporne na Velikom Limanu. Na lice mesta odmah je izašla policija i dežurna ekipa Hitne pomoći. Nakon obavljenog uviđaja, telo nesrećnog čoveka je prebačeno u kapelu, odakle će, sutra, biti preveženo na obdukciju u Novi Sad.

Mesaroš je, inače, radio u kamenorezačkoj radnji Roberta Egerca, odakle je, kako saznajemo, nedavno otišao u penziju.

Izvor: apatinskenovine.rs