Sombor.info

Zaslugom zaposlenih i samih korisnika usluga, somborski Gerontološki centar kapaciteta predviđenog za 350 stanara koji dolaze iz cele Srbije, nije imao razloga da bude u centru medijske pažnje uzrokovane pandemijom, pa je i aktuelna građevinska rekonstrukcija njegovog objekta na Prvomajskom bulevaru prošla gotovo nezapaženo.

Prema rečima direktora ove ustanove Zorana Drče, prostor koji je godinama bio neiskorišćen između dve lamele zgrade, sada je pretvoren u funkcionalni hol sa novim sadržajima.

-Po ukidanju vanrednog stanja nastavili smo sa radovima i sada imamo jedan koristan prostor gde su smešteni radni terapeut, berberin i ženski frizer, a u planu je otvaranje prijemne službe za socijalnog radnika. Konačno i naša B lamela sada ima lift koji omogućava ne samo lakši put korisnicima prema restoranu, nego i jednostavniji transport sanitetskog materijala- kaže Drča, dodajući da su radovi na povezivanju dve zgrade Doma penzionera finansirani iz pokrajinskog budžeta.

Značajna sredstva za nove projekte Gerontološkog centra izdvojilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjima, pa je, zahvaljujući tim novcem proširen kapacitet restorana i nabaljena kompletna nova oprema za kuhinju i vešeraj.

Osim toga, u martu su završeni radovi na postavljanju ograde i video nadzora oko objekta na Prvomajskom bulevaru, a u Domu za negu i stare osobe na Apatinskom putu posle prošlogodišnjeg požara okončani su radovi na renoviranju stacionara. Koliko su ove intervencije bile neophodne, svedoči i podatak da je ovo prva veća investicija u objekat od njegovog otvaranja osamdesetih godina minulog veka.

Ovih dana završavaju se radovi na rekonstrukciji platoa u stražnjem delu objekta na Prvomajskom bulevaru i asfaltiranje prilaza za sanitetsko vozilo, a kako kaže direktor Zoran Drča, somborskom Gerontološkom centru predstoji potpuna rekonstrukcija smeštajnog dela centra, za čiju izradu projektno tehničke dokumentacije je sredstva obezbedila somborska lokalna samouprava iz gradskog buyeta. Tim bi se poboljšali uslovi stanovanja i života korisnika ustanove koja je Ministarstva za rad dobila licencu za rad, kao i dozvolu za proširenje kapaciteta za dodatnih 50 mesta.

Izvor: dnevnik.rs

Ima bezbroj priča o starinama somborskim, toliko da bi Somborci mogli da dosade i Bogu i ljudima naklapajući o tome čime su zadužili Jevropu i Srbadiju.

Dobro, možda nisu bili uvek planetarno preduzimljivi, ali mora im se priznati da više od 230 godina u kontinuitetu školuju učitelje, pa su samim tim i opismenili srpski rod. Pozorište, muzej, srpska čitaonica, horovi... sve je to matoro, preko vek, vek i po, dva i malo se varoši može takvim nečim pohvaliti. A opet kad pitaš bilo koga na šta ga Sombor asocira prvo što će ti gotovo svako čeljade u ovoj zemlji reći jeste „fijaker i tambure“. Yaba ta silna pismenost i građansko-trgovačka aristokratija starostavna, kad se od konja i fijakera nismo odmakli. A da kojim slučajem Velimir Velja Subotić nije zapisao priču o Jagri i njegovom Riđanu, a Zvonko Bogdan je opevao, sam Bog zna da li bi se o Somboru u znaku fijakera i razmišljalo.

Bilo je fijakera svugde, ali baš se Ravangradu Veljka Petrovića zalomilo da ostane „obeležen“ kao varoš fijakera, čemu je ovih dana doprineo i novoizgrađeni oficijelni varoški fijaker, kojim se provozao i knez Albert Drugi od Monaka, dok oni obični i dan-danji imaju istu štaciju, odnosno stanicu vizavi gradskog hotela, tranziciono tansformisanog u salon nameštaja. Nemo na često praznu štaciju gleda i zgradurina barona Redla u koju je smešten Gradski muzej, jer nije red da dođu ti turisti u Sombor pa da nemaju priliku da sednu u fijaker i štagod zanimljivo vide. Za tamburaše je isto muka, ne samo da ih je korona proredila, već i inače bircuzi nemaju stalne bande da im goste vesele, pa tek u dogovoru sa gazdama može se uživati u poju bisernice, kontraprima i begeša pride. A kako je to nekada bilo...

Zlatno doba fijakera je zapravo počelo polovinom 19. veka, kad su se Somborci malo „zaimali“, oslobodili se teških zajmova uzetih još stotinak godina ranije ne bi li postali „graždani“ slobodne kraljevske varoši i isplatili sa silnim zlatnim forintama imperatorku Mariju Tereziju. Kako se u ta vremena znalo reda, a ne kao danas sa ovim indijancima od taksista, Magistrat varoški, po današnjim merilima gradska Vlada, odredi lepo fijaker plac i naredi da fijakera sme biti ne više od 30. Taman toliko se moglo na placu smestiti raskošnih stabala bođoša, kako bi i konji i fijakeristi za sparnih letnjih dana spasa u hladu krošnji „celtisa“ mogli pronaći, dok su im zimi debela stabla služila kao zaklon od hladnog severca. Bio je to pravi javni prevoz, gde je svaki fijakerista, mada privatan i inokosan čovek bio pod čvrstom stegom. Nije svaka fukara mogla da upregne kljuse i bavi se fijakerisanjem. Moralo se voditi računa o izgledu kako ličnom, tako i konjskom, sam fijaker je imao biti vazda čist i olajisan, pribor za prezanje konja besprekoran, zimska opaklija bez buva i ostale gamadi, a ne da im se mušterije zaujedu.

Anali varoški tvrde da su najčešće mušterije bili doktori, ali je ostalo živo predanje da su ipak lole i bećari najčešće mušterije fijakerske bivale.

Nije malo puta neki obesni sin bogatog babe u prvim kočijama vozio sebe, u drugim tamburašku bandu, a u trećim štap i „halbcilinder“, pa ravno u Lastinu ulicu, pod crveni fenjer jednog od znamenitijih varoških kupleraja. Trpeli su jadni fijakeristi razmaženu somborsku boljestojeću mladež i „brez novaca“, jer bi obično po jutru , kad „pokisli“ od vina i rakije osvanu ocu i materi na doručku, preko kućne posluge brzo bila poslata dovoljna suma novca koja će namiriti račun i zaustaviti bruku i olajavanje pre svega na fijaker placu, ali i po sokaku. Ni od „razvoza“ dama sumnjivog morala fijakeristi se nisu libili, a i što bi, kad su se ne malo puta somborski lekari yapali oko toga ko će, za račun Magistrata, držati pod „zdravstveno-higijenskom“ paskom prijateljice noći čija je profesija u to doba bila sasvim legitimna, samo im je Dinkićeva fiskalna kasa falila. Ipak, da ne bi bilo sve tako u ružičastim bojama obojeno, istine radi valja reći i to da su kao registrovani prevoznici fijakeristi u svakoj od vanrednih situacija imali „ratni raspored“.

Naime u slučaju požara, epidemije ili bilo kakve druge nesreće iliti alarmantne situacije, fijakeristima je, baš kao i gradskim vodarima, status „slobodnjaka“ smesta prestajao i morali su se staviti na raspolaganje varoškim vlastima. Tada su prevozili lekare, žandarme, vatrogasce i vojna lica bez i jednog filera trenutne nadoknade, ali su im svi troškovi kasnije nadomeštani iz varoške kase. Tako je sistem fijakera funkcionisao skoro stotinu godina i jedina novotarija koja je unela neku trenutnu pometnju su bili gumeni točkovi, jer nisu toliko kloparali i „truckali“ kao obični, drveni. Svaki fijakerista, koji je držao do sebe, skupljao je pare za ovakvo „luksuziranje“ i uskoro je cela vesela družina pod bođošima imala gume umesto kolskih točkova. Potrajala je fijakerska „imperija“ sve do tridesetih godina prošlog, 20.veka, kad joj je konačan poraz naneo motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Od ta doba sve je manje fijakerista bivalo na somborskim ulicama, pa je i moglo da se desi da Jagra sa svojim Riđanom uđe u legendu, mada po Statutu fijakerista ne bi mogao ni da pomisli da se bavi ovim poslom. Naime, pesma i žalopojka za starim konjčetom na stranu, ali istorijski fakat je činjenica da je Jagra veći deo svog radnog vremena provodio naćefleisan, odnosno trešten pijan, što bi ga u zlatno doba fijakerista činilo nepodobnim za ovu vrstu posla. S druge strane stoji Riđan koji je stvarno bio „pozitivan lik“ jer je Jagri bilo dosta da drži oči otvorene i kajase u rukama dok mušteriju ne odveze na traženu adresu. Posle toga mogao je sasvim mirno da zaspe na mestu kočijaša, jer je Riđan sam „pogađao put“ do fijaker placa i „njihovog“ bođoša. Pa ko ne bi voleo takvog konja. To što se na konjski račun za slavu „ogrebao“ i Jagra, više je stvar pesničke slobode, nego stvarne zasluge.

Izvor: dnevnik.rs

Radnički 1912 – Stari Grad 4:0 (3:0)
Strelci: Unković, Knežević, Antunić, Avdić (Radnički 1912).
Žuti kartoni: Tanasić, Ilić, Juhik, Todorović (Stari Grad).

Radnički 1912: Pehilj, Šveljo, Terzić (Rajkovača), Unković, Slavuljica, Knežević (Molnar), Avdić, Lazić (Popović), Goronjić, Radovanović (Svitić), Antunić (Lazić).

Stari Grad: Buzadžija, Jević (Radić), Tanasić, Stojanović (Krajnović), Vlajić, Novevski (Vujić), Todorović, Ilić (Budisavljević), Juhik, Krstić, Banjac (Batinica).

Radnički 1912 ugostio je i bez problema savladao ekipu Starog Grada. Već nakon uvodnih par minuta videlo se da su “crveni” kvalitetniji sastav, te je bilo samo pitanje vremena kada će golman Buzadžije biti savladan.

Već u četvrtom minutu prvu priliku na meču propustio je mladi štoper Unković koji je šutirao glavom preko prečke. Par minuta kasnije Radovanović odlično centrira sa desne strane, a Knežević slabo šutira loptu glavom sa peterca gostiju.

Sredinom prvog dela Antunić se odlično ušetao u kazneni prostor gostiju, ali je bio neodlučan, pa je izgledna prilika otišla u nepovrat.

U 32. minutu Šveljo sjajno probija po levom boku, vraća povratnu na peterac gostiju, gde pronalazi mladog Unkovića koji zabija loptu neodvranjivo pod prečku za 1:0. Dva minuta kasnije ponovo Šveljo prolazi po levoj strani, ubacuje loptu u kazneni prostor, odbrana gostiju izbija loptu, na koju natrčava Knežević, snažno i neodbranjivo šutira u gornji desni ugao za 2:0.

Par minuta kasnije odlična akcija domaćih. Ognjen Šveljo započinje akciju, Avdić prolazi po levoj strani, vraća povratnu u srce šesnaesterca, Knežević je preskače, dolazi do Antunića koji sam i neometano šutira i rutinski postiže pogodak za visokih 3:0. U poslednjih trenucima prvog dela ponovo je Knežević loše šutirao peko gola. U nastavku susreta domaćin je krenuo silovito. David Knežević se u trećem minutu nastavka našao u idealnoj prilici, bio je sam pred golmanom gostiju, ali je sa 6-7 metara šutirao preko gola. Tri minuta kasnije Radovanović pronalazi Terzića, ovaj odlaže loptu za Švelju, koji šutira nekontrolisano preko gola.

U narednom napadu već je bilo 4:0. Slavuljica je odlično proigrao Avdića koji se našao sam pred golmanom gostiju i bez problema loptu sprovodi u mrežu. Igrao se 56. minut kada je Knežević ponovo promašio ono što se retko promašuje. Svitić je odlično asistirao napadaču domaćih koji je umesto praznog gola pogodio jednog igrača gostiju. Minut kasnije na drugoj strani rezervista Radić šutira glavom, ali je Pehilj bio odlično postavljen pa nije bilo većih problema.

Sredinom drugog dela vezista gostiju Ilić odlično je šutirao iz “slobodnjaka” sa 20-tak metara, tik pored stative. Nedugo potom i kapiten gostiju Vlajić je oprobao šut sa distance, ali bez opasnosti po gol Pehilja. Domaći su uzvratili preko Popovića koji je dva puta pokušao sa ivice kaznenog prostora, ali su njegovi šutevi završili tik pored stative. Pokušao je i kapiten domaćih Goronjić, ali je njegov pokušaj izblokiran, kao i Rajkovača, koji šutira preko gola. Gosti šest minuta pre isteka regularnog dela pogađaju prečku, nakon odličnog udarca Juhika, a tri minuta kasnije i preko Vlajića čiji odličan šut Pehilj zaustavlja.

Sve u svemu zaslužena pobeda domaćeg tima.

Izvor: somborsport.org

Goran Gagulić iz sela Svetozar Miletić kod Sombora, već nekoliko godina gaji neobične biljke mesožderke. Ove biljke su kod nas novina, pa se ne zna dovoljno o njihovom gajenju.

Biljke mesožderke uglavnom viđamo u crtanim filmovima. Imaju zamku sa šiljatim zupcima u koju uleti insekt i biljka ga pojede. Rastu u močvarnim područjima. Treset u kome se gaje je siromašan mineralima i koristi se kišnica ili destilovana voda za njihov uzgoj.

„Sama po sebi, ako ih držite napolju ili već gde, unutra, uvek će se naći nešto što će ući u klopku ili što će upasti, tako da će to njima biti sasvim dovoljno. Znači, samo sunce, voda i kao klasična biljka, svaka vrsta sobne biljke“, objašnjava Goran Gagulić.

Trenutno najviše uzgaja četiri roda mesožderki: nepentes, saracenia, dionea i drozera. Najpoznatije su iz roda dionea, ali svaka od njih ima neku svoju posebnost, koja se ogleda u obliku klopke.

„Za jedan rođendan sam dobio jednu vrstu ovakve klasične dionee i onda to je bila prva biljka i kasnije sam se sve više zainteresovao. Jedna vrsta, druga vrsta, rod probaj nešto novo. Nešto probaš, pa ti ne ide, drugi rod i tako. Sad je to već nekih šest, sedam godina konstantnog gajenja, baš gajenja, svojih biljaka i prodaja“, dodaje Gagulić.

Mesožderke tokom zime ulaze u period mirovanja, kada ih treba držati na hladom mestu i ne zalivati ih previše. Goranu su pak, najdraže one iz roda nepentes jer ne prolaze kroz period mirovanja. Drže se u sobnim uslovima i krase dom tokom cele godine.

Zabluda je da su mesožderke krupne biljke i da su opasne za ljude. Odrasla biljka je prečnika do 12 centimetara. One su potpuno bezopasne za čoveka, ali ako se insekt približi, biljka će ga zatvoriti u klopku ili privući svojim mirisom, tako da više ne može da izađe iz nje.

Izvor: RTS

U Bezdanu je danas po prvi put održan Susret izlagača bezdanskih rukotvorina. Ovu manifestaciju organizovalo je UG „Mostovi Bezdana”, a cilj ovog susreta jeste da se sačuvaju stari zanati i rukotvorine meštana Bezdana po kojima su nadaleko poznati.

Izložbu je posetio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković koji je, pozdravljajući prisutne, izrazio veliko zadovoljstvo što se od zaborava čuvaju neki stari zanati kao i tradicionalna proizvodnja bezdanske paprike. On je naglasio kako će Gradska uprava u narednom periodu pomoći sva udruženja koja neguju takvu vrstu proizvodnje u cilju da pomognu, kako ekonomski napredak ljudi koji se bave starim zanatima tako i turističku ponudu Grada Sombora i naseljenih mesta.

Po rečima članice UG „Mostovi Bezdana”, Judit Čapo, ova manifestacija je organizovana kao neka vrsta mini Trojnih susreta, događaja koji je postao brend Bezdana: „Članovi udruženja su smatrali, pošto manifestacija Trojni susreti, o kojoj svi već znaju u široj okolini, nije mogla biti održana, da ne prođe godina i da se u neku ruku skromnim okolnostima održi ova manifestacija kao mini Trojni susret”, rekla je Čapo.

Susret izlagača bezdanskih rukotvorina održava se po preporuci Kriznog štaba uz poštovanje svih mera zaštite od epidemije Covid 19, a pokrovitelji manifestacije su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.

Tradicionalna izložba savremenog srpskog slikarstva „Likovna jesen”, svečano je otvorena danas u Kulturnom centru „Laza Kostić” i u Galeriji Gradskog muzeja. Centralna izložba pod nazivom „Slika u doba opšte medijalizacije” posvećena je najaktuelnijim tendencijama u savremenom slikarstvu, a prateće izložbe su „Murali svakodnevlja” i „Fantastična figuracija na razmeđi vekova”.

„Ovogodišnja likovna jesen sastoji se iz tri izložbe. Iza nas se nalazi Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, u njoj je centralna izložba, na njoj izlaže 18 mladih umetnika sa po dva rada. Izložba se odvija pod nazivom “Slika u doba medijalizacije”. Takođe, u galeriji Kulturnog centra imaćete priliku da vidite i izložbu “Fantastična figuracija na razmeđe vekova” Vladimira Dunjića i pored toga ovi radovi koje vidite ispred muzeja su deo strit art postavke koje se naziva “Murali svakodnevlja”. Ono što bih ja rekla za likovnu jesen, to je jedna likovna smotra, koja je po mom nekom skromnom mišljenju jedna od najznačajnih i to ne samo u Srbiji, nego možda i na prostoru bivše Jugoslavije”, rekla je direktorka Kulturnog centra Vesna Šašić.

Nagradu „Milan Konjović” ove godine dobio je Vladimir Dunjić.

„Nagrada kao i svaka nagrada je uvek neki podstrek za ubuduće, jedino što meni ova nagrada izgleda nekako konačna, životno delo, kao ja sada imam životno delo, a ja tek planiram da pravim životnih dela, tako da ovo u stvari bude neki podstrek za dalji rad”, izjavio je Dunjić i dodao da je period izolacije zbog virusa korona iskoristio vrlo dobro, te da mu je taj period očigledno bio plodonosan.

Nikšićanin Tadija Janjičić dobio je nagradu “Likovna jesen”.

„Naravno da mi nagrade imponuju kada se dese, mada se to retko dešava. Za likovnu jesen naravno da sam znao, to je stara manifestacija ima dugogodišnji kontinuitet, tradiciju. Nadam se da će opstati isto, da će uspeti da drži taj kontinuitet i u narednom periodu, da će se razvijati, da ćemo gledati još nekih zanimljivih izložbi”, rekao je Tadija.

Stručna komisija za izbor radova za ove izložbe bila je u sastavu Slavica Popov, kustos Galerije savremene umetnosti u Zrenjaninu, Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada i Dragan Stojkov, akademski slikar iz Sombora i Beograda.

Svi posetioci moći će da vide Centralnu izložbu do 26. oktobra, dok će prateće izložbe biti postavljene do 6. novembra.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Lokalnim koordinacionim timom za suzbijanje trgovine ljudima Grada Sombora, u subotu, 17. oktobra, obeležio je „Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima“ na Trgu Svetog Đorđa.

Evropska komisija 2007. godine proglasila je 18. oktobar za „Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima“. Od tada se širom Evrope organizuju aktivnosti koje imaju za cilj podizanje svesti javnosti o problemu i posledicama trgovine ljudima. Aktivnosti koje Crveni krst i Lokalni koordinacioni tim za suzbijanje trgovine ljudima Grada Sombora sprovode imaju veliki preventivni značaj, jer su usmerene na decu i mlade, kao posebno ugrožene ciljne grupe, ali i na profesionalce, koji u svom radu, mogu doći u kontakt sa žrtvama trgovine ljudima.

Razmere problema trgovine ljudima i njegov uticaj na život i zdravlje ljudi dovele su do aktivnog uključivanja Crvenog krsta i Lokalnog koordinacionog tima za suzbijanje trgovine ljudima Grada Sombora, u nastojanje da se spreči i olakša ljudska patnja, a samo zajedničkom i sveobuhvatnom, kontinuiniranom aktivnošću svih institucija i društveno odgovornih organizacija može se stati na put ovom ozbiljnom problemu.

Volonteri Crvenog krsta i članovi Lokalnog koordinacionog o problemu trgovine ljudima razgovarali su sa sugrađanima, a u današnju akciju ispred Grada Sombora uključili su se i član Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić.

„Grad Sombor formirao je 2014. godine Lokalni koordinacioni tim za suzbijanje trgovine ljudima i od tada sprovodimo različite aktivnosti u cilju prevencije trgovine ljudima, u saradnji sa Crvenim krstom u Somboru, za sve kategorije stanovnistva, a najviše za decu i mlade u osnovnim i srednjim školama. Danas obeležavamo Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima. Poštujući preventivne mere Vlade Srbije i Gradskog štaba za vanredne situacije, volonteri Crvenog krsta organizovali su kviz znanja za naše sugrađane“ istakla je ovom prilikom Antonija Nađ Kosanović.

Drugi međunarodni biciklistički festival „Evropski Amazon“ održan je danas u Somboru, gde je vožena ruta uz Veliki bački kanal.

Učesnike su pre samog početka vožnje ispred Grada Sombora pozdravili član Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić.
Na Gradskom kupalištu „Štrand“ projakat je prisutnima predstavio šef Odseka za LER Mihael Plac.

Grad Sombor je regionalni koordinator na realizaciji projekta Amazon of Europe Bike Trail- Biciklistička staza Evropski Amazon”.

Projekat „Biciklistička ruta Evropski Amazon“ sufinansira se u okviru Dunavskog Transnacionalnog programa Evropske unije (ERDF i IPA fondovi). Realizacija projekta je počela 1. juna 2018. godine i traje do 31. maja 2021. godine. Ukupna vrednost projekta je 3,176,000.00 evra, podeljenih između 15 partnera.

Međunarodni biciklistički festival Evropski Amazon se održava u 2020. godini na području prvog 5-državnog UNESKO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, kroz jedanaest biciklističkih događaja u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

Gradska uprava Grada Sombora, Odeljenje lokalne poreske administracije obaveštava poreske obveznike da je pristupilo izdavanju opomena fizičikim licima i preduzetnicima čija su dugovanja po osnovu lokalnih javnih prihoda, koje administrira ovo Odeljenje, veća od 10.000 dinara na dan izdavanja opomene.

Obveznici se pozivaju da dospelu, a neplaćenu poresku obavezu uplate odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene na propisane uplatne račune javnih prihoda.

Ukoliko poreska obaveza ne bude plaćena u ostavljenom roku, ili ako u tom roku ne bude podnet zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga, Odeljenje će otpočeti postupak prinudne naplate donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti Odeljenju lokalne poreske administracije, šalter 2 i 3 Uslužnog centra (zgrada „Županije“) ili na telefone 025/468-149, 025/468-264, 025/468-147 i 025/468-158.

Na konferenciji koja je održana danas u zgradi „Županije“ objavljeni su rezultati glasanja za projekte koji će se realizovati sredstvima iz gradskog budžeta u toku 2021. godine. Pristiglo je ukupno 5265 glasova, a od toga je 512 nevažećih glasova (nije izabran ni jedan predlog pre potvrde glasanja).

Predlog koji su građani izglasali da se realizuje u Mesnoj zajednici „Venac“ je pojačavanje javne rasvete u Ulici kralja Petra I za šta je pristiglo 58 glasova.

U MZ „Nova Selenča“ izabran je predlog izgradnje terena za šah na otvorenom i „pet“ parka na prostoru kod Amana, za šta je pristiglo 324 glasa.
U MZ „Selenča“ izabran je predlog za izgranju dečijeg igrališta na Sonćanskom putu, za šta je pristiglo 55 glasova.
U MZ „Stara Selenča“ izabran je predlog popravke krova na Domu kulture na Bukovcu, za šta je pristiglo 201 glas.
U MZ „Crvenka“ izabran je predlog uređenja parka kod Železničke stanice, za šta je pristiglo 224 glasova.
U MZ „Mlake“ izabran je predlog rekonstrukcije krova na zgradi Mesne zajednice, za šta je pristiglo 61 glas.
U MZ „Gornja Varoš“ izabran je predlog za rušenje objekta na uglu Šikarskog puta i Ulice Nikolaja Šimića, za šta je pristiglo 67 glasova.
U MZ „Stapar“ izabran je predlog uređenja fasade i osvetljenja na zgradi Doma kulture i sređivanje dvorišta, za šta je pristiglo 181 glas.
U MZ „Čonoplja“ izabran je predlog izgradnje dečijeg igrališta u centru sela, za šta je pristiglo 113 glasova.
U MZ „Bezdan“ izabran je predlog izgradnje terena za košarku – mini basket, za šta je pristiglo 729 glasova.
U MZ „Telečka“ izabran je predlog rekonstrukcije sanitarnog čvora u mrtvačnici i izgradnja staza na groblju, za šta je pristiglo 75 glasova.
U MZ „Bački Monoštor“ izabran je predlog uređenja Doma kulture – krečenje fasade i unutrašnjosti, za šta je pristiglo 113 glasova.
U MZ „Kolut“ izabran je predlog uređenja dečijeg igrališta u Ciglanskoj ulici sa postavljanjem osvetljenja, za šta je pristiglo 59 glasova.
U MZ „Rastina“ izabran je predlog rekonstrukcije fasade na „Kaštelu“, za šta je pristiglo 16 glasova.
U MZ „Aleksa Šantić“ izabran je predlog izgradnje trim staza kod sportskog centra za šta je pristiglo 80 glasova.
U MZ „Gakovo“ izabran je predlog izgradnje pešačke staze u Ulici Blok 3, za šta je pristiglo 33 glasova.
U MZ „Kljajićevo“ izabran je predlog izgradnje dečijeg igrališta, za šta je pristiglo 237 glasova.
U MZ „Stanišić“ izabran je predlog sanacije krova Doma kulture, za šta je pristiglo 423 glasa.
U MZ „Riđica“ izabran je predlog uređenja dvorišta Doma kulture i izgradnja dečijeg igrališta u dvorištu Doma, za šta je pristiglo 86 glasova.
U MZ „Bački Breg“ izabran je predlog uređenja javne površine ispred prodavnice „Sunce“, za šta je pristiglo 34 glasa.
U MZ „Doroslovo“ izabran je predlog sanacije mosta na kanalu DTD u Doroslovu, za šta je pristiglo 48 glasova.
U MZ „Svetozar Miletić“ izabran je predlog izgradnje tribina na fudbalskom terenu, za šta je pristiglo 84 glasa.

Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić rekao je na konferenciji da će dosta projekata moći da se realizuje putem gradskih javnih komunalnih preduzeća i da je u planu da se svi projekti, osim onih koji prethodno zahtevaju izradu projektno-tehničke dokumentacije, završe tokom 2021. godine.

„Sledeći korak je da službe iz Gradske uprave izvrše procenu svakog od navedenih projekata, da dobijemo konačnu cifru i ta cifra će biti ubačena u budžet za sledeću godinu. Predlog budžeta moramo napraviti do 30. novembra, posle sledi javna rasprava od dve nedelje, tako da će se budžet krajem decembra naći pred odbornicima Skupštine. Mislim da ćemo sledeće godine povećati još iznos sredstava o kojima će građani odlučivati kako će se trošiti iz budžeta Grada“ istakao je Dojić.

Branislav Svorcan ispred Radne grupe za realizaciju Akcionog plana reforme poreza na imovinu i sprovođenje participativnog budžetiranja rekao je da je ovogodišnje glasanje uključeno i u okvire obeležavanja „Evropske nedelje lokalne demokratije“.

„Ono što je specifično vezano za ovo participativno budžetiranje u odnosu na prethodne godine jeste da ga sprovodimo u okviru Evropske nedelje lokalne demokratije, što je događaj koji se prvi put obeležava u Republici Srbiji, u organizaciji Kancelarije saveta Evrope u Beogradu i Stalne konferencije gradova i opština.“