Znate li da imamo mnogo više toga zajedničkog sa kvascem nego što bi se moglo pomisliti, a još više toga možemo da naučimo iz ovog divnog mikroorganizma.
Kvasac može da nam pomogne da se prehranimo, kao i da učinimo svet održivijim, a možda čak i da otkrijemo čudesa svemirskih putovanja.
1. Kvasac je gljivica
Kvasac nije bakterija ili virus. To je gljivica.
2. Postoji više od 2.000 vrsta
Sada postoji više od 2.000 dokumentovanih vrsta kvasca, prema referentnom sajtu Theieast.org. Većina pripada tipu Ascomicota. Mnogi regioni planete nisu uzorkovani za kvasce, a broj vrsta kvasca širom sveta mogao bi da bude čak 200.000.
3. Kvasac je svuda
Kvasac čini otprilike 1% svih gljivica na zemlji, a gljivice predstavljaju otprilike 2,2% ukupne biomase na planeti. Poređenja radi, to je više od svih životinja na zemlji. I mnogo više od svih ljudi (0,01%).
4. Kvasci su mnogo stariji od nas
Naučnici veruju da je prvi kvasac nastao pre nekoliko stotina miliona godina.
5. Kvasac može da preživi skoro svuda
Kvasac može da preživi na temperaturama od -2 do 45 °C, što ga čini izuzetno otpornim. Bogat je hranljivim materijama – proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, ključnim za zdravlje organizma.
Sadrži visokokvalitetne, 100% biljne proteine sa svih devet esencijalnih amino-kiselina, koje telo ne može samo da proizvede. Dijetalna vlakna iz kvasca podržavaju zdravlje creva, osećaj sitosti i crevnu mikrofloru.
Kvasac je odličan izvor vitamina B kompleksa, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju, podržavaju nervni sistem i smanjuju umor. Sadrži tijamin (B1), riboflavin (B2), nijacin, piridoksin (B6), folnu kiselinu (B9) i vitamin B12 – posebno važan za vegane i vegetarijance.
Minerali poput fosfora i cinka doprinose zdravlju kostiju, zuba, kože, kose i noktiju. Kvasac ne sadrži holesterol, ima malo zasićenih masti i pogodan je za biljnu ishranu. U svom aktivnom obliku deluje probiotski, podržavajući zdravu crevnu floru.
6. Više ličimo na kvasac, nego na biljke
Iako se čoveku čini da je bliži biljkama, naučnici su pomoću računarske filogenetike, upoređujući eukariote, otkrili da su kvasci bliži ljudima nego biljkama.
Procenjuje se da je poslednji zajednički predak čoveka i kvasca živeo pre oko milijardu godina, a mi još uvek delimo veliki deo našeg genetskog materijala. Ljudski genom sadrži oko 20.000 gena koji kodiraju proteine, dok ih genom kvasca ima oko 6.000. Parno poređenje gena između vrsta otkriva 2.100 ortoloških grupa, koje predstavljaju 2.300 gena kvasca i 3.900 ljudskih gena.
7. Ljudi koriste kvasac unazad milion godina
Stara izreka kaže da je „pas čovekov najbolji prijatelj“, ali možda bi trebalo da kažemo da je „kvasac čovekov najbolji prijatelj“.
Kako navodi jedno novo istraživanje, do korišćenja organizama za fermentaciju moglo je da dođe već pre milion godina kada su rani čovekovi preci verovatno fermentirali voće koristeći kvasac.
Najraniji poznati zapisi o kvascu koji su korišćeni u tradicionalne svrhe, poput pečenja hleba, potiču iz drevnog Egipta i Kine.
Upotreba kvasca u proizvodnji piva i proizvodnji vina zabeležena je u Sumeriji, Vaviloniji i današnjoj Gruziji oko 6000 godina pre nove ere.
8. Kvasac je neophodan za aromu vina
Istraživači sada veruju da su različiti kvasci koji se koriste u proizvodnji vina ili direktno odgovorni ili pak služe kao mehanizam za oslobađanje za gotovo osamdeset procenata svih aromatičnih jedinjenja koja možemo da omirišemo u vinu.
9. Kvasac čini svet održivijim
Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i goriva kao što su bioetanol, biodizel, ekološka vazduhoplovna goriva i biogas moguća je korišćenjem kvasca i fermentacije.
10. NASA je poslala kvasac u svemir
Kao što ste videli gore, imamo mnogo više zajedničkog sa kvascem nego što se misli, u toj meri da su naučnici odlučili da kvasac pošalju u svemir kao zamenu za ljudske ćelije, da bi proučavali kako reaguje na zračenje. Naučnici veruju da će proučavanjem tih rezultata imati bolju predstavu o tome kakve bi posledice po ljude bile tokom dužih svemirskih putovanja.
Naučnici NASA stavili su soj Saccharomices cerevisiae u kasetu za letenje u NASA misiji BioSentinel. NASA smatra S. cerevisiae optimalnom zamenom za ljudske ćelije jer popravlja oštećenja DNK, što je jedna od glavnih posledica zračenja, na sličan način kao što to rade ljudske ćelije.
Izvor: zena.blic.rs
