Sombor.info

Republički hidrometeorološki zavod navodi da je leto za nama bilo najtoplije od 1951. godine na Paliću, u Novom Sadu, Kikindi i u Banatskom Karlovcu, a treće najtoplije u Beogradu, gde se meteorološka istraživanja vrše od 1888. godine.

Meteorolozi RHMZ-a dodaju da je prevaziđen dosadašnji maksimalan broj letnjih i tropskih dana u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu, u Zrenjaninu broj tropskih dana, a u Somboru broj tropskih noći.

- Srednja letnja temperatura vazduha bila je u intervalu od 20,7ºC u Dimitrovgradu do 25,2ºC u Beogradu, a u planinskim predelima od 14,0ºC na Kopaoniku do 18,9ºC na Zlatiboru. Najviša dnevna temperatura vazduha tokom leta 2022. u Srbiji iznosila je 40,6ºS, a izmerena je 23. jula u Banatskom Karlovcu. Najniža temperatura izmerena je 12. jula u Sjenici dok je u nižim predelima istog dana zabeleženo 5,6ºC u Dimitrovgradu - saopštili su iz RHMZ.

Broj letnjih dana (temperature 25+ stepeni) varirao je od 77 u Kuršumliji do 90 u Velikom Gradištu i Negotinu, a u planinskim krajevima je taj broj bio od tri na Kopaoniku do 49 u Sjenici. Prevaziđen je dosadašnji maksimalan broj letnjih dana u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu. U Beogradu je zabeleženo 86 letnjih dana što je za 12 dana više u odnosu na prosečne vrednosti.

- Broj tropskih dana (temperature 30+) je bio u intervalu od 42 u Dimitrovgradu do 67 u Velikom Gradištu. Prevaziđen dosadašnji maksimalan broj tropskih dana u Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu. U Beogradu je registrovano 56 tropskih dana. U Beogradu je zabeleženo 39 tropskih noći (kada se temperature nisu spuštale ispod 20 stepeni) što je za 15 više od proseka - saopštili su iz RHMZ.

Posle veoma toplog leta, prema prognozama meteorologa, dolazi nam uglavnom blaga zima sa prosečnim temperaturama koje bi trebalo da budu iznad proseka, ali uz ozbiljnu mogućnost da prvi sneg ugledamo ranije nego što smo na to navikli!

- Jesen bi trebalo da bude znatno bliža prosečnim vrednostima u odnosu na nekoliko proteklih godina, septembar temperaturno oko proseka, oktobar iznad, dok bi novembar ponovo bio oko ili malo ispod proseka. Padavinski jesen malo suvlja od proseka, pre svega zbog očekivanog pretežno suvog oktobra, dok bi septembar i novembar trebalo da imaju padavine oko proseka - obelodanio je popularni novosadski meteorolog Marko Čubrilo na internet portalu meteomarko.wordpress.com.

Kako je obelodanio, pojava prvih mrazeva na planinama se očekuje dosta rano, u trećoj dekadi septembra, ali pojava mrazeva u nizijama oko prosečnog datuma krajem oktobra.

- Na višim planinama prvi sneg moguć oko 20. septembra, na srednjim i nižim krajem oktobra, dok je u novembru pojava snega moguća i u nizijama uz određenu mogućnost nešto ranije pojave prvog snega u odnosu na prosečan datum, koji je oko 20.11. U drugoj polovini novembra moguće zadržavanje snežnog pokrivača na višim planinama i njegovo povremeno formiranje u nižim predelima - saopštio je Čubrilo.

Kako je najavio, septembar bi trebalo doneti nešto jaču ciklonsku aktivnost Sredozemlja, oktobar bi nad ovom akvatorijom trebalo doneti dominaciju anticiklona, dok bi novembar ponovo mogao doneti aktiviranje Sredozemlja.

- Signal za odstupanje količine padavina od proseka je iznad našeg dela Evrope dosta slab, ali za sva tri meseca stoji verovatnoća nešto veće ili barem prosečne količine padavina. Naš region bi trebao imati količinu padavina oko proseka. Aktuelna sinoptika bi nam posle severnih strujanja koja se očekuju u većem delu septembra, tokom oktobra donela dosta stabilnog i suvog vremena uz hladne i magovite noći, ali prijatne dane, dok novembar ima potencijal da uz izmeštanje jezgra anticiklona ka severozapadu ka nama otvori put za češća hladna strujanja sa istoka i severoistoka, što bi moglo doneti raniju pojavu snega od preseka - zaključio je Čubrilo.

Najtoplije leto iz 2012.

Srednja prosečna temperatura u Beogradu ovog leta iznosila je 25,2 stepena. Toplija leta od 1888. godine naovamo smo imali samo 2012. (prosek 26,0) i 2017. godine (prosek 25,4). Iza njih su ostale 2021, 2019, 2015, 2007, 2003, 1946, 2000, 1950, 2013, 2018... Dakle velika većina iz 21. veka.

Posle nekoliko prilično hladnih dana, od četvrtka nas očekuje postepeno toplije vreme, a za naredni vikend maksimalne temperature od 16 do 22 stepena Celzijusa.

- Oko 26. septembra bi nakratko moglo biti i oko 25 stepeni, ali je zatim moguće novo pogoršanje uz kišu i zahlađenje koje bi potrajalo do kraja meseca. Za sve kojima je ovaj nagli prelazak iz vrelog leta u kasnu jesen problematičan, pogled u sinoptiku za početak oktobra daje signal za dominaciju anticiklona uz sveže noći, ali prijatne, tople, jesenje dane. Kako je to zaista jako daleko, a sinoptika ovih dana jako oscilira, videćemo hoće li se taj signal i održati, ali dugoročnom prognozom tako nešto je i predviđeno i prvi deo oktobra bi mogao biti dosta prijatan - rekao je Čubrilo.

Prve pahulje kroz brojke

Srednji datum pojave prvih belih pahulja u Beogradu je 23. novembar, mada se u par navrata desilo da prvi sneg ugledamo tek u januaru naredne godine. Na drugoj strani, prema dostupnim podacima najranije pahulje zabeležene su 7. oktobra 1897. godine, mada postoje priče da su promicale i 4. oktobra 1972.

Od 1. juna do 31. avgusta

Ako vas je začudilo zašto je RHMZ već odradio analizu leta 2022, iako će jesen zvanično stići tek 23. septembra, treba znati da po meteorološkim kriterijumima leto traje od 1. juna do 31. avgusta, pa jesen od 1. septembra do 30. novembra...

(Kurir.rs/Blic)

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Stanišić“, obišli su radove na izgradnji atarskog puta u Stanišiću.
Trenutno se radi na završetku izrade cementne stabilizacije, nakon čega sledi postavlјanje sloja tucanika i izrada bankina i kanala.

Reč je o takozvanoj obilaznici oko Stanišića u dužini od 2,9 kilometara, sa širinom stabilizacije od 4,8 metara i širinom puta od 4,5 metra koja će omogućiti da kamioni i ostale polјoprivredne mašine ne moraju da idu kroz samo naselјeno mesto, nego će koristiti ovu obilaznicu.

Radove na izgradnji atarskog puta finansira Grad Sombor, zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

U skladu sa trenutnom energetskom situacijom u svetu i Srbiji, a po uputstvima Ministarstva rudarstva i energetike opštine Kula, Odžaci i grad Sombor kao mere štednje ugasile su dekorativnu rasvetu. Grad Sombor mnogo je uradio u prethodnom periodu na ugradnji štedljive ulične rasvete, a ovakav način primenjen je u školskim i sportskim objektima.
Jedanaest javnih ustanova u opštini Kula je prešlo na gas, a u vrtiću "Sunčica“ , Sportskoj hali u Ruskom Krsturu i Osnovnoj školi "Petefi brigada“ u Kuli uskoro se montira unutrašnja štedljiva LED rasveta.

"Kroz prizmu naše opštine cilj koji mere zahtevaju, a podrazumevaju smanjenje javne rasvete za 33 odsto i smanjenje potrošnje električne energije u javnim ustanovama za 15 odsto, vrlo realno izvodljiv s obzirom da je naša opština u proteklom periodu radila na energetskoj sanaciji sa ciljem uštede. Loklalna samouprava je subvenicijama podsticala i građane da razmišljaju u pravcu energetske efikasnosti i uštede, te su mnoga domaćinstva prešla sa grejanja na struju na grejanje na gas. Očekivanja su da će ušteda biti veća od postavljenih ciljeva, rekao je Damjan Miljanić, predsednik opštine Kula.

Dekorativno osvetljenje je u Odžacima ugašeno na fasadama zgrada opštine Odžaci, Mesne zajednice Odžaci. Isto tako ugašeno je i osvetljenje dekorativnih abažura u Knez Mihajlovoj ulici u Odžacima. Kako su naveli nadležni u ovoj opštini, i u narednom periodu opština Odžaci nastaviće da prati preporuke Vlade u cilju prevazilaženja energetskih izazova, a da se pritom ne ugroze bezbednost i sigurnost građana na javnim površinama tokom noći.

Izvor: RTV

Na poslednjoj sednici SO Apatin odbornici su usvojili i Izveštaj o naplati i trošenju sredstava samodoprinosa u prvoj polovini ove godine. Po osnovu Odluka o uvođenju samodoprinosa aktuelni su samodoprinosi po stopi od 1% u Apatinu i Prigrevici do kraja iduće godine.

Na ime samodoprinosa od 1% u Apatinu je, u prvoj polovini ove godine, prikupljeno 15 miliona dinara, dok je utrošeno 10,5 miliona. Za odvoz smeća sa groblja isplaćeno je oko 330.000 dinara, za 51 rođenu bebu izdvojeno je 3,17 miliona, pokriveni su troškovi sahrana za 165 umrlih lica u iznosu od oko 6,5 miliona, dok je na ime pomoći za 27 obolelih sugrađana izdvojeno oko 580.000 dinara. Nerealizovanih sredstava od samodoprinosa od 1% ostalo je oko 19,5 miliona dinara.

U Prigrevici je u prvih pola godine rođeno 13 beba, dok su umrle 63 osobe. Od samodoprinosa od 1% prihodovano je oko 2,7 miliona. Na sahrane je utrošeno oko 2 miliona, za novorođenčad oko 764.000 dinara, za humanitarnu pomoć za 70 lica 1,4 miliona i na dotacije omladinskim sportskim organizacijama 20.000 dinara. Ostalo je nerealizovanih sredstava samodoprinosa od 1% ukupno 9,3 miliona dinara, a od samodoprinosa od 3% 5,8 miliona dinara.

U Sonti su iz sredstava samodoprinosa od 1 % isplaćene naknade za 8 novorođenih beba u iznosu od 470.000 dinara, za kopanje humki na groblju za 5 umrlih lica 155.000 dinara i za kapelu na groblju oko 40.000 dinara. Iz samodoprinosa od 3% za održavanje pijace plaćeno je oko 40.000 dinara, a za jednokratne pomoći za 5 obolelih lica 57.000 dinara. Od samodoprinosa od 1% ostalo je nerealizovano oko 1,3 miliona dinara, a od samodoprinosa od 3% 1.575 dinara.

U Kupusini je iz samodoprinosa od 2% za sahrane tri umrla lica izdvojeno oko 30.000 dinara, za dve novorođene bebe 11.700 dinara i za gorivo za čišćenje snega oko 35.000 dinara. Nerealizovanih sredstava je ostalo oko 17.000 dinara.

Iz ovih podataka vidi se poražavajuća demografska slika naše opštine. Broj umrlih je višestruko veći od broja rođenih. Apatinska opština definitivno ima mnogo manje stanovnika nego pre deset godina, a koliko tačno znaće se posle popisa stanovništva koji će početi za nepune dve sedmice.

Izvor: apatinskenovine.rs

Protekle nedelje, na Adi Ciganliji u Beogradu održano je prvenstvo Srbije u kajaku. Među učesnicima je bio i Kajak klub Dunav iz Bezdana. Bezdanci su bili superiorni u sve tri omladinske kategorije.

U pionirskoj konkurenciji osvojili su devet medalja i ekipno prvo mesto. Žofi Horvat je bila najbolja na 500 i hiljadu metara, dok je Anja Loknar bila druga u obe trke. Zajedno u paru one su trijumfovale na 1.000 metara. Vuk Perović je bio drugi na 500 metara, a Vladimir Čapo treći na duplo dužoj deonici. Perović i Čapo zajedno u paru bili su najbolji na hiljadu metara. Prvo mesto na istoj deonici osvojio je i četverac Perović/Čapo/Štaub/Kolar.

Žofi Horvat je dominirala i u kadetskoj konkurenciji. Osvojila je tri zlatne medalje u pojedinačkoj konkurenciji na 200, 500 i hiljadu metara. Eleonora Nađ je osvojila srebro (1.000m) i bronzu (500m).

U muškoj konkurenciji Mihajlo Dadić je bio treći na 200m, dok je četverac Dadić/Perović/Čapo/Kolar osvojio zlato na najdužoj stazi. U juniorskoj konkurenciji Nikolas Andrić je bio drugi (1.000m), treći na (500m), dok je u paru sa Dadićem bio treći na 200m. Dženifer Bošnjak je bila druga na hiljadu metara, a Eleonora Nađ treća.

Bez plasmana su ostali Levente Kevago koji je bio osmi na 500 i 1.000 metara, Dadić je imao šesto vreme (200m) u juniorskoj konkurenciji, kao i Dženifer Bošnjak na 500m odnosno Eleonora Nađ na 200m.

Bošnjak i Nađ u paru na najkraćoj deonici imali su peto prolazno vreme.

Izvor: somborsport.org

Prvi termin za prijem obveznika naknade za odvodnjavanje u Somboru, JVP "Vode Vojvodine“, organizuje sutra, u utorak 20. septembra, a zatim i u četvrtak 22. septembra.
Pojedinačni zahtevi stranaka rešavaće se od 9 do 14 časova, u zgradi Radne jedinice JVP "Vode Vojvodine“, Vojvođanska 16.

U neposrednom kontaktu sa predstavnicima Službe za naknade JVP "Vode Vojvodine“, obveznici će dobiti odgovore na pitanja u vezi sa rešenjima, žalbama, prigovorima, opomenama, reprogramima, spornim dugovanjima, upisu u katastar i slično.

U Sombor mogu doći i obveznici iz okolnih mesta i opština.

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Crveni krst Sombor, u sredu, 21. septembra, organizuju akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane (od 18 do 65 godina), koje su zdrave i dobro se osećaju, da se odazovu na akciju davanja krvi.

Grad Sombor objavio je javni poziv za kupovinu 10 kuća sa okućnicom na teritoriji grada Sombora i pripadajućih naselјenih mesta, koje će služiti za rešavanje stambenih potreba korisnika u okviru projektaa „Kuće za bolјu budućnost u Somboru“.

Javni poziv otvoren je do 17. oktobra, a zainteresovani prodavci sve o načinu na koji mogu da dostave ponudu, uslovima i dokumentaciji mogu da pogledaju na sledećem linku:
JAVNI POZIV ZA KUPOVINU KUĆA ODNOSNO STAMBENIH JEDINICA NA TERITORIJI GRADA SOMBORA, ZA REŠAVANјE STAMBENIH POTREBA KORISNIKA PROJEKTA „KUĆE ZA BOLjU BUDUĆNOST U SOMBORU“

Takođe, objavlјen je i javni poziv za odabir krajnjih korisnika mera stambene podrške i aktivne inkluzije na projektu „Kuće za bolјu budućnost u Somboru“. Na javni poziv mogu da se prijave mladi bez roditelјskog staranja koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, žene žrtve nasilјa u porodici i Romi.

Putem ovog javnog poziva biće odabrano 10 porodica koje će dobiti trajno rešavanje stambenog pitanja i adekvatno opremlјen stambeni prostor, podršku u zapošlјavanju, kao i podršku u razvoju veština za aktivvnu socijalnu, stambenu i radnu inkluziju.

Sve o uslovima, načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećem linku:
Javni poziv za izbor korisnika mera stambene porške i aktivne inkluzije na projektu „Kuće za bolјu budućnost u Somboru“

Javni poziv za odabir korisnika otvoren je do 18. oktobra 2022. godine.

Partneri na projektu su Grad Sombor, Centar za socijalni rad Sombor, Savez romskih NVO Zapadno-bačkog okruga i NVO „Ženska alternativa“ Sombor, koji su učestvovali na programu „Podrška Evropske Unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ koji realizuje Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Ovogodišnji Jesenji festival cveća održaće se u centru Kule u petak i subotu, 30 septembra i 1. oktobra. Štandovi će za lјubitelјe cveća i hortikulutre biti otvoreni od 8 do 18 časova u centru Kule, u Kramerovoj ulici kod Pošte.

Preko sto proizvoćača ponudiće Kulјanima najkvalitetnije cvetnice, ali i baštenske potrepštine i dekoraciju, po izuzetno povolјnim cenama uz velike popuste. Manifestaciju organizuju opština Kula i Turistička organizacija opštine Kula.

U nedelju 18. Septembra u organizaciji KUD "Ivo Lola Ribar", a uz pokroviteljstvo opštine Apatin, po 91. put je održana jedna od najstarijih manifestacija u Vojvodini - Grožđebal u Sonti.

Program je počeo defileom učesnika grožđebala ulicama sela i šokačkom svadbom, gde je ovogodišnju titulu kneza poneo Nikola Budimčević, a kneginje Violeta Topalov. Ceremonija njihovog simboličnog venčanje održana je ubašti Doma kulture u Sonti, nakon čega je nastavljena ceremonija i blagoslov "zvona grožđa" u župnoj crkvi "Svetog Lovre".

Centralna, završna priredba "Grožđebala" je održana u sali Doma kulture u Sonti gde su nastupali KUD „Ivo Lola Ribar“ iz Krčedina, muška i ženska pevačka grupa KUD-a „Carza“ iz Apatina, kao i KPZH „Šokadija“ iz Sonte. Ceo događaj su i ove godine svojim prisustvom uveličali gosti iz udruženja žena „Maska“ iz Popovca, Hrvatska.