Sombor.info

Sinoć je kod Železničke stanice u Somboru došlo do iskakanja vagona, a povodom ovoga oglasilo se i preduzeće Infrastruktura železnice Srbije.

Železnički saobraćaj u stanici Sombor ponovo je uspostavljen jutros u 04.10 sati, nakon što su sinoć u 21.17 sati iskliznule dve cisterne iz sastava teretnog voza, saopštio je za RTV Nenad Stanisavljević, portparol u preduzeću Infrostruktura železnica Srbije.

"Prilikom ovog iskliznuća nije bilo povređenih osoba. Ni jedna od cisterni nije bila oštećena, nije bilo nikakvih curenja, niti opasnosti po ljude i životnu sredinu. Pomoćni voz "Infrastrukture železnice Srbije" za raščišćavanje posledica vanrednih događaja i stručne službe ove železničke kompanije radili su čitave noći, kako bi redovan saobraćaj što pre bio uspostavljen. Nakon što je jutros pruga bila raščišćena i železnički saobraćaj uspostavljen, danas u 10.00 sati sa mesta iskliznuća uklonjene su i dve cisterne. Železnička komisija za isleđenje vanrednih događaja utvrdiće uzroke ovog iskliznuća" – naveli su za RTV u Infrastrukturi železnice Srbije" .

Lokalni mediji su objavili da se voz kretao iz pravca Bogojeva, a da su kompoziciju od petnaestak vagona činile isključivo cisterne sa prirodnim gasom.

Izvor: RTV

Na osnovu konkursa koji su polovinom maja raspisali lokalna samouprava i Nacionalna služba za zapošljavanje, danas su u velikoj sali SO Apatin potpisani ugovori sa krajnjim korisnicima čime će se zaposliti 15 građana naše opštine.

Po programu zapošljavanja lica iz kategorije teže zapošljivih, ukupan budžet je bio 1.495.000,00 dinara, od čega je naša opština učestvovala sa 750 hiljada, a na osnovu 6 ugovora sa poslodavcima, biće zaposleno 7 ljudi.

Kada je u pitanju javni konkurs za samozapošljavanje nezaposlenih lica, opredeljena su sredstva u iznosu od 2.5 miliona dinara, od čega su po pola učestvovali opština Apatin i NSZ, a 8 naših sugrađana će nakon današnjeg potpisivanja ugovora pokrenuti sopstveni posao.

Predsednica naše opštine Dubravka Korać se zahvalila Nacionalnoj službi za zapošljavanje na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji, istakavši značaj zajedničkog rada za koji svake godine vlada veliko interesovanje građana naše opštine.

Nakon tri godine tokom kojih na ovaj način finansiramo samozapošljavanje i zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih, mi imamo preko 50 ljudi koji su započeli radni odnos ili zaposlili nekog dodatno na teritoriji naše opštine. Najveći značaj ovih subvencija je upravo u tome da podstiče naše sugrađane da sami razvijaju sopstveni posao čime smo jako zadovoljni i voljni u narednom periodu da ih podržimo, nadam se i sa većim sredstvima, poručila je Dubravka Korać.

Luka je dobio šansu lečenjem matičnim ćelijama u Turskoj, iako ne postoje garancije da će njegovo izlečenje biti potpuno

Kada je preslatki Luka Milić (6) iz Sombora rođen, bio je prava radost za čitavu svoju porodicu. Mirno odrastanje, u njegovoj trećoj godini života, prekinuo jedan nesrećni događaj. Luka je od potpuno zdravog deteta postao dete sa teškim oblikom invaliditeta.

O njemu brine samohrana majka Biljana Vasić, koja i pored svih teškoća kroz koje prolazila i sa kojima se trenutno suočava, gaji nadu da će njeno dete uspeti da se oporavi.

- Samohrana sam majka dva dečaka. Moj mlađi sin Luka, do pre tri godine je bio potpuno zdravo dete. Međutim, dogodila se nesreća kada je kolega, koji me nije ni pitao da ga uzme na splav, uzeo njega i još jednu devojčicu, da ih provoza na skuteru. Pali su u vodu, čoveku je puklo srce, moj Luka je potonuo sa njim. Greškom doktora, Luka nije intubiran, zaboravili su, a da je intubiran sad bi bio zdrav - počinje priču Biljana.

Kako kaže, Luka je na putu za Sombor umro, da bi ga posle pola sata oživeli.

- Onda smo sedam meseci proveli u Novom Sadu gde je dodatno uništen. Rekli su mi da dete stavim u ustanovu, da od njega ništa neće biti, da mu je mozak skroz mrtav. Pustili su me posle sedam meseci kući i od tada ne odustajem od Luke. Svašta radimo za bilo kakav oporavak. Bio je već na matičnim ćelijama u Novom Sadu, svaki dan ima fizioterapeuta, bio je na rehabilitacijama... Sad je dobio novu šansu za matične ćelije u Turskoj, na računu imamo oko 16.000 evra, a potrebno nam je za sada 21.000 - kaže Biljana.

Napredak, ipak, postoji, iako je spor.

- Luka je bolje, magnet glave pokazuje da mu je mozak 50 procenata bolji, iako se na njemu konkretno ne vidi. On je i dalje sto posto invalid, ne hoda, ne jede, hranim ga preko stomaka. Od kad se sve to dogodilo, kod kuće sam sa njim, nisam u mogućnosti da radim. Kad stignem, bavim se humanitarnim radom, pomažem socijalno ugroženim porodicama u Somboru i okolini, pa mi je to jedna vrta "izduvnog ventila" - priča nam Biljana i dodaje:

- Ni sama ne znam kako sam sve prošla bez ijedne tablete, bez psihijatra, bez ičega, sama sam se izborila. U početku mi je jako bilo teško, ali valjda ta sama vera u njega i ta ljubav su me vukle napred. Svi su mi rekli da bi retko ko preživeo sve ovo. Teško mi je i dalje. Gledam dete koje je bilo zdravo, a sad je sto posto invalid. Verujem u njega i u to da će jednog dana, pa makar i za 15 godina, biti dobro.

Luka je dobio šansu lečenjem matičnim ćelijama u Turskoj, iako ne postoje garancije da će njegovo izlečenje biti potpuno.

Pomozimo Luki!

Uplatom na dinarski račun:160-6000000070043-22

Uplatom na devizni račun: 160-6000000070076-20

IBAN: RS35160600000007007620

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Izvor: Telegraf.rs

U Gradskoj kući Sombor pred prepunom salom otvoren je X jubilarni SOMUS. Na otvaranju je goste i vernu publiku pozdravila Vesna Šašić direktorica KC “Laza Kostić” ispred organizatora-
„Na naš prvi veliki jublej, podsetila bih publiku i saradnike da je festival dobitnik nagrade „Muzika klasika" za 2017. godinu u kategoriji Muzički festival od regionalnog značaja. Upravo iz tog razloga, naša zajednička obaveza je da konstantno unapređujemo SOMUS. U ovih deset godina iskristalisao se cilj Festivala, a to je, pored promocije klasične muzike, decentralizacija. Naša vizija se ogleda u tome da ponudimo ozbiljnu muziku što širem auditorijumu. Učešćem velikog broja respektabilnih umetnika iz zemlje i sveta, koji su postali i prijatelji festivala, i koji kroz svoj jedinstveni izraz nude somborskoj publici nove interpretacije klasične muzike, tu misiju smo ispunili. Publika kontinuirano prati naš rad, a ona je, na koncu, najrelevantniji faktor sa kojim Somborske muzičke svečanosti dobijaju svoj pun smisao i sjaj”, saopštila je Šašić.

Mihajlo Zurković, osnivač i umetnički direktor SOMUS-a se zahvalio umetnicima koji su svojom emocijom i učešćem svirajući ekskluzivne programe pripremljene samo za Festival činili da SOMUS raste i da postane prepoznatljiv ne samo u Srbiji, nego i u region. Neki od umetnika su dolazili po više puta na SOMUS, poput Aleksandra Madžara kome je ovo drugi nastup na Festivalu, dok je Bojanu Zulfirkapašiću treći. Mihajlo Zurković nije mogao da se ne osvrne na početke Festivala i na veliku prosvetiteljsku ulogu Dušana Trbojevića koji je osnovao Somborske muzičke večeri na kojima je potekao SOMUS, kome je na prvom koncertu Rita KInka posvetila komponziciju Odjeci Vasilija Mokranjca, sa čijim akordima je započeo Festival, a koja je kao gost bila na otvaranju ovog jubilarnog izdanja.

Čast da otvori SOMUS pripala je dugogodišnjem prijatelju SOMUS-a pijanisti Aleksandru Madžaru, koji je u koncertu pod nazivom “Susretanja” program otvorio kompozicijom V. Berda Walshingan, kompozitora 17. veka, da bi zajedno sa britanskim violončelistom Adrianom Brendlom odsvirao K. Debisija Sonatu za violončelo i klavir, R. Šumana: Fantastični komadi op. 73, L. van Betovena: Sonata za klavir i violončelo op. 5, br. 2 i F. Šopena: Introdukcija i briljantna poloneza op. 3. Adrian Brendl je sam odsvirao kao dodatak ovom program četiri kompozicije savremenog mađarskog kompozitora Đerđa Kurtaga, pod nazivom “Znakovi, igre i poruke” od kojih je jedna od njih posvećena Džonu Kejdžu.

U nastavku večeri je nastupio džez pijanista Bojan Zlfirkapašić u delu programa “After parti” gde smo imali priliku da ga vidimo u neuobičajenom izdanju akustično-elektronskom i u veoma inspirativnoj interpretaciji njegovih komponzicija.

Drugog dana SOMUS-u su na programu klarinetista Mate Bekavac (Slovenija), violinistkinja Maired Hiki (Irska) i pijanista Per Rundberg (Švedska), uz kamerni orkestar provokativnog naziva „FB banda” sastavljen od najeminentnijih muzičara slovenačkih orkestara. Prvi koncert ovog ansambla na ovogodišnjem festivalu programski je orijentisan ka kompozitoru V. A. Mocartu, njegovim savremenicima, kao i modernim kompozitorima koja su svoja dela komponovali inspirisani stvaralaštvom velikog kompozitora, između ostalih i našeg Akademika Ivana Jevtića, pa koncert nosi naziv „Mocart danas“.

Izvor: RTV

Info-centar Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. počeo je sa radom 15. septembra 2022. Pozivom Info-centra, putem broja telefona 0800 444 005, građanima će se javlјati operateri koji će davati potrebne informacije, kao i odgovore na sva pitanja koja se odnose na Popis 2022.

Pozivi ka Info-centru su besplatni i dostupni sa teritorije cele Srbije, iz fiksne mreže Telekoma Srbije i mobilnih mreža.

Radno vreme Info-centra je od 8 do 20 časova – svakoga dana.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji sprovodi se u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, u skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine („Službeni glasnik RS“, br. 9/2020 i 35/2021).

Sve informacije o Popisu 2022 dostupne su i na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku www.stat.gov.rs i na veb-sajtu Popisa popis2022.stat.gov.rs
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji 2022. finansiran je sredstvima EU i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije.

Odsek za komunikaciju i informisanje
Republički zavod za statistiku
Milana Rakića 5, Beograd
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Obaveštavamo građane Apatina da akcija odnošenja kabastog otpada počinje 03.10.2022 godine i traje do 14.10.2022 godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnog smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

Obaveštavaju se građani naseljenih mesta Prigrevica, Sonta, Svilojevo i Kupusina da će akcija odnošenja kabastog otpada biti izvršena od 17.10.2022 godine do 21.10.2022 godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnoga smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:

Nameštaj
Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
Dušeci
Ćebad
Peći (ne uljne i gasne)
Tepisi
Keramika iz kupatila itd.

Otpad koji ne spada u kabasti otpad:

 Auto delovi
Ulja i maziva
Akumulatori
Gume
Građa
Građevinski otpad
Poljoprivredni otpad
Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
Izolacioni materijal itd.

Pobolјšanje putne infrastrukture u Somboru i naselјenim mestima, jedan je od važnijih zadataka, koje je ispred sebe postavila Gradska uprava Grada Sombora.

Tim povodom, gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković je, sa svojim saradnicima, obišao radove na asfaltiranju ulica u Mesnoj zajednici „Crvenka“ u Somboru.

“U toku je asfaltiranje Partizanske ulice u dužini od oko 650 metara, kao i pripremni radovi u ulici Stefana Dečanskog. Asfaltiranje u ovoj ulici očekujemo u narednim danima, tako da ćemo, što se tiče MZ Crvenka završiti kompletno radove koje smo planirali za 2022. godinu. Nakon ovih radova nastavlјamo i u drugim mesnim zajednicama sa presvlačenjem ulica i trotoara“, rekao je Ratković.

Asfaltiranjem dotrajalih puteva, značajno će biti unapređena bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a u velikoj meri će olakšati građanima kretanje kroz somborske ulice.

U periodu od 4. do 6. oktobra sa početkom od 18h u Gradskoj biblioteci “Karlo Bijelicki” u Somboru (Dečje odeljenje Biblioteke, Trg cara Lazara 3), u okviru Filmskog karavana Slobodne zone Junior, biće organizovane projekcije kratkometražnih dokumentarnih filmova koji su nastali kao rezultat Kampa angažovanog filma za mlade Naše razlike su naša snaga.

Prve večeri festivala biće prikazana ostvarenja Tišina (r. Katarina Jug), Severni grad (r. Teodora Jovanović), Oktobar (r. Vanja Čečen) I Priče iz života tri žene (r. Tamara Zelenak).
U sredu, 5. oktobra na repertoaru su Oči u oči (r. Jelena Zrnić), Šljokica u slepom crevu (r. Irena Antin), Čiji? Čija? Čije? (r. Jana Toman) i Ispod kruške, kruška (r. Nebojša Resanović).
Poslednjeg dana festivala publika će imati priliku da pogleda dokumentarce Epitaf zaboravljenima (r. Adem Tutić), Na naš način (r. Marina Todić), Slučajevi (r. Milica Rauški) i Oprati pre korišćenja (r. Lena Trifunović).

Nakon projekcija, uslediće Hrabri razgovori, odnosno razgovor mladih autora i autorki filmova sa moderatorkama koji su inspirisani temama koje filmovi pokreću, kao razgovori sa i publikom.

Filmski karavan Slobodne zone Junior do kraja jeseni u planu ima da poseti preko 40 mesta i gradova u Srbiji u kojima će prikazati ukupno 12 dokumentarnih filmova mladih reditelja i rediteljki koji su prethodno pohađali Kamp dokumentarnog filma Naše razlike su naša snaga u okviru istoimenog projekta.

Projekat Naše razlike = naša snaga ima za cilj da izgradi kapacitete za prihvatanje kulturnog diverziteta i uspostavljanje interkulturnog dijaloga kod mladih ljudi različitog porekla, kulture i vere, kroz proces neformalnog učenja, interakciju i stvaranje. Sprovodi ga Fond B92 kroz program Slobodna zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ambasade SAD-a u Beogradu.

Proteklog vikenda je u Gradskoj hali „Mostonga“ održano Prvenstvo Srbije u boksu. Članovi Bokserskog kluba „Sombor“ su bili veoma uspešni, te su osvojili dve zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medalјu.

Zajedno sa članovima Gradskog veća, Antonijom Nađ Kosanović i Slobodanom Stanićem, gradonačelnik Antonio Ratković upriličio je prijem za članove BK „Sombor“, na kojem je još jednom čestitao svima na ostvarenom uspehu i dodao kako će somborski bokseri uvek imati podršku Grada Sombora.

Novi prvak Srbije u kategoriji do 57 kg postao je Rade Joksimović, dok je šampion države u kategoriji do 60 kg postao Nazif Sejdi.

Srebrnu medalјu osvojio je Bojan Stanojlović u kategoriji do 80 kg dok je bronzu osvojio Vladimir Gubaš.

Stojan Knežević, trener somborskih boksera, je istakao da je ovo možda i najveći pojedinačni uspeh u poslednjih pedeset godina za somborski boks, ali vremena za slavlјe nema pošto sledi učešće na Regionalnom bokserskom turniru u Banjoj Luci, gde će učestvovati takmičari sa prostora cele bivše države.

Ovogodišnja suša, prepolovivši kasnoletnje i jesenje prinose aktuelizovala je projekte namenjene navodnjavanju. Tako je nedavno somborsko Gradsko veće donelo niz zaklјučaka kojima su cilј dalјe aktivnosti na formiranju takozvanog zalivnog polјa Stapar, zahvalјujući kojem nekih 1.500 hektara najplodnijih oranica na zapadu Bačke ne bi više zavisilo od prirodnih padavina.

Ceo projekat zalivnog polјa davnašnji je san ovdašnjih agronoma i polјoprivrednika, ali su se tek početkom izgradnje puta Stapar-Sivac, pre tri godine, stvorili i realni uslovi da se uđe u realizaciju projekta koji bi omogućio postavlјanje sistema za navodnjavanje na oko 1.500 hektara oranica, zahvalјujući kojem bi i mali i veliki polјoprivredni proizvođači unapredili proizvodnju i postali konkurentniji na tržištu.
Staparskim zemlјoradnicima je 2020. godine predstavlјen idejni projekat zalivnog sistema kojim bi trebalo da se upravlјa po principu vodne zadruge, odnosno zajednice, koji se primenjuje u Holandiji i Italiji. Naime u ovim zemlјama koje predstavlјaju model uspešne polјoprivrede ovakvim sistemima upravlјaju vodne zajednice ili zadruge, te je zemlјoradnicima predloženo da se i oni organizuju u takozvanu vodnu zadrugu, što su nadležne institucije ocenile kao inovativan i u Srbiji jedinstven poduhvat.

Konkretni uslovi za njegovu realizaciju ostvareni su zahvalјujući izgradnji sedam cevastih propusta ispod puta Stapar – Sivac u delu katastarske opštine Stapar, čiju je izgradnju Sombor finansirao sa preko 11 miliona buyetskih dinara, dok je Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” uložilo 14 miliona.

Predviđenom izgradnjom zalivnog polјa Stapar stvorili bi se uslovi za izbor jednogodišnjih i višegodišnjih polјoprivrednih kultura čije je uzgajanje složenije i zahteva primenu navodnjavanja. Zahvalјujući projektovanom zalivnom polјu predviđa se veći profit po hektaru proizvodnje, a samim tim i otvaranje radnih mesta u Staparu, pa je kraj leta obeležila odluka somborskih gradskih većnika da se ubrzaju aktivnosti oko izrade projekta i dobijanja građevinske dozvole za izgradnju zalivnog polјa Stapar.

U tom smislu gradonačelnik Antonio Ratković ovlašćen je da sa preduzećem „Hidroprojekt“ iz Zrenjanina zaklјuči aneks ugovora po kome će se dopuniti projektni zadatak za zalivno polјe Stapar projektovanjem dve montažno-betonske trafo stanice snage 630 kVA sa pripadajućom opremom, što bi, prema predviđanjima moglo da košta 240.000 dinara.

Odelјenju za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave naloženo je da po razrešenju spornih pitanja vezanih za pet parcela u k.o. Stapar pokrene aktivnosti na ishodovanju lokacijskih uslova, a potom po prijemu projekta za građevinsku dozvolu ishoduju građevinsku dozvolu za izgradnju zalivnog polјa Stapar.

Realizacija narednog koraka okončanja aktivnosti po ovom projektu naložena je Odelјenju za polјoprivredu i zaštitu životne sredine, pred kojima je, pored obaveze da prate tok realizacije, da nakon izrade lokacijskih uslova, organizuju sastanak sa polјoprivrednicima, vlasnicima parcela na kojima se planira izgradnja zalivnog polјa Stapar.

Takođe, navedeno je da se moraju nastaviti aktivnosti na organizovanju „polјoprivrednog inkubatora” koji će se angažovati na obezbeđenju finansijskih sredstava za izgradnju zalivnog polјa Stapar, praćenju izgradnje i njegove eksploatacije. Odelјenju za polјoprivredu je naloženo da svu projektnu dokumentaciju kojom raspolažu ponovo dostavi na uvid Odelјenju za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj.

Izvor: dnevnik.rs