Sombor.info

Opštinski kulturni centar Apatin i ove godine je, po sedmi put, organizator festivala kratke forme „Potpis“. Program će početi u sredu 28.09. koncertom u velikoj sali Željke Milošević, sa početkom u 19 časova.

Željka Milošević umetnica je mlađe generacije. Sa muzikom druguje od najranijeg detinjstva te joj je ona i postala životno opredeljenje. Diplomirala je harfu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ali i Snimanje i obradu zvuka na Akademiji umetnosti Beograd. Trenutno radi kao nastavnik Snimanja i obrade zvuka u srednjoj muzičkoj školi „Petar Konjović” u Somboru. Svoje obrazovanje proširila je specijalizacijom Menadžmenta kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Željka je idejni tvorac i osnivač koncepta "Harpomania” nastalog u okviru udruženja „Art mreža” 2008. godine koji pored edukacije za sve uzraste uključuje i izradu malih harfi „Harfinna”, popularizaciju instrumenta, afirmaciju umetnika i izdavaštvo.

Predsednik je i projektni i finansijski menadžer udruženja umetnika „Art mreža” iz Novog Sada i „Kulturni centar mladih Vojvodine” iz Sombora kao i zamenik predsednika udruženja „Fabrik Art” iz Beograda. Ova udruženja se zalažu za istraživanja u umetnosti i kulturi, prosperitet u oblasti informisanja, promociju autorskih dela, podizanje svesti o sadržini i zaštitu kulture i umetnosti, saradnju sa umetnicima iz drugih zemalja i kultura. Takođe, organizator je internacionalnih edukativnih projekata u okviru Evropskih programa „Mladi u akciji” i „Erasmus+” gde kroz umetnost radi na neformalnoj edukaciji i povećavanju socijalne inkluzije mladih, a u jednom periodu bila je i predsednik udruženja „Somborsko pevačko društvo” koje ima bogatu tradiciju. Sa grupom Feabrik nastupala je na brojnim festivalima i simpozijumima u Srbiji, ali i u Izraelu, Turskoj, Italiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj i drugim evropskim državama.

Željka svira i komponuje experimentalno-ambijenatalnu i irsku-keltsku muziku. Na različitim verzijama harfi uglavnom izvodi kreativne obrade pop i rok muzike.Takođe izvodi i meditativnu muziku, solo, na časovima joge. Kao harfistkinja radila je i u nekim od najpoznatijih hotela na svetu u Dubaiju, Indoneziji, Maldivima, Dubrovniku i drugim.

Sarađuje sa brojim umetnicima iz celog sveta kao i sa članovima čuvene grupe „Galija“ sa kojom je ovih dana očekuje nastup u kapetan Mišinom zdanju u Beogradu.

Umetnica će okviru festivala kratke forme „Potpis” nastupiti u sredu, 28. septembra 2022. godine u Velikoj sali Doma kulture u Apatinu gde će izvesti repertoar domaćih i stranih pop i rok numera. Koncert počinje, nakon dodele nagrada na konkursu za kratku priču, u 19 časova. Ulaz je slobodan.

Sutradan, u četvrtak, takođe u velikoj sali Kulturnog centra od 19 časova biće izvedena predstava „Svetozar treći“, dok u petak u galeriji „Meander“ od 18:30 časova publiku očekuje otvaranje međunarodne izložbe „EX LIBRIS“ i proglašenje najboljih radova, a pola sata kasnije, tačnije u 19 časova u velikoj sali Kulturnog centra biće prikazan film Električni orgazam za ljude budućnosti.

Ulaz sva tri dana za ceo program je besplatan.

Opširnije o programu možete pročitati u nastavku teksta.

FESTIVAL KRATKE FORME „POTPIS“

Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za najbolju kratku priču 2022. godine

Od 143 priče koje su autori poslali na konkurs „Miodrag Borisavljević” za najbolju kratku priču, selektor Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i urednik izdavačke kuće “Arhipelag”, doneo je sledeću odluku:

Nagrada „Miodrag Borisavljević” za 2022. godinu pripada autoru koji je na konkurs poslao priču „Negde je uvek rat” pod šifrom „Šuma“.

Autorka priče je Aleksandra Jovičić Đinović iz Leška. Aleksandra Jovičić Đinović rođena je 1986. godine u Prištini, a odrasla u Orahovcu. Diplomirala je na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Univerziteta u Beogradu, masterirala na Departmanu za srpsku književnost i jezik Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Objavljivala je priče, pesme i eseje u regionalnim i inostranim zbornicima i književnim časopisima. Poezija joj je prevođena na engleski i arapski jezik. Dobitnica je nagrade "Mak Dizdar" za najbolju neobjavljenu zbirku pesama mladog pesnika (Stolac, 2017). Na Literarnom konkursu u čast Rada Drainca 2018. godine dobila je prvu nagradu za esej. Dobitnica je druge nagrade na konkursu "Ulaznica 2020", a 2021. godine dobitnica je nagrade „Milutin Bojić“ za mlade pesnike. Ciklus pesama Aleksandre Jovičić Đinović ocenjen je kao najbolji od ukupno 47 pristiglih radova.

Obrazloženje selektora Gojka Božovića o dodeli nagrade

Na ovogodišnji Konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“ stigle su ukupno 143 priče. Po prirodi stvari, priče su po kvalitetu bile vrlo neujednačene, ali najbolje priče koje su stigle na Konkurs odražavaju lep književni standard. U pogledu stila, postupka i poetike, priče koje su stigle na ovogodišnji Konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“, pogotovu one koje su izdvojene u najuži izbor, izražavaju tokove savremene književnosti, od izrazitih relističkih priča sa istorijskom ili stvarnosnom osnovom, preko priča u kojima prevladava fantastika, do priča u kojima glavnu reč uzimaju pitanja intimnih i kamernih svetova.

Priča „Negde je uvek rat“ predstavlja istančanu sliku rata. Polazeći od aktuelnog rata u Ukrajini, koji pokreće mehanizam sećanja i budi uspomene junakinje na ratne devedesete i pogotovu na rat na Kosovu koje je proživela ali ih i dalje nosi u živom iskustvu, priča se usredsređuje na opis jednog neobičnog i dramatičnog putovanja autobusom od Prizrena preko Prištine do Kosovske Mitrovice tokom bombardovanja 1999. godine. Ispripovedana sugestivno, u dobro odabranim detaljima, ova priča iskazuje moralnu, ljudsku i egzistencijalnu dramu rata kroz doživljaje običnih ljudi kojima rat iz korena menja život

Pored pobedničke priče, u najužem izboru se našlo još devet priča:

„Lovina“ (šifra: astronaut) Anđela Đokić, Beograd
„Boršč“ (šifra: put svile) Miloš Perišić, Aranđelovac
„Amsterdamsko prepodne“ (šifra: kamenspoticanja) Marija Tepavac, Sokobanja
„®evolucija “ (šifra: aluvijalna ravan) Predrag Mirčetić, Novi Beograd
„Očuh“ (šifra: Naked city) Martin Grabas, Pančevo
„Slučaj nestalog podruma“ (šifra: 14240225) Jelena Tasić, Beograd
„Pihtije u Beču“ (šifra: Bečlija) Predrag Ristić, Beograd
„Anđela“ (šifra: Ghaettta) Nataša Milić, Beograd
“Nadlajavanje” (šifra: Lavr) Aleksandra Grozdanić, Beograd

Nagrada, koja se sastoji iz povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa, biće dodeljena u okviru 7. Festivala kratke forme „Potpis“ koji organizuje Opštinski kulturni centar Apatin.

Druga knjiga kratkih priča

Ove godine Opštinski kulturni centar Apatin izdaje drugi zbornik kratkih priča . U pitanju je knjiga “Kratke priče 2“ u kojoj se nalaze pobedničke i odabrane priče koje su učestvovale na konkursu za nagradu „Miodrag Borisavljević“ za najbolju kratku priču u prethodnih pet godina. Selektori (Rajko Lukač, Uglješa Šajtinac, Jelena Lengold, Muharem Bazdulj i Srđan Tešin) izdvojili su 4 pobedničke i 29 odabranih priča koje će se pronaći u knjizi.

GALERIJA MEANDER APATIN

petak, 30. septembar 2022. godine u 18 časova i 30 minuta

MEĐUNARODNA IZLOŽBA EX LIBRIS-A

U okviru sedmog Festivala kratke forme „Potpis“ Kulturnog centra Apatin priređuje se EX LIBRIS međunarodna izložba od 143 grafike pristiglih od 47 autora iz Tajlanda, Norveške, Nemačke, Ukrajine, Poljske, Belgije, Italije, Rumunije, Argentine, Turske, Rusije, Kine, Hrvatske, Bugarske, Grčke, Crne Gore, Austrije, Japana i Srbije.

Prema propozicijama konkursa autori su poslali svoje radove na dve teme, prva, Iza maske, i druga tema je slobodna.

EX LIBRIS je oblik primenjene grafike u okviru formata A6. Pojavljuje se u 15. veku sa pojavom štampane knjige kao nalepnica na unutrašnjoj strani koja je označavala simbolima, figurama ili slovima ime vlasnika ili autora knjige. Kasnije Ex Libris se razvio u posebnu oblast primenjene grafike pogodne za način likovnog izražavanja u malom formatu. Danas je EX LIBRIS veoma razvijena oblast sa širokim spektrom primene različitih grafičkih tehnika od onih klasičnih do najsavremenijih kao što je primena specijalnih boja i bojenih efekata, obrade na računaru i digitalne štampe.

EX LIBRIS je više od grafike, on je tražen predmet kolekcionarstva.

Ovom izložbom postojeća kolekcija sada broji 1354 EX LIBRIS-a.

Izložba traje do 20. oktobra.

Komičnu monodramu SVETOZAR TREĆI, koja je osvojila najveće nagrade za monodramu na prostorima Bivše Jugoslavije, posebno se izdvaja ZLATNA KOLAJNA (najmlađi dobitnik, festival postoji već 50 godina)

Iako komedija, ova predstava šalje ozbiljne poruke publici o tome kako u ovom brzom vremenu sačuvati dušu, i ljubav. Osnovni cilj i misija ove predstave je očuvanje srpskog jezika. Junak predstave SVETOZAR je starac od 80-tak godina poreklom iz Šumadije, i govori ijekavicu, specifičnom melodijom koja danas izumire...

Predstava je do sada imala 150. izvođenja (Srbija, BiH, Crna Gora) kao i Austriji (Linc) Švajcarskoj (Cirih)... Iako je već priznata, zahvaljujući nagradama, kao jedna od najboljih monodrama trenutno, zadatak u narednim godinama je da ona postane kultna. Predstava ima potencijal za to, jer je jedna od onih predstava koje, kada se pogledaju, pamte godinama.

„Kada ljudi ozbiljne životne situacije pretvore u cirkus, u meni se stvori neutoljiva želja, da ih osudim i ismejem. Kroz Svetozarevo kazivanje iznosim osudu licemerju, pretvaranju i nekoj vrsti izopačenosti.
Drugi motiv je da svom junaku ispunim želju, koja je podsvesna želja svakog čoveka - da vidi koliko će kome nedostajati, kada ga ne bude bilo.
Likovi koje Svetozar pominje "ne postoje" ... a sasvim su stvarni. Prepoznaćete ih, i slobodno im dajte imena po svom izboru.“

Velika sala, 29.septembar 2022., 19 časova, ulaz je slobodan

Ženski rukometni klub Ravangrad iz Sombora istupio je iz takmičenja na svim nivoima.

Iz kluba navode da su razlozi finansijske prirode kao i nezainteresovanost lјudi zaduženih za sport u Somboru. Ravangrad je na ovogodišnjem konkursu dobio 600.000 dinara, što je, kako su u klubu obrazložili, nedovolјno da se pokriju osnovni troškovi takmičenja. Pored toga, portal SOinfo.org preneo je informaciju da je klubu ukinuto pravo na trenersku platu, da su se pojavili problemi sa terminima za trening u hali Mostonga, kao i da su na adresu kluba stigla sudska rešenja po kojima su dugovanja kluba više desetina hilјada dinara.

Prvotimke Ravangrada su i pored otežanih okolnosti za rad bile spremne da nastave takmičenje u Prvoj ligi Vojvodine, ali je usledila nova neprijatnost. Navedeno je da klub nije smeo da počne takmičenje bez kvalitetnog golmana i da je odlično rešenje nađeno u Vrbasu. Mlada golmanka, srednjoškolskog uzrasta, prihvatila je poziv somborskog kluba, uz uslov da umesto svakodnevnih putovanja, bude smeštena u Domu učenika.

- Niko od onih koje smo kontaktirali nije odgovorio, zahtev za prijem sportiskinje je odbijen po hitnom postupku, pa je samim tim propao i pokušaj angažovanja talentovane rukometašice – saznajemo od rukovodstva kluba.
Predsednica kluba Vesna Marijanović je rekla da trenutno ne postoji način da klub aktivno funkcioniše i napreduje.

- Svi smo se nadali da ćemo da uspemo. Međutim, kada smo sagledali sve aspekte i naše mogućnosti nije nam ostalo drugo nego da povučemo klub iz takmičenja. ŽRK Ravangrad neće biti ugašen. Verujem da ćemo uspeti da sačuvamo školu rukometa koja će u narednim godinama uspeti da iznedri nove rukometne prvotimke - rekla je Vesna Marijanović.

ŽRK Ravangrad je treći vojvođanski klub koji je doneo odluku da istupi iz takmičenja. Pre Somborki to su učinili Feketić i Jabuka.

Izvor: Dnevnik.rs

Konjički klub “Vojvođanin” u nedelјu, 25. septembra 2022. godine na Gradskom hipodromu u Somboru organizuje treći trkački dan, u okviru kojeg će biti održano osam kasačkih trka. Početak programa je zakazan za 14,30 časova, a trke dana su “Revanš derbi”, “Holo kup” i “Državno prvenstvo za grla do tri godine”.

Iz KK “Vojvođanin” pozivaju sve lјubitelјe konjičkog sporta da u nedelјu dođu na somborski hipodrom i uživaju u nadmetanjima najbolјih kasača u zemlјi.

Izvor: Radio Dunav

Ponosni na činjenicu da se na njihovoj teritoriji nalazi i ogroman deo Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlјe“, jedinstvenog prirodnog fenomena koji s puno prava nosi i ime evropskog Amazona, u somborskoj Turističkoj organizaciji su pokrenuli festival „Harmonija Gornjeg Podunavlјa“.

Tako će prvi dani jeseni, odnosno 24. i 25. septembar u samom Somboru, ali i Eko centru „Karapanya“ kojim gospodari JP „Vojvodinašume“ biti u znaku zanimlјivih programa koji veličaju netaknutu prirodu ovog dela srpskog Podunavlјa, među kojima će se naći i izložba, svojevrsni omaž prerano preminulom nekadašnjem fotoreporteru „Dnevnika“ Jaroslavu Papu, kojem su svetsku slavu, između ostalog, doneli upravo snimci iz gustih poplavnih šuma oko Bačkog Monoštora i Bezdana.
Posetiocima prvog izdanja festivala „Harmonija Gornjeg Podunavlјa“ biće predstavlјene prirodne, tradicionalne i umetničke vrednosti kojima raspolaže prostor u okviru ovog specijalnog rezervata. Dva dana manifestacije započeće u subotu promocijom proizvoda sa teritorije SRP „Gornje Podunavlјe“ i izložbom fotografija „Foto Safari Jaroslav Pap“, koji su prvi programi festivala, a njihov početak planiran je za devet sati u Kabareu i Eko centru „Karapandža“.

Koncerti u gradu i šumi
Nastavak festivala u nedelјu donosi nastup somborskih horova u samom gradu nakon čega je obezbeđen prevoz do Eko centra „Karapanya“ i njegov obilazak u pratnji stručnog vodiča, a priliku za „popravni“ će u popodnevnim satima imati i svi oni koji su propustili vožnju kanuima i turističkim katamaranom po Bajskom kanalu dan ranije. Za kraj dvodnevne manifestacije najavlјen je još jedan koncert u šumi, široj javnosti sve poznatijeg vokalnog ansambla „Musica Viva“, a zahvalјujući činjenici da „Harmoniju Gornjeg Podunavlјa“ priređuje Turistička organizacija grada Sombora, svi programi su besplatni, što je najbolјa pozivnica ne samo ovdašnjem stanovništvu da se pridruži svetkovini netaknute prirode, već i gostima iz cele zemlјe i iz regiona.

Svečano otvaranje manifestacije najavlјeno je za 11 časova, a za tu priliku, planirani su nastupi somborskih plesnih grupa i kulturno - umetničkih društava. TOGS je saopštila da će za sve zainteresovane biti obezbeđen autobuski prevoz na relaciji Sombor - Karapanya, a biće upriličen i obilazak šetne staze, vožnja katamaranom i kanuima po Bajskom kanalu, da bi se prvi festivalski dan završio koncertom u šumi „Barokno popodne“, koji bi trebao da počne u 17 sati.
Narednog dana, odnosno u nedelјu 25. septembra biće predstavlјeni stari zanati, delatnost i proizvodi ovdašnjih udruženja žena, proizvođača piva, vina, meda, rakije, te rukotvorina. Od 10 časova u samom gradu će otpočeti program „Za dušu riđanu, danas vozim fraj”, odnosno besplatna vožnja kultnim somborskim fijakerima, koja će kretati sa takozvanog Fijaker placa iliti fijaker štacije na Trgu republike, preko puta Gradskog muzeja. Paralelno održaće se i Zelena pešačka gradska tura, koja će biti idealna prilika da se namernici i varoški gosti, ali i sami Somborci i Somborke koji su propustili usmene i pismene lekcije iz gradske povesnice, bliže upoznaju sa istorijatom i aktuelnim trenutkom legendarnog somborskog zelenila, bođoša i njihovog hlada.

Izvor: Dnevnik.rs

Opština Apatin je početkom godine konkurisala sa dva projekta kod Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Prvog dana proleća, predsednica naše opštine Dubravka Korać je u zgradi AP Vojvodine potpisala ugovore za oba projekta ukupne vrednosti 217.963.035,66 dinara, te izrazila zahvalnost pokrajinskoj Vladi, a posebno direktoru Uprave za kapitalna ulaganja Nedeljku Kovačeviću koji je prepoznao značaj realizacije ovih investicija.

Dobijenim sredstvima nastavljeni su radova na putu Kupusina-Bački Monoštor koji je započet prošle godine, dok je drugim delom predviđena rekonstrukcija ulice Srpskih vladara od Srednje ulice do Marka Oreškovića.

Na ovaj način će uređenje urbanih delova Apatina, nakon prostora kod „stare“ pijace i iza „Maksija“ kod „nove“ pijace, te prolazu ka „esovima“ biti nastavljeno i to uređenjem kompletnog dela ulice Srpskih vladara od ulice Srednja do ulice Marka Oreškovića.

Radovi će se odvijati u četiri faze, prvo se krenulo sa stranom ulice Srpskih vladara koja se prostire između ulica Marka Oreškovića i Ognjena Price, nakon čega će se preći na drugu stranu i raditi deo od Marka Oreškovića do Petra Drapšina. Trećom fazom je predviđeno da se radi deo od Petra Drapšina do Srednje i na kraju od Ognjena Price do zgrade opštine.

Ukupna vrednost radova je 160 miliona dinara plus pdv, od toga Pokrajina je obezbedila 120 miliona, a ostatak su sredstva opštine. Ideja je da se ulica kompletno uredi u smislu da se urade behatonske staze, uredi zelenilo, da se napravi 96 novih parking mesta, kao i da se uradi kompletna rasveta. Rok za završetak je godinu dana, međutim kroz razgovor sa izvošačima dobili smo informaciju da se očekuje završetak daleko brže od predviđenog roka, rekla je ovom prilikom predsednica opštine Dubravka Korać.

Reagujte na vreme!

U 24 sata jedan muž je ubio svoju ženu u Zemunu, a drugi je usmrtio bivšu suprugu u Subotici. Od početka godine imali smo 23 slučaja femicida u Srbiji. Autonomni ženski centar navodi da za sada nema zvaničnih informacija o tome da li je bilo ko prijavio sumnju na nasilje u porodici u oba slučaja, iako mediji izveštavaju da su komšije viđale sada pokojnu S.S. kako stalno nosi tamne naočare i maramu.

Postavlja se pitanje – da li je ovo ubistvo moglo biti sprečeno da je neko od komšija prijavio nasilje?

Građani koji su svedoci da se u njihovom okruženju ili komšiluku dešava nasilje, dužni su da tako nešto prijave policiji, koja nakon toga mora izaći na teren. Takođe, jako je bitno znati i da prijava nasilja nad ženama, ali i drugim licima, može biti anonimna, te svako ko je svedok bilo kakvog oblika nasilja, isto treba i da prijavi.

Nakon izlaska na teren, policija u slučaju porodičnog nasilja udaljava nasilnika iz kuće, odnosno izriče mu hitnu meru zaštite u trajanju od 48 sati. Nasilnik dobija zabranu prilaska žrtvi u trajanju od dva dana, odnosno 48 časova.

Ova mera dosad se pokazala efikasnom, tako da se nemojte libiti da pozovete policiju ako čujete svađu, vikanje, lupanje ili ako prepoznate bilo koji oblik zlostavljanja.

Partnersko nasilje nad ženama je najčešći oblik nasilja. Počinje od pretnji, potom jačeg stiska, guranja, a potom se pretvara u udarce. Najčešće se ogleda u omalovažavanju i ponižavanju ženske osobe. Partnersko nasilje neretko počinje sa zabranama koje nasilnik izriče žrtvi.

Porodično nasilje, je takođe, jedno od najzastupljenih oblika nasilja u Srbiji. Specifično za ovaj oblik jeste da se najpre ispoljava nasilje nad ženama, a potom i nad drugim ukućanima, odnosno deci. Neretko su svi u kući zapravo žrtve nasilnika.

U Srbiji je kaznena politika za krivično delo nasilje u porodici blaga, a najčešće je reč o novčanoj kazni ili do tri godine zatvora. Upravo zbog toga nasilnici su neretko povratnici.

Porodično nasilje se često završava femicidom, odnosno ubistvom žene, a određena istraživanja pokazala su da se ono neretko dešava upravo onda kada žena želi da prekine maltretiranje i izađe iz začaranog kruga nasilja.

„Prema medijskim izveštajima i saznanjima Autonomnog ženskog centra, u Srbiji su od početka godine ubijene najmanje 22 žene u porodično-partnerskom kontekstu, od kojih je trećina prethodno nasilje prijavljivala institucijama. Država Srbija stalno poziva žrtve nasilja u porodici da prijavljuju nasilje, a ne čini dovoljno da se postupanje svih profesionalaca ujednači tako da sve žrtve ostvare svoje pravo na zaštitu“, stoji u saopštenju Autonomnog ženskog centra.

Prošla godina u znaku nasilja nad ženama

Inače, prema prošlogodišnjoj statistici koju je iznela Vesna Stanojević, direktorka Sigurne kuće, tokom 2021. veći broj žena je zatražio smeštaj i zaštitu u pomenutim objektima.

Ipak, iako je zabeležen porast broja prijava nasilja nad ženama, neophodno je konstantno ohrabrivati žrtve da progovore o onome što trpe.

Stop nasilju nad ženama – Kako prijaviti nasilje?

Žene nasilje mogu da prijave na razne načine, ali i da potraže stručnu pomoć koja im je neophodna i koja će im pomoći da to učine.

Policija 0800/100-600

Ženski centar – SOS telefon 021/422-740

Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i Sigurna kuća, 0800/011 011, 062/304 560, 011/2769 466

Autonomni ženski centar 011/266-2222

ASTRA (Akcija protiv trgovine ženama) 011/785-0000, 065/3347-817

No mobbing – SOS protiv zlostavljanja na poslu 064/2127-880

Izvor: nova.rs

U teškoj saobraćajnoj nesreće koja se oko 18 časova dogodila na putu za Ribarevo, život je izgubila Apatinka R.V. (1959).

Prema nezvaničnim informacijama, nesrećna žena je upravlјajući automobilom marke “pežo 207” sletela sa kolovoza u kanal.

Od zadobijenih povreda preminula je na licu mesta.

JVP „Vode Vojvodine“, sutra, u četvrtak 22. septembra, organizuje novi termin za prijem obveznika naknade u Somboru.

Pojedinačni zahtevi stranaka rešavaće se od 9 do 14 časova, u zgradi Radne jedinice JVP „Vode Vojvodine“, Vojvođanska 16.

U neposrednom kontaktu sa predstavnicima Službe za naknade JVP „Vode Vojvodine“, obveznici će dobiti odgovore na pitanja u vezi sa rešenjima, žalbama, prigovorima, opomenama, reprogramima, spornim dugovanjima, upisu u katastar i slično.

U Sombor mogu doći i obveznici iz okolnih mesta i opština.

Na teritoriji Zapadnobačkog okruga setva uljane repice je u toku, a očekivanja su da pod ovom kulturom bude posejano oko 3000 hektara, slično kao prošle godine.
Uljana repica je u fazi od nicanja do formirana dva lista kod onih proizvođača koji su ovu kulturu posejali krajem avgusta. Insekticidni tretman od buvača i repičine lisne ose sledeći je korak u uzgajanju uljane repice.

"Gde je tek nicanje u toku i tamo gde je ova kultura već posejana, sa stabilizacijom vremenskih prilika proizvođači treba da obiđu svoje parcele i pregledaju useve na prisustvo buvača i repičine lisne ose. Ako uoče 50 gusenica po kvadratnom metru treba da urade insekticidni tretman sa nekim od registrovanih insekticida", rekla je Mirjana Zorić, savetodavac za zaštitu bilja u PSS Sombor.

Stručnjaci iz poljoprivredne stručne službe u Somboru ističu da je veoma bitno setvu obaviti u optimalnom roku kako bi biljka uljane repice ušla u optimalnu kondiciju i bila spremna da zimu prebrodi na najbolji mogući način, jer bi pregust usev ili neki slabiji sklop uticao na to da dođe do propadanja useva.

Kiša koja je padala prethodnih dana dobro je uticala na uljanu repicu. Na području Zapadnobačkog okruga prethodnih dana palo je 60 do 70 mm kiše po kvadratnom metru, što će dobro uticati na dalji razvoj ove kulture.

Izvor: RTV

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošlјavanje organizuje u petak sajam zapošlјavanja u tom gradu na kojem će 28 poslodavaca ponuditi više od 500 slobodnih radnih mesta.

Najveća je ponuda radnih mesta u proizvodnji i to u oblasti tekstilne, metalske i gumarske industrije a biće traženi i administrativni radnici, veterinari, trgovci, vozači svih kategorija, kondukteri i radnici u uslužnim delatnostima.
Na štandu NSZ poslodavci i nezaposelni će moći da dobiju informacije o aktuelnim programima zapošlјavanja.

Izvor: Dnevnik.rs