Sombor.info

Da li znate zašto se trudnoća zove još i drugo stanje?

Kada zatrudnite budite spremni da se na neko vreme odreknete mnogih stvari. Dok u vama raste novi život, navike koje ste do sada imali biće potrebno promeniti. Više ne možete tek tako odabrati neki kozmetički proizvod, otići kod kozmetičara na bilo koji tretman ili u organizam uneti bilo šta.

Veoma je važno da vam u svakom trenutku bude komforno i komotno, da birate odeću od kvalitetnih prirodnih materijala, ženske udobne nazuvice, patike koje ne stežu. Posebno treba da povedete računa o koži, ishrani i tretmanima kojima se izlažete.

Postoji dosta stvari koje treba izbegavati tokom trudnoće, a mi vam izdvajamo neke od njih. Pročitajte.

Izbegavajte agresivne proizvode za negu kože

Redovno negujete kožu? To je odlično, ali u trudnoći je bitno da ste oprezni. Iako je nega kože tokom trudnoće i dalje veoma značajna i poželjna, pazite koje preparate kupujete. Mnogi kozmetički proizvodi sadrže štetne sastojke poput alkohola, sulfata, parabena, raznih boja i mirisa. Zahvaljujući njima svaka krema lepo miriše i ima savršenu strukturu, ali koja je cena toga? Sve to kroz kožu i krvotok može dospeti do vaše bebe i naneti nepopravljivu štetu po razvoj.

Zato briga o koži tokom drugog stanja treba da bude važna tema svakoj budućoj mami. Imajte na umu da će se vaša koža tokom trudnoće izmeniti i usled rasta bebe svrbeti, peckati pa i pucati, pogotovo u predelu stomaka. Morate je nahraniti, odnosno hidrirati kako bi odolela svim ovim izazovima. Spas je svakako u prirodi i prirodnim preparatima kao i uljima poput kokosovog ili bademovog. Neka to bude vaš sledeći i ujedno najbezbedniji izbor.

Izbegavajte keratin za kosu

Teško odolevate keratinu i onome što on napravi od vaše kose? Ukoliko očekujete bebu, probajte da to ipak učinite. Ovaj hemijski tretman zahteva da udišete isparenja koja nisu najzdravija. Prema rečima frizera, toksini iz keratina u minimalnim količinama dospevaju u organizam, ali verovatno vam niko neće savetovati da keratin stavljate u toku trudnoće, pogotovo ne tokom prvog trimestra. U ovom delu trudnoće dešavaju se ključne stvari kada je u pitanju razvoj, jer se formiraju organi i svi delovi tela.

Neka keratin tretman bude jedna od stvari koje ćete zasigurno ostaviti po strani na neko vreme. Ima i drugih, mnogo bezbednijih načina da negujete svoju kosu i da ona izgleda lepo.  Neka vam u tome pomognu prirodne maske za kosu, serumi ili možda kvalitetni šamponi. Možda je keratin za vas najbolja opcija, ali neka ta opcija sačeka koji mesec.

Uzimanje lekova na svoju ruku

Da li ste skloni da uzmete neki lek na svoju ruku kad vas boli glava, na primer? Kada niste trudni, to sa sobom možda i ne nosi preterane posledice ako se ne preteruje, međutim tokom trudnoće nije tako. Sada zaista, ali zaista ne smete da uzimate bilo koji lek na svoju ruku. Čak ni kada je u pitanju najobičnija glavobolja. Pre nego što odete u apoteku posavetujte se sa svojim lekarom šta smete uzeti i u kojim količinama.

Svaki lek koji popijete ide direktno u organizam, a samim tim određeni procenat stigne do vaše bebe. Postoje lekovi koji su potpuno bezbedni i tokom drugog stanja, ali to treba da vam odobri vaš ginekolog koji poznaje vaše zdravstveno stanje i sam tok trudnoće.

Konzumiranje alkohola

Čuli ste da je jedna čaša vina na dan dobra za zdravlje? Onda ste sigurno čuli i da je pivo puno vitamina B. Ma koliko ovo bilo tačno, ako ste trudni klonite se alkohola. Za vas ne važe ova narodna verovanja ili preporuke pojedinih lekara. Izbegavajte alkohol u potpunosti. U ovom slučaju u obzir može doći jedna čaša vina, ali u toku nekoliko nedelja ili meseci, a ne jedna svakog dana.

Minimalne i zaista povremene količine alkohola neće vam naškoditi. Problem je kada se pretera sa unosom alkohola, jer se tada smanjuje dotok kiseonika do bebe. Verovatno vam zvuči zastrašujuće, a u nekim slučajevima zaista i jeste, jer to može uzrokovati brojne posledice po bebin razvoj.

Lekari su protiv uzimanja alkohola i iz tog razloga što on daje osećaj sitosti. Samim tim buduća mama neće uneti dovoljno hrane koja je bebi potrebna. Da bi se beba pravilno razvila neophodno je da dobija dovoljno hranljivih nutrijenata. Samo na taj način možete očekivati povoljan ishod trudnoće i rođenje zdrave bebe.

Preterani unos kafe

Zavisnost od jutarnje i svakodevne doze kofeina je zaista prisutna kod velikog broja ljudi. Neki od nas prosto ne mogu da funkcionišu dok ujutru ne iskape prvu kafu do dna. Kofein stimuliše rad našeg organizma, nekako nas “podigne”, ali sve je to trenutno i onda organizam traži još i još kako bi se pregurao dan.

U trudnoći ipak probajte da odolite ovoj potrebi. Nije lako, ali za početak krenite postepeno. Smanjujte unos kofeina na dnevnom nivou postepeno kako bi se organizam privikao. Posavetujte se sa svojim lekarom da li je možda jedna šoljica kafe u redu u vašoj situaciji u zavisnosti od visine krvnog pritiska i zdravstvenog stanja.

Kafa, a tu spadaju i mnogi čajevi utiču na krvni pritisak zahvaljujući visokom sadržaju kofeina, a sa pritiskom se u trudnoći nije igrati. Osim toga kafa je i diuretik što utiče na gubitak tečnosti u organizmu, a ona vam je sada preko potrebna. Ne dozvolite da kofein upravlja vama. Ograničite unos i počnite vi da upravljate njime.

Kofeinske napitke sada zamenite zdravim ceđenim sokovima ili limunadom. Tako ćete u organizam uneti dovoljno tečnosti, a ujedno i vitamina.

Oprezno u spa centrima

Obožavate spa centre? Dobra vest je da ne morate potpuno da ih se odreknete. Odlazak u spa centre možete i dalje praktikovati, ali uz dodatni oprez i izbegavanje saune i masaža koje nisu namenjene trudnicama.

Sigurni smo da i dalje ima načina da se uživa i opusti na tim mestima, a da pritom ne ugrožavate stanje svoje trudnoće. Možda bi bilo pametno i oprezno da se informišite da li neki od spa nudi usluge za trudnice ili ima profesionalne masažere koji masažu mogu prilagoditi potrebama svake buduće mame.

Tako ćete i dalje moći da uživate i da se opustite znajući da ste u rukama profesionalca.

Izbegavajte stres

Na kraju, možda i najvažniji savet svim trudnicama jeste da se klone stresnih situacija. To je vrlo teško, jer živimo brzo, svi negde žurimo i želimo svašta da postignemo, ali pokušajte. Barem dok ste trudni klonite se nepotrebnih konflikata i ljudi koji vam remete mir. Sve i svi koji vam ne prijaju, neka od sada budu po strani.  Trenutno imate preča posla. Vodite brigu o bebi koja će uskoro postati deo vašeg života.

Svaki stres koji doživite utiče kako na vašu psihu tako i na rad celokupnog organizma. Beba to oseća, a hormoni stresa nisu nešto sa čime se treba igrati. Zato se opustite i uživajte u drugom stanju.

Memorijalni međunarodni karate turnir „Igor Anđelković“ 25. put okupio je mlade karatiste na turnir koji je danas otvorio novu takmičarsku sezonu u Gradskoj hali „Mostonga“ u Somboru.

Učešće na takmičenju uzelo je 14 klubova iz Beograda, Novog Sada, Kovačice, Crvenke, Lazareva, Sečnja, Budisave, Alibunara, Sombora, kao i tri kluba iz Republike Hrvatske.

Prisutne je pozdravio predsednik Karate saveza Vojvodine prof. dr Strahinja Tepavčević, poželevši učesnicima da im turnir ostane u sećanju ne samo po medalјama, nego i da steknu nova prijatelјstva koja će da traju.
Međunarodni turnir zvanično je otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, ukazavši da je Sombor grad koji duže od jednog veka neguje tradiciju sportske sredine i doprinosi razvoju sporta već više od dva veka.
„Iako ne može svako od vas da ode sa ovog takmičenja iz Sombora kao šampion, ili barem sa nekom od medalјa, želim svima vama da se u našem gradu dobro osećate, da imate fer borbe, da tokom takmičenja vlada dobra atmosfera i da iz Sombora u svoje gradove ponesete najlepše uspomene i sećanje na jedan grad koji će vam uvek i nesebečino raširiti ruke dobrodošlice“, poručio je gradonačelnik učesnicima.

Turnir se održava u čast prerano preminulog karatiste Igora Anđelkovića koji je bio vrhunski takmičar somborskog kluba. Organizator Memorijala „Igor Anđelković“ je Karate klub „Ravangrad“, uz podršku Karate saveza Vojvodine i Karate federacije Srbije, kao i Grada Sombora.

U subotu 17. septembra je u Aranđelovcu održano prvenstvo Republike Srbije na 10.000 metara na putu u seniorskoj konkurenciji. Prvaci države su Đuro Borbelj u muškoj i Olivera Jevtić u ženskoj konkurenciji.

Čast da se takmiče sa najboljim srpskim dugoprugašima imale su i članice Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" " Sombor. Mlada nada u usponu Damjana Perenčević istrčala se sjajnu trku i završila na sjajnom petom mestu dok je najiskusnija Somborska dugoprugašica Tijana Kabić trku završila na sedmom mestu čime je zaokružen još jedan uspešan nastup na državnim prvenstvima za članove "Somaratona".

Istog dana je održan i četvrti Pula maraton na kom je Somaraton imao svoja tri predstavnika. Polumaratonsku stazu od 21 kilometar uspešno su istrčali Jelena Stanimirović i Boris Majstorović, dok je Aleksandar Krneta uspešno istrčao pulsku desetku, odnosno 10km. Start bio je u 20h trčalo se ulicama Pule i pored mora, a cilj je bio u pulskoj Areni.

Dušan Pejin iz Čonoplje, blizu Sombora, mariljiv je student sa visokim ocenama, radi na svom doktoratu iz sfere poljoprivrede… I sve to ne bi bilo toliko čudno, da Dušan u oktobru ne puni – 85 godina!

Ljubav prema učenju usadila mu je, kako nam objašnjava, njegova majka koja je bila učiteljica.

– Sećam se, kad nam u školi daju da naučimo pesmicu, majka mi uvek zada zadatak da to što sam naučio napišem na papir. I zaista, sve što sam ikad zapisao, ostalo mi je u sećaju, tako da je to ostao moj metod učenja – kaže nam Dušan.

Svoju prvu diplomu stekao je davne 1963. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Iako je bio marljiv radnik, uvek na visini zadatka i sa inovativnim idejama, sve svoje vreme nauci je posvetio nakon penzionisanja, kako kaže “iz inata”.

Sada broji čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta – sa osnovnih studija, master i magistarskih studija. Zvanje magistra stekao je u 80. godini odbranivši rad sa nazivom “Ishrana krava muzara povećanim nivoima suvih rezanaca šećerne repe”.

Kako stvari stoje, smeši mu se i četvrta titula, i to doktorska.

– U mojoj glavi, ja sam već doktorirao – podseća nas Dušan, pokazujući nam tone papira sa svojim ogledima koji se odnose na rast kukuruza, koje je godinama revnosno sprovodio.

– Ja sam svoju tezu već dokazao, ima tu sve lepo dokumentaovano, svaki korak – objašnjava nam.

Prelomni trenutak za nastavak školovanja bio je onda kada mu je za firmu koju je osnovao bio neophodan ineženjer za zaštitu bilja.

– To nije bila prepreka za mene, već izazov da krenem i specijalizujem se i u toj oblasti.

Kao pravi stručnjak koji se bavi ovom temom, upozorava i da je ove godine rod kukuruza podbacio.

– Svoju temu koju razrađujem, započeo sam još 1967. godina. Tada su te moje oglede mnogi doživljavali kao ludost. Ispostavilo se, ipak, sada, da je sve to na čemu sam godinama radio relevatno – kaže nam Dušan.

Tako je svoje oglede i zaključke koje je iz njih dobio, rešio da pretvori u naučni rad, što ga je ponovo odvelo put Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Kad sam sredio sve te rezultate, otišao sam na fakultet i kazao im: “Radio bih doktorsku disertaciju iz te oblasti”. Posle osam dana su mi odredili mentora, jednog mladog profesora dr Jaćimovića. Veoma veliki stručnjak, koji mi se posvetio, napravio šemu rada, kako bi to trebalo sve da izgleda. I ja sam se bacio na posao.

Ipak, konstantno učenje i posvećenost nauci nije nimalo lako, bez obzira da li imate 20 ili 80 godina. Tako se Dušan podseća svog ranog studentskog života i napominje da je, pored volje i rada, za dobre ocene važno imati i pun stomak.

– Živeo sam u studentskom domu, gde sam jedne godine živeo sa dva Albanca sa kojima sam se sprijateljio. Kako sam išao sa njima svaki dan na ručak i večeru, a oni nisu jeli svinjetinu, uvek bi to parče mesa dali meni da pojedem, pa bih ja onda kipeo od hrane. I onda kad dođe veče, ja tako sit ne idem da spavam, već sednem pod lampu i krenem da prelistavam sve što bismo tog dana imali na predavanjima – priča on.

Ipak, stare navike ostale su i danas. Tako je sagovornik Telegrafa, radeći master rad tokom 500 dana, svaki dan pojeo po jednu tablu svoje omiljene čokolade.

– Rad zahteva energiju i uvek je neophodno uneti pravu meru šećera. Meni je omiljena čokolada sa lešnicima, ali ne bilo koja, to mora da bude ona prava, kvalitetna.

I svog sistema učenja, koji je razvio još u mladosti, takođe, se drži i danas.

– Recimo, imamo brojeve od jedan do hiljadu. E sad, na primer, za svaki broj vezujem neki sadržaj, pa se onda nekoliko puta ispitujem, kad uzmem neki broj, da li znam da ispričam to na šta se on odnosi. Kad se to sve savlada, onda možete reći da ste nešto naučili. Tako sam oko 35o vrta buba savladao za dva i po meseca.

Porodica Dušanu daje podršku u radu i studiranju, pa je i njegov sin, takođe Dušan, akademski građanin. Ipak, komšije su pomalo skeptične.

– Prijatelji i komšije i ne veruju baš u mene. Misle da sam poludeo – kaže nam Dušan kroz smeh.

Iza ovog vremešnog, ali duhom poletnog čoveka, stoje mnogi projekti i ideje. Prehrana krava muzara rezancima repe, ishrana svinja, pilići, štetni insekti i glodari, samo su neke teme kojima se bavio.

– Ne planiram da stanem i imam još četiri projekta na kojima ću tek da radim – odgovara nam.

Za svoj rad dobio je i brojna priznanja. Za patent “Ekološka kutija za uništavanje pacova koji održavaju vrstu”, od Saveza pronalazača Srbije dobio je srebrnu medalju. Na izložbi pronalazaka na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis baza 2007” u Beogradu nagrađen je priznanjem “Mihajlo Pupin”, a na Međunarodnom sajmu pčelarstva u Somboru 2005. godine osvojio je prvo mesto. Takođe, tu je i nagrada “Nikola Tesla” sa Međunardonog festivala inovacija znanja i stvaralaštva, na koju je naročito ponosan.

Izvor: Telegraf.rs

Likovna kolonija „Dondo“ po šesti put je okupila likovne stvaraoce u Bački Monoštor. Iako vremenske prilike nisu dozvolile da se manifestacija tradicionalno održi u vikend naselјu Dondo, po kome je i dobila ime, okuplјeni umetnici inspirisani Gornjim podunavlјem svoje radove su stvarali u prostoru Doma kulture u Bačkom Monoštoru, gde ih je ispred Grada Sombora posetio i gradonačelnik Antonio Ratković.

Likovnu koloniju organizovalo je Udruženje građana „Bodrog“. Ukoliko vremenske prilike budu povolјne, manifestacija će se u nedelјu nastaviti na vikend naselјu Dondo

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović posetio je danas Sombor, gde je zajedno sa saradnicima i predstavnicima grada obišao radove na rekonstrukciji fiskulturne sale u Srednjoj tehničkoj školi, dečje odeljenje Gradske biblioteke ,,Karlo Bijelicki" kao i rekonstruisanu salu gradske hale ,,Mostonga" u tom gradu. 

Pokrajinska vlada nastavlja sa značajnim investijama u Somboru,pa će tako višedecinijski problem fiskult urne sale Srednje tehničke škole uskoro biti rešen. Sedam godina sala te škole nije bila za korišćenje ,a odobrenim sredstvima radovi su počeli danas.

"Radnici su već unutra,radovi počinju i nadamo se da ćemo za 150 dana koliko je predviđeno ugovorom imati rekonstruisanu salu i da će deca moći da koriste salu za fizičko vaspitanje. I ranije smo u Somboru imali značajne aktivnosti,izgradili smo novu industrijsku zonu i čuli ste od predsednika Republike da je Sombor među prvim gradovima na spisku u koje treba uložiti i dovesti domaće i strane investitore.,,rekao je Mirović.

U gradskoj hali ,,Mostonga,, zamenjena je kompletna rasveta i urađen novi parket,a uskoro se očekuju i radovi na klimatizaciji hale .

,,Narednih nedelja počinje procedura za rekonstrukciju sistema za grejanje i hlađenje ,a uradićemo i tribine i druge delove hale i siguran sam da će ovo mesto biti mesto razvoja košarke Zapadnobačkog okruga,a verovatno i cele Vojvodine.,,istakao je Mirović.

,,Preko 100 miliona dinara pokrajinskih sredstava kao i sredstava grada Sombora je uloženo i nastavljamo zajedničkim ulaganjima da ovu halu što više uredimo.,,rekao je Antonio Ratković,gradonačelnik Sombora.

Za rekonstrukciju krova dečjeg odeljenja gradske biblioteke dodeljeno je 17,3 miliona dinara,dok je 142 miliona Pokrajinska vlada izdvojila za treću fazu nastavak radova na izgradnji puta Stapar-Sivac.

Izvor: RTV

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Somboru je danas održana tribina pod nazivom „Proboj solunskog fronta i oslobođenje 1918.“ koju je organizovao Grad Sombor u saradnji sa Pedagoškim fakultetom Sombor.

Na samom početku tribine prisutne je pozdravio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je ovom prilikom čestitao sugrađanima Dan jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

“Sombor danas ima razloga da bude ponosan na svoje slavne pretke, na čuvare srpskih nepokorenih barjka, učesnike bitaka, jer su njihovi potomci, naši sugrađani, naselјeni u Somboru, Aleksi Šantiću, Rastini…, uspeli da očuvaju srpsku tradiciju, kulturu, veru i običaje, dakle nacionalni identitet svog naroda, zahvalјujući kome mi danas možemo da slavimo ovaj veliki praznik naše države Srbije – Dan zastave – jer upravo zastava, pored Ustava i grba jeste jedan od neizostavnih simbola državnosti koji objedinjuje sve ono što čini naš nacionalni identitet” poručio je gradonačelnik.

Na tribini je govorio istoričar, profesor doktor Saša Marković, dekan somborskog Pedagoškog fakulteta koji je poručio da je veoma važno prošlost predstaviti mladim naraštajima na primeran način, kako bi mogli da grade svoj identitet.

„Ova kultura sećanja ima cilј da se ta prošlost sasluša, da se ta prošlost pamti i da je ona izuzetno bitna za mlade naraštaje koji zapravo stasavaju u buduće lјude, ali ona ne sme da optereti mlade naraštaje. Što bi rekao Stojan Novaković – treba naći meru u onome što predstavlјamo mladim lјudima da ne bi to bilo kontraproduktivno. Mislim da je ovaj način na koji mi pričamo o tom proboju Solunskog fronta u ovom obeležavanju rasterećen od nekog egzibicionizma, neke specifičnosti, nekog senzaciolizma, zasnovan na istorijiografiji gde jedan običan čovek, želјan da posle dve godine dođe kući, ide napred i tu ne može nikakva vojna sila da ga zaustavi, a pritom, taj običan srpski selјak čini srpsku vojsku i brojni dobrovolјci sa prostora Vojvodine, njih oko pet hilјada. To je trezven čovek, promišlјen čovek, realan čovek, nije čovek iluzija, zna kako treba da se bori i način na koji treba da oslobodi svoju teritoriju: mudrošću, trezvenošću. Istovremeno patrijatizmom i srčanošću se oslobađa svoja teritorija. To je naka poruka za mlade lјude kako odnos prema svojoj prošlosti treba da imaju, a onda i kako svoj identitet da grade za budućnost“ objasnio je prof. dr Marković.

Republika Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Datum 15. septembar je izabran jer je tog dana, 1918. godine, probijen Solunski front.

Rebalansom pokrajinskog budžeta Gradu Somboru usmereno je ukupno 101,8 miliona dinara, od čega je 84,5 miliona dinara namanjeno za izgradnju sistema ventilacije i klimatizaciju s rekonstrukcijom sistema vazdušnog grejanja u gradskoj hali Mostonga u Sportskom centru Soko, dok je 17,3 miliona dinara opredeljeno za adaptaciju i sanaciju krova zgrade na dečjem odeljenju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, navedeno je na sajtu Pokrajinske vlade.

Takođe, Pokrajinska vlada izdvojila je dodatnih 19,8 miliona dinara bespovratnih sredstava porodicama iz Vojvodine za kupovinu nekretnine čiji će vlasnik biti žena, čime je gotovo dvostruko povećan iznos za ovu meru podrške u 2022. godini, i sada iznosi 40,8 miliona dinara.

Pravo na dodelu ovih bespovratnih sredstava na konkursu, koji će raspisati Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, imaju porodice – bračne i vanbračne zajednice, kao i jednoroditeljske porodice (samohrane majke), koje nemaju stambeni prostor u svom vlasništvu ili suvlasništvu.

Pokrajinska vlada, kako se navodi, izdvojila je i 13 miliona dinara za finansiranje ugradnje novog osvetljenja u Sportskoj hali na Slanoj bari, a sredstva za realizaciju ovog projekta usmerena su Gradu Novom Sadu.

Projektom je predviđena ugradnja uređaja visokog tehnološkog nivoa i izuzetne energetske štedljivosti.

Rešavanjem problema sa osvetljenjem obezbediće se adekvatni ulovi za treninge i sportska takmičenja kako Rukometnog kluba Vojvodina, jednog od najtrofejnijih klubova u Novom Sadu, tako i drugih sportskih klubova koji koriste ovaj prostor.

Za izradu Plana detaljne regulacije naseljenog mesta Pavlovci, Opštini Ruma usmereno je 5,5 miliona dinara. Takođe, 5 miliona dinara izdvojeno je i za finansiranje tehničkih kontrola saobraćajnih projekata radi povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja i zaštite dece školskog uzrasta u zoni škola, navodi se na zvaničnoj stranici Pokrajinske vlade.

Sa ciljem uvida u mogućnosti da se na lokaciji nekadašnjeg vojnog aerodroma u Somboru uspostavi regionalni vazdušni putnički saobraćaj, protekle nedelje je u poseti Zapadnobačkom upravnom okrugu bio direktor Aerodroma Srbije, Mihajlo Zdravković, zajedno sa direktorom društva "Neo", Aleksandrom Vučkovićem, koji se bavi inženjerskim delatnostima i tehničkim savetovanjem.

Ugostili su ih načelnik Zapadnobačkog okruga, Goran Nonković i gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković.

Nonković i Ratković su, za svrhe ovog sastanka, prikupili potrebne informacije, kako bi se izvršila analiza lokacije i kako bi se podneo izveštaj nadležnom Ministarstvu, kao i Vladi Republike Srbije, o mogućnostima realizacije ovog projekta.

Zaključak je da ima osnova da se, posle višedecenijskih pokušaja, uspostavi let civilnih aviona sa somborskog aerodroma, prenosi 025.

U posetu našoj zemlji Čarls došao kao princ

Pre šest godina tadašnji princ, a danas britanski kralj Čarls Treći posetio je Srbiju. Godinu dana kasnije, u Sombor i okolinu stigla su dva pisma sa britanskog dvora, kao znak zahvalnosti za darove koje su članovi kraljevske porodice tada dobili. Šta to povezuje Sombor i britnski dvor?

Tokom posete Srbiji i Novom Sadu 2016. godine, sadašnji kralj Čarls Treći izrazio je želju da kupi staparski ćilim. Međutim, nije bilo ćilima za prodaju. Posle nekoliko dana, Staparac Dejan Milić je sa bakom odlučio da 100 godina star ćilim pokloni princu. Godinu dana kasnije stiglo je i pismo sa dvora, piše RTS.

- Bio sam malo iznenađen. Profesor Ćurčić mi je uvek govorio: 'Čekaj, samo polako, stići će pismo. Oni neće ostati dužni da se ne zahvale.' Sve što radim, radim, ne zbog sebe, već zbog mog mesta. Da bi se ime Stapar čulo nadaleko. Dejan Milić - manje više, ali Stapar - meni je to veoma važno - ističe Dejan Milić iz Stapara.

Izvor: Telegraf