Sombor.info

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić posetili su danas preduzeće „Green city international“, gde su ih dočekali vlasnik i direktor Dejan Stojanović i direktor proizvodnje Slobodan Čota, koji su ih upoznali sa proizvodim pogonom kompanije.

Dejan Stojanović naglasio je da preduzeće u Somboru posluje od 2013. godine i da se bave metalnom industrijom, odnosno proizvodnjom podzemnih i nadzemnih kontejnera za smeće, koji se nalaze u gradovima širom sveta.

„Naš proizvodni program ide u nekih 140 zemalјa, od Australije do Južne Amerike. Jedini kontinent koji ne pokrivamo je Severnoamerički kontinent. Naša firma je izvozno orijentisana i u zavisnosti od godine između 90 i 95% je izvoz. Mi imamo konstantno otvorene konkurse za inženjere i za varioce, i u zavisnosti od potrebe preduzeća zapošlјavamo radnike. Do početka ove godine, do januara smo imali nekih 100 zaposlenih, trenutno imamo 150, tako da smo ove godine podigli broj radnika za 50“, objasnio je Stojanović.Gradonačelnik je istakao da se Sombor ponosi što se kontejneri koji se u njemu proizvode mogu videti u velikim svetskim gradovima na skoro svim kontinentima.

„Možemo videti i u Parizu kontejnere koji su proizvedeni u gradu Somboru. Drago mi je, s obzirom da sam pre godinu dana bio u ovoj kompaniji, da danas vidim mnogo nove opreme, što je najbitnije da su uređeni proizvodni kapaciteti i da se iz dana u dan ovde zapošlјava sve veći broj lјudi, tako da bih se zahvalio i vlasniku kompanije što se odlučio da u pogonu u Somboru u 2022. godini poveća broj radnika za 50, tako da od 2013. kada su krenuli sa 15 zaposlenih danas imaju 150 zaposlenih i nadam se da će ovaj broj zaposlenih i u budućnosti rasti“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Susretima sedmog kola nastavljeno je šahovsko prvenstvo Bačke lige Subotica 2022. Šahisti Poleta nastavili su seriju poraza. Ovog vikenda izgubili su od kulskog Hajduka sa 4:2. Miroslav Lalić je jedini upisao pobedu za svoj tim savladavši Lazara Kovača, dok su po pola poena pripala Alavanji i Marinkoviću. Poraze su pretrpeli Divnić, Žakula i Perić.

Ekipa iz Rastine je i dalje bez prvenstvene pobede. U narednom kolu gostuju u Staroj Moravici. Takmičenje su nastavili i naši predstavnici u rangu niže, Severno – Bačkoj zonskoj ligi 2022. Ravangradske ajkule su slavile na gostovanju u Tornjošu nad domaćim Radničkim sa 3.5:2.5. Šljukić i Babić su osvojili ceo plen, dok su Kolompar, Kurčubić i Glamuzina remizirali. Bezdan je ubedljivo nadigrao Aleksa Šantić sa 5:1, dok je istim rezultatom Bački Breg izgubio od Bačkotopolskog šahovskog kluba. Ajkule su drugi na tabeli iza ekipe iz Prigrevice, dok su Bezdan, Bački Breg i Aleksa Šantić na začelju tabele.

U narednom kolu sastaju se Bački Breg i Bezdan, Aleksa Šantić i Radnički (Tornjoš), dok će u derbiju kola snage odmeriti dva najbolja tima lige, Ravangradske ajkule i Prigrevački SK.

Izvor: somborsport.org

Početkom godine započeta je akcije uređenja dotrajalih dečijih igrališta na više lokacija u Apatinu. Ideja je bila, kako je tada rekla predsednica naše opštine, obzirom da tek dolazi lepo vreme i raspust, sve bude uređeno kako iz bezbednosnih, tako i iz estetskih razloga.

Sada sa ponosom možemo reći da mališani imaju renovirana igrališta na šetalištu kod Dunava, Kalvariji, kod vodotornja, na Kružnom nasipu, Maloj Bosni, Juke Kolaka, kao i na dve lokacije u ulici dr Mladena Stojanovića, rekla je tom prilikom predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Većina tih igrališta je dugo godina tu, te i ako je bilo razumevanja da ih je “zub vremena” uzeo pod svoje, to se za novo dečije igralište u Bloku 112 nikako ne može reći. Ne samo što su sprave za igru bile polomljene i pokidane, već je bilo i toliko išarano flomasterima da je bilo potrebno 36 litara nitro razređivača kako bi se sve obrisalo.

Pokidane sprave su sada zamenjene, drvene površine očišćene i premazane zaštitom, te su tako naši najmlađi sugrađani ponovo dobili lepo i bezbedno mesto za igru.

Na kraju, ostaje apel na sve roditelje i decu da savesno koriste sva igrališta i sprave kako bi trajala i za naredne generacije.

Predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić, i predstavnici kompanije „Telekom Srbija“ sastali su se danas povodom sprovođenja druge faze plana digitalizacije i izgradnje opštičke mreže u Kuli. Usled obima radova koji su uslovlјeni planom, digitalizacija je podelјena u više faza, te je u proteklom periodu obavlјena prva faza digitalizacije, a sada će biti odrađeno i uvođenje optičkih kablova na teritoriji Gornjeg grada u Kuli. Druga faza obuhvata obimne radove, tačnije mrežu optičkih kablova u dužini od više od 15 kilometara.

Ovom prilikom Srđan Kovačević, rukovodilac odelјenja “Telekoma Srbije“ za planiranje i izgradnju u Zapadnobačkom okrugu istakao je da je krajnji cilј ovih radova izgradnja najveće optičke mreže u Srbiji koja će pratiti potrebe modernih uređaja i aplikacija. Kada je reč o opštini Kula, Kovačević je istakao da je plan da se optičkom mrežom dopre do svakog domaćinstva. Korisnici usluga ove kompanije će nakon ovih radova imati izuzetno stabilan i brz protok interneta do 1.000/100 Mb/s, bez obzira u kojem su delu Kule naselјeni, i bez obzira na broj uređaja koji je priklјučen na optičku mrežu MTS-a.

Kovačević je istakao da troškove kompletnog prebacivanja korisnika sa bakarne na optičku mrežu snosi „Telekom Srbija“, a korisnici će time dobiti mogućnost širokopojasne usluge interneta i TV-a, a ujedno i pet puta veću brzinu za isti novac. Kad su novi korisnici u pitanju, i oni će infrastrukturu dobiti besplatno, a cena usluge zavisi od paketa za koji se odluče, zaklјučio je predstavnik kompanije „Telekom Srbija“.

Mnogo toga možete da vidite i pročitate, ali kako stručnjaci kažu, to su samo bapske priče.

Urin i opekotine od meduze

Mokrenje na opekotinu od meduze jedan je od mitova u koje ljudi vole da veruju, a nedavno istraživanje je utvrdilo da bi trećina Britanaca to isprobalo, dok bi svaki peti od njih zamolio prijatelja ili partnera da to uradi.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da se ovaj pokušaj ublažavanja bola ne isplati i smatraju ga ultimativnom zabludom. Londonski „Sea Life“ saopštio je da jednom zauvek razbija mit da se opekotine od meduze najbolje leče urinom, nakon što je novo istraživanje pokazalo da skoro trećina Britanaca još uvek veruje da je to istina.

Džek Vilijams, vodeći stručnjak za meduze, koji je naručio anketu, rekao je da istina kada kažu da ne bi trebalo verovati svemu što vidite na TV-u, a mokrenje na opekotine od meduze je najveća zabluda.

S obzirom na to da su milioni ljudi prvi put čuli za ovu metodu pogledavši jednu od najsmješnijih epizoda četvrte sezone kultne serije „Prijatelji“, za očekivati je da će je deo ljudi prigrliti, a neki i isprobati. Ali to nije jedina bapska priča koju je nauka razotkrila.

Sedenje blizu televizora oštetiće vam vid

Sedenje blizu TV-a oštetiće vaš vid, kaže popularni mit. Ali optometristi su to odbacili, rekavši da nema dokaza da sedenje ispred ekrana šteti vidu dece ili odraslih.

Stručnjaci sa Američke akademije za oftalmologiju objašnjavaju da je mlađa populacija sklonija sjedenju bliže televizoru ili čitanju knjige bliže licu jer njihove oči mogu da vide na blizinu bolje od odraslih.

Međutim, blizina ekrana može da prouzrokuje naprezanje očiju, upozoravaju, što može da dovrde do privremenog bola u očima, zamagljenog vida i glavobolje.

Onima koji pate od naprezanja očiju savetuje se da isključe TV i odmore se kako bi se rešili simptoma u roku od nekoliko sati.

Pravilo pet sekundi

Hrana koja je bila na podu pet sekundi ili manje bezbedna je za jelo, tvrde zagovornici ovog pravila.

Prema ovom urbanom mitu, trajanje kontakta hrane sa zemljom, prljavštinom i klicama ima ulogu u kontaminaciji. Ali baučnici su odbacili tu tvrdnju.

Konzumiranje šargarepe pomaže vam da bolje vidite u mraku

Konzumiranje povrća donosi niz zdravstvenih prednosti. Ali poboljšanje noćnog vida zahvaljujući šargarepii nije jedno od njih, kažu naučnici.

Niz studija pokazao je da povrće bogato vitaminom A može da bude dobro za zdravlje očiju zbog visoke doze antioksidansa. Ipak, to ne znači da ćete imati vid superjunaka.

Ako izađete napolje sa mokrom kosom, razbolećete se

Bake i dede su nas uvek upozoravali da ne bi trebalo izlaziti napolje sa mokrom kosom da se ne bismo razboleli. Ali naučnici kažu da to samo po sebi ne može da dovede do bolesti. Ljudi moraju da dođu u kontakt sa virusom ili štetnom bakterijom da bi se razboleli.

Glasina je možda proizašla iz činjenice da je veća verovatnoća da će se ljudi prehladiti na nižim temperaturama. Zimski vlažni vremenski uslovi dovode do većeg okupljanja ljudi u zatvorenim prostorima, što omogućava lakše širenje virusa.

Imunski sistem je takođe zimi slabiji zbog nedostatka vitamina D, zbog čega su ljudi osetljiviji na bolesti, piše Index.hr, a prenosi bitizdrav.com

 U Gradskom muzeju otvorena je izložba fotografija „Lica Bačke“ poznatog subotičkog fotografa Augustina Jurige. Izložbu je realizovao Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata u saradnji sa Gradskim muzejom Sombor, pa je sledstveno tome izložbu svečano otvorio Tomislav Žigmanov, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata.

Prilikom svečanog otvaranja Somborci nisu ostali uskraćeni ni za reč autora fotografija ove izložbe, Augustina Jurige, a prisutnima se obratio i njegov dugogodišnji saradnik Dragan Radojević, inače penzionisani kustos arheolog somborskog muzeja, kao i sam direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj. Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata je ovu izložbu umetničkih fotografija do sada predstavio publici na više mesta u Bačkoj, kao i u susednoj Mađarskoj, a sada je 46 portreta, nastalih u proteklih nekoliko decenija širom Bačke, predstavlјeno i u Somboru. Juriga je inače dugogodišnji saradnik Gradskog muzeja Sombor, koji je bio angažovan prilikom fotografisanja staparskih ambara, izradio je fotografije za muzejsku stalnu postavku, kao i tokom izložbi Stara arhitektura Sombora i Lica Lahorea.

Augustin Juriga je rođen 1947. godine u Subotici. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Radeći kao fotograf u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica (1980 — 1996) stekao je ugled i ostvario trajnu prepoznatlјivost svojih dela jedinstvenim fotografijama vojvođanske arhitekture, objekata i predmeta etnografske građe, posebno vezanih za Dužijancu. Nјegovi omilјeni motivi su: subotičko pozorište, groblјa, Gradska kuća u Subotici, događaji oko Međunarodnog festivala pozorišta za decu, urbana Amerika, Pakistan, te lјudi i njihova lica.

Objavlјene su mu knjige: fotomonografija Salaši u mom oku (1997), za koju dobija posebno priznanje, Dr Ferenc Bodrogvari, monografija Ris (2003) i katalog mađarskih narodnih običaja Zaostavština predaka (2000). Nјegove fotografije se nalaze u monografiji Subotica Boška Krstića i Arhitektura secesije u Vojvodini Bele Durancija. Na temu grada Subotice realizovao je više kalendara, za neke od njih je nagrađen. Gradsko priznanje „Pro urbe” dobio je 2005. godine.

Svi zainteresovani Somborci i njihovi gosti imaju priliku da ovu izložbu pogledaju do 15. septembra, a svoju posetu moraju da usklade sa uobičajenim radnim vremenom muzeja.

Izvor: Dnevnik.rs

Centar za individualni razvoj i unapređenje društva ,,PSIHOZON,, Iz Sombora tokom septembra i oktobra organizuje besplatna savetovanja i psihoterapije za odrasle i mlade. Navedene aktivnosti se realizuju u okviru Lokalnog akcionog plana za mlade za 2022. godinu uz podršku Grada Sombora .
U Centru za individulani razvoj i unapređenje društva ,,Psihozon,, u Somboru u toku je besplatno psihološko savetovalište za mlade i odrasle i trajaće do kraja oktobra, a kako u ovom centru kažu najvažnije je da osobe koje osete da imaju problem razgovaraju i da se ne plaše da podele svoja osećanja.

,,Ono što skreće pažnju je to da je anksioznost u porastu,panični napadi,porodični problem,partnerski,kod mladih se susrećemo i sa ozbiljnijom problematikom što se tiče samopovredjivanja…,,rekla je Saša Stijšić, psiholog i psihoterapeut u Centru za individualni razvoj i unapređenje društva ,,PSIHOZON,, Sombor.

U centru ,,Psihozon,, ističu da je sve više mladih koji se javljaju psihologu radi konsultacija .

,,Kod odraslih je drugačije,ali mlađi su otvoreniji i slobodniji.Svakako su se neke stvari promenile sa Koronom i ljudi se polako osnažuju da pričaju sa psihologom i psihoterapeutom.,,rekla je Saša Stijšić,psiholog i psihoterapeut u Centru za individualni razvoj i unapređenje društva ,,PSIHOZON,, u Somboru.

Savetovalište za mlade i odrasle će raditi isključivo na principu zakazivanja.

Broj osoba koje će moći biti uključene u besplatno savetovalište tokom septembra i oktobra je ograničen. U savetovalištu se mogu dobiti usluge psihološkog savetovanja, psihoterapije, psihodijagnostike, profesionalne orijentacije i druge stručne usluge, psihologa i psihoterapeuta pre svega.

Izvor: RTV

Veća količina pene koja se pre par dana pojavila na šahti u ulici Miloša Obilića, kod Apatinske pivare, izazvala je različita reagovanja građana na društvenim mrežama.

Iako je većina komentara bila duhovita, bilo je i onih koji su posumnjali da pena može naneti štetu životnoj sredini.

Prema saznanjima do kojih je došla Apatinska pivara, pojavu pene uzrokovalo je zagušenje cevi između dva šahta u ulici Miloša Obilića.

-Zaposleni u Apatinskoj pivari, zaduženi za pitanja zaštite životne sredine su odmah izašli na teren. Utvrđeno je da je reč je o zapenjenoj otpadnoj vodi koja nije štetna po životnu sredinu. Pena je sanirana vodom i utvrđeno je da postoji otežan protok u cevovodu. S tim u vezi, a blagovremenom reakcijom Pivare, danas u 13 časova i 30 minuta su nadležnim institucijama najavljeni radovi koji obuhvataju iskopavanje dela cevovoda u kojima je došlo do zagušenja protoka, sanaciju dela ili zamenu cevi, navode u Apatinskoj pivari.

Uz napomenu da je reč o otpadnoj vodi koja nije štetna po životnu sredinu, u Apatinskoj pivari dodaju da preduzimaju sve neophodne aktivnosti kako bi se situacija što pre prevazišla i obaveštavaju građane da nemaju razloga za brigu.

Izvor: apatinskenovine.rs

Više od stotinu umetnica iz više zemalja Evrope, sa dvostruko više radova konkurisalo je za učešće na 20. jubilarnoj izložbi “Žene slikari” u Majdanpeku.

Selekcioni žiri kojim je predsedavao akademski slikar, Ljubomir Filipović, objavio je imena dobitnica prve nagrade u svih pet kategorija: slikarstvo, crtžež, grafika, skulptura i digital art, kao i velike nagrade izložbe.

Po 20. put u Majdanpeku će na okupu biti žene umetnice, učesnice jubilarne međunarodne izložbe “Žene slikari”.

Na konkurs koji je bio otvorn od aprila do avgusta svoje radove poslalo je 109 umetnica iz Nemačke, Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

-Pristigao nam je 181 rad za pet takmičarskih kategorija i ovo je uobičajeni broj radova za međunarodnu izložbu “Žene slikari”. Odziv umetnica je na nivou poslednjih nekoliko godina i kao i obično, najviše radova pristiglo je za kategoriji slikarstvo gde je bila najveća konkurencija – kazao je za Danas organizator programa u Centru za kulturu Majdanpek, Dragan Klčesko.

U majdanpečkoj ustanovi kulture saznajemo da su umetnice u kategoriji slikarstvo konkurisale sa 85 radova, kao i da je znatno manje radova pristiglo za ostale četiri kategorije.

Za kategoriju crtež stiglo je 11 radova, šest za kategoriju grafika, tri u kategoriji skulptura i četiri za digital art.

– Kada su motivi u pitanju najviše je bilo pejsaža i portreta i na dosta radova bile su zatupljene apstrakcije. Žiri se nije bavio obrazovanjem umetnica, imaju li akademsko obrazovanje ili ne i prvo što smo ocenjivali je inventivnost i jedinstvenost, da li rad poseduje sve potrebne likovne elemente. Dosta pristiglih radova je zadovoljavalo kriterijume pa je trebalo izvagati i izabrati najbolje, a mi smo to radili i kroz međusobni razgovor članova žirija- izjavio je za Danas predsednik žirija izložbe akademski slikar Ljubomir Filipović.

Zajedno sa nastavnikom likovne kulture Vojinom Rupićem i masterom vajarstva Ivanom Živanovićem, članovima žirija, Filipović je doneo odluku da Gran pri, velika nagrada izložbe pripadne slobodnoj umetnici iz Sombora, Saši Vulić za ciklus “Neizgovorene reči” .

Dobitnica prve nagrade za slikarstvo je akademski slikar i profesor likovne culture Živka Suvić iz Sremske Mitrovice za rad u kombinovanoj tehnici „Rapsodija u žutom“.

Prva nagrada za crtež pripala je samostalnoj umetnici iz Beograda Nataši Nadaždin za rad “Košava 1”, a prva nagrada za grafiku diplomiranoj likovnoj umetnici iz Prijedora Andrei Krnetić Grbič za rad “Sova”.

Dizajnerka tekstila i odeće iz Gornjeg Milanovca Jasmina Petrović autorka je “Tajne” prvonagrađene sculpture, a u digital artu prva nagrada pripala je radu Iz ciklusa „Vortex“ doktora likvnih umetnosti iz Beograda Jelene Trajković Popivoda.

Žiri je pohvalu za slikarstvo dodelio slikarski iz Sremske Mitrovice, Veri Đuričković za rad „Teret vremena“.

Jedinstvenost po kojoj se “Žene slikari” izdvajaju, da izlažu samo žene umetnice, sa ili bez akadamskog obrazovanja zadržana je pune dve decenije, a umetnice iz zemlje i sveta su prepoznale da ova manifestacija afirmiše i predstavlja “žensko pismo”.

-Umetnice rado učestvuju na našoj izložbi što pored ostalog pokazuje i podatak da između najmlađe i najstarije ovogodišnje umetnice ima ravno 70 godina. Najstarija je
Štefica Radovanov iz Sremske Mitrovice, likovni pedagog i slikarka koja ima 91, a najmlađa je Marija Kuruzović iz Beograda studentkinja FLU koja ima 21 godinu – kazao nam je Dragan Klčesko.

Jubilarna, 20. Međunarodna izložba “Žene slikari” biće otvorena 24. septembra u Centru za kulturu Majdanpek.

Izvor: Danas

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i načelnik Odelјenja za obrazovanje Goran Todorić posetili su danas Osnovnu školu „Bratstvo – jedinstvo“ u Somboru, gde su zajedno sa direktorkom škole Vesnom Bjelajac obišli završene radove na rekonstrukciji, renoviranju i adaptaciji ovog školskog objekta.

Direktorka Vesna Bjelajac istakla je da su zahvalјujući sredstvima koja su izdvojili Grad Sombor i Pokrajina pred ovu školsku godinu završena dva značajna projekta: „Odrađena je sanacija toaleta kako u prizemlјu, tako i na spratu, obnovili smo dve nove učionice za naše prvake i renovirali kompletno produženi boravak“, naglasila je Bjelajac.

Gradonačelnik je istakao da su se tokom letnjeg raspusta u svim školama završili određeni radovi: „Danas u Osnovnoj školi Bratstvo – jedinstvo smo obišli sanirane toalete. U prošloj i ovoj godini izdvojili smo iz budžeta grada značajna sredstva kako bi izvršili sanaciju sanitarnih čvorova, kako na prizemlјu, tako i na prvom spratu i ono na šta smo izuzetno ponosni je to da je od Pokrajinskog sekretarijata osnovna škola dobila sredstva kako bi preuredila i rekonstruisala ovaj dnevni boravak. Uklјučili su se i mnogobrojni donatori, i za jako mala i skromna sredstva su napravili jedan prelepi dnevni boravak. Izuzetno mi je drago što su sve škole izvršile mnogobrojne radove i što su dočekali spremno đake prvog septembra“, poručio je Ratković.