Sombor.info

Cena struje za domaćinstava i male kupce od danas je viša za 6,5 odsto.

Poskuplјenje struje je 2. jula odobrio je Savet Agencije za Agencija za energetiku, na zahtev Javnog preduzeća EPS Beograd.

Prosečna cena kilovat sata od sada iznosi 8,144 dinara.

Somborski prevoznik “Severtrans” je saopštio da svi učenici koji u školu putuju na teritoriji grada Sombora i opštine Apatin mogu da se voze bez mesečne karte od sutra pa sve do 11. septembra, ali su u obavezi da izvade potvrdu iz škole, koju prilikom ulaska u autobus treba da pokažu voznom osoblјu.

Iz “Severtransa” dodaju da potvrda iz škole važi samo do 11. septembra, a da od 12. septembra svi đaci moraju imati vežeće mesečne markice.

Širom Srbije počele su nestašice mleka. Prazni ili poluprazni rafovi od Beograda, preko Čačka i Kraljeva do Niša. Sve je počelo pre nekoliko dana sa nestašicom dugotrajnog mleka, ali se alarm zvanično upalio kada je u radnjama postalo nemoguće pronaći i kratkotrajno mleko sa bilo kojim procentom masti.

„Javna tajna je da mleka nema, a još je pogubnije to što nema odakle da se uveze iz Evrope“, upozorio je proizvođać Nenad Plazinić iz čačanskog sela Mršinci.

Ovo upozorenje koje je Nova.rs objavila prošle nedelje postalo je realnost. Našem portalu obratilo se više čitalaca koji su upozorili da su rafovi u kojima stoji mleko prazni ili poluprazni.

Slika koja zastrašuje i podseća na 90', a pre samo nekoliko meseci ponovo smo je ponovo doživeli kada je vladala nestašica šećera. Sada je na redu nestašica mleka i nova muka za sve potrošače.

Nestašica mleka u marketima – mlekare su smanjile proizvodnju za 30 odsto, saznaje Nova.rs. Prazni rafovi u marketima na kojima stoji mleko u tetrapaku, a od skora i kratkotrajno u flašama, slika je koja se ovih dana može videti u većini lanaca prehrambene robe u Srbiji. Kako saznajemo, dva su razloga.

Prvi leži u tome da je niska otkupna cena naterala mnoge stočare da smanje broj krava, a drugi manje poznati javnosti, odnosi na veliki izvoz mleka. Količine koje stignu brzo se rasprodaju, pa su rafovi u prodavnicama uglavnom prazni, što kod kupaca izaziva zabrinutost.

"Jutros sam hteo da kupim Imlekovu flašu mleka od litar i po, sa 2,8 odsto mlečne masti, i nema. Na rafovima gde je stajalo, naslagali su jogurt, kako se ne bi primetilo da nema mleka. Čak i pored cene od 175 dinara, nema ga. Zabrinuo sam se“, kaže jedan od penzionera iz Kraljeva kojeg smo zatekli u marketu kako pogledom pokušava da pronađe flašu mleka.

Prodavci samo sležu ramenima, a na pitanje zašto nema mleka, odgovora nema. Smanjena količina mleka u tetrapaku koje se distribuira marketima, počela je da se primećuje u poslednjih više od mesec dana. Sada skoro i da ne stiže. Ali, kada se primetilo da manje ima i kratkotrajnog, alarm za uzbunu kod građana se uključio.

Mleka će biti sve manje, jer je u Srbiji sve manje krava, a razlog tome je niska otkupna cena koju nude mlekare, ali i slaba zainteresovanost države da konkretnije pomogne proizvođačima mleka.

"Smanjena je proizvodnja sirovog mleka. Otkupna cena je direktno uticala na to. Prema nekim projekcijama, mlekare su u poslednjih mesec dana smanjile proizvodnju za čak 30 odsto. To je mnogo. S druge strane, niko ne zna koliko mleka Srbija izvozi na evropsko tržište koje donosi bolju zaradu od domaćeg. Zato je najverovatnije i smanjena distribucija mleka u našim marketima“, kaže za Nova.rs izvor iz jedne od srpskih mlekara.

Po Uredbi o ograničenju cena iz oktobra prošle godine, sve mlekare i prerađivači u Srbiji, obavezni su da na tržište plasiraju istu količinu UHT mleka od 2,8 odsto mlečne masti, koju su plasirali u periodu prošle godine po nepromenjenoj ceni.

Izvor: Nova.rs.

Svi pametni telefoni dolaze sa ugrađenim uslugama lokacije (GPS) koje se mogu koristiti za otkrivanje mesta na kom se korisnik nalazi. Ali šta ako ne želite da delite podatke o lokaciji? Ako samo isključite tu uslugu, da li je i dalje moguće da telefon prati vašu lokaciju?

Ovo je očigledno samo tehnički problem jer u praksi isključivanje usluga lokacije bi trebalo da onemogući praćenje uređaja. Međutim, to nije uvek slučaj.

Kratak odgovor na postavljeno pitanje je – da, može. Samo se koriste različite metode.

Isključivanje lokacije može dobro prikriti vašu lokaciju, ali mogu se koristiti druge tehnologije i tehnike kako bi se otkrila lokacija vašeg uređaja – bez obzira da li je GPS uključen ili ne.

Načini za praćenje telefona bez GPS-a

Bazne stanice za mobilne telefone su svuda i mogu pomoći u praćenju vašeg uređaja tako što će identifikovati na koji toranj je vaš mobilni telefon povezan, a zatim izmere vremensko kašnjenje koje je potrebno da signal napravi povratni put između tornja i vašeg telefona.

Ovo kašnjenje se zatim izračunava i konvertuje u određeno rastojanje i iz toga se može dobiti prilično tačna lokacija telefona. Ovo lako funkcioniše jer je mobilni telefon sve vreme povezan sa obližnjim tornjem.

Besplatan Wi-Fi na javnim lokacijama postaje sve češća pojava, ali ako se povežete na takvu mrežu moguće je pratiti lokaciju vašeg uređaja. Većina besplatnih Wi-Fi provajdera prikuplja adresu kontrole pristupa medijima (MAC) vašeg uređaja u zamenu za vezu i na osnovu toga provajderi mogu da prate koja mesta posećujete.

„StingRays“, poznati kao simulatori baznih stanica, funkcionišu kao mobilni tornjevi, osim što je njihova jedina svrha da prate vaš telefon umesto da obezbede stvarnu mrežnu vezu. StingRay uglavnom koriste državne institucije za sprovođenje zakona i za praćenje uređaja u određenoj oblasti. Oni emituju jače signale od mobilnih tornjeva, što primorava mobilne telefone da se odvoje od legitimnih tornjeva i da se umesto toga zakače za njih.

Malver takođe može da prati lokaciju uređaja na kojima je instaliran i često je prikriven kao ažuriranje radi poboljšanja brzine interneta, piše „Make use of“

Ako želite da sprečite praćenje vašeg uređaja, nemojte se povezivati na javne Wi-Fi mreže, isključiti GPS, surfovati koristeći VPN, preuzimati aplikacije samo iz zvaničnih, proverenih prodavnica, proučavati dozvole koje aplikacija traži od vas i redovno ažurirajte svoj uređaj.

Izvor: nova.rs

Nadležni grada Sombora ističu da redovno rade na uništavanju korova ambrozije, ali i da se kažnjavaju oni koji ne poštuju gradske odluke

Polen ambrozije nepovoljno utiče na sve veći broj građana, stoga ukoliko se sumnja na alergiju na vreme treba uraditi test i početi sa terapijama, savetuju lekari. Sa druge strane, uništavanje ove korovske biljke je neophodno kako se njen polen ne bi širio po vazduhu, a budući da agroekonomska godina još nije na kraju, u toku su kontrole nadležnih grada Sombora da li vlasnici parcela obavljaju uništavanje ove korovske biljke koja šteti zdravlju građana, prenosi RTV.

- Otišao sam na alergo test i rekli su mi da sam alergičan na ambroziju. Imam jak svrab u očima, suze mi idu, nos mi je zapušen konstantno i moram da pijem lekove da bi sve to malo smirilo i da bi oči prestale da me peku i da bih mogao da gledam - Marko Dimović iz Sombora.

Poslednjih pet godina Marko Dimović iz Sombora bori se sa alergijom na polen ambrozije. Iako ima samo devetnaest godina, teško mu je da zamisli da ga alergijski simptomi neće još dugo napustiti. Stoga, na vreme treba raditi na prevenciji i lečenji.

- Samo ujutru mi je najkritičnije, jer ne mogu da otovrim oči, ne ustaje mi se. Moram odmah sprej da šricam u oči, u nos, moram odmah da popijem lek i to je sve jako naporno, a treba da me drži ceo dan…ne mogu da radim, ne mogu da nekada po nekoliko dana idem napolje dok se sve ne smiri.

Dr Zdravko Hlodik kaže da za lekovi za lečenje alergije zbog ambrozije mogu dovesti do neželjenih reakcija.

- Lečenje alergije koje se javlja zbog ambrozije se svodi na dva do tri leka to su antihistaminici i kortikosteroidi. Ovi lekovi imaju dosta neželjenih reakcija ne preporučuju se da ih pacijenti ne uzimaju samostalno već uz savet lekara - tvrdi Zdravko.

Nadležni grada Sombora ističu da redovno rade na uništavanju korova ambrozije, ali i da se kažnjavaju oni koji ne poštuju gradske odluke.

Darko Smiljanić, gradski većnik za oblast socijalne zaštite ističe: "Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine u 2022. Godini izdalo je 29 prekršajnih naloga vlasnicima, odnosno korisnicima, koji nisu izvršili sistematsko uklanjanje ambrozije sa poljoprivrednog zemljišta. Pre nekoliko dana, odn.28.avgusta dobili smo još 37 zapisnika poljočuvarske službe vezano za utvrđeno činjenično stanje postojanja ambrozije na privatnim parcelama".

Grad Sombor za uklanjanje i suzbijanje ambrozije izdvaja preko 13 miliona dinara na godišnjem nivou, a tokom prošle godine izdali su 114 prekršajnih naloga za ambroziju i naplatili 1.750.000 dinara.

Izvor: telegraf.rs

Jubilarni 10. „Somborski salon“ otvoren je u utorak, 30. avgusta u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor.

Izložbu je predstavio selektor festivala Sava Stepanov istakavši da Sombor ima „umetnike koji poseduju sposobnost da prihvate i formulišu damare savremenog sveta“, a „Somborski salon“ je zvanično otvorila članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov.

„Somborski salon“ ove godine predstavio je 53 rada od 34 autora. Ovogodišnja Nagrada salona pripala je Milanu Zuliću za video rad pod nazivom „Infiniti“ (Infinity). Prilikom otvaranja dodelјene su i specijalne zahvalnice Igoru Šeteru koji se predstavio sa skulpturama „Beduin“ i „Skok“ i Milanu Terziću autoru „estetski sistematizovanih geometriziranih kompjuterskih printova“.

I ove godine biće dodelјena nagrada publike, a svi posetioci mogu da glasaju do 13. septembra kada će se proglasiti pobednik.
„Somborski salon“ trajaće do 24. septembra 2022. godine.

Svojevremeno su zalјublјenici u auto-moto sport, kao ultimativno takmičenje u spretnosti upravlјanja četvorotočkašima u Jugoslaviji doživlјavali auto-moto reli „Sutjeska“, na kojoj su gotovo nesavladivi bili relisti na dva i četiri točka iz Sombora.

Decenije su prošle, velika zemlјa se raspala, izbledela je i slava relija „Sutjeska“, ali su zahvalјujući novim pokolјenjima zalјublјenika u moto sport Somborci ponovo u prilici da uživaju u majstorijama virtuoza za volanom.

Sve upečatlјivija su takmičenja koja se organizuju na stazi Rančevo, salaškom naselјu na samo nekoliko kilometara od Sombora. O ovoj stazi sve se češće čuje i daleko van granica naše zemlјe, za šta je ovdašnjim moto-entuziajstima trebalo svega par godina. Tako je i proteklog vikenda u somborskoj Areni u Rančevu održano finale auto-krosa Srbije trkama za „Veliku nagradu grada Sombora 2022”.

To jebila prilika da se organizuju trke u klasama vozila sa prednjom vučom zapremine motora do 1.200, 1.400, 1.600 i 2.000 kubika kao i onih od 2.000 kubika koji imaju pogon na prednje točkove. Učešće je uzelo sedamdesetak takmičara, među kojima su bili i vozači iz susednih zemalјa, što je bio dobar povod da ova sportska menifestacija i ove godine privuče mnogobrojne posetioce na Autokros arenu Sombor, a finalne trke ispratili su i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i njegovi saradnici iz Gradskog veća.

U prvoj klasi najbrži je bio Goran Milić, dok je u drugoj. klasi dominirao Radoslav Radosavlјević. Prvi na cilј u 3. klasi je stigao Spasoje Živanović, dok je Igoru Miloševiću pripao pobednički pehar za umeštnost upravlјanja vozilom četvrte klase. Svoje rivale u 5. klasi je iza sebe ostavio Vid Zubić, dok je u 6. klasi pobedu odneo Predrag Milić. U otvorenoj klasi najbrži je bio Andraš Handa, a na kraju trkačkog vikenda najviše razloga za radost je ima Radoslav Radosavlјević, koji je ujedno i pobednik Otvorenog šampionata Srbije.

Trka za „Veliku nagradu grada Sombora 2022” održana je pod pokrovitelјstvom Grada Sombora, dok je tehnički bio organizator AMSK „025“, na čiji račun opravdano idu brojne pohvale učesnika ali i gledalaca zbog dobrog organizovanog uzbudlјivog auto spektakla.

Izvor: Dnevnik.rs

Na Međunarodni dan nestalih osoba Apatin je danas dobio mural pod nazivom „Dan otetih beba“. Na inicijativu i u organizaciji Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine i „Pokreta otete bebe - promena sistema“, mural je, besplatno (i svojim materijalom) oslikala akademski slikar Jelena Obrenović Damjanović iz Beograda.

Po rečima Ane Pejić, predsednice Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, ovo je šesti mural koji je nastao u njihovoj organizaciji, a sa ovom akcijom nastaviće i u drugim gradovima Srbije.

-Ovim muralima želimo skrenuti pažnju na ovaj veliki problem. Sa jedne strane, tražimo od države da reši bebi aferu i nama roditeljima konačno kaže gde su nam deca, a sa druge da opomenemo buduće majke, koje idu na porođaje u državne ustanove, da ne veruju nikome, već samo sebi i svojim očima. Mi smo imali poverenje, pa smo prošli kako smo prošli, naglašava Ana Pejić i dodaje da su murali uradili mnogo više nego oni svojim aktivnostima.

Po njenim rečima, murali na ljude ostavljaju trag i u njima bude želju da ili pomognu i uključe se u rad Udruženja ili iščupaju iz sebe svoju priču i izbace je u javnost.

Sledeći korak u dosadašnjim aktivnostima Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine biće otvaranje Centra koji će se baviti istragama otete dece i zaustavljanjem trgovine mladim ljudima, decom, ženama.

-Zašto ovaj Centar? Zato što država neće da radi. Zato što nam je policajac mnogo puta rekao da nema pravo da pogleda u kompjuter gde je završio JMBG broj od mog deteta koji je i dan danas validan i postoji. Strogo im je naređeno da nam ne daju nikakve podatke. Javni tužilac nam je rekao da ne sme da sprovodi istragu. Političari su nam rekli da neće time da se bave, da to nije popularna tema i da im smeta u karijeri. Dakle, niko od institucija neće ovim da se bavi. Zato ćemo mi formirati Centar koji će da se bavi ovim problem. Imaćemo zaposlene advokate, istražitelje, volontere, tu smo i mi roditelji... Pokrenućemo i već imamo mnogo sudskih postupaka u toku u kojima nema nikakvih rezultata. Sud zatvara te priče sa „evo ti 10.000 evra za odštetu za nestalo dete“ i tu se sve završava. Pisali smo svima u ovoj državi, od predsednika do narodnih poslanika i niko nas nije udostojio odgovora, otvoreno priča predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine.

Po informacijama do kojih je Udruženje došlo, od 1960. ukradeno je ili oteto oko 500.000 beba. U Zavodu za statistiku od 1960. do 2010. godine upisano je preko 240.000 umrlih beba, sa imenima i prezimenima roditelja.

-Kad smo mi krenuli da istražujemo po gradovima i po godinama, došli smo do podataka da pola naše dece nije obuhvaćeno ovom statiskom, dakle taj broj može slobodno da se pomonoži sa dva. I ako dodamo godine pre, jer su deca kradena i pre 1960. a i posle 2010. godine, ta cifra je daleko veća, skoro dva miliona. Ti ljudi se sad zovu drugim imenima, žive u drugim državama, druge su religije i ne znaju da nama pripadaju..., objašnjava naša sagovornica.

Za ilustraciju kako je teško ući u trag nestaloj bebi, navodi primer žene iz Sarajeva koja im se javila sa svojom pričom.

-Ona je rodila devojčicu. U porodilištu su joj rekli da beba hitno mora biti prebačena u Beograd, da je životno ugrožena. I, navodno je umrla. U dokumentima stoji da je u Beogradu umrlo muško dete! Ja sam rodila devojčicu, tako je i zavedeno u izvodu iz knjige rođenih, a po izvodu iz knjige umrlih preminuo mi je sin. Kad se ne zna ništa o detetu, teško ga je pronaći. Kad se dete samo javi i kad se po dokumentima krene unazad, može se doći do toga gde je i kad rođeno i ko su mu roditelji. Omuce beba iz porodilišta organizovala je opasna ekipa koja je dobro znala šta radi, koja je zatirala tragove na razne načine. Sve je to jedna kompleksna, opasna i široka priča, ali nećemo odustati, zaključuje predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine.

Izvor: apatinskenovine.rs

U somborsku Gimnaziju “Veljko Petrović” kažu da se kontinuirano ulaže poslednje tri godine, ali se investira i u ostale srednje i osnovne škole na području grada Sombora. video icon
Novе instalacije, sanitarni čvorovi, videonadzor radi veće bezbednosti, izolacija i krečenje samo su neki od radova sprovedeni pred početak nove školske godine, ne samo u gimnaziji “Veljko Petrović, već i u ostalim osnovnim i srednjim školama.

“U ovu školu uloženo je do sada oko 20 miliona dinara, ulaže se kontinuirano, a planiramo još jedan IT kabinet da opremimo u narednom periodu", rekao je Dušan Mišković, direktor Gimnazije “Veljko Petrović” u Somboru.

“Grad Sombor je za rekonstrujkciju škola izdvojio 60 miliona dinara, koji su namenjeni za različite adaptacije. Takođe, svake godine obezbeđujemo prvarice, koje ćemo podeliti i ovog 1. septembra", rekao je između ostalog Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Gimnazija u Somboru ima šest smerova, a ove godine je povećanje broja upisanih za 10 odsto.

Na području grada Sombora ima 19 osnovih škola u koje će krenuti 1. Septembra oko 5.000 đaka, dok će u šest srednjih škola nastavu pohađatio preko 3.000 učenika.

Izvor: RTV

Školska zvona će se oglasiti u četvrtak i time će i zvanično početi nova školska godina. Danas su po prvi put u svoje učionice ušli učenici prvog razreda kulske osnovne škole ''Petefi brigada''. Ovim povodom upriličen je svečani prijem kojem su osim rukovodstva škole, đaka i roditelja prisustvovali i predsednik opštine Kula, Damjan Miljanić i zamenik predsednika opštine Kula, Karolj Valka.

Đacima prvacima su dobrodošlicu i srećan početak školovanja poželeli direktor škole, Čaba Požar, i predsednik opštine poželevši im uspešan početak školovanja uz želje i nadu da će uživati u novom razdoblju života sa učiteljicama, a kasnije i sa nastavnicima i profesorima koji će brinuti o njima. Svim učenicima iz je opština Kula obezbedila školski pribor i udžbenike. Nakon programa dobrodošlice koje organizovalo nastavničko osoblje, a izveli su ga stariji učenici predsednik opštine istakao je značaj obrazovanja i školovanja:

“Kao i u prethodnim godinama i ove godine ću se truditi da sa svojim saradnicima obiđem sve škole u opštini i da poželimo dobrodošlicu đacima prvacima. Posebno mi je drago što smo danas ovde, jer ovo je osnovna škola koju sam i ja završio. Pored tople dobrodošlice i lepih reči spremili smo prvacima i neophodan školski pribor, a od ove godine svi učenici prvog razreda dobiće i komplet udžbenika. Ovaj potez je zapravo jedan gest kojim smo želeli da roditeljima prvaka olakšamo novi početak.

Miljanić je dodao da je tokom čitave godine imao prilike da razgovara sa učenicima, koji su se u nekoj sferi istakli, dodavši da se uvek se trudi da istakne značaj obrazovanja i školovanja, koje je u 21. veku u Srbiji i svetu jedina prava ulaznica za bolji i uspešniji život. “Đaci prvaci su još mali da to prihvate i shvate, ali mi moramo to stalno ponavljati kako bi im to kasnije u životu bila prava odskočna daska.“ – dodao je predsednik opštine Kula.

Po rečima Bojane Dević, rukovodioca Odeljenja za društvene delatnosti opštine Kula školsku 2022/2023 godinu u opštini Kula upisalo je ukupno 326 učenika prvog razreda koji će u narednim danima zauzeti svoje mesto u školskim klupama.

Izvor: nasemesto.rs