Sombor.info

Manifestacija „Dani vesele mašine“ posvećena pravlјenju čuvenog napitka – rakije održana je danas u Klјajićevu na „Burdušovom brdu“.

Ovo je 13. put da su se u Klјajićevu okupili majstori pečenja rakije i odmerili snage u tradicionalnom takmičenju u pečenju šlјivovice, a u okviru ove manifestacije održan je i X „Zlatni destilat“, gde su posetioci imali priliku da degustiraju šlјivovicu proizvedenu 2021. i ranijih godina.

„Dani vesele mašine“ bili su sjajna prilika za posetioce i učesnike da uz druženje razmene iskustva u pravlјenju čuvenog napitka, a sve uz prigodan kulturno-umetnički program.
Manifestaciju je organizovalo Udruženje „Visovi“ iz Klјajićeva.

Jutros nešto pre osam časova na parkingu između Osnovne škole “Žarko Zrenjani” i zgrade opštine Apatin izbio je manji požar na vozilu, koji je zahvalјujući brzoj reakciji prolaznika i apatinskih vatrogasaca na vreme ugašen.

Vatra na “Zastavi” (popuranom “Stojadinu”) se pojavila ispod haube, a vatrogasno-spasilačka jedinica iz Apatina je na vreme stigla na lice mesta i uspela da spreči širenje požara.
U ovom incidentu na sreću nema povređenih.

Izvor: Radio Dunav

Radivoj Korać je primljen u "Kuću slavnih" u Springfildu na ceremoniji koja se održala u noći između subote i nedelje.

Legenda srpske i jugoslovenske košarke Radivoj Korać primljen je u noći između subote i nedelje u NBA "Kuću slavnih" u Springfildu. Tako je ispravljena dugogodišnja nepravda da jedan od najvećih evropskih košarkaša svih vremena nije bio u odabranom društvu, pa je primljen više od pola veka nakon smrti.

Korać je rođen 5. novembra 1938. u Somboru, a počeo je da igra za OKK Beograd sa samo 16 godina, kada je trener bio čuveni Borislav Stanković. Sa OKK Beogradom je osvojio četiri prvenstva Jugoslavije, bio je prvi strelac i igrač Standarda iz Liježa, prvaka Belgije, a igrajući za Petrarku iz Padove bio je prvi strelac prvenstva Italije. Bio je najbolji strelac prvenstva Jugoslavije sedam godina uzastopno, što je najviše u istoriji jugoslovenske košarke, sa prosekom od neverovatnih 32,7 poena po utakmici, pa je brzo debitovao i za reprezentaciju.

Igrao je na četiri evropska prvenstva i na tri je bio prvi strelac. Sa reprezentacijom je osvojio dve evropske srebrne medalje, dve na svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu medalju na evropskom prvenstvu 1963.

Korać je nažalost poginuo u 30. godini u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 2. juna 1969. kod sela Kamenice, 12 kilometara od Sarajeva, posle utakmice između reprezentacije Jugoslavije i selekcija Bosne i Hercegovine. Prvi je sportista koji je sahranjen u Aleji velikana u Beogradu.

FIBA je 1971. godine, na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Vilijama Džounsa, u Koraćevu čast pokrenula takmičenje Kup Radivoja Koraća, a košarkaške utakmice nisu odigravane 2. juna po odluci Košarkaškog saveza Jugoslavije. Takmičenje je u međuvremenu ugašeno 2002. godine, a potom je Kup takmičenje u Srbiji ponelo njegovo ime.

U "Kući slavnih" u Springfildu od naših velikih košarkaških imena nalaze se još Aleksandar Nikolić, Bora Stanković, Dražen Dalipagić i Vlade Divac.

Legenda srpske i jugoslovenske košarke Radivoj Korać primljen je u NBA “Kuću slavnih” u Springfildu, saopštio je Košarkaški savez Srbije.

Korać je rođen 5. novembra 1938. u Somboru, a počeo je da igra za OKK Beograd sa 16 godina, kada je trener bio Borislav Stanković.

Sa OKK Beogradom je osvojio četiri prvenstva Jugoslavije, bio je prvi strelac i igrač Standarda iz Liježa, prvaka Belgije, a igrajući za Petrarku iz Padove bio je prvi strelac prvenstva Italije.

Bio je najbolji strelac prvenstva Jugoslavije sedam godina uzastopno, što je najviše u istoriji jugoslovenske košarke, sa prosekom od 32,7 poena po utakmici.

Za jugoslovenski nacionalni tim je debitovao 1958. Igrao je na četiri evropska prvenstva i na tri je bio prvi strelac. Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na evropskim prvenstvima, dve na svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu medalju na evropskom prvenstvu 1963.

Odigrao je 157 međunarodnih utakmica i postigao 3.153 poena, sa za tadašnje standarde visokim prosekom od 20,1 poena po utakmici.

Korać je poginuo u 30. godini u saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969. kod sela Kamenice, 12 kilometara od Sarajeva, posle utakmice između reprezentacije Jugoslavije i selekcija Bosne i Hercegovine.

Prvi je sportista koji je sahranjen u Aleji velikana u Beogradu.

FIBA je 1971. godine, na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Vilijama Džounsa, u Koraćevu čast pokrenula takmičenje Kup Radivoja Koraća, a košarkaške utakmice nisu odigravane 2. juna po odluci Košarkaškog saveza Jugoslavije.

To evropsko takmičenje je ugašeno 2002, a Košarkaški savez Srbije i Crne Gore je promenio ime svog nacionalnog kupa u Kup Radivoja Koraća.

U „Kući slavnih“ u Springfildu od naših velikih košarkaških imena nalaze se još Aleksandar Nikolić, Bora Stanković, Dražen Dalipagić i Vlade Divac.

Izvor: Mondo.rs

"Situacija je alarmantna, jezero je presušilo i dosta ribe je uginulo"

Isušena i ispucala zemlja, voda plitka i mutna poput bare, skeleti mrtvih riba nasukani na obalu. Ne, nije reč o nekim apokaliptičnim predskazanjima, već o našoj stvarnosti o kojoj svedoče fotografije zabeležene na obalama Čonopljanskog jezera nadomak Sombora.

- Situacija je alarmantna. Jezero je presušilo i dosta ribe je uginulo - upozoravaju čitaoci Telegrafa koji situaciju sa ovim jezerom prate nekoliko prethodnih godina.

Čonopljansko jezero je veštačko jezero nastalo osamdesetih godina prošlog veka, kada je tamošnje poljoprivredno preduzeće pripremalo sisteme za navodnjavanje.

Izvor: Telegraf

Slaveći deseti rođendan, od 29. septembra do 2. oktobra, SOMUS okuplja umetnike koji su ga kroz njegovu kratku, ali značajnu istoriju nesebično pomagali i podržavali i festival uzdigli na najviši nivo festivala klasične muzike u regionu. Sa tom idejom ovogodišnji SOMUS svojoj publici donosi solističke resitale i koncerte kamernih ansambala velikih umetnika, kao i koncert orkestra mladih sugrađana, učenika muzičke škole „Petar Konjović”.

Pod okriljem Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor SOMUS je postao prepoznatljiv brend grada Sombora. „Svake godine SOMUS okuplja muzičare zavidne inostrane karijere, a mnogi od njih su naši Somborci. Ovo deseto izdanje je pripremano studiozno, s obzirom da ćemo ugostiti umetnike koji su u svom gustom profesionalnom rasporedu našli prostora za SOMUS, a zadovoljstvo je veće kad znamo da sviraju program koji inače ne izvode na svojim koncertima“, reči su Vesne Šašić, dirktorice KC „Laza Kostić“ Sombor.

Davne 1961.godine, Dušan Trbojević, pijanista i pedagog, osnovao je Somborske muzičke večeri, najstariji festival klasične muzike u Srbiji. Decenijama razvijajući pedagoški pristup koncertu, svojim somborskim festivalom razvio je poseban odnos sa publikom.

50 godina od tada, rađa se SOMUS inspirisan tradicijom i duhom starog festivala. Uz angažovanje pijanista Lidije Bizjak i Mihajla Zurkovića, koji je umetnički direktor SOMUS-a, festival okuplja ugledne muzičare koji izvode ekskluzivne programe, napravljene specijalno za ovu priliku. Osim toga kroz svoje prateće programe – omaž srpskim kompozitorima i program za decu, festival se odužuje velikanima srpske kompozicije i obraća se i najmlađoj publici razvijajući kod njih senzibilnost za vrhunsku umetnost. Festival se profilisao kao poslastica za ljubitelje ozbiljne muzike, koja ne podrazumeva samo klasiku, nego i džez i druge žanrove. Ne čudi što je ove godine SOMUS poneo slogan „Ka novim horizontima“, jer pored afirmisanih umetnika, SOMUS svake godine daje šansu mladim muzičarima iz MŠ „Petar Konjović“ da se sretnu sa uzorima, da sviraju sa njima i da budu deo programa ovog prestižnog festivala.

U četvrtak, 29. septembra u 20 časova, ovogodišnji festival, koncertom pod nazivom „Susretanja“, otvoriće jedan od najvernijih prijatelja festivala, pijanista Aleksandar Madžar, zajedno sa violončelistom Adrianom Brendlom iz slavne britanske muzičke porodice. Pored Debisija, Šumana, Betovena i Šopena, publika će moći da čuje i renesansnog kompozitora Viljama Berda.

Iste večeri, u okviru programa Džez na Somus-u – After party, nastupa Bojan Zulfikarpašić, srpsko-francuski džez pijanista, poznat kao Bojan Z, koga nije potrebno posebno predstavljati. Nakon dva nezaboravna koncerta na SOMUS-u, prvog sa francuskim džez saksofonistom Žilijenom Luroom, a zatim i sa pijanistom Vasilom Hadžimanovim, Bojan Z dolazi u Sombor po treći put u kombinaciji akustike i elektronike.

Pored već poznatih gostiju festivala, Mate Bekavca, Maired Hiki i Pera Rundberga, nastupiće kamerni orkestar provokativnog naziva „FB banda” sastavljen od najeminentnijih muzičara Ljubljanske filharmonije, RTV simfoničara i Mariborske opere. Prvi koncert ovog ansambla na ovogodišnjem festivalu programski je orijentisan ka kompozitoru V. A. Mocartu, njegovim savremenicima, kao i modernim kompozitorima koja su svoja dela komponovali inspirisani stvaralaštvom velikog kompozitora. „FB banda je grupa mladih muzičara, koji uz rutinski rad u matičnim orkestrima ipak žele drugačiji kontakt sa muzikom u kome nema sindikata i administrativnih pravila koja guše iskreno i predano bavljenje muzikom. Jedini cilj im je: učiti i davati, biti u međusobnom kontaktu i muzikom dirnuti publiku – sa takvim odnosom interpretirati klasičnu muziku iz drugog ugla, bez uobičajene patine, takozvane ozbiljne muzike. Provetreno sa osmehom i suzama na licu…“, reči su osnivača benda Mate Bekavaca. Oni nastupaju druge večeri, u petak 30. septembra u 20 časova.

Od svojih početaka, SOMUS uspešno sarađuje sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu, angažujući njene studente i profesore, što u večernjim koncertnim terminima, što u programima za najmlađe. Redovni profesori Akademije umetnosti u Novom Sadu, Laura Levai Aksin i Zoran Krajišnik, kroz dugu saradnju u neobičnom duu, predstaviće se delima velikih imena klasične muzike u obradama za flautu i gitaru u subotu 1. oktobra u 17 časova.

U nastavku dana od 20 časova publika će imati prilike da čuje koncert savremene muzike pod nazivom Agonija današnjice i programom pod nazivom Carte blanche. FB banda i Mate Bekavac, kao fontmen, najavljuju: „Muzika nosi u sebi mogućnost tumačenja bez reči. Program Carte blanche je tihi komentar događanja u današnjem društvu. Katastrofe, ratovi i pohlepa vode ka patnji, gubicima i rezignaciji duha. U muzici možemo pronaći utehu, nadu i melem za duševne rane – od davnina sve do danas, kroz vekove“.

Poslednjeg dana festivala u nedelju 2. oktobra u 11 časova, kao nastavak višegodišnje intenzivne saradnje sa profesorima i učenicima muzičke škole „Petar Konjović” u Somboru, a sa željom da se pruži šansa mladima, orkestar muzičke škole će dobiti priliku da nastupi na festivalu, podeli scenu sa vrhunskim profesionalnim muzičarima i bude deo Somusovog jubileja. Orkestrom diriguje Mina Bošnjak, za klavirom je Mihajlo Zurković, a kao gost nastupa Sonja Šarić, sopran. Program Stepenicama ka zvezdama pratiće muzika L.van Betovena, J. Bramsa, Ž.Masnea, G.Kasada, V. Belinija, F.Šopena i A.Pjacole.

Istog dana u 20 časova se svečano zatvara festival koncertom Nemačka lirika, koji će otpevati Sonja Šarić, uz pratnju Strahinje Đokića za klavirom. Dobitnica prve nagrade i specijalne nagrade publike na prestižnom konkursu Eva Marton u Budimpešti 2021. godine, somborka Sonja Šarić je poseban gost SOMUS-a. Nakon sedam godina, Sonja Šarić ponovo nastupa na festivalu koji je već 2015. godine prepoznao kvalitet mlade umetnice i pružio joj priliku da nastupi uz imena kao što su Nemanja Radulović, Stefan Milenković, Aleksandar Madžar, Mate Bekavac, Irena Grafenauer, Katarina Jovanović i drugi. Nakon završenih studija na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti u Manhajmu, intenzivno izučavajući nemački lid, Sonja će somborskoj publici, uz klavirsku saradnju Strahinje Đokića, izvesti cikluse solo pesama F. Lista, R. Štrausa i G. Malera.

Svi programi SOMUS-a se održavaju u Svečanoj sali Gradske kuće. Glavni organizator festivala je Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor, uz podršku Grada Sombora, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinske Vlade, C. Bechstein centra. Od 8. septembra kreće prodaja karata za festival, po ceni od 200 i 300 dinara, zavisno od programa. Karte će se prodavati radnim danima i subotom u terminu od 10 do 13 časova na blagajni Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, Venac Radomira Putnika 2, kao i na dan koncerta na ulazu u Svečanu salu Gradske kuće Sombor, sat vremena pre početka koncerta.

Izvor: citymagazine.danas.rs

„DDOR Olimpijska staza“, po prvi put je danas održana u Somboru u organizaciji Olimpijskog komiteta Srbije, kompanije DDOR osiguranje i Grada Sombora. Manifestacija koja promoviše olimpijske vrednosti i takmičarski duh okupila je u centru grada više od 700 učesnika, koji su se nadmetali u pet disciplina na pet različitih poligona.

Na otvaranju manifestacije prisutne su pozdravili gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, direktor DDOR osiguranje Filijala Sombor Aleksandar Milošev, kao i kajakaš olimpijac Strahinja Stefanović.
„Cilј ove manifestacije je promocija olimpizma i olimpijskih vrednosti. Drago mi je što

ćete imati priliku da kroz edukaciju i poligone naučite više o olimpijskim sportovima kroz Igru memorije, Kviz znanja i još mnogo toga. Zahvalio bih se svima što ste došli u ovolikom broju, i nadam se da ćete se dobro zabaviti“, poručio je Ratković pre početka takmičenja.

Direktor Filijale DDOR osiguranja, gospodin Aleksandar Milošev, dodelio je nagrade najbolјim ekipama koje su učestvovale u „DDOR Olimpijskoj stazi“ i zahvalio se svim učesnicima.

„DDOR je istorijski vezan za Sombor i prisutan kao podrška u svakodnevnom životu i radu Somboraca. Izuzetno sam srećan i ponosan što, kao predstavnik jednog od lidera u industriji osiguranja, ali i društveno odgovorne kompanije i dugogodišnjeg partnera Olimpijskog komiteta mogu da vas pozdravim uveren da će danas pobediti fer-plej, da će vam nova saznanja o olimpizmu biti interesantna i da ćete uz to i dobro zabaviti. Vrednosti DDOR se gotovo poklapaju sa olimpijskim i zato je veliko zadovolјstvo biti u prilici da se podele nagrade učesnicima koji su ih pokazali na našoj DDOR Olimpijskoj stazi danas“ istakao je Milošev.

Strahinja Stefanović se pre trke obratio prisutnima, zahvalio se Olimpijskom komitetu Srbije i DDOR osiguranju na pozivu da učestvuje u „DDOR Olimpijskoj stazi“.

„Drago mi je da vidim toliko lјudi koji su tu da podrže projekat DDOR Olimpijske staze, koji za cilј ima promociju olimpizma i olimpijskih vrednosti. Smatram da je u današnje vreme digitalnih medija zaista potrebno da se organizuje više ovakvih događaja koji će kroz edukaciju i fizičku aktivnost približiti građanima olimpijske vrednosti i simbole. Sport i fizička aktivnost imaju mnogo zdravstvenih dobrobiti, a DDOR Olimpijska staza ujedno omogućava imkvalitetno provedeno vreme sa porodicom, prijatelјima, kao i nova poznanstva“, kazao je Stefanović.

Na kraju dodele medalјa i nagrada najbolјim učesnicima, Antonija Nađ Kosanović je uručila sportske rekvizite učitelјici Mirjani Sremčević ispred Osnovne škole „Kiš Ferenc“. Drugu donaciju je primila defektolog OŠ „Vuk Karadžić“, Jelena Zorić uz reči zahvalnosti kompaniji DDOR osiguranje i uverenje da će rekviziti podići kvalitet nastave u njihovim školama.

Antonija Nađ Kosanović, članica Olimpijskog tima u Londonu, dvostruka prvakinja Evrope u kajaku, trostruka evropska vicešampionka obratila se prisutnima: “Veliko je zadovolјstvo pozdraviti moje Somborce na ovom divnom događaju. Iz postignutih rezultata vidi se da učesnici pored spretnosti na poligonima pokazali i da su pametni prilikom rešavanja kvizova. Verujem da su svi učesnici zadovolјni i da ćemo imati prilike da se uskoro ponovo ovako družimo.”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je prve predloge o popustima na račune za struju. Rekao je da će se potrošnja porediti sa potrošnjom u odnosu na mesec iz prošle godine.

„Ko smanji potrošnju električne energije, imaće značajne popuste. Pozivamo građane da štednjom zarade novac“, rekao je on na konferenciji za medije.

Predsednik je potvrdio ranije najave o umanjenjima računa za struju.

„Znači – oktobar 2022. sa oktobrom 2021, novembar 2022. sa novembrom 2021, i tako dalje“ – naveo je on.

Kako je objasnio, svi koji smanje potrošnju između 5 i 20 %, dobiće popust od 10 % na iznos računa koji izračunava potrošnju i mrežarinu.

"Svi koji smanje potrošnju između 5 i 20 %, dobiće popust od 10 % na iznos računa koji izračunava potrošnju i mrežarinu. A ja ću tražiti od Vlade da to bude još 15 odsto", rekao je Vučić.

Za one koji smanje od 20 do 30 %, dobiće još 20% dodatnog popusta.

"On koji imaju smanjenje od preko 30%, dobiće popust od 30 %, dodatno", potvridio je Vučić.

Nova mera važiće od oktobra.

Izvor: nova.rs

U petak, 16. septembra u Narodnom pozorištu Sombor, sa početkom u 19 časova, somborska publika imaće priliku da čuje jedinstvenu antologiju srpske sabrane muzike na koncertu „Iznad Istoka i Zapada“, u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“, uz podršku Grada Sombora.

Koncert „Iznad Istoka i Zapada“ tematski obuhvata period srednjeg veka, nemanjićke Srbije, preko najznačajnijih etno zapisa i instrumentalnih bravura od Kosova do Vojvodine, do dvadesetog veka u srpskom izvornom nadahnuću remek dela našeg čuvenog meloda pojca i kompozitora čuvenih pesama „Vostani Serbije“, „Oj Kosovo, Kosovo“, „Oj Prizrene grade“ i mnogih drugih kompozicija, čuvenog Ljubomira Ljube Manasijevića.

U solo i duetskim numerama sa legendom srpskog pojanja učestvuje i sopran kristalne čistoće, novosadska operska diva, mr Zorica Belić, dok instrumentalne bravure celokupnog programa pripadaju orkestru specijalizovanom za ranu muziku sa autentičnim starim instrumentima poput carigradske laute, ćure, šargija, goča, blok i traverzo flaute, tarabuke i mnogih drugih autentičnih instrumenata koji se ne mogu često čuti na koncertima.

„Iznad Istoka i Zapada“, petak, 16. septembar, u 19 časova, Narodno pozorište Sombor. Ulaz je slobodan!

Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Sombora od fašističke okupacije, 21. oktobra, Grad Sombor i ove godine dodeliće Oktobarsku nagradu pojedincu kao priznanje za rezultate u višegodišnjem radu od značaja za grad.

Predloge za dodelu Oktobarske nagrade mogu podneti pojedinci, grupe građana i institucije, odnosno pravna i fizička lica sa sedištem na teritoriji Grada Sombora prijavom na javni poziv. Predlozi se podnose Komisiji u pisanoj formi sa obrazloženjem koje sadrži biografske podatke o kandidatu i rezultate rada kandidata.

Obrazloženi predlozi u zatvorenim kovertama dostavlјaju se lično u Uslužnom centru Gradske uprave rada Sombora, ili putem pošte na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Odelјenje za duštvene delatnosti, Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje predloga za dodelu povelјe i nagrade, Trg Cara Uroša 1, 25101 Sombor, sa naznakom „Predlog za Oktobarsku nagradu-ne otvarati“.

Kada se ubrzana privatizacija nefunkcionalne društvene imovine pretvorila u sveopšti grabež, preko noći su prestali da postoje nekadašnji industrijski giganti, čiji su se radnici našli na ulici.

Najteže su bili pogođeni veliki sistemi poput „Zastave automobili“, za čiju se kragujevačku centralu pronašlo rešenje u prodaji italijanskom Fijatu, ali ne i za „Zastavin“ somborski pogon za proizvodnju specijalnih automobila, odnosno takozvanih dostavnih vozila.

Godinama su hale somborske „Zastave specijalni aumobili“ zvrjile prazne, pošto je sa proizvodnih traka, usled prekida lanca snabdevanja, tek sporadično silazila po koja dobrano tehnološki zastarela „skala“ i „florida poli“. Uskoro je proizvodnja potpuno stala. Obećavali su političari da će se proizvodnja obnoviti, ali od toga nije bilo ništa. Stečajno-likvidaciono rukovodstvo najvećeg somborskog industrijskog kompleksa, uspelo je samo da iznajmi hale, a tehnološki zastarele prese i proizvodne linije proda u staro gvožđe, ne bi li preostalim radnicima isplaćivali minimalac, a sebi nikad obelodanjene premije.

Od zakupca do vlasnika
„Grin siti” je 2013. godine zakupio hale somborske „Zastave- specijalni automobili“ kao srpsko-grčka kompanija u većinskom vlasništvu Dejana Stojanovića sa manjinskim udelom grčke Orhid mantis grupe, vlasnice Marie Mitorgiani. Na licitaciji Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, pre dve godine ova kompanija je za 146 miliona dinara konačno i kupila 40 objekata, tehnološku i kancelarijsku opremu, alat i inventar somborske „Zastave“ čija je vrednost početno bila procenjena na 720 miliona dinara.

Tako je 2013. u puste i hladne hale „Zastave–specijalni automobili”, uz opravdani i očekivani skepticizam ovdašnje javnosti, kao zakupac, uselјena srpsko-grčka kompanija „Grin siti” (Green city). Skoro deset godina kasnije, od nekadašnjeg zakupca sa svega oko 15 zaposlenih, ova firma je postala značajni privredni subjekat na zapadu Bačke, u čijim halama danas brojni radnici obezbeđuju egzistenciju svojih porodica.
Pogone je ovih dana posetio somborski gradonačelnik Antonio Ratković sa saradnicima, a u preduzeću „Green city international“ dočekali su ih vlasnik i direktor Dejan Stojanović i direktor proizvodnje Slobodan Čota. Preduzeće se bavi metalnom industrijom, odnosno proizvodnjom podzemnih i nadzemnih kontejnera za smeće, koji se nalaze u gradovima širom sveta.

- Naš proizvodni program ide u nekih 140 zemalјa, od Australije do Južne Amerike, a jedini kontinent koji prodajom svojih proizvoda ne pokrivamo je severnoamerički. Naša firma je izvozno orijentisana i u zavisnosti od godine između 90 i 95 odsto proizvedenih kontejnera ode u izvoz – kazao je Stojanović i upoznao gradonačelnika s podatkom da kompanija konstantno ima otvorene konkurse za inženjere i za varioce. - Do početka ove godine, odnosno do januara smo imali stotinu zaposlenih, trenutno imamo 150, tako da smo ove godine podigli broj radnika. Gradonačelnik Ratković istakao je da se Sombor ponosi što se kontejneri koji se ovde proizvode mogu videti u velikim svetskim centrima, poput Pariza.

- Drago mi je, s obzirom na to da sam pre godinu dana bio u ovoj kompaniji, da danas vidim mnogo nove opreme, što je najbitnije da su uređeni proizvodni kapaciteti i da se iz dana u dan ovde zapošlјava sve veći broj lјudi – rekao je Ratković, podsećajući da je „Grin siti” za manje od deset godina udesetostručio broj zaposlenih.

Izvor: Dnevnik.rs