Ako se ne bavite proučavanjem psihijatrije i psihologije, verovatno niste čuli za okrug Stirling u Novoj Škotskoj. I to sa dobrim razlogom - Stirling ne postoji, barem ne na mapi. Ali to je stvarno mesto, i to mesto koje je odigralo veliku ulogu u oblikovanju našeg razumevanja društvenih faktora koji doprinose mentalnom zdravlju i bolestima, piše Psiholodži tudej.
Okrug Stirling je pseudonim. On predstavlja okrug u Novoj Škotskoj koji je bio domaćin jedne od najdužih i najvažnijih studija na svetu, koji se fokusiraju na mentalno zdravlje, piše Psiholodži tudej.
Okrug je naveden pod pseudonimom, jer kada je studija počela 1948. godine, mentalna bolest je bila duboko stigmatizovana.
Za razliku od Framingam studije o bolestima srca, koja se fokusira na faktore rizika u vezi sa kardiovaskularnim zdravljem i koja je započela iste godine (i sa sedištem u Framingamu, u Masačusetsu), mnogi ljudi u „Stirlingu“ nisu želeli da budu povezani sa mentalnom bolešću.
Studija je sprovedena u seoskom okruženju, jer su se mnogi ljudi s polovine 20. veka pitali kakvu pretnju gradovi predstavljaju po mentalno zdravlje.
Psihijatri i naučnici pitali su se da li je ruralno okruženje bolje za mentalno zdravlje. Okrug Stirling je pomogao da dobiju neke odgovore.
Dvoje psihijatara, supružnici Dorotea Kros Lejton i Aleksandar Lejton, koji su prethodno zajedno radili sa plemenskim zajednicama na Aljasci, Novom Meksiku i u Arizoni, kao i tokom Drugog svetskog rata, usredsredili su se na proučavanje mentalnog zdravlja, koristeći metode društvenih nauka.
Kada su odlučili da sprovedu svoju studiju u Novoj Škotskoj (gde je Aleksandar provodio leta kao dečak), dobili su jedan od prvih grantova novoosnovanog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, koji je, zajedno sa drugim finansijerima, platio tim od 100 istraživača, uključujući psihijatre, društvene naučnike, istoričare, pa čak i jednog fotografa.
Iako je Stirling bio ruralno okruženje, bio je izuzetno mešan u smislu geografije, etničke pripadnosti i ekonomije. Okrug je prvenstveno bio sastavljen od engleskih Kanađana, koji su uglavnom bili protestanti, i francuskih Kanađana koji su bili rimokatolici, zajedno sa domorodačkim stanovništvom, crnim Kanađanima i nekoliko drugih etničkih manjina. Bilo je na moru i mnogi ljudi su radili u ribarstvu, ali drugi su radili u drvnoj industriji ili u poljoprivredi. Ekonomska situacija ljudi je takođe značajno varirala, u rasponu od dobrostojećih do onih koji žive u krajnjem siromaštvu.
Da li su stanovnici okruga Stirling imali bolje mentalno zdravlje od ljudi koji žive u gradovima? Kratak odgovor, na iznenađenje mnogih, bio je ne.
Statistike su otkrile da su stope mentalnih bolesti u okrugu Stirling bile veoma slične onima koje su pronađene u studiji Midtaun Menhetn, koju je Lejton takođe završio krajem 1950-ih.
Štaviše, mnogi faktori rizika na oba mesta su bili slični: siromaštvo, nejednakost, društvena izolacija i dezintegracija zajednice. Činilo se da biti u prepunom gradu samo po sebi nije problematično.
Zanimljivo, kada su Lejtoni ponovo procenili stope mentalnih bolesti u jednoj od najugroženijih zajednica u Stirlingu deceniju kasnije, otkrili su da se mentalno zdravlje stanovnika poboljšalo.
Dok je Aleksander Lejton tvrdio da je to bilo zbog programa obrazovanja odraslih i većeg mešanja sa bogatijim ljudima zbog konsolidacije dve škole, takođe je primetno da su se u ovoj oblasti pojavile nove mogućnosti zapošljavanja.
Pretpostavka je bila da su novi poslovi izvukli ljude iz siromaštva, dali njihovim životima novi smisao i podstakli nove društvene odnose.
Izvor: n1info.rs
