Sombor.info

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, zajedno sa predstavnicima Saveta mesne zajednice „Nova Selenča“ obišli su danas novi multifunkcionalni sportski teren u ovoj mesnoj zajednici.

U pitanju je teren sa najsavremenijom podlogom napravlјenom od plastičnog saća, dimenzija 26×15 metara, koji je po dužini teren za mali fudbal, a po širini teren za basket.

Predsednica Saveta Mesne zajednice „Nova Selenča“ Sonja Konjević ovom prilikom istakla je da su se novom terenu najviše obradovali najmlađi sugrađani.

Izgradnju mutlifunkcionalnog sportskog terena izabrali su stanovnici Nove Selenče u okviru participativnog budžetiranja za 2022. godinu. U planu je da se nastavi sa participativnim budžetiranjem, gde će građani ponovo imati priliku da izaberu po jedan projekat za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu.

Koordinacioni tim za masovnu imunizaciju obaveštava građane Sombora i naselјenih mesta da se vakcinalni punkt za vakcinaciju protiv Covid-a 19 od 30. avgusta 2022. godine nalazi u Beogradskoj ulici broj 31, u zgradi Mesne zajenice „Mlake“.

Radno vreme vakcinalnog punkta je radnim danima od 8 do 14 časova, subotom od 8 do 12 časova, a nedelјa je neradni dan. Vakcinacija se ne zakazuje i ovim putem Koordinacioni tim za masovnu imunizaciju upućuje apel građanima da se odazovu na vakcinaciju.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća Đorđe Zorić obišli su danas radove na izgradnji novog parkinga na Staparskom putu.

Prilikom obilaska gradonačelnik je najavio da će se na ovoj lokaciji naći 65 novih parking mesta, što će uveliko olakšati problem parkiranja u gradu.

„Parkinzi od ugla Staparskog puta i Venca vojvode Stepe Stepanovića, do ugla sa Samka Radosavlјevića će biti paralelna parking mesta, dok će od ulice Samka Radosavlјevića do Vojničke ulice biti kosa parking mesta. Takođe, biće rešena i problematika atmosferske kanalizacije i ono što je bitno, nijedno stablo neće biti posečeno. To je bio uslov projektantima kada su radili projekat. Kompletna investivcija iznosi 10,5 miliona dinara i očekujemo da u prvoj polovini oktobra budu završeni radovi“, rekao je Ratković.
Izgradnju novog parkinga finansira Grad Sombor.

Povodom slave sela u Rastini je organizovan bogat kulturno-umetnički program u okviru kog je održan koncert Dunavske sonate i izložba „Rastina kroz vekove“, kao i dečiji dan gde su najmlađi uživali u likovnoj koloniji i dečijoj pijaci. Na dan Velike Gospojine, odana je počast osnivačima sela, a tim povodom zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica i član Gradskog veća Slobodan Stanić položili su venac na Spomenik solunskim dobrovolјcima – osnivačima sela Rastina.
U čast Velike Gospojine u Staparu se od 19. avgusta do 10. septembra održavaju „Velikogospojinske večeri“ kada se održavaju raznovrsni programi: veče folklora, književno veče, izložba slika, takmičenje u fudbalu, stono-tenisko takmičenje, izložba golubova, izložba pasa, kao i tradicionalno takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša. U nedelјu je održana svečana liturgija povodom seoske slave, kojoj su pored mnogobrojnih meštana i njihovih gostiju prisustvovali i član gradskog veća Đorđe Zorić i pomoćnik gradonačelnika Siniša Borota.

Klјajićevo je povodom obeležavanja slave sela tokom petka, subote i nedelјe organizovalo raznovrsne kulturne, sportske, muzičke, gastronomske programe, kao i programe za decu. Povodom slave sela u subotu je Klјajićevo posetio i gradonačelnik Antonio Ratković, koji je simbolično označio početak takmičenja u kuvanju riblјeg paprikaša, a ovom prilikom obišao je i rukometnie aktivnosti i razgovarao sa članicama Udruženja „Rubac“. Kulturno-umetničke nastupe koji su organizovani u nedelјu posetili su članovi Gradskog veća Darko Smilјanić i Đorđe Zorić, a program povodom slave sela u Klјajićevu spektakularno je završen koncertom „Amadeus benda“ i vatrometom.

IZ Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) saopšteno je večeras da je tokom nadzora u privrednom društvu Severtrans a.d. iz Sombora utvrđeno je 94 prekršaja iz Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima za koje su sačinjeni prekršajni nalozi i propisane novčane kazne u ukupnom iznosu od 1.910.000 dinara.

Utvrđeno je, navodi se, i 11 prekršaja iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koje su podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.
Nadzor u ovom privrednom društvu naložen je nakon saobraćajne nezgode koja se dogodila 21. avgusta ove godine na auto-putu kod mesta Pečenjevce, kada je autobus sleteo s puta i prevrnuo, a kojom prilikom su poginule dve osobe, 25 je povređeno.

MUP je, navodi se, nadzor izvršio po hitnom postupku nad poštovanjem propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaja u „Severtransu a.d.“.
Ovim povodom MUP apeluje na sve prevoznike i vozače autobusa da poštuju zakonske odredbe koje se tiču vremena upravlјanja i korišćenja odmora, kako bi u nastavku turističke sezone bila očuvana bezbednost svih putnika u domaćem i međunarodnom prevozu. Takođe, podseća se da su putnici u autobusima u kojima postoji ugrađen sigurnosni pojas u obavezi da pojas koriste.

Izvor: Dnevnik.rs

Do kraja septembra, u Somboru i Šapcu, izvodi iz matičnih knjiga, kao i uverenja o državljanstvu, postaće dostupni za poručivanje i putem vajbera, što će mnogim građanima pomoći da brže prikupe dokumentaciju potrebnu za ostvarivanje prava iz socijalne i zdravstvene zaštite, upis u školu ili fakultet, kao i za druge važne životne događaje.

Novu uslugu pružaće im virtualna asistentkinja MIA, koja od kraja prošle godine, redovno odgovara na upite građana o različitim administrativnim procedurama putem vajbera, fejsbuka i gradskih portala, navodi se na sajtu NALED-a.

Sombor i Šabac su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili svoju četbot koleginicu, a inovacija je realizovana putem regionalnog projekta “Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i BiH uvođenjem četbot aplikacije”, koji sprovode GIZ i kompanija SAGA u partnerstvu sa Mrežom za povoljno poslovno okruženje koju predstavljaju NALED i Privredna komora Republike Srpske, u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Trenutno, u Šapcu, putem četbota MIA građani mogu doći do odgovora na upite vezane za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, uverenja o državljanstvu, poreskih uverenja i pravima u vezi sa roditeljskim i dečijim dodatkom. U Somboru građani mogu da saznaju kako da ostvare pravo na dečiji dodatak, kao i da se raspitaju o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga i izdavanju uverenja o izmirenim poreskim obavezama.

– MIA je za osam meseci odgovarala na ukupno 12.280 upita, a u proseku je bilo 12 do 15 konverzacija dnevno. Najveće interesovanje bilo je u Somboru za poreska uverenja, a u Šapcu za ostvarivanje prava na dečiji dodatak. Uvođenjem četbota unapređena je efikasnost lokalne administracije, jer su službenici rasterećeni pružanjima informacija i mogu se posvetiti kompleksnijim zadacima, a sa druge strane građani ne moraju trošiti vreme čekajući svoj red ispred šaltera. Osim što će od septembra, putem četbota moći da dobiju izvode iz matičnih knjiga i uverenje o državljanstvu, građani će imati mogućnost i da prijave komunalne probleme nadležnim službama gradske uprave. Četbotu će putem vajbera lako moći da proslede fotografije i video zapise, opise problema, kao i svoje kontakt podatke, kako bi ih nadležni dalje obaveštavali o postupku – kaže Zoran Jakovljev, savetnik u GIZ-u.

MIA je zasnovana na veštačkoj inteligenciji, zbog čega je razgovor s njom nalik razgovoru sa drugom osobom, a prema podacima IBM-a, četbotovi mogu da odgovore na 80% standardnih pitanja.

Koliko će MIA unaprediti efikasnost lokalnih samouprava pokazuje podatak da su u Šapcu, tokom 2019. godine, kada je projekat počeo, službenici primili više od 18.000 upita, koje sada prima četbot, a za čiju su obradu morali da izdvoje oko 2.400 sati. Zanimljivo je da su u više od 65% slučajeva, građani dolazili da se o datim procedurama raspitaju na šalteru, a znatno manje putem telefona ili mejla.

U Somboru je, iste godine, čak 60.000 upita stiglo o proceduri utvrđivanja visine poreskog duga, za šta su službenici izdvojili 1.650 sati svog vremena.

– Cilj je da virtualna asistentkinja preuzme ulogu javnih službenika i građanima ponudi jednako tačne i precizne informacije i usluge, bez čekanja u redovima, 24h dnevno, sedam dana u nedelji. Uz rasterećenje zaposlenih u administraciji i na šalterima gradskih službi, digitalna transformacija javne uprave treba da pojednostavi i skrati procedure, čime doprinosi povećanju zadovoljstva korisnika, koji na ovaj način štede svoje vreme i novac – dodaje Jakovljev.

Projektom su takođe obuhvaćene i dve lokalne samouprave u Bosni i Hercegovini – Bijeljina i Laktaši. Nove funkcionalnosti, biće dostupne i u ovim opštinama, a trenutno se najviše obrađuju upiti o uslovima za dobijanje studentskih stipendija i procesu prijave za stipendije. U sve četiri lokalne samouprave, MIA pruža i informacije o radnom vremenu i brojevima telefona javne uprave.

Izvor: Danas

29. Međunarodni sajam pčelarstva i ove godine predstavio se svojom bogatom ponudom u Somboru. Posetioci su imali priliku da probaju i kupe poslastice i proizvode od meda, opremu za pčelarstvo, a uz to predstavili su se i izglagači rukotvorina i cveća.

Sajam pčelarstva zvanično je otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, dok su prisutne pozdravili i Rade Malbaša, predsednik Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ iz Sombora, Stanko Čulјak, predsednik pčelarskog saveza Vukovarsko-sremske županije i Dušan Kontić, član organizacionog odbora, a sajam je posetio i član Gradskog veća za oblast polјoprivrede Boris Bulović.

Ratković se ovom prilikom zahvalio organizatorima i najavio nastavak podrške lokalnim pčelarima putem gradskog konkursa za nabavku novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo.

„Veoma je bitno što se nastavlјa sa ovim sajmom, koji predstavlјa jednu svakako i turističku ponudu našeg grada, a ono što je najbitnije, da pored svih ovih proizvoda: meda, propolisa i opreme koja se koristi u pčelarstvu, mislim da će svi učesnici imati priliku i da razmene iskustva i to je ono najbitnije. Grad Sombor daje podršku razvoju pčelarstva putem konkursa za kupovinu novih pčelinjih društava i kupovinu opreme za pčelarstvo. Očekujemo do kraja septembra da se raspiše konkurs za sva udruženja pčelara sa teritorije Grada Sombora i apelujem na sve pčelare da se jave i iskoriste ovu mogućnost da dobiju sredstva od Grada Sombora“, rekao je Ratković.

Na 29. Međunarodnom sajmu pčelarstva u organizaciji Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ predstavilo se tridesetak izlagača iz Srbije i regiona.

Juče je u maloj sali Gradske hale „Mostonga“ održan četvrti po redu Memorijal „Srđan Trtica”, u čast prerano preminulog somborskog sportiste i trenera.

U pitanju je takmičenje koje se odvija po pravilima „luta livre”, brazilske borilačke veštine – mešavine rvanja i džudoa. Na takmičenju je učestvovalo 50 takmičara koji su se borili u šest seniorskih, dve juniorske kategorije, kategoriji pionira preko 55 kg i ženskoj apsolutnoj kategoriji.

Otvaranju turnira prisustvovali su i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i članica Gradskog veća za oblast omladine, sporta, dece i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, kojima je organizator turnira „Family Fight Team“, dodelio plakete u znak zahvalnosti za podršku organizacije.
Generalni pokrovitelji turnira su Grad Sombor i Sportski centar „Soko“.

Spuštanje starosne granice za profesionalne vozače ispod 24 godine, besplatna obuka za mlađe od 30, ali pre svega usvajanje državne strategije u oblasti transporta i bezbednosti saobraćaja, to su preduslovi da izbegnemo suočavanje sa velikom krizom u prevozu robe i putnika, objašnjava u razgovoru za RTS generalni direktor poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" i član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Goran Aleksić.

Autobus je najbezbednije drumsko prevozno sredstvo u Srbiji govori statistika. Međutim, tokom jedne nedelje dva puta su se prevrnuli autobusi puni putnika na međunarodnim linijama. Putnici ulaze u autobuse ubeđeni da su svi strogi bezbednosni propisi ispoštovani, a ispada da se satima voze na sopstveni rizik.

Sektor transporta se suočava sa nedostatkom profesionalnih vozača, stručnih zaposlenih radnika u radionicama, ali i organizatora poslovanja, što ima direktan uticaj na obim i kvalitet pružanje usluga, ali i na bezbednost saobraćaja.

Generalni direktor poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport" i član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Goran Aleksić u razgovoru za RTS predlaže da se primene pravila koja su na snazi u Nemačkoj i Sloveniji.

Te zemlje starosne granice za profesionalne vozače dodatno snižavaju, dok se kod nas situacija ne menja. Dok je tamo sa 18 godina moguće imati D1, u Srbiji je ta kategorija dozvoljena tek sa 24 godine.

Tokom jedne nedelje dva puta su se prevrnuli autobusi na međunarodnim linijama. Da li je zatajila kontrola?

Prema mojim saznanjima inspekcijski i policijski nadzor se sprovodi, ali je okrenut ka kažnjavanju legalnih prevoznika a ne ka podizanju bezbednosti i preventivnom uređenju rada u poslovnim sistemima. Saobraćajni sistem je takav da se mora planirati, preventivno postupati i organizovano sprovoditi.

Naknadna kontrola i nadzor će ustanoviti tačne uzroke i propuste, kako bi se sistemskim merama u budućem vremenu predupredile nezgode.

Profesionalnih vozača nema dovoljno nigde u svetu. U Kanadi i Americi mladim ljudima preporučuju da se bave ovim poslovima, jer nedostaje 900.000 profesionalnih vozača. Koliko Srbiji nedostaje profesionalnih vozača i kako rešiti taj problem?

O Strategiji bezbednosti saobraćaja i transporta

Srbija trenutno nema ni Strategiju saobraćaja i transporta ni Strategiju bezbednosti saobraćaja. To su dva izuzetno važna dokumenta koje treba da radi srpska stručna, naučna, institucionalna i privredna javnost, uz analizu svetskih iskustava i odabir referentnih konsultanata iz sveta.

Nadam se da će se formiranjem ministarstva nadležnog za saobraćaj, hitno preduzeti mere u cilju izrade ovih dokumenata, koja imaju veliku važnost za korisnike usluga, razvoj saobraćajnog sistema države, bezbednost saobraćaja, korisnike usluga ali i za mogućnost obezbeđivanja međunarodnog finansiranja infrastrukturnih objekata i projekata u transportu.

Potpuno je neprihvatljivo da Strategiju saobraćaja i transporta rade strane kompanije, ako se ima u vidu da je saobraćajni sistem jedne države od strateškog interesa za razvoj društva i predstavlja važnu poslovnu i privrednu delatnost koji treba da podstiče bolji kvalitet života i da ima svoju efikasnu funkcionalnu ulogu u razvoju privrede, krizama u društvu, pa i kao potencijal u eventualnim ratnim situacijama.

Strategija saobraćaja i transporta mora biti multimodalno definisana po svim nivoima, vidovima saobraćaja, društvenoj organizaciji, funkcionalnosti - od lokalnih samouprava do međunarodnog nivoa uvažavajući osobenosti srpskog tržišta i interese privrede i građana Srbije.

Prema procenama poslodavaca, trenutno u Srbiji nedostaje 12.000 profesionalnih vozača, od čega oko 8.000 vozača teretnih vozila i oko 4.000 vozača autobusa. Imajući u vidu broj angažovanih vozača, to znači da nedostaje još oko 18% vozača autobusa i preko 9% vozača u teretnom transportu.

To je ogroman problem za naše društvo, dovodi u pitanje održivost transportnog sistema, ima za posledice intenzivnu fluktuaciju i snižavanje kvaliteta radne snage, povećanje troškova poslovanja, lošijeg kvaliteta usluge i snižavanje bezbednosti saobraćaja.

U Srbiji je u prethodnom periodu došlo do velikih promena u smislu očigledne demografske krize, smanjenje radno sposobnog stanovništva, koncentracija stanovništva u veće gradske centre i depopulacije ruralnih područja.

Istovremeno smo svedoci privrednog rasta, rastućih zahteva za prevoz robe i putnika, novih investicija u proizvodne kapacitete, zahteva veb-trgovine i novih metoda isporuke robe i otvaranja novih radnih mesta.

Imajući sve ovo u vidu treba naglasiti da je Srbija dodatno otežala svoju poziciju u prethodnih 20 godina, od kada ovaj problem počinje da raste.

Ukidanjem vojske, ukinuta je obuka velikog broja vozača kamiona i autobusa u vojsci, povećana je starosna granica za pristup profesiji, srednjoškolski sistem upisuje manje od 25% vozača potrebnih Srbiji, a zbog velikog obima sive ekonomije, rada na crno i nezakonitog rada ceo sektor drumskog transporta se nalazi na ivici ekonomski održivog poslovanja.

Sektor transporta ima veoma važnu ulogu za privredu i društvo. Radna snaga u transportu ima veoma važnu i nezamenljivu ulogu. U tom smislu je neophodno hitno preduzeti niz mera koje će sistemski urediti oblast pristupa profesije, edukacije, uslova rada, obezbeđivanja kvalitetne radne snage i ekonomski održivog saobraćajnog sistema.

Iako su zarade za ovo deficitarno zanimanje značajno povećane, jednu od velikih prepreka za one koji žele da se njime bave predstavljaju strogi uslovi licenciranja, kao i visoka cena obuke. Koliko iznosi obuka i licenca? Da li je tačno da niže obrazovani moraju da prođu proces certifikacije koji traje 280 sati.

Profesionalni vozačem se smatra lice čije je osnovno zanimanje upravljanje vozilom i koji za obavljanje svog posla mora imati stečenu početnu kvalifikaciju. Stečenu kroz srednju stručnu školu – vozač motornog teretnog vozila ili početni CPC – stručnu profesionalnu kompetenciju.

Uz to mora redovno da pohađa periodičnu obuku, periodični CPC, u cilju održavanja prava na kvalifikacionu karticu koja je uslov za obavljanje delatnosti.

Posao profesionalnog vozača u drumskom transportu je veoma zahtevan, traži potpunu posvećenost, kompetentnost, sposobnost i veštine i u tom smislu zahteva stručnu edukaciju, celoživotno učenje i stalan trening veština i sposobnosti.

Za sva lica koja nisu završili srednju stručnu školu, kada steknu starosnu granicu za pristup profesiji polažu vozački ispit za vozača kamiona u auto-školi.

Nakon toga pristupaju početnoj obuci za CPC za vozača teretnog vozila u certifikovanim centrima za obuku i ta obuka traje 140 sati za sve one koji su završili neku drugu srednju školu, dok za lica koja nemaju završenu SSS obuka traje 280 sati.

Nakon obuke za vozača kamiona, posle dve godine i sa navršene 24 godine života, može se pristupiti polaganju za vozača autobusa.

Po dobijenoj potrebnoj kategoriji, pristupa se obuci od 35 časova za CPC vozača autobusa u certifikovanim centrima za obuku.

Lice koje želi da postane vozač kamiona ima ukupne troškove za auto-školu, takse, centru za CPC i za polaganje ispita od 300.000 dinara.

Posle toga, kada navrši 24 godine, mora da potroši još 150.000 dinara. Obuka je potrebna i u skladu je sa evropskim direktivama, ali skupa za naše uslove.

Mislim da je moguće naći rešenje da se procedura pojednostavi, a obuka subvencioniše za lica koja su mlađa od 30 godina.

Smatram da je u ovom trenutku periodična CPC obuka profesionalnih vozača, koju obavezno svaki vozač sluša svake godine po 7 sati veoma skupa, zbog raznih taksi i malog broja certifikovanih centara za obuku.

Ukupan trošak profesionalnog vozača za periodičnu obuku u zemljama EU je na nivou od 25 do 35 evra, što je pet puta jeftinije nego u Srbiji, iako su zarade zaposlenih vozača u EU značajno veće nego u Srbiji.

Kakva je trenutno situacija u autobuskom prevozu i ko su nam prevoznici?

Prema izveštajima APR za 2021. godinu u sektoru javnog prevoza putnika je 1.166 privrednih subjekata aktivno, dok je delatnost je u prethodnoj godini sa ostvarenim prometom, obavljalo 676 prevoznika sa 11.420 autobusa, od kojih oko 9.600 poseduje izvod licence za javni prevoz putnika a oko 1.800 autobusa obavlja prevoz za sopstvene potrebe.

U sektoru je radno angažovano 20.066 radnika i ostvaruje se prihod od 591 milion evra.

Interesantno je 90 prevoznika, njih 13% ima 90% prometa i zaposlenih, a najvećih 10 srpskih prevoznika zapošljava nešto više od 62% ili 12.500 radnika i ostvaruje prihod od 55% ukupnog prihoda sektora.

Svakako da je razlika između prevoznika očigledna i u tom smislu i organizacija poslovanja na različitim nivoima.

U sektoru javnog prevoza putnika postoji veoma izražen problem nedostatka profesionalnih vozača autobusa, prosečna starost sada angažovanih vozača je oko 55 godina.

Evidentno je zapošljavanje penzionera i sve češći uvoz vozača iz drugih država. Zbog neuređenog poslovnog okruženja ovo je niskoakumulativna delatnost koja preko 30% ukupnog prihoda na razne načine odvaja u budžet Srbije.

Posebno veliki problem u ovoj godini jeste rast cena energenata.

Pokrenuli smo inicijativu za primenu Direktive EU kojim je regulisano da se javni - komercijalni transport putnika i stvari jasno favorizuje u interesu privrede i dnevnih migracija stanovništva sa velikim uticajem na energetsku efikasnost i u skladu sa zelenom agendom.

Ona predviđa da akciza na evrodizel gorivo za licencirane prevoznike u drumskom transportu iznosi 330 evra/1.000litara. Time bi srpski prevoznici bili konkurentniji i dobili mesto na tržištu kakvo imaju i prevoznici Evropske unije.

Siva ekonomija i nelojalna konkurencija je finansijski urušila privrednike u sektoru, te je prosečna starost autobusa visoka.

Najpovoljnija starosna struktura autobusa je u Beogradu, gde Grad Beograd odvaja značajna finansijska sredstva za obnovu voznog parka i subvencioniše nabavku novih autobusa.

Često u autobusu, iznad vozača stoji natpis: "Zabranjen razgovor sa vozačem", što ukazuje da je neophodna pažnja vozača prilikom vožnje, a posebno pri dužim relacijama gde je prisutan zamor. Da li je umor dominantan faktor i na koji način se kontrolišu vozači i vozilo?

Posao profesionalnog je veoma zahtevan i on mora uvek biti posvećen svojoj profesiji (24/7), kada vozi, ali i kada koristi pauzu u vožnji, dnevni odmor i nedeljni odmor.

On mora biti odgovoran prema vozilu, korisnicima usluga, poslodavcu, porodici, sebi...

Posao profesionalnog vozača je sam po sebi težak a izgubio je ugled kakav je nekad imao.

Posao i rad profesionalnih vozača se stalno beleži tahografom na digitalnoj kartici vozača. Zakonom su propisana vremena vožnje, angažovanja, pauza, odmora i vozač mora da ih poštuje.

Profesionalni vozač svakodnevno vozi i od njega se zahteva odgovornost da poštuje zakonske propise i u smislu rada i u smislu umora. I pored toga poslodavac mora da ima razvijen sistem dnevne kontrole psihofizičkih sposobnosti vozača u cilju poslovne, profesionalne i opšte bezbednosti.

Zbog neophodne koncentracije pri upravljanju vozilom na putu, zabranjena je upotreba mobilnog telefona, a u uslovima potrebne povećane pažnje i velike odgovornosti profesionalnih vozača, svako ometanje i skretanje pažnje profesionalnih vozača je veliki rizik.

Ali kada vozač svakodnevno radi umor se nakuplja. Zato je važno da vozač bude zdrav i da poštuje vreme odmora, kako bi mogao da kvalitetno obavlja svoj posao.

Može li Srbija da računa na nižu starosnu granicu za profesionalne vozače?

Zakonskim rešenjima iz 2009. godine podignuta je starosna granica za profesionalne vozača u drumskom transportu. Pored toga uveden je niz parafiskalnih nameta za profesionalne vozače, što dodatno komplikuje situaciju, destimuliše važan resurs transporta i ograničava mogućnost realizacije potrebnog obima usluga. Urušava konkurentnost u transportu i pored cena energenata predstavlja značajan faktor rasta cena logističkih usluga.

Sistem reagovanja kod masovnih nesreća

Srbija ima plan postupanja u kriznim i vanrednim situacijama.

Svakako da je ovaj sistem moguće evaluirati i unaprediti, o čemu treba sprovesti detaljnu stručnu analizu i uvažiti predloge nauke, struke, svetskih iskustav i novih tehnoloških rešenja.

Starosna granica za profesionalne vozače u Srbiji je znatno viša nego u zemljama EU, i poslodavci godinama traže da se primene principu pristupa profesiji profesionalnog vozača kamiona i vozača autobusa, kako je ona definisana u Nemačkoj ili Sloveniji.

Činjenica je da su mnoge države u EU sada u novim poslovnim uslovima donele nacionalne propise koji dodatno značajno snižavaju starosnu granicu za polaganje vozačkih ispita, proširuju kategorije vozila kojima se može upravljati sa B kategorijom, produžavaju dnevno i nedeljno vreme upravljanja vozilom, uz značajno snižavanje zahteva i troškova osnovnih i periodičnih obuka za profesionalne vozače.

Pronalaze se rešenja za održivo poslovanje i rad drumskog transporta u interesu korisnika usluga.

Naš predlog je da se sa 18 godina može steći C1, C, (vozač kamiona) i D1 kategorija (vozač minibusa) uz zajednički uslov posedovanja B kategorije i završenu srednju stručnu školu ili početni CPC sertifikat.

Da se sa 21 godinom može pristupiti kategorijama CE, C1E, (vozač teških kamiona i kamiona sa prikolicom, uz uslov posedovanja C kategorije) i D, DE, D1E (vozača autobusa uz uslov posedovanja D1 ili B kategorije) i početnim CPC sertifikatom i da se sa 24 godine dobija pravo pune vozačke dozvole za profesionalnog vozača autobusa u međunarodnom transportu.

S obzirom na potrebu privrede i ograničene resurse srednjih stručnih škola koje su besplatne, a imajući u vidu trenutni nedostatak potrebne radne snage treba omogućiti besplatan pristup profesiji mlađima od 30 godina.

Koliko bi tzv. "crne liste" koje bi pokazale ko je ozbiljan prevoznik pomogle u bezbednosti?

Profesionalni ugled prevoznika

"Jedan od uslova u okviru profesionalnog ugleda prevoznika, koji nije uspostavljen u Srbiji, trebalo bi da obezbedi institucionalnu vezu sa drugim ministarstvima, sudovima i institucijama u smislu evidentiranje prekršaja, krivičnih dela i kazni koje se kumuliraju, kao i kod nesvesnih vozača, i treba da predstavljaju ograničenje i uslov prevozniku za obavljanje delatnosti", smatra Aleksić.

Toga u Srbiji sada nema, kao ni drugih mera za održavanje licence za obavljanje delatnosti koje se primenjuju u EU, a trebalo bi da ima. Takođe je neophodno onemogućiti rad bez licence što je dodatno veoma veliki problem u Srbiji.

Zakoni o javnom prevozu putnika i stvari u drumskom transportu su 2015. godine uveli licence za obavljanje delatnosti za pravna lica i izvode licenci za vozila.

Licenca za prevoz izdaje se pravnom licu koje ispunjava uslove u pogledu poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, profesionalne osposobljenosti, voznog parka, vozača, kao i stvarnog i stabilnog sedišta.

Principi licenciranja prevoznika u EU uspostavljaju transparentan rad institucija, registre licenci, kao i uslove za obavljanje delatnosti.

Uvođenje licenci nije donelo očekivane efekte za legalne prevoznike i unapređenje konkurentnosti, jer nisu postale regulator kvaliteta usluga i zakonitog rada.

U drumskom transportu je veliki obim sive ekonomije, rada bez licence i nelegalnog poslovanja.

Legalni prevoznici se suočavaju sa izuzetno velikim problemima zbog nelojalne konkurencije, velikog rasta cena energenata i nedostatka radne snage. To dovodi u pitanje ekonomski održivo poslovanje.

Srbiji je potreban saobraćajni sistem koji je efikasan, konkurentan, bezbedan i pouzdan.

Sadašnje poslovno okruženje vodi sektor transporta u potpuno drugom pravcu uz kontinualno gomilanje problema i negativne posledice po korisnike usluga, privredu, putnike i društvo u celini.

Izvor: RTS

Ako se jednom zarazite virusom herpesa, on ostaje pritajen u vašem telu i samo čeka povoljnu priliku. Naučnici su otkrili način na koji se taj virus, nakon više godina, pa i decenija, ponovo aktivira.

Varičele su dobro poznat primer. Uzročnik tih mehurića na koži koji svrbe je jedan od devet poznatih virusa herpesa kojim se mogu zaraziti ljudi: varičela zoster virus (VZV). On je raširen po čitavom svetu, a varičele su pre svega poznate kao dečija bolest. Deca je većinom preleže bez većih posledica, eventualno im ostaju mali ožiljci na koži od grebanja. No – virus ostaje.

On ulazi u nervne ćelije, takozvane ganglije, i može ponovo da se aktivira i nakon više godina, pa čak i decenija, i da prouzrokuje zaraznu bolest herpes zoster.

Osim varičela zoster virusa, u porodici virusa herpesa spadaju i virusi herpes simpleks tipa 1 i 2. Oni su dobro poznati širom sveta, jer uzrokuju pojavu bolnih mehurića na usnama, kao i genitalni herpes. I citomegalovirus (CMV) je široko rasprostranjen, on može da bude uzrok teških komplikacija i oštećenja organa, pre svega kod ljudi sa suprimiranim imunitetom.

Epštajn-Bar virus (EBV) i herpes-virus povezan s Kaposijevim sarkomom mogu pak da prouzrokuju nastanak tumora.

"Najvažnije kod virusa herpesa jeste da oni nakon primarne zaraze čitav život latentno ostaju u telu", objašnjava Lars Delken, virusolog sa Univerziteta u Vircburgu. On zajedno sa svojim kolegama želi da otkrije koji mehanizam se krije iza ponovnog buđenja virusa, pa zato proučava humane herpes viruse tipa 6A (HHV-6A). On i njegov tim objavili su rezultate svoje studije u stručnom časopisu „Priroda“ (Nature) i otkrili su do sada nepoznati ćelijski mehanizam pomoću kojeg se virus ponovo budi.

Virus čeka povoljnu priliku

Kad se neko prvi put zarazi virusom herpesa on to često i ne primeti. Probleme većinom stvara ponovna reaktivacija virusa. On za to često koristi fazu u kojoj se imunitet neke osobe već bori protiv nekih drugih uzročnika bolesti. To može biti prehlada, ali i jak fizički ili psihički napor. Posebno su pogođeni ljudi s HIV-om ili transplantiranim organima.

HHV-6A ulazi u genom ljudske ćelije i tamo ostaje u latentnoj fazi sve dok mu se ne ukaže dobra prilika za ponovni napad i razmnožavanje. Tada jedan određeni mikro RNK reaktivira virus.

"Skoro svi virusi herpesa stvaraju sopstvene mikro RNK koji su za viruse posebno važni. No ne postoji primer virusa herpesa gde je mikro RNK tako fundamentalan“, kaže virolog Delken. „Ako isključimo te virusne mikro RNK, onda je virus – pomalo pojednostavljeno rečeno – mrtav."

Virusni mikro RNK kao pomagač

Mikro RNK, za razliku od recimo mRNK, nije zadužen za prenošenje plana za proizvodnju proteina. Ona se ubraja u nekoridajuće RNK. Umesto toga, virusni mikro RNK zadire u metabolizam određenih ljudskih mikro RNK i koči njihov razvoj.

Posledica toga je smetnja u proizvodnji tzv. interferona tipa I. To su prirodni proteini koji proizvode stanice imunološkog sistema kao odgovor na, recimo, pojavu virusa. "No to sigurno nije jedini mehanizam koji je ometen", kaže Delken i naglašava da su on i njegov tim u svojim istraživanjima tek na početku.

Virusni mikro RNK omogućava virusima herpesa izbegavanje imunološkog sistema, tačnije rečeno B i T-ćelija koje eliminišu zaražene ljudske ćelije. Te ćelije prepoznaju strane proteine, recimo neki virus.

"No virusi herpesa uspevaju da uz pomoć RNK reprogramiraju ćelije domaćina i upotrebe ih u sopstvenu korist, bez da naš imunološki sistem dobije šansu da prepozna te ćelije kao zaražene", objašnjava nemački virusolog.

Od kovida 19 do herpesa i produženog kovida?

Otkriće jednog odlučujućeg virusnog mikro RNK, naučnicima nije samo omogućilo sprečavanje reaktiviranja virusa herpesa. Ta saznanja i dalja istraživanja bi takođe mogla da pomognu i u reaktiviranju latentnih ćelija u telu koje bi imunološki sistem onda mogao da prepozna i učiniti neškodljivim. "Pre transplantacije organa bilo bi dobro kada bi mogle da se isključe ćelije zaražene virusima herpesa", kaže Delken.

On i njegove kolege mogli bi svojim istraživanjima da doprinesu i u rešavanju jednog drugog problema: takozvanog produženog ili post-kovid sindroma. S obzirom na to da virusi herpesa često napadaju ionako oslabljeni imunološki sistem, naučnici sumnjaju da oni učestvuju i u različitim slikama bolesti kod pacijenata s produženim kovidom.

Ipak, iako još uvek ima više pitanja nego odgovora, sada je bar poznato nekoliko glavnih "osumnjičenih", među kojima je i HHV-6.

Izvor: nova.rs