Opštinski kulturni centar Apatin i ove godine je, po sedmi put, organizator festivala kratke forme „Potpis“. Program će početi u sredu 28.09. koncertom u velikoj sali Željke Milošević, sa početkom u 19 časova.
Željka Milošević umetnica je mlađe generacije. Sa muzikom druguje od najranijeg detinjstva te joj je ona i postala životno opredeljenje. Diplomirala je harfu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ali i Snimanje i obradu zvuka na Akademiji umetnosti Beograd. Trenutno radi kao nastavnik Snimanja i obrade zvuka u srednjoj muzičkoj školi „Petar Konjović” u Somboru. Svoje obrazovanje proširila je specijalizacijom Menadžmenta kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Željka je idejni tvorac i osnivač koncepta "Harpomania” nastalog u okviru udruženja „Art mreža” 2008. godine koji pored edukacije za sve uzraste uključuje i izradu malih harfi „Harfinna”, popularizaciju instrumenta, afirmaciju umetnika i izdavaštvo.
Predsednik je i projektni i finansijski menadžer udruženja umetnika „Art mreža” iz Novog Sada i „Kulturni centar mladih Vojvodine” iz Sombora kao i zamenik predsednika udruženja „Fabrik Art” iz Beograda. Ova udruženja se zalažu za istraživanja u umetnosti i kulturi, prosperitet u oblasti informisanja, promociju autorskih dela, podizanje svesti o sadržini i zaštitu kulture i umetnosti, saradnju sa umetnicima iz drugih zemalja i kultura. Takođe, organizator je internacionalnih edukativnih projekata u okviru Evropskih programa „Mladi u akciji” i „Erasmus+” gde kroz umetnost radi na neformalnoj edukaciji i povećavanju socijalne inkluzije mladih, a u jednom periodu bila je i predsednik udruženja „Somborsko pevačko društvo” koje ima bogatu tradiciju. Sa grupom Feabrik nastupala je na brojnim festivalima i simpozijumima u Srbiji, ali i u Izraelu, Turskoj, Italiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj i drugim evropskim državama.
Željka svira i komponuje experimentalno-ambijenatalnu i irsku-keltsku muziku. Na različitim verzijama harfi uglavnom izvodi kreativne obrade pop i rok muzike.Takođe izvodi i meditativnu muziku, solo, na časovima joge. Kao harfistkinja radila je i u nekim od najpoznatijih hotela na svetu u Dubaiju, Indoneziji, Maldivima, Dubrovniku i drugim.
Sarađuje sa brojim umetnicima iz celog sveta kao i sa članovima čuvene grupe „Galija“ sa kojom je ovih dana očekuje nastup u kapetan Mišinom zdanju u Beogradu.
Umetnica će okviru festivala kratke forme „Potpis” nastupiti u sredu, 28. septembra 2022. godine u Velikoj sali Doma kulture u Apatinu gde će izvesti repertoar domaćih i stranih pop i rok numera. Koncert počinje, nakon dodele nagrada na konkursu za kratku priču, u 19 časova. Ulaz je slobodan.
Sutradan, u četvrtak, takođe u velikoj sali Kulturnog centra od 19 časova biće izvedena predstava „Svetozar treći“, dok u petak u galeriji „Meander“ od 18:30 časova publiku očekuje otvaranje međunarodne izložbe „EX LIBRIS“ i proglašenje najboljih radova, a pola sata kasnije, tačnije u 19 časova u velikoj sali Kulturnog centra biće prikazan film Električni orgazam za ljude budućnosti.
Ulaz sva tri dana za ceo program je besplatan.
Opširnije o programu možete pročitati u nastavku teksta.
FESTIVAL KRATKE FORME „POTPIS“
Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za najbolju kratku priču 2022. godine
Od 143 priče koje su autori poslali na konkurs „Miodrag Borisavljević” za najbolju kratku priču, selektor Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i urednik izdavačke kuće “Arhipelag”, doneo je sledeću odluku:
Nagrada „Miodrag Borisavljević” za 2022. godinu pripada autoru koji je na konkurs poslao priču „Negde je uvek rat” pod šifrom „Šuma“.
Autorka priče je Aleksandra Jovičić Đinović iz Leška. Aleksandra Jovičić Đinović rođena je 1986. godine u Prištini, a odrasla u Orahovcu. Diplomirala je na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Univerziteta u Beogradu, masterirala na Departmanu za srpsku književnost i jezik Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Objavljivala je priče, pesme i eseje u regionalnim i inostranim zbornicima i književnim časopisima. Poezija joj je prevođena na engleski i arapski jezik. Dobitnica je nagrade "Mak Dizdar" za najbolju neobjavljenu zbirku pesama mladog pesnika (Stolac, 2017). Na Literarnom konkursu u čast Rada Drainca 2018. godine dobila je prvu nagradu za esej. Dobitnica je druge nagrade na konkursu "Ulaznica 2020", a 2021. godine dobitnica je nagrade „Milutin Bojić“ za mlade pesnike. Ciklus pesama Aleksandre Jovičić Đinović ocenjen je kao najbolji od ukupno 47 pristiglih radova.
Obrazloženje selektora Gojka Božovića o dodeli nagrade
Na ovogodišnji Konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“ stigle su ukupno 143 priče. Po prirodi stvari, priče su po kvalitetu bile vrlo neujednačene, ali najbolje priče koje su stigle na Konkurs odražavaju lep književni standard. U pogledu stila, postupka i poetike, priče koje su stigle na ovogodišnji Konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“, pogotovu one koje su izdvojene u najuži izbor, izražavaju tokove savremene književnosti, od izrazitih relističkih priča sa istorijskom ili stvarnosnom osnovom, preko priča u kojima prevladava fantastika, do priča u kojima glavnu reč uzimaju pitanja intimnih i kamernih svetova.
Priča „Negde je uvek rat“ predstavlja istančanu sliku rata. Polazeći od aktuelnog rata u Ukrajini, koji pokreće mehanizam sećanja i budi uspomene junakinje na ratne devedesete i pogotovu na rat na Kosovu koje je proživela ali ih i dalje nosi u živom iskustvu, priča se usredsređuje na opis jednog neobičnog i dramatičnog putovanja autobusom od Prizrena preko Prištine do Kosovske Mitrovice tokom bombardovanja 1999. godine. Ispripovedana sugestivno, u dobro odabranim detaljima, ova priča iskazuje moralnu, ljudsku i egzistencijalnu dramu rata kroz doživljaje običnih ljudi kojima rat iz korena menja život
Pored pobedničke priče, u najužem izboru se našlo još devet priča:
„Lovina“ (šifra: astronaut) Anđela Đokić, Beograd
„Boršč“ (šifra: put svile) Miloš Perišić, Aranđelovac
„Amsterdamsko prepodne“ (šifra: kamenspoticanja) Marija Tepavac, Sokobanja
„®evolucija “ (šifra: aluvijalna ravan) Predrag Mirčetić, Novi Beograd
„Očuh“ (šifra: Naked city) Martin Grabas, Pančevo
„Slučaj nestalog podruma“ (šifra: 14240225) Jelena Tasić, Beograd
„Pihtije u Beču“ (šifra: Bečlija) Predrag Ristić, Beograd
„Anđela“ (šifra: Ghaettta) Nataša Milić, Beograd
“Nadlajavanje” (šifra: Lavr) Aleksandra Grozdanić, Beograd
Nagrada, koja se sastoji iz povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa, biće dodeljena u okviru 7. Festivala kratke forme „Potpis“ koji organizuje Opštinski kulturni centar Apatin.
Druga knjiga kratkih priča
Ove godine Opštinski kulturni centar Apatin izdaje drugi zbornik kratkih priča . U pitanju je knjiga “Kratke priče 2“ u kojoj se nalaze pobedničke i odabrane priče koje su učestvovale na konkursu za nagradu „Miodrag Borisavljević“ za najbolju kratku priču u prethodnih pet godina. Selektori (Rajko Lukač, Uglješa Šajtinac, Jelena Lengold, Muharem Bazdulj i Srđan Tešin) izdvojili su 4 pobedničke i 29 odabranih priča koje će se pronaći u knjizi.
GALERIJA MEANDER APATIN
petak, 30. septembar 2022. godine u 18 časova i 30 minuta
MEĐUNARODNA IZLOŽBA EX LIBRIS-A
U okviru sedmog Festivala kratke forme „Potpis“ Kulturnog centra Apatin priređuje se EX LIBRIS međunarodna izložba od 143 grafike pristiglih od 47 autora iz Tajlanda, Norveške, Nemačke, Ukrajine, Poljske, Belgije, Italije, Rumunije, Argentine, Turske, Rusije, Kine, Hrvatske, Bugarske, Grčke, Crne Gore, Austrije, Japana i Srbije.
Prema propozicijama konkursa autori su poslali svoje radove na dve teme, prva, Iza maske, i druga tema je slobodna.
EX LIBRIS je oblik primenjene grafike u okviru formata A6. Pojavljuje se u 15. veku sa pojavom štampane knjige kao nalepnica na unutrašnjoj strani koja je označavala simbolima, figurama ili slovima ime vlasnika ili autora knjige. Kasnije Ex Libris se razvio u posebnu oblast primenjene grafike pogodne za način likovnog izražavanja u malom formatu. Danas je EX LIBRIS veoma razvijena oblast sa širokim spektrom primene različitih grafičkih tehnika od onih klasičnih do najsavremenijih kao što je primena specijalnih boja i bojenih efekata, obrade na računaru i digitalne štampe.
EX LIBRIS je više od grafike, on je tražen predmet kolekcionarstva.
Ovom izložbom postojeća kolekcija sada broji 1354 EX LIBRIS-a.
Izložba traje do 20. oktobra.
Komičnu monodramu SVETOZAR TREĆI, koja je osvojila najveće nagrade za monodramu na prostorima Bivše Jugoslavije, posebno se izdvaja ZLATNA KOLAJNA (najmlađi dobitnik, festival postoji već 50 godina)
Iako komedija, ova predstava šalje ozbiljne poruke publici o tome kako u ovom brzom vremenu sačuvati dušu, i ljubav. Osnovni cilj i misija ove predstave je očuvanje srpskog jezika. Junak predstave SVETOZAR je starac od 80-tak godina poreklom iz Šumadije, i govori ijekavicu, specifičnom melodijom koja danas izumire...
Predstava je do sada imala 150. izvođenja (Srbija, BiH, Crna Gora) kao i Austriji (Linc) Švajcarskoj (Cirih)... Iako je već priznata, zahvaljujući nagradama, kao jedna od najboljih monodrama trenutno, zadatak u narednim godinama je da ona postane kultna. Predstava ima potencijal za to, jer je jedna od onih predstava koje, kada se pogledaju, pamte godinama.
„Kada ljudi ozbiljne životne situacije pretvore u cirkus, u meni se stvori neutoljiva želja, da ih osudim i ismejem. Kroz Svetozarevo kazivanje iznosim osudu licemerju, pretvaranju i nekoj vrsti izopačenosti.
Drugi motiv je da svom junaku ispunim želju, koja je podsvesna želja svakog čoveka - da vidi koliko će kome nedostajati, kada ga ne bude bilo.
Likovi koje Svetozar pominje "ne postoje" ... a sasvim su stvarni. Prepoznaćete ih, i slobodno im dajte imena po svom izboru.“
Velika sala, 29.septembar 2022., 19 časova, ulaz je slobodan
