Sombor.info

Tokom protekla tri dana pojačane kontrole, saobraćajna policija kontrolisala je 33.739 vozila, a otkriven je ukupno 10.846 saobraćajnih prekršaja.

Najveći broj vozača, ukupno 5.292, kažnjen je zbog prekoračenja brzine, dok je zbog nevezivanja pojasa kažnjeno 2.066 vozača i putnika.

Na alkohol je testirano 28.376 vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola iz saobraćaja je isključeno njih 848. Čak 161 vozač zadržan je na trežnjenju u policiji, jer je vozio sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu, a zadržano je i 27 vozača koji su vozili pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
četrdesetsedmogodišnji vozač pežoa, koji je, u 16.28 časova, otkriven da vozi sa čak 3,10 promila alkohola u organizmu. Zadržan je u policiji i protiv njega je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje.

Najviše prekršaja otkriveno je na teritoriji Policijske uprave Novi Sad, 952, na teritoriji Policijse uprave u Čačku otkriveno je 884, a na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd 846 prekršaja.

S obzirom da predstoji period nepovoljnijih vremenskih prilika, što će pogoršati uslove za odvijanje saobraćaja, Uprava saobraćajne policije apeluje na sve učesnike u saobraćaju da povećaju opreznost i poštuju saobraćajne propise.

Izvor: 021.rs

U pripremi je svojevrsno izdanje Fudbalske revije Fudbalskog saveza Sombora, koju priprema bivši urednik Somborskih novina i dopisnik Večernjih novosti i Blica, sada novinar u penziji Slobodan Jerković. audio icon
Revija je zamišljenja kao specifičan godišnjak Područnog fudbalskog saveza Sombor, koji obuhvata 7 opština, 77 klubova i više od sedam hiljada igrača, delegata, sudija i sportskih radnika ovog regiona. Biće to izdanje na 70 strana u boji, ujedno i svojevsrni spomenar svih generacija fudbalera, sudija i sportskih radnika iz Sombora, Apatina, Kule, Bačke Planke, Odžaka, Bača i Bačkog Petrovaca.

„Posebno nam je drago što ćemo u ovom izdanju Fudbalske revije obuhvatiti i klubove iz najniže lige ovog regiona, o kojima se retko piše u medijima,“ ističe autor ovog obimnog fudbalkog spomenara novinar Slobodan Jerković.

U realizaciji ovog projekta pomogli su i ljudi iz rukovodstva Područnog fudbalskog saveza Vojvodine.

„Uspeli smo da obezebedimo veliki broj sponzora kako bi ova Revija ugledala svetslost dana. Sa ovom praksom ćemo nastaviti i u narednim godinama jer takav projekat zaslužuju svi fudbalski radnici ovog regiona koji je dao nemerljiv doprinos razvoju fudbala u našoj zemlji,“ dodaje Srđan Zavišin, predsednik Područnog fudbalskog saveza Vojvodine.

Izvor: RTV

Juče je kod Gradskog kupališta Štrand, održana sedma po redu trka “Dame trče”. Učešće u trci uzelo je oko 80 dama iz Vojvodine, koje su trčale 5 kilometara dugu trasu od Štranda ka Tromeđi.

Pristuni su svedočili još jednoj trci za pamćenje između dve trenutno najbolјe gradske dugoprugašice, Tijane Kabić i Damjane Perenčević. Kabić je držala tempo i imala vođstvo do pred kraj trke, ali je Damjana u zadnjih pola kilometra napravila nedostižnu razliku i tako ostvarila pobedu na ovogodišnjoj trci. Treće mesto istrčala je Jelena Čortan članica ARSU “Sledi ME” Sombor.
U okviru manifestacije “Dame trče”, održala se i “Trka za srećnije detinjstvo” u organizaciji Crvenog Krsta Sombor.

Oko 100 somborskih školaraca, od I do IV razreda, trčalo je svojih 300 metara uprkos nepovolјnim vremenskim uslovima, te su pokazali veliko zanimanje za fizičku aktivnost. Pobednik kod dečaka bio je Vuk Bošković, dok je drugo mesto pripalo Uglјeši Kerezoviću, a treće Jovanu Maričiću – svi učenici Osnovne škole “Dositej Obradović” Sombor. Pobednica kod devojčica je bila Nikol Kedueš, Osnovna škola “Bratstvo-jedinstvo” iz Bezdana, dok su na drugom i trećem mestu bile Minja Šnajderbeg i Milica Resanović, obe učenice Osnovne škole “Dositej Obradović” Sombor.

Zahvalјujući učešću i donacijama, tokom Trke za srećnije detinjstvo prikuplјeno je 9.700,00 dinara, koji će biti utrošeni za kupovinu igračaka i nastavnog materijala za Dečije odelјenje Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor.

Sedmo izdanje trke “Dame trče” organizovali su Atletsko rekreativni klub “Somaraton” Sombor u saradnji sa Sportskim savezom Grada Sombora i Crvenim Krstom Sombor, a uz podršku Sportskog centra “Soko” i drugih gradskih institucija i privatnih partnera.

Čak 40 odsto učesnika u saobraćaju sankcionisano je zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa, njih 202, dok je 155 vozača sankcionisano zbog prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila

Policijski službenici Uprave saobraćajne policije su na teritoriji policijskih uprava u Kragujevcu i Somboru, za samo osam sati, otkrili čak 514 prekršaja u okviru akcije pojačane kontrole saobraćaja, koja se zbog povećanog broja saobraćajnih nezgoda sa nastradalim osobama sprovodi na teritoriji Srbije do 3. oktobra. Čak 40 odsto učesnika u saobraćaju sankcionisano je zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa, njih 202, dok je 155 vozača sankcionisano zbog prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila.

Takođe, 13 osoba je sankcionisano zbog nepropisnog prevoženja dece u vozilu, a zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola iz saobraćaja je isključeno 28 vozača, od kojih je troje zadržano na trežnjenju u službenim prostorijama jer su upravljali vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu.

Od početka ove godine, u saobraćajnim nezgodama na teritoriji Policijske uprave u Somboru poginulo je 18, a na teritoriji Policijske uprave u Kragujevcu 16 učesnika u saobraćaju, zato apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju svoje bezbednosti i da ne preduzimaju radnje koje mogu doprineti nastanku saobraćajne nezgode.

Uprava saobraćajne policije će u cilju unapređenja stanja bezbednosti saobraćaja i u narednom periodu nastaviti sa akcijama pojačanih kontrola na teritoriji čitave zemlje.

Izvor: telegraf.rs

Oko 15.000 popisivača zakucaće na vrata svakog domaćinstava u Srbiji u narednih mesec dana noseći popisne formulare sa 69 pitanja. Popis stanovništva trebalo bi da se obavlja na svakih deset godina, poslednji u Srbiji održan je 2011, ali epidemija korona virusa je prošle godine odložila odložila posao Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Koja su pitanja na popisu?

Na popisnici, formularu u koji se unose podaci o svakom stanovniku, biće 69 pitanja.

To su upiti o ličnim podacima, obrazovanju, bračnom stanju, promenama adrese stanovanja, poslovnom statusu, invaliditetu i prevoznim sredstvima.

Popisivači će postavljati i pitanja o stambenom prostoru i domaćinstvu.

Dok se neka pitanja ne postavljaju mlađima od 12 ili 15 godina, punoletni građani obavezni su da odgovore na 67.

Dva pitanja na koja ljudi ne moraju da odgovore su koje su veroispovesti i nacionalnosti.

Sabotažu popisa ćete papreno platiti

Lice koje se obuhvata popisom dužno je da u njemu učestvuje, odnosno, da odgovori na sva popisna pitanja i da na svako da potpune i tačne odgovore“, propisuje član 26. ovog zakona.

Zakonom je propisana i prekršajna odgovornost kao i novčane kazne u iznosu od 20 do 50 hiljada dinara za one koji odbiju da odgovore na pitanja ili daju netačne i nepotpune odgovore.

Šta ako ste u drugoj zemlji ili gradu kad popisivač zakuca na vrata

Umesto đaka i studenata koji se školuju u drugom gradu ili inostranstvu, odgovore na pitanja mogu dati članovi njihovih porodica koji su tu kada popisivač dođe.

Isto važi i za sve koji su zbog posla ili iz bilo kog drugog razloga van grada u vreme popisa.

Svi oni će biti popisani i u mestu gde žive kao „privremeno prisutna lica“, ali će ući u statistiku kao stanovnici mesta gde su prijavljeni.

Kada je reč o onima koji su iz bilo kog razloga van zemlje tokom popisa, podatke mogu dati članovi porodice koji su u Srbiji.

Za odsutne osobe postoji i poseban set pitanja o dužini boravka, prirodi odsustva i koliko planiraju da ostanu van grada ili zemlje.

Kako prepoznati popisivača?

Popisivač nosi legitimaciju koju je u obavezi da Vam pokaže pre nego što uđe u Vaše domaćinstvo.

Na prednjoj strani legitimacije nalazi se logo RZS-a, ime i prezime popisivača, njegova fotografija i broj lične karte.
Na zadnjoj strani legitimacije nalazi se ovlašćenje za rad.

Na osetljiva pitanja građani mogu da odgovore kako žele

Svaki građanin prilikom popisa stanovništva u Srbiji ima pravo da se na pitanja nacionalnosti, veroispovesti i nacionalne pripadnosti, koja spadaju u osetljiva, izjasni onako kako želi ili kako se oseća, rekla je načelnica odeljenja Popisa stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku Ljiljana Đorđević.

Ona je na konferenciji za novinare povodom popisa stanovništva, domaćinstava i stanova na teritoriji Srbije, koji počinje sutra, rekla da bi na ta pitanja prilikom popisa bilo poželjno da svaki građanin odgovori.

Đorđević je rekla da se odgovori na ta pitanja, ukoliko drugo lice odgovara na njih umesto nekog člana domaćinstva, ne moraju dati.

Među 69 pitanja i neka nova

Među 69 pitanja naći će se i neka nova. Prvi put se i muškarci pitaju koliko dece imaju (do sada je ovo pitanje postavljano isključivo ženama), a osobe koje su živele u inostranstvu, pored datuma povratka, odnosno doseljenja u Srbiju, sada se pitaju i za datum odlaska u inostranstvo.

Osobe koje su se u mesto popisa doselile iz drugog mesta biće pitane za glavni razlog preseljenja – ovo pitanje ranije se postavljalo samo osobama koja su se u mesto popisa doselila iz inostranstva, a sada se ovo pitanje postavlja i onim osobama koje su se doselile iz drugog mesta u Srbiji.

U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da je metodologija ovog popisa usaglašena s metodologijom zemalja koje popis sprovode oko 2020. godine, a u svima njima našlo se i pitanje o broju dece za muškarce, zbog povećanog interesovanja naučne zajednice za muški fertilitet.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su B. G. (40) iz Srbije i Z. K. (49) državljanina Bosne i Hercegovine, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe jer su pretresom stanova i drugih prostorija koje su koristili osumnjičeni na pet lokacija na teritoriji Sombora pronašli i privremeno oduzeli oko 14.300 litara naftnih derivata, 27.445 evra, 140 dolara i 2.760.880 dinara i mobilni telefon.

Akcija u kojoj su pored policije učestvovali i pripadnici Jedinice za bezbednost na rekama, Policijske uprave u Somboru, Uprave kriminalističke policije i Žandarmerije po nalogu Osnovnog suda u Somboru Z. K. i B. G. određeno je zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu, dok će za isto krivično delo protiv još jednog četrdesetosmogodišnjeg muškarca, biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Izvor: Blic

Brod Liberland, usidren u krugu „Napretka“ juče popodne iznenada je počeo da tone. Veći deo broda se još uvek nalazi iznad nivoa reke, jer je sajlama vezan za barže, ali voda i dalje prodire u njegovu unutrašnjost.

-Brod se nakrivio i tako stoji od juče. Jedna sajla sve više puca, a barža i spust do nje neprekidno „rade“, što znači da tone i dalje, navodi naš izvor sa lica mesta.

Zašto je brod počeo da tone za sada nema objašnjenja. Sve će biti mnogo jasnije nakon što se stručno pregleda i utvrdi gde i kako ulazi voda. Postoje opcije da je možda naseo na kamen koji mu je probio dno, ali i da je neko to namerno uradio.

Investitor, Vit Jedlička, osnivač i predsednik samoprozvane mikrodržave Liberland, čeka zvanične rezultate istrage, nakon kojih će biti jasnije šta je uzrok tonjenja.

Podsetimo, pre dve godine na brodu je izbio veliki požar koji je investitoru pričinio ogromnu materijalnu štetu. U februaru ove godine u poslednji čas sprečeno je potonuće bagera “Sutjeska”, usidrenom pored Liberlandovog broda. Sada je brod počeo da tone. Oba objekta su usidrena u krugu “Napretka”.

Da li je reč o nizu slučajnosti ili o sabotaži, ostaje otvoreno pitanje. Mesta za sumnju, itekako, ima...

Izvor: apatinskenovine.rs

Odbornici Skupštine opštine Kula na današnjoj sednici jednoglasno su doneli Odluku o finansijskoj podršci i pobolјšanju uslova za zadovolјavanje osnovnih potreba dece pri obrazovanju i vaspitanju. Naime, ovom odlukom svim učenicima srednje škole iz naše opštine koji se školuju van opštine Kula biće regresirano 40 posto od iznosa troškova prevoza. Ovom odlukom lokalna samouprava je duplirala subvenciju za troškove prevoza učenika koji svakodnevno putuju u školu u odnosu na proteklu godinu.

S obzirom da lokalna samouprava već godinama unazad sprovodi politiku podsticaja školovanja i podrške najuspešnijim učenicima, danas je doneta i odluka kojom će svim odličnim učenicima sa teritorije opštine Kula koji borave u srednjoškolskim domovima biti u celosti plaćen taj boravak. S obzirom da škola u Ruskom Krsturu ima i učenički dom, lokalna samouprava opredelila je sredstva i za odlične učenike koji su korisnici tog doma.

Predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić, istakao je da je vrlo zahvalan što su se svi odbornici složili oko ovako važne stvari, s obzirom da je pomoć i podrška školovanja jedna od važnijih stavki kada je u pitanju politika koju sprovodi naša lokalna samouprava. Milјanić je iskoristio priliku i najavio da će u budućnosti težiti da pored do sada već urađenih stvari za podsticaj školovanja i mladih uvedu i novine koje će biti namenjene najbolјim učenicima koji žive u opštini Kula.

Roditelјi koji su već obezbedili autobuske karte ili platili boravak u učeničkim domovima iznosi će biti refundirani, a kako navode iz Opštinske uprave o proceduri će obavestiti u narednim danima putem medija i opštinskog sajta.
Ovom jednoglasnom odlukom kulska opština postala je jedna od malobrojnih opština koja u ovom finansijskom obimu pomaže školovanje i podstiče na uspeh.

Za pojedine korisnike kredita u evrima današnji dan, 30. septembar, ostaće upamćen po tome što će im poskupeti rate za otplatu. Danas se, naime, za korisnike kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata tromesečni euribor menja iznos rate kredita. Zbog stalnog rasta ove stope, dolazi do novog obračuna rata, a kamate će biti skoro duplo više u odnosu na početak godine. Stručnjaci ističu da će rate biti povećane za pet, pa do 30 evra, u zavisnosti od različitih faktora, poput visine pozajmice i iznosa prethodno otplaćenog duga. Krediti u evrima najčešće se uzimaju za kupovinu stana, pa će vlasnici novih nekretnina od danas imati i nove rate.

Nova vrednost famoznog euribora biće korišćena za obračun kamata za rate kredita koje će korisnici plaćati u oktobru, novembru i decembru. Nakon toga, banke će klijente da obaveste o novom iznosu mesečne rate. Još jedna loša vest je to što stručnjaci prognoziraju da će euribor nastaviti da raste.

Euribor je zapravo kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka pozajmljuje novac jedna drugoj. On je u porastu od marta ove godine, nakon što je dugo njegova vrednost godinama bila negativna, odnosno u minusu. Poseban skok beleži se u poslednja tri meseca. Dok je na početku godine vrednost euribora iznosila -0,57, juče je njegova vrednost bila 1,228 odsto. Stoga će korisnici koji su se zadužili u evrima, i to sa varijabilnom kamatnom stopom, zasigurno imati veću ratu u naredna tri meseca.

Koliko će biti povećanje?

Prema mišljenjima stručnjaka, rate kredita biće veće za pet do 30 evra.

Ipak, različiti su faktori koji utiču na povećanje. Neki od njih su visina kredita, ukupna visina kamate, ali i samo varijabilnog dela, rok otplate i deo zaduženja koji je već otplaćen.

Početkom ove godine, u januaru, kada je vrednost euribora bila -0,57 odsto. Sada je euribor na svom maksimumu, te iznosi 1,228 odsto, odnosno za 1,798 odsto više. To u praksi znači da, ukoliko je korisnik uzeo kredit sa varijabilnom kamatnom stopom od 2,5 odsto sa tromesečnim euriborom, kamata od danas iznosi 3,728 odsto, dok je početkom godine njena visina bila 1,93 procenata.

To znači da je kamata od danas viša skoro duplo.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Arsić objasnio je nedavno za medije objasnio kako iznos već otplaćenog duga utiče na ovo povećanje.

„Ako je neko uzeo 50.000 evra stambenog kredita pre recimo 15 godina i dobar deo otplatio, onda rast euribora neće mnogo uticati na visinu rate i ona bi mogla da se poveća za oko pet, 10 ili 15 evra. Međutim, ako je isti kredit uzet skoro i otplaćeno malo onda mesečna rata može da se poveća i za oko 30 i više evra“, objasnio je on.

Šta je sa šestomesečnim euriborom?

Kada su u pitanju korisnici kredita u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata šestomesečni euribor, oni su do kraja godine bezbedni od povećanja rata. Međutim, i njegova vrednost je porasla. Tako je šestomesečni euribor u junu takođe, posle sedam godina, prešao iz minusa u plus, a njegova današnja vrednost je 1,858 odsto.

Mesečne obaveze korisnika takvih kredita usklađuju se dva puta godišnje, tako će u prvoj polovini 2023. godine kamata biti obračunata prema vrednosti euribora od 31. decembra 2022.

Izvor: nova.rs

Pravo da ima dva pijačna dana sedmično i četiri vašara godišnje, Sombor je baštinio još od sredine 18. veka, ali se u minule tri decenije pojam vašara vezao za buvlјak pored gradskog hipodroma.

Vašarište je nedavno u svojevrsnom privatno-javnom partnerstvu ugovorno ustuplјeno u zakup konjičkom klubu. Jedna od večitih somborskih diskusija bila je da se pijaca na kojoj su nedelјom dominirali prodavci starih stvari nalazi na neprimerenom mestu, odnosno ispod moćnih elektro-dalekovoda, pa su i planovi o premeštanju buvlјaka odlagani na neodređeno.

Ipak, kako stvari stoje, prodavci sa buvlјaka od oktobra će imati novo mesto za susretanje sa kupcima, pošto se privodi kraju rekonstrukcija prostora ekonomski posrnulog nekadašnjeg „Agrosaveza“, smeštenog na obodu grada na putu ka Staparu, koji je svojevremeno, neuspešno privatizovan, prešao u vlasništvo grada.

Tokom leta na prostor „Agrosaveza“, tačnije njegovo prostrano dvorište, već je preselјen takozvani „starež“, a iz Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ koje upravlјa i somborskim pijacama, poručili su da se privode kraju građevinski radovi na donedavno ruiniranim halama kako bi se i ostatak Vašarišta preselio u ovaj objekat.

- Završena je zamena starog krovnog pokrivača od salonita pocinkovanim limom zamenjeni su oluci i olučne vertikale, urađena je popravka bravarije, molersko farbarski radovi i postavlјena je nova elektroinstalacija - raportirao je pre nekoliko dana ovdašnjoj javnosti Mario Prosenica, izvršni direktor JKP „Prostor“, nakon što je dvorište kompletno asfaltirano i iscrtano kako bi se stvorio prostor za prodavce polovne robe.

Poslovna zona na čekanju
U vlasništvo „Agrosaveza“ lokalna samouprava je došla plativši ga 55 miliona dinara sa planom da se na ovom prostoru napravi Poslovna zona, projekat koji je prezentovan 2019. godine i koji je trebao da, po tadašnjim cenama, košta nekih 600 miliona dinara. Tada je bilo obelodanjeno da će na ovom prostoru biti izgrađen poslovni prostor za biznis inkubatore, tržnice, hladnjače i drugi prateći objekti.

U novoj hali prodavcima će biti na raspolaganju montažno-demontažni boksovi površine 12 kvadratnih metara, obezbeđeni rolo vratima, što će omogućiti zakupcima da svoj iznajmlјeni prostor i prošire spajanjem dva ili više boksova. Kako kažu u JKP „Prostor”, prodavci sa buvlјaka su nestrplјivi da se usele u novi, daleko konforniji prostor, pošto su u protekle tri decenije trpeli sve vremenske (ne)prilike pod otvorenim nebom starog Vašarišta, a brojna su i pravna lica koja žele da zakupe mesto u okviru kompleksa „Agrosaveza“.

Za sva ova interesovanja u „Prostoru“ tvrde da ima sasvim dovolјno mesta, ali da se u slučaju potrebe kapaciteti mogu proširiti po potrebi, a ono što posebno dotiče dosadašnje zakupce tezgi na buvlјaku je svakako činjenica da im se zakupnina, bez obzira na očigledno konfornije uslove prodaje, neće povećavati, odnosno da će cena zakupa ostati nepromenjena.

Izvor: Dnevnik.rs