Sombor.info

Zabrinutost zbog toga da će veštačka inteligencija zameniti ljudske radnike raste tokom poslednjih godinu dana dok kompanije smanjuju broj zaposlenih, AI modeli postaju sposobniji za kancelarijske poslove, a firme sve dublje integrišu AI u svoje poslovanje.

Veštačka inteligencija je drugi mesec zaredom bila glavni razlog koji su kompanije navele za otpuštanja tokom aprila, saopštila je u četvrtak kompanija za poslovno savetovanje Challenger, Gray & Christmas.

"Anksioznost oko AI-ja na poslu je stvarna - od straha od gubitka radnog mesta do pritiska da se prati tehnologija koja se brzo razvija", naveo je Majkrosoft u izveštaju objavljenom prošle nedelje o tome kako AI menja poslove, prenosi CNN.

Ali realnost AI-ja na radnom mestu nije tako crno-bela, kažu stručnjaci. Kompanije koriste AI za automatizaciju određenih delova posla, a ne za potpuno ukidanje radnih mesta.

Poslovni lideri pokušavaju da utvrde šta AI može, a šta ne može da uradi, pa postojeće poslove prilagođavaju odgovornostima koje i dalje može da obavlja samo čovek. Ipak, hiljade radnih mesta su ukinute, a među poslednjim kompanijama koje su najavile otpuštanja nalaze se Cloudflare i kripto-kompanija Coinbase.

"Vrlo je malo poslova koje trenutna AI i robotska tehnologija mogu potpuno da automatizuju", rekla je Aleksis Krivkovič, viša partnerka u kompaniji McKinsey & Company.

AI je tehnički sposoban da automatizuje 57 odsto radnih aktivnosti, navela je Krivkovič pozivajući se na istraživanje McKinseyja. Međutim, taj procenat odnosi se na "delove i segmente" različitih poslova i odgovornosti unutar organizacija.

Nitin Set, suosnivač konsultantske firme Incedo, tvrdi da njegova kompanija pomaže klijentima da uz pomoć AI-ja povećaju produktivnost za najmanje 20 do 25 odsto bez proporcionalnog smanjenja broja zaposlenih. Razlog je taj što AI preuzima samo određene delove različitih poslova.

"Ne možete uzeti četvrtinu Lise, četvrtinu Džesike, četvrtinu Nitina i četvrtinu nekog drugog i pretvoriti to u jednu osobu", rekao je Set.

Strah da će AI preuzeti poslove najviše je pogodio tehnološku industriju. Softverski inženjeri sve više koriste ovu tehnologiju za pisanje koda, a prema istraživanju Guglovog istraživačkog odeljenja iz septembra, 90 odsto tehnoloških radnika koristi AI u svom poslu. Stack Overflow, popularni forum za programere, otkrio je da 84 odsto ispitanika koristi AI alate u razvoju softvera ili planira da ih koristi.

Međutim, posao softverskog inženjera podrazumeva mnogo više od samog pisanja koda: pregledanje koda, dizajniranje sistema, rešavanje problema i odlučivanje šta treba razvijati. Kompanije bi zato mogle da menjaju nazive radnih mesta kako bi to bolje odražavale, smatra Boris Černi, direktor Claude Code-a u kompaniji Anthropic.

"Mislim da ćemo do kraja godine početi da napuštamo samu ideju softverskog inženjeringa", rekao je za CNN u martu. Smatra da bi naziv "graditelj" mogao biti prikladniji jer se posao širi, a samo pisanje koda postaje manji deo posla.

Sujata Sridaran, koja je poslednje radila u fintech kompaniji Bolt i ima skoro deceniju iskustva kao softverski inženjer, jedna je od mnogih koja prolazi kroz tu tranziciju.

Iako koristi AI, njen posao i dalje zahteva rešavanje problema i kritičko razmišljanje, rekla je za CNN putem mejla. Razlika je u tome što se sada izvršavanje posla zasniva na kombinaciji pisanja koda i davanja instrukcija AI-ju.

"Kako se AI sve više koristi, veštine koje su zaista potrebne na poslu pomerile su se ka tome da li umete da procenite kvalitet koda i da rešavate probleme", rekla je ona.

To ne znači da AI ne doprinosi gubitku radnih mesta - samo verovatno ne preuzima čitave pozicije. Prema izveštaju kompanije Challenger, Gray & Christmas, AI je ove godine povezan sa više od 49.000 otkaza.

Block, finansijsko-tehnološka kompanija iza servisa Square i Cash App, otpustila je ove godine 40 odsto zaposlenih jer joj je AI omogućio da radi više sa manjim timovima. Coinbase smanjuje broj zaposlenih za oko 14 odsto delom zato što AI omogućava inženjerima da "za nekoliko dana urade ono za šta su ranije bili potrebni nedelje rada čitavog tima", rekao je direktor kompanije u utorak.

Cloudflare je saopštio da se način poslovanja kompanije potpuno promenio i da je upotreba AI-ja porasla za više od 600 odsto samo u poslednja tri meseca.

Moguće je da nas očekuju "određeni poremećaji na tržištu rada", smatra Den Prist, direktor za AI u PwC-u u SAD. Ipak, kaže da trenutno ne vidi masovna otpuštanja u većini kompanija niti da su čitave kategorije poslova ozbiljno ugrožene.

Većina kompanija još nije prilagodila kriterijume za zaposlene i sistem nagrađivanja načinu na koji AI menja posao, navodi Majkrosoft u svom izveštaju, koji je obuhvatio 20.000 radnika koji koriste AI u deset zemalja.

Umesto toga, mnoge kompanije još pokušavaju da shvate koje su veštine i dalje potrebne od ljudskih radnika.

A tehnološki pejzaž mogao bi nastaviti da se menja kako AI modeli budu napredovali i potencijalno preuzimali još kancelarijskih zadataka. Na primer, Anthropic je u utorak predstavio nove AI agente namenjene finansijskim poslovima, poput izrade prezentacija za investitore i kreditnih analiza.

"Sve počinje od nižih pozicija i nastavlja da ide nagore", rekao je Umeš Ramakrišnan, suosnivač i direktor strategije kompanije Kingsley Gate. "I ne znam gde se to zaustavlja."

U subotu, 09. maja u Senti je održano seniorsko prvenstvo Srbije u rvanju grčko rimskim stilom. Rvači somborskog Radničkog su nastupili sa 14 takmičara i osvojili tri medalje. Najuspešniji je bio Kristian Dobi u kategoriji do 67 kg koji je osvojio prvo mesto i postao seniorski pvak Srbije, takođe je postao najmlađi seniorski prvak sa 17 godina na tom takmičenju.

Kako je naveo njegov klub, Dobi je prvi meč pobedio tušem, drugi meč tehničkim tušem, u polufinalu je pobedio tušem, dok je u borbi za zlato naišao na odličnog Berkeca, koji je reprezentativac Srbije i u tom meču pobedio sa rezultatom 9:4.

Kristian je takođe proglašen za najboljeg takmičara turnira na celom takmičenju. Srebrnu medalju, sa dve pobede i porazom u finalu, osvojio je Srđan Kovač u kategoriji do 55 kg. Kapiten ekipe Stefan Liščević osvojio je treće mesto u kategoriji do 63 kg. Prvi meč je pobedio tušem, dok je u polufinalu izbubio od reprezentativca Velisavljeva svojim greškama da bi u meču za bronzanu medalju pobedio tehničkim tušem.

U borbi za medalju našli su se i Ratko Marinković do 55 kg koji je osvojio četvrto mesto, kao i mladi Mladen Batalo koji je u borbi za bronzu u kategoriji do 82kg izgubio i osvojio peto mesto.

Bez medalja ostali su: Luka Gajić, Miloš Ranisavljević, David Mazinjanin, Gregor Sekulić, Srđan Todorović, Milan Majski, David Kulić, Simon Krstić i Nikola Maričić. Na takmičenju je nastupilo 140 takmičara, gde je ekipa Radničkog od 23 ekipe osvojila peto mesto. Treneri ekipe Milan Marić i Igor Frgić zadovoljni su učinkom svojih takmičara, ali su se nadali osvanjem više medalja - piše somborsport.org.

Od sada, end-to-end enkripcija (E2EE) više nije dostupna za direktne poruke (DM) na Instagramu, a Meta je poručila da bi trebalo da razmislite o korišćenju WhatsAppa ako vam je ova funkcija potrebna.

Enkripcija "sa kraja na kraj" (end-to-end, E2EE) više nije dostupna za direktne poruke na Instagramu, jer je Meta uklonila ovu opciju privatnosti godinama nakon što je počela sa njenim testiranjem.

Prema navodima kompanije, enkripcija na Instagramu se gasi jer ju je koristilo "veoma malo ljudi". Ovo nije iznenađenje s obzirom na to da je funkcija zahtevala ručno uključivanje i bila je "zakopana" u podešavanjima svakog pojedinačnog ćaskanja. Zvanični stav kompanije je da svako ko želi strogo enkriptovane razgovore može jednostavno da pređe na WhatsApp. Takođe su naveli da će svi koji su pogođeni ovom promenom dobiti uputstva o tome kako da preuzmu medijske fajlove ili poruke koje žele da sačuvaju pre nego što ih sistem isključi - piše B92.

E2EE se suočila sa ozbiljnim kritikama grupa za zaštitu dece i organa reda, koji su tvrdili da ona stvara "digitalnu crnu kutiju" za predatore. Tužba koju je podneo državni tužilac Novog Meksika otkrila je interna dokumenta iz 2019. godine u kojima je Metina šefica politike sadržaja, Monika Bikert, upozorila svoj tim da će E2EE sprečiti kompaniju da otkrije eksploataciju dece. U jednoj prepisci je napisala: "Kao kompanija, uradićemo lošu stvar. Ovo je tako neodgovorno".

Pre dva meseca, TikTok je potvrdio da nikada neće uvesti E2EE u svoje direktne poruke, što je odluka koja je naišla na odobravanje zagovornika bezbednosti dece. Kompanija je tvrdila da je zadržavanje mogućnosti čitanja poruka na njihovim serverima neophodna bezbednosna mera jer je njihova korisnička baza pretežno mlada. Poput Instagrama, TikTok koristi standardnu enkripciju na nivou transporta kako bi zaštitio poruke dok su u tranzitu.

Na osnovu jednoglasne odluke žirija Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru dodelila je književnu nagradu "Herceg Janoš" za 2026. godinu Zoltanu Bičkeiju.
Povodom dana rođenja Hercega Janoša, 11. maja, Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru za laureata književne nagrade "Herceg Janoš" za 2026. godinu jednoglasno je proglasila Zoltana Bičkeia, filmskog reditelja, grafičkog umetnika i esejiste, kao priznanje za značaj njegovog dosadašnjeg životnog dela - piše RTV.

Žiri, koji čine dr Ištvan Šiling, lingvista, pisac i etnolog, dr Ferenc Mak, pisac i istoričar književnosti i kulture, i Timea L. Moger, pesnikinja, dodeljenu nagradu dao je uz obrazloženje:

"Nagrada koja nosi ime Hercega Janoša ne priznaje samo književno stvaralaštvo. Mnogo više od toga, ona prepoznaje jedan duh: vernost mestu, odgovornost prema zajednici, osetljivost za ljudske sudbine i onu tihu, ali nepokolebljivu stvaralačku posvećenost koja ne dozvoljava da u zaborav padne ono što je suštinsko. Taj duh nosi i oličava ovogodišnji laureat Zoltan Bičkei, istaknuti stvaralac iz Kanjiže, sa područja Potisja. On nije isključivo književnik – a ipak jeste, jer su njegovi filmovi zapravo pisanje slikom. Njegovi crteži su lirske priče o pejzažu. Njegovi eseji su zgusnute ispovesti koje nastaju na granici viđenja i mišljenja. Njegova umetnost prevazilazi žanrove: oblikuje se u jedno veliko, povezano životno delo u kojem se slika, reč, zvuk i pejzaž međusobno prožimaju. Zoltan Bičkei je osebujan i svestran stvaralac vojvođanske mađarske kulture: filmski reditelj, crtač, esejista i organizator kulturnog života. Kao redovni član Mađarske umetničke akademije, zastupa uverenje da se umetnost ne odvaja od svog okruženja, već iz njega izrasta i njemu se vraća. Centralna inspiracija njegove umetnosti jeste severnobanatski pejzaž, naročito kanjiška pustara. Kod njega je taj pejzaž istovremeno konkretno mesto i simbolički prostor: tačka susreta istorije, mita i ljudske sudbine. Ali i više od toga: svojevrsna mera. Nepomično središte. U svetu koji danas često karakterišu nemir, rasutost i prekomerna dinamika, ova pustara postaje prostor izvesnosti. Prostor u kojem se – kako on kaže – sve vidi jasnije, gde "svemu malom treba prići bliže i voleti ga više". Gde horizont nije samo prizor, već i način mišljenja. U njegovim filmovima pustara nije pozadina, već prisustvo. U njegovim crtežima nije prizor, već unutrašnji pejzaž. U njegovim tekstovima istovremeno je i sećanje i pitanje. Ovakav stvaralački pristup pokazuje duboku srodnost sa nasleđem Hercega Janoša. U njihovim delima prisutni su vernost zavičaju, poniznost pred ljudskim pričama i težnja da lokalna stvarnost dobije univerzalno značenje".

Svečana dodela nagrade biće održana na jesen, u okviru manifestacije Podunavski dan Janoša Hercega.

U organizaciji Кonjičkog kluba „Vojvođanin“, uz podršku Grada Sombora, održan je 1. trkački dan, koji je otvorio ovogodišnju sezonu trka na Gradskom hipodromu. 

Tokom 1. trkačkog dana, na programu je bilo devet uzbudljivih kasačkih trka, u kojima je učestvovalo oko devedeset grla iz petnaest konjičkih klubova.

Između ostalog, BreakpointPellini iz somborske štale „DreamCatcher“ odnelo je pobedu u trci „Termovod“ d.o.o., najbrže grlo u trci „Triglav“ a.d.o. Beograd, bilo je Cervantonpridegar, dok je najuspešnije u nadmetanju pod nazivom „JoshPower“ bilo grlo JoueuseMajyc.

Pobednicima su po završetku trke uručeni su pehari i novčane nagrade.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. maj

Svetski poznate destinacije poput Mikonosa i Santorinija lako je prepoznati na fotografijama delom zahvaljujući njihovoj upečatljivoj arhitekturi. Influenseri obožavaju da se fotografišu ispred okrečenih belih kuća sa plavim detaljima i vratima. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plave i bele?

Mnogi ljudi plavu i belu prepoznaju kao kultne boje Grčke. To su boje zastave. To su i boje mora i vedrog neba koje povezujemo sa prelepim Mediteranom, piše Greekreporter.

Međutim, na Kikladskim ostrvima karakteristične plavo-bele boje kuća nisu zasnovane na simbolici tih boja u Grčkoj. Zapravo, iza ove prepoznatljive osobine arhitekture grčkih ostrva krije se nekoliko razloga, uglavnom praktične prirode.

Rashlađivanje kuća tokom leta

Mnoge kuće na ostrvima poput Mikonosa, Parosa i Naksosa prvobitno su građene od kamena. To je bilo praktično rešenje jer drvo nije bilo lako dostupno na stenovitim egejskim ostrvima.

Međutim, kamenito tlo tamnije je boje. To je predstavljalo problem tokom vrelih grčkih leta. Sunčevi zraci koje su upijali tamni kameni zidovi činili su unutrašnjost kuća nepodnošljivo toplom.

Zbog toga su stanovnici počeli da kreče kamen u belo kako bi rashladili unutrašnji prostor. Ovaj postupak se pokazao uspešnim i kuće su postale prijatnije za život tokom leta.

Kako je kolera uticala na izgled kuća

Godine 1938. doneta je državna uredba kojom je naloženo krečenje ostrvskih kuća u plavo i belo. U to vreme Grčku je tokom diktature Joanisa Metaksasa pogodila epidemija kolere. U pokušaju da suzbije bolest, vlast je naredila građanima da okreče svoje kuće.

To danas može zvučati neobično, ali kreč koji se koristio sadržao je krečnjak. Krečnjak je snažno dezinfekciono sredstvo, a u to vreme nije bilo mnogo drugih sredstava u širokoj upotrebi.

Građani Grčke zato su krečili svoje kuće kako bi ih dezinfikovali i smanjili širenje kolere.

Šta je sa plavom bojom grčkih ostrvskih kuća?

Iako je plava najčešća boja za vrata i škure na Kikladskim ostrvima, ona nije jedina. Šetnjom po mnogim ostrvima mogu se videti i crveni, zeleni i braon detalji, pored plavih.

Ipak, upečatljiva plava boja i dalje dominira pejzažem Kiklada. Zašto?

Odgovor leži u ceni. Ribari i drugi pomorci farbali su prozore i škure onim što bi im ostalo nakon farbanja čamaca. Zbog svog sastava, plava boja je uglavnom bila najjeftinija dostupna opcija.

Plava boja za kuće na grčkim ostrvima pravila se mešanjem krečnjaka i sredstva za čišćenje zvanog „lulaki”, vrste plavog talka koji je većina ostrvljana imala kod kuće. Zato je plavu boju bilo veoma lako napraviti.

Vojna diktatura nametnula je ovu kombinaciju boja

Prepoznatljive boje kuća na grčkim ostrvima postale su obavezne tokom vojne diktature koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine. Režim je smatrao da te boje podstiču patriotizam i odražavaju grčki nacionalizam.

Na kraju je 1974. usvojen zakon kojim je propisano farbanje kuća na grčkim ostrvima u plavo i belo.

Iako su ta pravila danas ublažena, plavo-bele boje grčkih ostrva postale su veliki magnet za turiste. Zato mnogi ostrvljani i dalje farbaju svoje kuće u te boje - delom iz praktičnih razloga zbog kojih su ih prvobitno koristili, a delom zato što su dobre za turizam.

Šetajući Kikladskim ostrvima danas, posetioci mogu lako pronaći kuće od kamena prirodne boje zemlje ili u nešto drugačijim nijansama. Ipak, plava i bela i dalje dominiraju dizajnom grčkih ostrva, a kuće su širom sveta poznate upravo po toj kombinaciji boja.

Da li svako od nas negde u svetu ima svog dvojnika? Naučnici su istraživali fizičke blizance bez srodstva i otkrili zapanjujuće genetske sličnosti.

Možda vam se nekada dogodilo da na ulici, u prolazu ili na staroj fotografiji, ugledate osobu koja neverovatno podseća na vas. Taj trenutak ume da izazove čudan osećaj, kao da gledate sopstveni odraz u ogledalu, ali u potpuno nepoznatom čoveku.

Verovanje da negde na planeti postoji naš „fizički blizanac“, osoba sa kojom ne delimo ni kap krvi, vekovima je inspirisalo priče, mitove i teorije. Danas se tim fenomenom ozbiljno bavi i nauka, pokušavajući da odgovori na pitanje koliko smo zapravo jedinstveni - piše Direktno.

Fascinacija dvojnicima traje vekovima

Tema dvojnika prisutna je još od davnina. Dok su nekada ljudi u neverovatnoj fizičkoj sličnosti videli znak sudbine, reinkarnacije ili „igre univerzuma“, moderni istraživači pokušavaju da pronađu racionalno objašnjenje.

Jedan od najpoznatijih projekata na ovu temu pokrenuo je francuski fotograf François Brunelle, koji je godinama fotografisao ljude iz različitih delova sveta, a koji izgledaju gotovo identično iako nisu u srodstvu.

Njegov rad pokazao je koliko fizička sličnost među potpunim strancima može biti zapanjujuća.

Šta kaže nauka o ljudskim dvojnicima?

Veliku pažnju izazvalo je istraživanje Instituta Josep Carreras Leukaemia Research Institute iz Barselone, u kojem su naučnici analizirali osobe koje izgledaju gotovo isto, ali nemaju nikakve porodične veze.

Koristeći softvere za prepoznavanje lica, istraživači su došli do iznenađujućeg zaključka – kod određenog broja ispitanika pronađena su genetska poklapanja slična onima koja se viđaju kod jednojajčanih blizanaca.

To znači da fizička sličnost nije samo slučajnost ili optička iluzija, već da određeni ljudi zaista dele slične genetske obrasce.

Dvojnici često imaju slične navike i stil života

Naučnici su otkrili još jednu zanimljivu stvar – ljudi koji neverovatno liče jedni na druge često imaju i slične životne navike.

Kod mnogih su primećeni:

slična telesna građa
približan nivo obrazovanja
slični obrasci ponašanja
čak i iste sitne navike ili poroci

Ovo je dodatno otvorilo pitanje koliko geni utiču ne samo na izgled, već i na način života.

Tamna strana otkrića: gde je granica?

Iako ovakva istraživanja mogu pomoći medicini i forenzici, stručnjaci upozoravaju i na moguće opasnosti.

Neki naučnici sa Stanford University upozorili su da bi povezivanje fizičkih karakteristika sa ponašanjem moglo dovesti do ozbiljnih etičkih problema.

Postoji bojazan da bi algoritmi u budućnosti mogli nepravedno povezivati određene crte lica sa kriminalnim ponašanjem ili društvenim stereotipima.

Koliko smo zapravo jedinstveni?

Iako genetika igra ogromnu ulogu u oblikovanju našeg izgleda, stručnjaci ističu da čoveka ne određuju samo geni.

Okruženje, životno iskustvo, emocije i odluke koje donosimo čine ono što jesmo.

Vaš dvojnik možda ima isto lice, osmeh ili pogled, ali život koji živite ostaje potpuno jedinstven.

Sada su naučnici utvrdili i količinu kafe koja može pomoći u smanjenju stresa.

Velika studija, objavljena u stručnom časopisu Journal of Affective Disorders, analizirala je podatke o unosu kafe i medicinsku dokumentaciju 460.000 ljudi tokom približno 13 godina.

Nakon tog perioda, rezultati su pokazali da su osobe koje su svakodnevno pile kafu, tačnije dve do tri šolje, imale manji rizik od razvoja poremećaja raspoloženja (kao što su velika depresija ili bipolarni poremećaj) i poremećaja povezanih sa stresom (poput anksioznosti i poremećaja prilagođavanja) u poređenju sa onima koji uopšte nisu pili kafu.

Kod ljudi koji su pili pet ili više šolja kafe dnevno nije zabeleženo smanjenje stresa, već naprotiv uočen je porast poremećaja raspoloženja. Doktorka Kyra Bobinet i dijetetičar Alexander Lerit ističu pozitivan uticaj antioksidanasa u kafi, koji mogu pomoći u borbi protiv upala, a samim tim i raznih bolesti - pišu Novosti.

"Kafa je mnogo više od kofeina. Sadrži stotine bioaktivnih jedinjenja, uključujući polifenole i hlorogenske kiseline, koji imaju antioksidativna i protivupalna svojstva i vremenom mogu nezavisno podržavati zdravlje mozga", rekla je Bobinet.

Veza između kafe i manjeg rizika od problema sa mentalnim zdravljem može se objasniti njenim uticajem na funkciju bubrega, jetre i metabolizam masti. To su procesi koje antioksidansi iz kafe mogu podržati, naglasila je ona.

DOBAR savet za ubod stršljena i drugih insekata...

Ubod stršljena je vrlo bolan, no u većini slučaja nije koban kako neki misle. Uglavnom se sve završi blagim otokom koji traje nekoliko dana. Međutim, ubod stršljena ponekad može izazvati anafilaktički šok, odnosno alergijske reakcije na otrov, a tada je čitava stvar mnogo opasnija.

U svakom slučaju, najbolje je izbegavati avanture u prirodi na mestima gde ima stršljenova. Ako se bavite baštovanstvom, budite na oprezu i zaštititi otvorene delove tela. Ako ipak dođe do uboda, odmah izvadite žaoku i stavite hladan oblog.

Ubod stršljena - simptomi i reakcije

Ubod stršljena uglavnom izaziva otekline, crvenila i osećaja svraba na oštećenom delu kože. Mali ubod može proći već za pola sata ili sat vremena, ali ako je osoba posebno osetljiva na njegov otrov, može oteći čitava ruka, noga ili drugi deo tela na kojemu se nalazi ubod.

Kako biste sprečili širenje otrova u telu, ubodeni deo tela držite povišeno u odnosu na trup, savetuje portal Krenizdravo.rtl.hr.

Ako je žaoka ostala u koži, pokušajte ga istisnuti nekim ravnim nožem. Nemojte koristiti pincetu jer se njome najčešće samo otrov dodatno istisnete u telo, a žaoka ostane dublje u koži.

Posebno su opasni ubodi na predelu grla i vrata jer oteklina može uzrokovati otežano disanje ili čak gušenje, zbog čega je ozleđenu osobu potrebno odmah odvesti u hitnu.

Ubodi otrovnih insekata poput stršljena posebno su opasni za osobe sklone alergijskim reakcijama. One mogu pasti u anafilaktički šok.

Ubod stršljena može dovesti do anafilaktičkog šoka koji dolazi iz nekoliko razloga:

Zbog toga što je osoba alergična na ugriz insekta,
Zbog toga što je ubod na nezgodnom mestu gde otok izaziva gušenje,
Ako je osobu u proteklih nekoliko nedelja već ugrizao stršljen ili osa, imunološki sistem je postao preosjetljiv na alergen i u slučaju ponovnog uboda dolazi do anafilaktičke reakcije organizma.

Potrebno je naglasiti da u slučaju anafilaktičkog šoka treba odmah pozvati hitnu pomoć kako bi se sprovela antišok terapija. Tu terapiju mogu izvesti samo profesionalci koji praćenjem simptoma određuju doze adrenalina, antihistaminika i kortikosteroida, kako bi neutralizovali alergijsku reakciju.

U slučaju da je čovek u smrtnoj opasnosti, a u tom trenutku nema doktora koji bi mu pomogao, alergijska reakcija se može ublažiti injekcijom adrenalina koja je unapred pripremljena. Zato, ako ste izloženi opasnosti od ugriza stršljena, a posebno ako ste alergični na ugriz insekata, potrebno je da imate jednu takvu injekciju i tablete antihistaminika za svaki slučaj, a za sve to se pre svega posavetujte sa doktorom.

Ubod stršljena - šta preduzeti?

U slučaju da nema alergijske reakcije, već je u pitanju samo običan otok, mesto uboda treba tretirati hladnim oblozima. U tu svrhu možete upotrebiti hladan predmata kao što je metalna kašika.

Međutim, u nekim slučajevima, alergijska reakcija može zakasniti i 8 do 10 sati, pa je ipak najbolje obratiti se lekaru, posebno ako vas je već ugrizao insekt u poslednjih nekoliko nedelja.

Dobar savet za ubod stršljena i drugih insekata

Jedan iskusni pčelar kaže da otok i bol koji nastaju zbog ugriza pčele, ose ili stršljena, možete ublažiti i pomoću tablete aspirina ili andola. Potrebno je jednu tabletu rastopiti i prisloniti na mesto uboda, držati jedan minu, a zatim skloniti. To je potrebno učiniti odmah nakon uboda i tako ćete smanjiti otok i ublažiti bol i svrab, prenosi 100posto.jutarnji.hr.

Ako ste vas ubode stršljena ili neki drugi insekt, nemojte paničiti. U slučaju alergijske reakcije bitno je odmah posetiti lekara.