Sombor.info

U utorak, 31.1.2023. godine, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Dubina osećaja”, autorke Ive Dimitirijević, Tamare Agić i Isidore Jancić, u Velikoj galeriji Kulturnog centra, na adresi Laze Kostića 5, s početkom u 19.00 časova.

Ovaj projekat okuplja radove tri umetnice, nastale u tehnici duboke štampe, koje za svoj osnovni cilj imaju istraživanje senzibiliteta ličnih i kolektivnih osećanja. Osećanje predstavlja složeno psihofiziološko iskustvo stanja uma našeg bića, vezan za unutrašnje ili spoljašnje uticaje. Emocija je naziv za čovekovu reakciju na nešto, i često nadopunjuje nedostatak mišljenja. Rad ove tri autorke predstavlja istraživanje osećanja određene tematike, koje lično intrigriraju svaku od njih. Tako: Iva istražuje osećaje straha, Tamara osećaje nostalgije i kolektivnog identiteta, a Isidora nastoji da sačuva određene fragmente od zaborava.

Iva Dimitrijević kroz svoje radove provlači, pre svega, osećaj straha i nelagode. Kroz figuraciju, predstave malih životinja i anatomske prikaze komunicira sa osnovnim ljudskim nagonima – suočavanjem sa opasnošću i strahom od iste. Radovi su odgovor na pritisak svakodnevnice – predstavljaju tačku pucanja. Razmišljanje o prolaznosti i izvitoperena percepcija realnosti, kao plod ovakvih opterećujućih misli, predstavljeni su kroz radove koji za umetnika funkcionišu kao prelazni korak, na taj način poprimajući nužnu katarzičnu funkciju. Smrtnost se provlači kao lajtmotiv, na taj način postajući svojevrstan memento mori. Subjekti u radovima su uglavnom prikazani zamrznuti u ključnim momentima gde, naizgled, ne postoji mogućnost bega.

Tamara Agić izražava osećajnost kroz motive spoljašnjosti arhitekture – njenim fasadama i eksterijerom. Ona istražuje osećaj nostalgije kao i osećaj zbunjenosti usled velikog zasićenja različitim stavovima o našoj prošlosti, naročito skorašnjoj. S tim u vezi Tamara preispituje sopstveni identitet u raznolikosti, često, dijametralno suprotnih informacija kojima je kao jedinka bila izložena tokom svog života. Počevši od prvih vizuelnih sećanja, motiv socijalističke arhitekture je duboko implementiran u autorkin umetnički senzibilitet i svest. Ove zgrade, kao prvi, a nesvesni, dolazak u dodir sa artefaktima stare Jugoslavije autorki služe samo kao metafora skupa naših mišljenja, osećaja i stavova prema tom vremenu. Oni su u radovima prikazani na svakolike načine, od bukvalnih, preko izobličenih i izmišljenih, do, u potpunosti, razrušenih. Oni su, kao i naša prošlost, ostavljeni posmatraču na slobodno tumačenje, bez nametanja ličnih stavova, a opet, sa druge strane, izražavaju sopstvenu zbunjenost i zabrinutost.

Isidora Jancić kroz motiv napuštenih objekata uzetih iz realnog sveta poput fabrika, stambenih objekata i bazena govori o arhiviranim i zaboravljenim sećanjima kojima ovakvi liminalni prostori odišu. Dok nam oni kao takvi tiho pričaju priču o svojoj prošlos- ti, mame nas da se, makar, na kratko zaustavimo i zagledamo oči u oči sa vremenom koje nemilosrdno grize sve pred sobom. Usled brzine života 21. veka, koja je posebno izraže- na u gradovima, čovek se nalazi u tornadu dešavanja zbog čega najčešće biva fokusiran samo na sebe, zaboravljajući na to da je na ovom svetu samo privremeni gost. Bura koja neprestano cirkuliše spolja, uspešno se useljava i u našu unutrašnjost. Upravo zbog svega toga Isidora smatra ovakve opustošene prostore kao dobar primer metafore za duševni mir, a čije je dosezanje najiskonskija ljudska potreba. Beleženjem ovih praznih prizora umetnica beleži fragmente njihovog nečujnog nestajanja i tim putem pokušava da na kratko pozajmi energiju kojom oni zrače.

BIOGRAFIJE

Tamara Agić (1997, Beograd)

Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer Slikarstvo u klasi profesora Dobrice Bisenića. Na istom fakultetu završila je i master studije Grafike u klasi profesorke Katarine Zarić, gde je i trenutno na prvoj godini doktorskih studija. Dobitnica je Prve nagrade na XXIII Prolećnom salonu, Velika Plana 2022. godina.

Od 2020. godine aktivno izlaže na izložbama u zemlji i inostranstvu: • Mala grafika – U Nojevoj barci, Grafički kolektiv, Beo- grad, Srbija, 2020. • Pogled u neočekivano, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd, Srbija, 2021. • Peto međunarodno trijenale autoportreta: JA između zbilje i imaginacije, Galerija Prica, Samobor, Hrvatska, 2021. • 10. Internacionalno trijenale grafičke umetnosti Bitolj, Bitolj, Severna Makedonija, 2021. • 4. Internacionalno Bijenale malih grafičkih formi: Between black and white…, Youth Cultural House, Rybnik, Poljska, 2021. • Otvoreni Pulski bijenale crteža, Galerija HDLUI, Pula, Hrvatska, 2021. • I Međunarodni trijenale portreta u Kninu, Kninski mu- zej, Knin, Hrvatska, 2022. e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Iva Dimitrijević (1999, Beograd)

Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek Slikarstvo. Trenutno je na master studijama Slikar- stva u klasi profesora Branka Rakovića. Izlagala je na više izložbi u zemlji i inostranstvu: • U Nojevoj barci, izložba grafike malog formata Galerija FLU, Beograd, 2020. • 4. Internacionalno Bijenale malih grafičkih formi: Between black and white…, Youth Cultural House, Rybnik, Poljska, 2021. • 10. Internacionalno trijenale grafičke umetnosti Bitolj, Bitolj, Severna Makedonija, 2021. • Biti prisutan, Izložba studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, Be- ograd, 2021. • 50. Izložba crteža i skulptura malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Dom omladine Beograda, Beograd, 2022. • Grafika i crtež 2022, Galerija O3one – Dorćol Platz, Beograd, 2022. e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Isidora Jancić (1999, Gnjilane)

Diplomirala je na Slikarskom odseku u klasi profesora Dobrice Bisenića. Trenutno je na master studijama na Grafičkom odseku pod mentorstvom profesora Katarine Zarić. Dobitnica je Nagrade na 4. Internacionalnom bijenalu malih grafičkih formi – Between black and white – Mysteries and legends from deep down seas and waters, Youth Cul- tural House, Rybnik, Poljska. Izlagala je na više izložbi u zemlji i inostranstvu: • Biti prisutan, izložba crteža studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd, 2021. • Pogledi 2022, Galerija ’73, Beograd, Srbija, 2022. • Monokromije – Monochromies, galerija Juraj Klović, Rijeka, Hrvatska, 2022. • Pogledi 2022, Galerija srpskog kulturnog centra u Istri, Pula, Hrvatska, 2022. e mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplјa novčana sredstva za Stojkov Sergeja (2020) iz Sombora koji je rođen u 24. gestacijskoj nedelјi trudnoće sa svega 770 grama. Trudnoća je bila blizanačka, komplikovana zbog gubitka plodove vode prvog blizanca u 12. nedelјi i održavana je do samog porođaja. Sergejev brat blizanac je izgubio život nekoliko sati po rođenju, dok on nastavlјa da se bori za život zbog komplikacija prilikom i nakon porođaja i zbog stalnih infekcija, krvarenja mozga 1. stepena, problema sa disanjem i potrebe za mehaničkom ventilacijom.

Sergeju su dijagnostifikovane H351 Retinopathia praematuri, P271 Dysplasia bronchopulmonalis perinatalis i F83 Disordines evolutionis specifici mixti.

Posle 113 dana provedenih u Dečijoj bolnici u Novom Sadu Sergej je pušten na kućno lečenje. Od tada ima fizikalne tretmane povremeno na rehabilitaciji u Dečijoj bolnici u Novom Sadu, a najviše u kućnim uslovima, međutim napretka ima jako malo. Sa dve godine i dva meseca još uvek ne sedi, ne puzi, ne hoda, ne govori, jede kašastu hranu i ne vidi dobro.

Sergej je veoma veseo dečak, velika maza i čeka priliku da se igra sa svojim starijim bratom kojeg jako voli. Sredstva su mu potrebna za fizikalne terapije, logopedske i defektološke tretmane, specijalističke i kontrolne preglede i oftalmološka pomagala.

Svi koji žele da pomognu Sergeju to mogu učiniti slanjem SMS poruke sa tekstom 1426 na broj 3030, ili uplatom na dinarski i devizni žiro račun.

Gradonačelnik Mohača Gábor Pávkovics, ispred delegacije među kojima su bili i predstavnici srpske zajednice ovog grada u Mađarskoj, posetio je danas našu opštinu gde ih je u „Plavoj“ Sali ugostila predsednica opštine Apatin Dubravka Korać sa svojim saradnicima.

Mohač i Apatin su relativno blizu jedan drugog, povezuje ih reka Dunav i slični su po veličini. Cilj posete je bio upoznavanje sa potencijalima predstavnika dva grada, čija sličnost se ogleda kako geografski, tako i istorijski.

Direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović je goste kroz pripremljenu prezentaciju upoznao sa turističkim potencijale naše opštine, dok su nešto kasnije iste zajedno i obišli. Uzvratna poseta predstavnika naše opštine Mohaču se očekuje na proleće, a ideja je da se nakon upoznavanja sa potencijalim, dva grada u budućnosti zajednički sarađuju i učestvuju u međunarodnim projektima.

Postoje simptomi koje nikako ne bi trebalo da ignorišete, ali i oni koji deluju zastrašujuće, a zapravo su potpuno bezopasni.

Lekari su ukazali na sledeće simptome:

Kratkoća daha

Nema sumnje da je veoma strašno kad ne možete da udahnete vazduh.

„Kratkoća daha može da bude zabrinjavajuća i neprijatna za brojne ljude i misle se da se radi o problemu povezanom sa srcem“, kaže dr Mahmud Kara, dodavši da je sa vašim srcem najverojatnije sve u redu.

„Najčešći uzrok kratkoće daha su stanja koja nisu nimalo ozbiljna, poput postnazalne sekrecije, refluksa kiseline ili napada panike”, objašnjava doktor.

Međutim, ukoliko mislite da je nešto ozbiljno, svakako kontaktirajte svoga lekara.

Bol u grudima

„Slično kao i kratkoća daha, bol u grudima može da bude alarmantna jer većina odmah pomisli na srčani udar. Ipak, baš kao i kod kratkoće daha, češći uzroci bola u grudima su mišićno-koštani bol, napadi panike ili refluks kiseline“, kaže dr Kara.

Ipak, sa klinike Mejo poručuju da ako iskusite neobjašnjiv bol u grudima, pozovete Hitnu pomoć.

„Ne treba da se osećate neprijatno ako se ne radi o srčanom udaru. Čak i ako je uzrok neki drugi, lekar mora odmah da vas pregleda“, poručuju sa klinike Mejo.

Lupanje srca

Kao i bol u grudima, lupanje ili preskakanje srca može da bude alarmantno. Ali kao i kod bola u grudima, lupanje srca nije uvek pokazatelj problema sa srcem.

„Često sam imao iskustva u kojima su pacijenti osećali palpitacije u kontekstu teskobe, pa su otišli u Hitnu pomoć gde su utvrdili da je u pitanju napad panike“, kaže psihijatar dr Brus Basi.

Palpitacije mogu da budu prouzrokovane brojnim razlozima koje lekar Hitne pomoći ne bi označio zabrinjavajućim, poput preuranjene kontrakcije atrijuma“, dodaje dr Basi za Best Life.

„Naravno, ako su simptomi novi, menjaju se ili su povezani sa drugim simptomima, posetite lekara“, savetuje psihijatar.

Utrnulost ili trnci u rukama i nogama

„Utrnulost i/ili slabost na jednoj strani tela često mogu da budu pokazatelji moždanog udara, zbog čega ljudi pogrešno zamene utrnulost ili trnce u ekstremitetima (prstima ili stopalima) sa simptomima moždanog udara“, objašnjava dr Kara.

Međutim, „u većini medicinskih događaja koji nisu ozbiljni, ova utrnulost ili trnci mogu da budu povezani sa perifernim neurološkim stanjima, poput uklještenja živca.”

„Ako ste zabrinuti zbog bilo kog zdravstvenog simptoma, najbolje je da se odmah posavetujete sa lekarom“, savetuje dr Kara.

Izvor: N1

Crveni krst Sombor, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 25. januara, organizuje akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Zalihe svih krvnih grupa su na minimumu, te Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravo i sposobno da se odazovu na akciju.

Vlasnici farmi svinja i goveda u Srbiji upozorili su danas da taj sektor poljoprivrede propada i da je potrebna hitna pomoć države, jer subvencije za prošlu godinu nisu isplaćne, a prerađivači mleka spuštaju cene otkupnog mleka i uvoze ga.

Vlasnica farme krava u okolini Kikinde Olivera Latinović rekla je za Betu da joj država za prošlu godinu duguje oko tri miliona dinara na osnovu subvencija za umatičena grla, dok je subvencija za krave koje su se prošle godine prvi put otelile, ukinuta.

„Država je najavila opet formiranje neke radne grupe za izrdu strategije za povećanje stočnog fonda, ne znam šta će radna grupa kad država nije isplatila subvencije za prošlu godinu ni za 50 odsto velikih proizvođača, meni duguje tri miliona dinara, a milion ne priznaje“, rekla je Latinović.

Dodala je da su mlekare počele da smanjuju cenu mleka, prošlog meseca za pet dinara, a očekuje se da će to ići i dalje naniže jer se mleko uvozi i pojavio se višak na domaćem tržišu.

Mlekare su, kako je rekla, podigle cenu mleka jesenas, u trenutku kada je pretila nestašica i njoj plaćaju oko 75 dinara po litru, što je jedna od najboljih cena, zbog količine koju proizvodi i kvaliteta, a pojedini proizvođači za litar dobijaju i 40 dinara.

Latinović je rekla da je hitna mera koju bi trebalo odmah sprovesti da država isplati subvencije koje duguje za prošlu godinu.

„Proizvođači mleka su tokom godine plaćali fakultetima troškove analize mleka, na šta su obavezni, iako mlekare to ne priznaju, zatim troškove umatičenja i kontrole stada, što ukupno košta malo manje od tih 25.000 dinara koje dobijamo za subvencije po kravi“, rekla je Latinović.

Dodala je da ne zna zašto je ukinuta subvencija za junice koje su se prvi put otelile u 2022. godini, zbog čega je trebalo da dobije milion dinara.

„Ne znam zašto je ukinuta ta uredba o subvencijama za 2022. godinu, a važiće za ovu godinu, da li slučajno ili zato što to nije neko razumeo“, rekla je Latinović.

Istakla je da bi druga hitna mera za proizvođače mleka bila kontrola uvoza, pre svega kontrola kvaliteta, jer su neke trgovinske kuće prodavale 12 litara za 1.000 dinara.

Vlasnik farme svinja u okolini Srbobrana Veselin Eraković rekao je da je cena tovljenika samo tokom dva meseca porasla na 230 do 240 dinara po kilogramu žive vage i da je ta cena obezbeđivala manju zaradu, a da je pala i sada je oko 200 dinara.

Eraković je rekao da je za proizvođače svinja veliki problem uvoz i da je tokom decembra uvezeno oko 3.000 tona smrznutog mesa, što je smanjilo potražnju na domaćem tržištu. ;

Stručni konsultant Udužeja odgajivača svinja Srbije i Unije uzgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin rekla je da bi ;urgentne mere države, kako bi se sprečilo propadanje tih proizvođača, bile kontrola uvoza i kavliteta uvoznog mesa.

Domaći proizviđači mesa imaju 30 odsto povećane troškove proizvodnje svinja, jer ne koriste hranu u kojoj ima modifikovane soje.

„Proizvođači svinjskog mesa u Šapniji i Portugaliji koriste 100 odsto modifikovanu hranu, u Nemačkoj je hrana 89 odsto modifikovana, a jedine zemlje koje ne koriste tu hranu u Evropi su Švedska i Srbija. Ne kažem da je takvo meso modifikovano, nema naučnog dokaza da je štetno, ali to potrošači treba da znaju i meso mora biti deklarisano“, rekla je Čelebićanin.

Dodala je da domaće svinjsko meso, za čiju se proizvodnju ne koristi modifikovana hrana, treba da ima oznaku višeg kvaliteta.

Ona je rekla da bi za revitalizaciju sektora uzgoja svinja u Srbiji trebalo povećati subvencije po grlu, uvesti određene povlastuce za energente i kontrolisati uvoz.

„Razgovaramo sa ministarkom poljoprivrede i znam da će se uvoz mesa smanjiti jer nisu odobreni svi zahtevi“, rekla je Čelebićanin.

Izvor: Danas.rs

Beograđanka Sanja Tomić svakog petka kupuje tunjevinu u marketu pored zgrade u kojoj živi u naselju Kotež. Cena ove konzerve menjala se vremenom, što i nije čudno s obzirom da u Srbiji cene skaču "čim ustaneš iz kreveta", međutim ovog petka dogodila joj se neprijatna situacija - uzela je tunjevinu sa rafa na kojoj je bila zalepljena cena od 150 dinara, a na kasi ju je sačekao račun od 212 dinara. Slična situacija ponovila se narednog dana, samo u jednom butiku – na rafu sa dečijim pantalonama stajala je cena 1490 dinara, a kada je došla na kasu, prodavačica joj je taj odevni komad naplatila 2.390 dinara. Šta se zapravo radi u ovakvim situacijama i koja su prava potrošača ako je na rafu jedna cena, a na kasi platite drugu?

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ za Nova.rs kaže da potrošač plaća cenu koju je zatekao na rafu.

„Prema Zakonu o zaštiti potrošača, potrošač plaća cenu koja je povoljnija za njega. Dakle, ta cena se njemu mora naplatiti. On ili kupuje po ceni na rafu ili ne kupuje robu. Prodavačica može da kaže da ne može u tom slučaju da mu proda proizvod i to je u redu. Ali ako mu prodaje, ne može da mu naplati veću cenu nego mora nižu čak i ako se desi da mu naplati veću cenu, on može da se vrati i da traži razliku“, ističe Gavrilović.

Kako dalje objašnjava, postoje određeni tehnički problemi u vezi sa ovakvim situacijama, zbog koje potrošači ne ostvare svoja prava.

„Tehnički problem su česte sumnje da su takve situacije zapravo prevare trgovaca. S druge strane, postoji manjak ljudi u objektu, pa ne mogu da stignu da nivelišu cene, da usklade sa kasom. Neki ljudi, onda, idu do kraja, u smislu briga ga, dok drugi ističu da im je poznato da taj manjak moraju prodavci da nadoknade iz svog džepa, pa ništa ne urade po tom pitanju, ako se radi o deset, petnaest dinara“.

Ukoliko se ovakva situacija prijavi tržišnoj inspekciji, ona bi trebalo da reaguje odmah, kaže naš sagovornik.

„Oni imaju manjak zaposlenih, kako kažu, a i nisu nešto voljni da rade svoj posao za tu platu koju imaju, pa uvek sve ostane na ovakvim pričama. Ja se 12 godina bavim ovim poslom, nikada nisam čuo u vestima ili na sajtu ministartsva, da je tržišna inspekcija nekoga kaznila, a stalno se to dešava“.

Trgovac bi mogao da plati kaznu od 300.000 do 2.000.000 dinara
Prema Zakonu o zaštiti potrošača, ukoliko se ovakva situacija prijavi tržišnoj inspekciji, trgovac bi mogao da plati kaznu od 300.000 do 2.000.000 dinara.

„Trgovac je dužan da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge, u skladu sa propisima koji uređuju trgovinu“, piše u Zakonu.

Prema pomenutom zakonu, u slučaju kada je istaknuta cena na rafu niža u odnosu na onu koja je otkucana na kasi, trgovac je dužan da potrošaču plati razliku.

Potrebno je obratiti se poslovođi u prodajnom objektu sa zahtevom da vrati razliku u novcu. Ukoliko se slučaj tako ne reši, potrošač ima pravo da problem prijavi tržišnoj inspekciji. Trgovac je dužan da robu prodaje po ceni koja se nalazi istaknuta uz artikal na rafu ili koja se navodi u katalozima, reklamama ili negde vidno istaknuta u objektu marketa.

Gavrilović objašnjava da je po novim izmenama Zakona, uveden prekršajni nalog za trgovca.

„Nisam siguran, ali po novim izmenama Zakona, mislim da u ovakvim situacijama tržišna inspekcija izdaje prekršajni nalog trgovcu. To je brža varijanta i efikasnija, da plati u roku od 8 dana 50.000 dinara nego prekršajna prijava koja mu se daje, a koja zastari“:

Ovakve situacije kao što je doživela ova Beograđanka, najčešće se dešavaju u prehrambenim prodavnicama zbog velikog broja artikala i česte promene cena zbog akcija ili rasprodaje, međutim, potrošač u ovakvoj situaciji ima prava da zahteva da se proizvod naplati po ceni koja je istaknuta na rafu.

Ipak, iz tržišne inspekcije objašnjavaju da je trgovac dužan da vam proda po ponuđenoj ceni koja piše na rafu.

„Vi ste prihvatili ponudu njegovu tada kada ste videli tu cenu na rafu. U situaciji kada se cena na kasi razlikuje, potrebno je da pozovemo nekog rukovodioca i zatražimo da kupimo po ponuđenoj ceni sa rafa. On je dužan da vam proda po toj ceni i za to je propisan prekršaj ako to ne učini“, kažu iz tržišne inspekcije.

Za reklamaciju proizvoda neophodan račun, rok dve godine

Da biste podneli reklamaciju trgovcu od kojeg ste kupili robu, potrebno je da imate račun ili neki drugi dokaz o kupovini. To može da bude i slip. Možete da prezentujete i račun koji je skeniran, pogotovu sada po novom zakonu o fiskalizaciji kada su i elektronski fiskalni računi propisani, naglašavaju iz tržišne inspekcije.

Potrošač ima pravo dve godine od dana kupovine da se požali na neki proizvod – da je neispravan, da ne odgovara onome što je ugovoreno ili da ne odgovara posebnoj nameni zbog koje je kupljen.

Kada je reč o odbijanju reklamacije, trgovac mora da obrazloži zbog čega odbija reklamaciju. Tu postoji jedan dobar segment nepoštene poslovne prakse, nekad se pozivaju na nalaze ovlašćenih laboratorija, ali ako vam je dostavljen izveštaj ovlašćene laboratorije to predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu, jer vas na taj način sprečava da iskoristite neko svoje drugo pravo, kažu iz tržišne inspekcije.

To pravo je da potrošači traže vansudsko rešavanje potrošačkog spora.

Na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine postoji platforma gde se prijavljuje taj problem. Potrošač mora najpre da razmotri problem sa prodavcem, pa ako ga on odbije, podnosi prijavu za vansudsko rešavanje potrošačkog spora. Ministarstvo te prijave raspoređuje telu, tj. ovlašćenim medijatorima, i trgovac je obavezan da učestvuje u tom sporu pod pretnjom prekršajne odgovornosti. Čitava procedura traje do 90 dana.

Izvor: nova.rs

I dok je u Somboru proslavlјana 140. godišnjica premijerom „Galeba“, predstava „Ibi the Great“ gostovala na Festivalu „Dezire“ u Subotici, upravnica Narodnog pozorišta Bojana Kovačević je imala dodatni angažman kao predsednica Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine.

U ovom udruženju koje neguje i najstariji festival na ovim prostorima – Festival zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine, osnovan 1947. godine i broji 72 izdanja, odlučili su se da pošalјu saopštenje o velikoj krizi koja ugrožava ne samo Festival, nego i opstanak Zajednice.

Saopštenje, koje bi se moglo nazvati i apelom ili pozivom u pomoć, obavestilo je javnost da je Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine, pa i Festival, u ozbilјnoj krizi. Da li je ta kriza samo finansijske prirode, koliko dugo traje i koji koraci su poduzeti tim povodom, osim saopštenja za javnost?

- Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine je udruženje koje okuplјa sva vojvođanska pozorišta i koji je kroz niz decenija svog postojanja pretrpelo razne nevolјe i krize. Trenutni problemi vezani su za Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, čija je organizacija glavna delatnost same Zajednice. Naime, Festival, kao ni Zajednica, nema stalno finansiranje, te je organizacija samog festivala, u uslovima koje nam je donela pandemija i ekonomska kriza, postalo gotovo nemoguće. Iz svega toga, odlučili smo da pošalјemo saopštenje kao vapaj za pomoć da održimo najstariji profesionalni pozorišni festival u regionu i da ne dozvolimo da se on ugasi.

Zašto je uopšte došlo do zapostavlјanja ZPPV?

- Ne mogu da kažem da je došlo do zapostavlјanja Zajednice od strane bilo koga. Festival se finansira na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture i od strane samih pozorišta koja čine Zajednicu. Kako nam je prethodni period doneo značajno smanjenje sopstvenih prihoda, kao i sama činjenica da su mnogim pozorištima u Vojvodini ugašeni računi za sopstvena sredstva, sve to je dovelo da pozorišta više nisu u mogućnosti da finansiraju svoj odlazak i učešće na samom festivalu, te smo došli u bizarnu situaciju da umesto da se radujemo što nam je predstava selektovana da učestvuje na tako važnom festivalu, pozorišta imaju muku i problem da isfinansiraju to učešće.

Da li je neko i kako je reagovao na iznošenje detalјa o finansijskoj ugroženosti, pa i razmišlјanjima članica da se izađe iz ZPPV, čime bi se definitivno ugrozilo i održavanje najstarijeg festivala na ovim prostorima?

- Da, nakon saopštenja nas je pozvala pokrajinska sekretarka za kulturu Dragana Milošević na sastanak, i ovim putem joj se u ime Zajednice zahvalјujem na tome. Na tom smo sastanku izneli kompletnu problematiku i kod sekretarke smo naišli na apsolutno razumevanje i dobili jednu novu nadu da ćemo naredni festival ipak organizovati u povolјnijim finansijskim okolnostima.

Šta je, po Vama, najveća vrednost ZPPV, osim Festivala, a šta bi bile mane?

- Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine okuplјa gotovo sva vojvođanska pozorišta i samim tim čini jednu platformu različitosti i kulturne raznolikosti kojom se naša pokrajina ponosi. Kako smo svi prethodnih godina radili u veoma čudnim okolnostima, prilično su zamrle razmene predstava među pozorištima, na čemu mislim da u narednom periodu ozbilјno treba da poradimo. Taj period nas je nekako sve zatvorio u svoja četiri zida i malo smo zaboravili da je udruživanje zapravo osnaživanje. Iz pozicije predsednice Zajednice, ali i iz pozicije direktorke Narodnog pozorišta Sombor, smatram da Zajednica treba da bude mreža pozorišta koja će snažnije i jače da ođekne u rešavanju problema sa kojima se svi suočavamo. Glas više nas jači je od pojedinačnog. Sam značaj Zajednici joj dajemo mi koji je činimo. Kao pozorišta, moramo ponovo da osvestimo činjenicu da jačanjem Zajednice zapravo jačamo sami sebe. U planu je i osnivanje unije sa Zajednicom profesionalnih pozorišta Srbije koja okuplјa pozorišta južno od Beograda.

Izvor: Dnevnik.rs

Požari u zimskom periodu su najčešći i najopasniji na stambenim objektima, stoga je veoma važno proveravati stanje dimnjaka, peći i električnih instalacija. 

Zahvaljujući brzoj reakciji komšija, pripadnika DVD Stapar i Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Somboru, Slobodanka Žižić i njena majka spasene su na vreme, jer dok su spavale nisu ni osetile da je vatrena stihija zahvatila ceo krov i probila plafon.

Požar na kući se lako rasplamsa naročito zimi, kada se loži različit ogrev.

Posledice mogu biti тешке po ljudske živote i imovinu, a najčešće ukućani kasno primete da se vatrena stihija raširila, ili ne osete ništa dok spavaju, kao što je to bio slučaj u domaćinstvu Slobodanke Žižić iz Stapara.

Šteta je značajna, izgorelo je skoro 200 kvadratnih metara krova, ali je najvažnije da su iz kuće zahvaćene požarom Slobodanka i njena majka evakuisane na vreme.

"Samo sam čula da neko lupa na vrata i na prozore, to je bio komšija koji je vikao da gorimo. Nisam osetila ništa u prostorijama, niti bilo šta što bi upućivalo da mi je krov skoro sav izgoreo, da probija plafon… Zahvalna sam našim vatrogascima iz Stapara i Sombora, mojim komšijama i prijateljima koji su pomogli da što pre krov stavim pod foliju", kaže Slobodanka Žižić.

Dobrovoljni vatrogasci iz Stapara i Bačkog Brestovca najbliži su da svojim meštanima priteknu u pomoć, a kažu da je tokom prethodnih godina bilo mnogo takvih situacija.

"Najčešći požari su usled zapaljenja dimnjaka. Na starijim kućama, poput ovih u Staparu, dimnjaci su uvek zidani uz grede, na tavanu je suvo, ljudi često ostavljaju i naslanjaju stvari na dimnjak. Kada dimnjak, usled temperature, pukne jako brzo dolazi do požara", objašnjava Milisav Galić iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva (DVD) Stapar.

Goran Stokuća iz DVD Bački Brestovac dodaje da se požari dešavaju i zbog električnih instalacija.

"Važno je da građani vode računa da li su dimnjaci čisti. Takođe, nikada građani ne trebaju da vodom gase požar na dimnjaku, tada samo može doći do eksplozije. Najvažnije je pozvati vatrogasce i ugasiti vatru u peći", zaključuje Stokuća.

Požari na stambenim objektima su najčešći u zimskom periodu. Pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Somboru su od 1. oktobra prošle, pa do 20. januara ove godine, učestvovali u gašenju požara na 29 stambenih objekata.

Izvor: RTV

U četvrtak, 19. januara Polјoprivredna stručno-savetodavna služba Sombor (PSS) organizovala je sastanak, u saradnji sa Gradom Somborom i opštinama Apatin i Odžaci, na kom su učestvovali predstavnici saveta mesnih zajednica.
Povod za sastanak bilo je predstavlјanje rada i rezultata PSS u protekloj godini, šta može da se pobolјša u narednom periodu i na koji način bi mogla da se ostvari još bolјa saradnja Službe sa predstavnicima mesnih zajednica i udruženjima građana.

Ispred Grada Sombora sastanku je prisustvovao član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine Slobodan Stanić, kome je ovom prilikom direktor PSS Slobodan Sabadoš uručio povelјu – priznanje koje je Ministarstvo polјoprivrede dodelilo Gradu Somboru za saradnju sa Polјoprivrednom stručnom službom, povodom proslave stogodišnjice savetodavstva u Srbiji.

Stanić se zahvalio na priznanju i na dobroj saradnji Polјoprivrednoj stručnoj službi, ali i svim mesnim zajednicama, posebno istakavši uspešnost prošlogodišnje akcije prikuplјanja ambalažnog pesticidnog otpada, koja je ostvarena zahvalјujući zajedničkim zalaganjima.