Sombor.info

Šta to čini čokoladu otrovnom za pse i kako treba da reagujete ukoliko se vaš ljubimac dokopa ovog slatkiša

Kao vlasnik psa, sigurno znate šta svom ljubimcu smete da dajete da jede, a šta je od hrane veliko „ne“, pa tako ste verovatno čuli kako je čokolada loša za zdravlje pase, ali da li znate koliko je zapravo opasna?

Dve supstance koje se nalaze u kakau (glavnom sastojku čokolade) su odgovorni za to što je ne smete davati svom psu. To su teobromin i kofein, što znači da treba da budete pažljivi da pas ne dođe u dodir ni sa kafom (naročito su zrna kafe opasna), čajem, energetskim i gaziranim pićima.

Važnu ulogu igra i količina čokolade koju pas pojede. Na primer, jedna štangla čokolade će biti opasnija za pse koji imaju mali želudac, kao što je čivava. Ali to ni u kom slučaju ne znači da možete da se opustite ako imate psa veće rase. Potrebno je da povedete psa kod veterinara, bez obzira na količinu čokolade koju je pojeo.

Odvedite ga čak i ako samo sumnjate da je pojeo čokoladu, jer ishod može biti fatalan. Teobromin i kofein u čokoladi mogu prouzrokovati ozbiljne kardiovaskularne probleme kod vašeg ljubimca. Ubrzan rad srca može dovesti do abnormalnog srčanog ritma, a nepravilan rad srca može rezultirati smrću.

Problemi koji se javljaju mogu biti i neurološke prirode. Može se desiti da primetite da je vaš pas nemiran, da ima tremore, da je uznemiren ili uzbuđen više nego uobičajno. U svakom slučaju, psa odvedite kod najbližeg veterinara, jer vreme koje je prošlo otkad je pas pojeo čokoladu je od velikog značaja.

Veterinar će pokušati da izazove povraćanje kod životinje kako bi iz organizma izašlo što je više moguće čokolade. Zatim će mu dati aktivni ugalj koji će apsorbovati toksine tako da oni mogu da budu potpuno izbačeni iz tela psa. Zatim bi trebalo da primi intravenoznu terapiju kako bi se ubrzao proces uklanjanja otrova iz organizma.

Većina pasa će preživeti trovanje čokoladom ukoliko se reaguje odmah. Naravno, prevencija je ipak najbolji lek, stoga smanjite šanse da vaš ljubimac dođe u kontakt sa čokoladom na minimum, iako znamo da će oni uvek vrebati priliku da se dokopaju slatkiša.

Čokolada je takođe jednako opasna i za mačke. Ali za razliku od pasa, mačke nemaju receptore za slatko, pa će zato i retko pokušati da pojedu bilo koji slatkiš, pa samim tim i čokoladu.

Direktorka Sektora za odnose sa javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO Fond) Jelica Timotijević izjavila je za Radio Beograd 1, u emisiji „Doživeti stotu“, da će penzije i u ovoj godini biti redovne, sigurne i stabilne i da u PIO Fondu ima dovoljno sredstava za te prinadležnosti.

Kako prenosi RTS, ona je naglasila da će januarska penzija biti veća za 12,1 odsto, kao i novčana pomoć za negu drugog lica i iznosiće 24.696 dinara.

Najniža penzija u Srbiji biće 20.631, a najviša 190.023 dinara. Najniža poljoprivredna penzija sa januarskim čekom iznosiće 16.220 dinara. I nadoknada za pogrebne troškove osiguranika je uvećana i sada je 56.858 dinara.

Kao i prethodnih nekoliko godina, i od 1. januara 2023, granica za odlazak u starosnu penziju za žene biće podignuta za dva meseca, pa će moći da se penzionišu sa 63 i po godine. Za muškarce, međutim, nema promena i oni u starosnu penziju odlaze kao i do sada sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Porodična penzija i vanbračnim partnerima

Kada je reč o pravu na porodičnu penziju, Jelica Timotijević je podsetila da to pravo pored bračne i vanbračne dece, i bračnih supružnika, od 2018. godine imaju i partneri iz vanbračne zajednice pod uslovom da je ta zajednica trajala najmanje tri godine ili da partneri imaju zajedničko dete.

„Taj uslov zahteva i godine života – 53 godine za žene i 58 godina za muškarce. U toj situaciji, podnosilac zahteva (udovac ili udovica) dostavlja dokaz da je postojala vanbračna zajednica. To se postiže u vanparničnom sudskom postupku, uz svedoke, ili na posredan način. Kada utvrdi sve dokaze, sud donosi konačnu odluku (rešenje) o postojanju vanbračne zajednice, dostavlja je PIO Fondu i tako se ostvaruje pravo na porodičnu penziju. Po Pravilniku PIO Fonda udovac ili udovica sa stečenom porodičnom penzijom može kasnije da zasnuje novu bračnu ili vanbračnu zajednicu, ali zbog toga ne gubi prethodno stečeno pravo na porodičnu penziju. Takođe, ukoliko im premine i drugi partner, imaju pravo da naslede njegovu/njenu penziju ukoliko je veća od prethodne porodične penzije“, precizirala je Timotijevićeva i dodala da pravo na pomoć i negu drugog lica imaju korisnici svih vrsta penzija bez obzira na njenu visinu.

„To su osobe koje ne mogu samostalno da se kreću, da održavaju ličnu higijenu, da se samostalno hrane. Zatim osiguranici na dijalizi, slepa i slabovida lica sa visokim stepenom oštećenja vida, kao i dementne osobe u poodmakloj fazi bolesti. Dakle, oni koji su potpuno zavisni od pomoći drugog lica“.

Nadoknada za telesno oštećenje

Pravo na pomoć i negu drugog lica nije isto što i pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje. Ako je taj vid oštećenja posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, osiguranik ima pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje koje sada iznosi 10.290 dinara mesečno. Ako je telesno oštećenje posledica bolesti ili povrede van rada, onda se utvrđuje procenat telesnog oštećenja, ali korisnik nema pravo na novčanu naknadu iz PIO Fonda.

„Ukoliko je telesno oštećenje 100 odsto, korisnik ima pravo na uvećanu novčanu negu i pomoć, ali preko centra za socijalni rad. Tada PIO Fond, po službenoj dužnosti, prosleđuje rešenje centru za cocijalni rad i korisnik, osim naknade za pomoć i negu drugog lica koju prima preko PIO Fonda, na osnovu telesnog oštećenja ostvaruje i pravo na uvećanu negu preko centra za socijalni rad“, istakla je direktorka Sektora za odnose sa javnošću PIO Fonda Jelica Timotijević.

Besplatan banjski oporavak

Najavila je da očekuje da će u februaru biti raspisan javni poziv za besplatan desetodnevni banjski oporavak penzionera koji imaju penziju ispod prosečne visine (oko 30.000 dinara).

Osiguranici mogu da konkurišu u udruženjima penzionera u mestu prebivališta. Imaju pravo da na „listi želja“ navedu tri banje u koje žele da borave i za to im je potrebna minimalna dokumentacija.

Pravo na banjski oporavak se može iskoristiti samo jedanput tokom penzionerskog života, zaključila je direktorka Sektora za odnose sa javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO Fond) Jelica Timotijević u intervjuu za Prvi program Radio Beograda.

Izvor: nova.rs

Ministarstvo unutrašnjih poslova napominje da je u poslednjih pet dana u saobraćajnim nezgodama poginulo osam osoba, a povređena su 124 učesnika u saobraćaju.

U cilјu unapređenja bezbednosti saobraćaja, policijski službenici saobraćajne policije sprovodiće mere pojačane kontrole, a aktivnosti će prvenstveno biti usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja koji direktno ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Iz MUP-a apeluju na sve građane da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja.

S obzirom na najavlјene snežne padavine tokom vikenda, nadležni upozoravaju vozače da brzinu kretanja vozila prilagode stanju puta i atmosferskim prilikama i da ne kreću na put ukoliko nemaju propisanu zimsku opremu.

Ako postoji neka rečenica koja me je izluđivanla tokom odrastanja, onda je to ono čuveno to u moje vreme nije bilo, a govorimo o periodu pre pametnih telefona, pre brzog, bežičnog interneta, pre fejsbuka, instagrama i svih ostalih danas poznatih mreža. Dakle, o periodu od pre dvadesetak godina. I da, deluje kao baš davna prošlost.

Ipak, ta čuvena, to u moje vreme nije bilo, rečenica mi se danas više nego ikada provlači kroz misli. Sada, kada je red na nas da pokažemo kakvi smo ljudi postali, šta znamo, možemo, šta smo spremni da uradimo i kako učimo svoju decu.

A kad smo kod dece iz dana u dan me podilazi jeza, jer do mene dolaze apsolutno nerealne priče za moje poimanje stvarnosti.

Neki dan kaže drugarica kako njenog bratanca koji je šesti razred i živi na Vračaru (sa roditeljima, u njihovom vlastitom stanu, koji rade kao stomatolozi) deca u školi zovu (da ne kažem "zezaju" ga da je) "siromašak".

I na sve to, onako začuđeno se pita kako, pa veli: "Dete živi normalno. Ima sve, ne fali mu ništa, možda mu ne kupuju najskuplju odeću, ali to je dete, preraste sve kroz par meseci, šta će mu skupo i markirano. Nije mi jasno kako..."

Ćutim, psujem, mislim, razmišljam, ne verujem...

Malo posle toga, priča mi druga drugarica kako su njenu malu, koja je PRVI razred u jednoj osnovnoj novobeogradskoj školi, terali da digne patike i pokaže da li su orginal džordanke. Pa čekajte ljudi. PRVI razred osnovne škole.

Onda tako nešto vrtimo, razglabamo, mislimo, i ko one babe što su nas nervirale s komentarima cokćemo i obrćemo: "Pa i mi smo išli u školu, al znao se neki red, a to je da je dete, dete! "

Ne znam za vas, ali ne sećam se da sam u prvom razredu razmišljala o patikama, a kamoli koje su marke. Ne sećam se ni da sam u šestom razredu razmišljala o tome. Ono što smo mi znali, do nekog osmog razreda, bilo je to da postoje -starke, skejterke i ermaksice, a kolko koštaju, da l su orginal i slično, nikoga nije bilo briga! Tu podelu smo znali, jer je ona manje-više ukazivala na to koju muziku ko sluša u skladu sa tim da li se nosi neki od određenih gorepomenutih modela i toliko.

A tek da li je neko siromašak i na osnovu čega?!

Pa molim vas, znali smo za to da, ako je nečija mama lekar ili tata advokat, stomatolog, učitelj i slično, su to neka važna zanimanja. Znali smo da li je nečija mama frizer, tata vozač, deka veterinar i slično. I opet, ništa od toga nam nije mnogo značilo. A tek ko koliko para ima ili nema, malo sutra.

I upravo tu nastaje taj problem društva, ali i modernog roditeljstva.

Nekad (da ne kažem u moje vreme) se znalo šta su pravi poslovi, šta ljudi zaista rade i koliko je taj rad važan i cenjen. A šta imamo danas? Gomilu novopečenih mamica i tatica, instaliranih ispred telefona, koji izvode kerefeke u svojoj dnevnoj sobi, i ne radeći ništa zarađuju brdo para prodavajući maglu, šminku i prolaznu lepotu.

Obezvređuju sve važne tekovine i ruše sve temelje zdravog društva, ruše šablone koje stvaraju radne navike kao što su ustajanje rano ujutru, požrtvovanost, učenje, strpljenje. Pokazuju im da je danas važno da imaš izgled, skup sat, patike, jaknu i da nije bitno da li si pročitao neku knjigu, pogledao dobar film, igrao se u parku, vozio rolere ili naučio novu reč stranog jezika. Jer u današnjem svetu, ako imaš kameru, ako imaš šminku, ako imaš pravi filter imaćeš i publiku, stvorićeš svoju žvaku i bićeš sve.

Kakvi učitelji, doktori, advokati, to danas ne zarađuje ni pet para, a pare, pare vrte gde burgija neće.

Zbog toga što prava profesija nema cenu i što se kvazi zanimanja stavljaju na pijedestal, deca napadaju nastavnike, ne ustaju starijima u prevozu, kažu, opsuju, uvrede bez razmišljanja, maltretiraju drugare i ne znaju za osnovnu kulturu. San im je da postanu blogeri, jutjuberi, influenseri...

I opet, naravno da i u tom moru svačega ima kvalitetnih ljudi, ali baš kao što je često slučaj i sa tim morem, na površini i blizu obale su uvek prvo oni najprljaviji i najljigaviji slojevi, a retko ko ima volje, želje i snage da zapliva malo dalje, pa gleda, brćka noge i ne mrdne prstom. A detetu ako se ne pokaže da van te prljavštine postoji i čisto, neće ni znati razliku.

Pa kako onda da zna da ako neko ne nosi markirano to ne znači da je siromašak, ili još gore i ako je neko siromašak da to ne znači da je loš čovek i da ga ne treba izbegavati i zadirkivati. Da ako neko ne nosi orginal patike ne znači da je manje vredan i da ni patike, ni telefon, ni najnovije, najmoderdnije, ni najskuplje nisu merilo ljudskosti?!

Možda jesu nama govorili - to u moje vreme nije bilo, ali moralo je da se desi nešto da bi TO što NIJE BILO sada u ovom (ili onom) vremenu STVORILO, a stvorili smo ga SVI MI i umesto da prebacujemo loptu i tražimo krivca i razlike od vremena do vremena, možda bismo mogli da počnemo da radimo nešto drugačije već sada. Pre nego što svako od nas postane DUŠEVNI SIROMAŠAK.

Izvor: blic.rs

Novi nacrt Zakona o bezbednosti u saobraćaju na putevima (ZOBS), previđa da se za određene prekršaje trajno oduzima automobil, pa čak iako vlasnik nije taj koji je počinio prekršaj već neko drugi kome je vozilo pozajmio.

U nacrtu Zakona navode se 3 novine: Prva je trajno oduzimanje vozila, druga je prepoznavanje električnih trotineta, a treća je stimulacija za savesne vozače koji ne vrše prekršaje, pa će takve policajac imati pravo da ne kazni za one „sitnije“.

Ipak, najviše pažnje privukao je deo o trajnom oduzimanju vozila vlasnicima čak iako lično nisu napravili prekršaj već su automobile poznajmili nekom ko je kasnije prekršio zakon o saobraćaju.

Da li će ovo biti ustavno moguće, za jutarnji program „Probudi se“ na TV Nova S, govorio je advokat Milan Đurić, član pravnog saveta „Da se struka pita“.

„Vozila se privremeno oduzmaju za teže prekršaje licima koju su već ranije osuđivanja, ali samo do okončanja sudskog postupka, nakon čega se automobili vraćaju vlasnicima, i ovo nema svrhu jer se do tada ta osoba može služiti tuđim automobilom. Ipak, kroz amandmane za ovaj zakon uvešće se trajno oduzmanje vozila, kaže Đurić i dodaje:

„Zakonodavac smatra da je pravo na život jače od prava na imovinu i na taj način ovom ekstremnom merom želi da se vozači ponašaju odgovornije, ali to nije u skladu sa ustavom“, ističe Đurić.

Na pitanje kako je onda moguće da nacrt prođe upravo zbog ustava, on smatra da postoji opasnost da se kroz te amandmane ovaj propis ipak uvede.

Izvor: nova.rs

Kina se pored korona krize koja razara ovu zemlju suočava sa još jednim, daleko većim problemom. Po prvi put od 1960. godine se nazvali u ozbiljnoj opasnosti da izgubi mesto najmnogoljudnije zemlje na svetu u odnosu na Indiju. Ovakav istorijski preokret neće uticati samo na Peking - smanjenje kineskog nataliteta mogao bi da oseti čitav svet.

Naime, kinesko stanovništvo palo je 2022. godine na 1,411 milijardi, što je za oko 850.000 manje u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Kineski nacionalni biro za statistiku (NBS), piše CNN.

Poslednji put se stanovništvo Kine smanjilo 1961. godine, tokom gladi koja je ubila desetine miliona ljudi širom zemlje.

Ovoga puta, iza pada stoji kombinacija faktora – dalekosežne posledice politike jednog deteta koju je Kina uvela 1980-ih, promena odnosa prema braku i porodici među kineskom omladinom, ukorenjena rodna nejednakost i izazovi podizanja dece u skupim kineskim gradovima.

Stručnjaci upozoravaju da bi, ako se održi, ovaj trend mogao da predstavlja problem i za ostajale nacije, pri čemu Kina igra ključnu ulogu u pokretanju globalnog rasta kao druga po veličini ekonomija na svetu.

Takođe, pad stanovništva će verovatno pogoršati probleme Kine sa starenjem radne snage i povećavajući njene probleme sa kojima se suočava.

Zašto se ovo dešava?

Pad stanovništva je delimično rezultat kineske politike jednog deteta, koja je više od 35 godina ograničavala parove. Žene su zbog nje često su bile podvrgnute prisilnim abortusima, visokim kaznama i deložaciji.

Uznemirena padom nataliteta poslednjih godina, vlada je ukinula to pravilo. U 2015. parovima je dozvoljeno da imaju dvoje dece, a od 2021. godine troje. Međutim, promena politike i drugi napori vlade, kao što je nuđenje finansijskih podsticaja, imali su mali efekat – iz različitih razloga.

Glavni faktori su visoki životni troškovi, troškovi obrazovanja i vrtoglavi rast cena nekretnina.

Mnogi ljudi – posebno u gradovima – suočavaju se sa stagnirajućim platama, manjim brojem mogućnosti za posao i iscrpljujućim radnim satima zbog kojih je i teško i skupo podizanje jednog deteta, a kamoli troje.

Ova pitanja su pogoršana ukorenjenim rodnim ulogama koje često stavljaju najveći deo kućnih poslova i brige o deci na žene – koje, obrazovanije i finansijski nezavisnije nego ikad, sve više ne žele da to podnose. Žene su takođe prijavile da se suočavaju sa diskriminacijom na poslu na osnovu svog bračnog ili roditeljskog statusa, pri čemu poslodavci često nerado plaćaju porodiljsko odsustvo.

Neki gradovi i pokrajine su počeli da uvode mere kao što su roditeljsko odsustvo i proširene usluge brige o deci. Kineski lider Si Đinping obećao je u oktobru da će „poboljšati strategiju razvoja stanovništva“ i ublažiti ekonomski pritisak na porodice.

Neka mesta čak nude novčane podsticaje kako bi podstakli više rađanja. Jedno selo u južnoj provinciji Guangdong najavilo je 2021. godine da će stalnim stanovnicima sa bebama mlađim od dve po godine plaćati do 510 dolara mesečno – što bi moglo da ukupno iznosi više od 15.000 dolara po detetu. Druga mesta su ponudila subvencije za nekretnine za parove sa više dece.

Ipak, mnogi aktivisti i žene kažu da je to daleko od dovoljnog.

Šta ovo znači za Kinu?

Pad stanovništva će verovatno doprineti demografskim problemima sa kojima se Kina već suočava. Stanovništvo zemlje već stari, a radna snaga se smanjuje, što predstavlja ogroman pritisak na mlađu generaciju.

Stariji u Kini sada čine skoro petinu njenog stanovništva.

Neki stručnjaci upozoravaju da bi zemlja mogla krenuti sličnim putem kao i Japan, koji je imao tri decenije ekonomske stagnacije ranih 1990-ih, što se poklopilo sa starenjem demografije.

„Kineska ekonomija ulazi u kritičnu fazu tranzicije, više nije u stanju da se oslanja na obilnu, konkurentnu radnu snagu koja će pokretati industrijalizaciju i rast“, rekao je Frederik Nojman, glavni azijski ekonomista HSBC-a.

Kineska ekonomija je već u problemima i povećala su svega tri odsto u 2022. Ovo je jedan od najgorih rezultata u skoro pola veka.

Postoje i društvene implikacije. Kineski sistem socijalnog osiguranja će verovatno biti pod pritiskom jer će biti manje radnika koji će finansirati stvari poput penzija i zdravstvene zaštite – pošto potražnja za ovim uslugama raste zbog sve veće populacije.

Takođe će biti manje ljudi koji će brinuti o starima, a mnogi mladi ljudi već rade da bi izdržavali svoje roditelje i bake i deke.

Šta ovo znači za svet?

Kada je reč o uticaju ovog problema na ostatak sveta, oni su ogromni obzirom na njenu ulogu u pokretanju globalne ekonomije.

Pandemija je ilustrovala kako domaći problemi u Kini mogu uticati na tok trgovine i investicija, sa zatvaranjem i graničnim kontrolama koje remete lance snabdevanja.

Ne samo da bi usporavanje kineske ekonomije oteglo globalni rast, već bi moglo ugroziti ambicije Kine da pretekne ekonomiju Sjedinjenih Država.

„Ograničena sposobnost Kine da reaguje na ovu demografsku promenu verovatno će dovesti do sporijeg rasta u narednih dvadeset do trideset godina i uticati na njenu sposobnost da se takmiči na svetskoj sceni sa Sjedinjenim Državama“, navodi Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u SAD.

Takođe se čini da će Kina ove godine izgubiti svoje mesto kao najmnogoljudnija nacija na svetu u odnosu na Indiju, čija populacija i ekonomija cvetaju.

Ipak, neki istraživači kažu da bi vesti iz Kine mogle biti „zlatne“.

„I za klimatske promene i za životnu sredinu, manja populacija je korist, a ne prokletstvo“, navela je Meri Galager, direktorka Međunarodnog instituta na Univerzitetu u Mičigenu.

Pruga će biti ukinuta, pruga će opstati samo ako finansiranje preuzmu lokalne samouprave, pa je onda ipak ostalo sve po starom, da bi onda saobraćaj prošlog leta bio obustavljen. Sve to odnosi se na prugu Sombor-Vrbas i sve to stalo je u nekoliko godina. 

Od prošlog leta vozova na pruzi Sombor-Vrbas više nema, pa je i železnička stanica Sivac, jednog od većih mesta na toj deonici, pusta. A nekada je bilo drugačije.

"Putovalo se do Novog Sada, Sombora, Vrbasa. Koristili su voz i đaci i radnici «, kazala je Sivčanka Koviljka Gnjidić.

"Radila je ova pruga do skoro i značila je našem mestu i zbog putničkog, ali i zbog teretnog saobraćaja«, napomenuo je Igor Vojinović iz Sivca.

Vozovi bi se ipak mogli vratiti na prugu Sombor-Vrbas. Rekonstrukciju te deonice najavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Prema njegovim rečima raspisan je tender za projektovanje, a plan je da bude urađena potpuno nova pruga kao i elektrifikacija. Vrednost projekta će biti oko 80 miliona evra.

"Železnica je značajana za Sivac. Svakodnevno veliki broj đaka i zaposlenih putuje u Sombor ili Kulu i Vrbas. Sivac je poljoprivredni kraj, pa je željeznica značajna i za transport robe", rekao je sekretar MZ Sivac Milenko Raić.

Pruga Sombor-Vrbas duga je 58 kilometara sa jednim mostom između Sivca i Crvenke na Velikom bačkom kanalu.

Dok je pruga bila u funkciji na nekim delovima zbog lošeg stanja brzina je bila ograničena na samo 10 kilometara na sat.

Izvor: RTV

U sredu, 18. januara u prostorijama Gradske uprave održan je sastanak Upravlјačke grupe za izradu Srednjeročnog plana grada Sombora za period 2023 – 2025. godine.

Tokom sastanka predstavlјeni su komentari sektorskih eksperata iz SKGO na predložene mere i aktivnosti, a takođe, održana je i radionica – prezentacija propratnih dokumenata koji se izrađuju uz Srednjeročni plan, koju je vodio Rafael Pupovac, SKGO ekspert.

Grad Sombor je konkurisao za pakete podrške za izradu srednjoročnog plana i dobio u okviru programa EU Exchange 6 – „Povećanje kredibiliteta planiranja, programskog budžetiranja i kontrole izvršenja javnih rashoda na lokalnom nivou u Srbiji“ koji finansira Evropska unija u okviru nacionalnog Programa IPA 2019. Nadležne institucije na nacionalnom nivou jesu Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, uz Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a Stalna konferencija gradova i opština ima ulogu implementacionog partnera.

Srednjeročni plan grada Sombora za period 2023 – 2025. godine izrađuje se u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom i Uredbom o metodologiji za izradu srednjoročnih planova. Ovaj plan predstavlјa sveobuhvatan planski dokument koji se donosi za period od tri godine i omogućava da se povežu javne politike sa srednjoročnim okvirom rashoda.

Svakoj pravilnoj i uspešnoj setvi prethodi obezbeđivanje optimalnih uslova, a to podrazumeva pravilnu obradu zemljišta i dobru predsetvenu pripremu. Ta priprema treba obezbediti rastresiti površinski sloj zemlje koji će prekriti seme i tvrdu posteljicu u koju će seme biti postavljeno.

A najjednostavniji način da stvorite idealno okruženje i pravilnu pripremu je pomoću savremenih mašina kao što su setvospremač i germinator. Ukoliko vam je teško da se odlučite u koju od ove dve priključne mašine da investirate, pročitajte članak do kraja.

Šta je setvospremač?

Setvospremač je jednostavne i robusne konstrukcije, namenjen za kvalitetnu i ekonomičnu predsetvenu pripremu zemlje. To je jedna od najvažnijih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje ratarskih kultura.

Sastavljen je od: ramske konstrukcije, ravnajuće letve, radnih tela (S opruga) i ukoliko je veći model poseduje dva ili više krila. Ovo je osnovna verzija, ukoliko imate dodatnih želja i potreba možete zatražiti dodatke.

Zašto kupiti setvospremač?

Veoma važna mašina za svako seosko domaćinstvo koje se bavi poljoprivredom, a do sada dobijenim rezultatima jedno je od najboljih savremenih oruđa u poljoprivredi.

Omogućava pripremu setveneg sloja sitne i grudičaste zemlje, što pri padavinama sprečava pojavu zakorenjenosti tla i pripomaže boljem klijanju biljaka i žitarica. Tvrda posteljica i mek pokrivač je idealno okruženje koje će obezbediti optimalan prinos vaših useva. Pored osnovne fukncije, pripreme zemljišta za setvu, koristi se i za: aeracije pašnjaka, proređivanje njiva  zasejanih pšenicom, ljuštenja strništa, mehaničkog suzbijanja korovskih biljaka, itd.

Kako bi dali što bolje rezultate, najkvalitetniji setvospremači imaju dodatne funkcije. Ramske konstrukcije nisu kruto vezane za osnovnu gredu mašine, već se slobodno kreću oko horizontalne šipke, što joj omogućava da savladava neravnosti terena. Omogućeno je vrlo jednostavno podešavanje visine ramske konstrukcije, a na taj način podešava se radna dubina setvospremača.

I ono što je takođe bitno, kod modela setvospremača sa dodatnim radnim krilima omogućeno je hidraulično spuštanje i podizanje krila. Tako da ga vrlo jednostavno možete sklopiti i rasklopiti bez dodatnog alata i velike snage.

Šta je germinator?

Germinator je kompleksni setvospremač koji u jednom prohodu sprovodi kompletnu operaciju pripreme površinskog sloja zemljišta za setvu. Prvenstveno namenjeno za finu pripremu zemljišta, za setvu industrijskog bilja kao i povrtarskih kultura. Veoma je korisno ali i ekonomično oruđe, njime ćete dosta uštedeti vremena i goriva, a ovaj način se izbegava i nepotrebno gaženje zemljišta.

Svojom konstrukcijom germinator omogućuje da se postigne tačna radna dubina koja iznosi 3 – 8 cm, što je od suštinskog značaja za formiranje i stvaranje odgovarajućeg setvenog sloja: tvrde postreljice, ujednačene, tačne, podešene dubine, bez podizanja vlage iz dubljih slojeva veoma fino usitnjeni gornji sloj za ulaganje semena, ujednačene, tačne debljine gornji usitnjeni sloj se nabija, istiskuje se višak vazduha - sprečava isušivanje.

Zašto kupiti germinator?

U pooranom zemljištu sa samo jednim prohodom germinator obrazuje odličnu setvenu posteljicu (ujednačene, tačne, podešene dubine) i fino usitnjeni gornji sloj za ulaganje semena. Za sobom ostavlja odlične uslove koji su bitni kod određenih useva (šećerna repa, luk, itd) kod kojih se ovim načinom pripreme zemljišta mogu znatno povećati prinosi.

Najveća prednost germinatora je što samo jednim prohodom obezbeđuje optimalne uslove za dobar i podjednak rast useva. Samim tim, ukoliko posedujete veće površine zemljišta uštedećete vreme koje možete utrošiti na druge poslove, a takođe je jako i ekonomičan jer ćete uštedeti novac za gorivo, a gledajući na duže staze ušteda je velika.

Iako je konstrukcija mašine složena, podešavanje se sprovodi na veoma jednostavan način. Pored kvalitetne izrade, vrlo je lak za korišćenje i podešavanje, jednostavan sistem omogućava podešavanje različitih koraka radne dubine germinatora bez upotrebe dodatnog alata i poseduje hidraulično zatvaranje krila.

Germinator svojom konstrukcijom omogućava da se postigne tačna radna dubina koja iznosi 3 – 8 cm, , bez podizanja vlage iz dubljih slojeva, i fino usitnjeni gornji sloj za postavljanje semena, iz kog se istiskuje višak vazduha i time se sprečava isušavanje.

Gde kupiti kvalitetan setvospremač ili germinator?

Ukoliko želite da sada kupite setvospremač ili germinator, naš predlog je da pogledate mašine kompanije Hudjik.com koja predstavlja jednu od vodećih kompanija na domaćem tržištu kada su u pitanju priključne mašine.

Pored samih mašina, na njihovom shop-u pogledajte veliki broj delova za ove i mnoge druge mašine, koje možete poručiti online.

Na stranici “Prodajna mesta” pogledajte gde sve možete uživo videti mašine i popričati sa stručnim osobljem, a ukoliko niste u mogućnosti da posetite neko od prodajnih mesta možete ih pozvati telefonom.

Već decenijama unazad, Srbija koristi JMBG pri identifikaciji građana ove zemlje, uprkos tome što pomenuti broj sam po sebi otkriva brojne lične podatke osobe, iako te informacije najčešće nisu neophodne identifikatoru.

Ostavljanje JMBG-a na svakom koraku često otvara prostor za zloupotrebe i kompromitovanje podataka, čime se otvara pitanje da li Srbija treba da prestane sa njegovom upotrebom, i pređe na drugačiji sistem identifikacije.

O opasnostima, problemima i manjkavostima upotrebe JMBG – a razgovarali smo sa Anom Toskić Cvetinović, izvršnom direktorkom Partnera Srbija i sa advokatom Rodoljubom Šabićem.

Kako su nam sagovornici objasnili, najveći problem leži u tome što jedinstveni matični broj građana sadrži pregršt informacija koje su vezane za karakteristike lica na koje se odnosi.

„Problem sa matičnim brojem je taj što otkriva lične informacije pojedinca – mesto rođenja, datum, godinu rođenja i pol. On ukazuje na konkretne lične karakteristike određene osobe. Sa druge strane, kod nas se matični broj prekomerno koristi. Ne koriste ga samo institucije kada utvrđuju identitet lica (za šta bi trebalo da postoji uvek neki zakonski osnov), već ga koriste i razni privatni subjekti – za potvrde identifikacije i kod različitih vrsta registracija. Čak i neke teretane na upisu traže JMBG, ali i razna mesta na kojima to nije neophodno“, objašnjava Toskić Cvetinović.

Kako predočava, na te načine naši JMBG postaju izloženi mogućnostima za kompromitovanje i zloupotrebu.

„Sa prekomernom upotrebom matičnog broja kod nas, kao i svim elementima ličnosti koje on otkriva, dolazi se u znatno veću opasnost da on bude kompromitovan – što se i dešavalo. Polazeći od različitih slučajeva krađa identiteta, otvaranja firmi na tuđe ime (za šta je potreban matični broj) do čuvenog slučaja kada su podaci Agencije za privatizaciju sa matičnim brojem svih punoletnih građana objavljeni na internetu“, podsetila je Toskić Cvetinović.

Gde leži problem upotrebe JMBG?

Osim što se lako može „ukrasti“, protivzakonito iskoristiti i dovesti građane u nezgodnu situaciju, način na koji je JMBG osmišljen nosi i druge prepreke za funkcionisanje lica u sistemu.

„Neophodno je napomenuti da je JMBG problematičan i za lica koja žele da promene pol. Ukoliko bi imali neke generičke oznake ne bi bilo problema pošto one ostaju iste bez obzira na pol osobe. Ipak, pošto je informacija o polu sadržana u matičnom broju, onaj ko prođe kroz promenu pola morao bi da menja i matični broj, što im administrativno otežava funkcionisanje u sistemu“, objasnila je Danasova sagovornica.

Advokat Radoljub Šabić saglasan je sa tim da se veliki problem JMBG-a tiče nepromenljivosti podataka, te da bi drugačije osmišljen ID bio znatno bolje rešenje.

„Problem sa JMBG je nepromenljivost stvarnih podataka o ličnosti. On ne funkcioniše na principu pin koda, odnosno šifre koja će omogućiti identifikaciju lica kada je to potrebno, ali koji sam po sebi ne govori ništa o osobi. JMBG koji se u Srbiji koristi projektovan je veoma davno, i sadrži pregršt ličnih podataka, što se ne smatra dobrim rešenjem. Iz tog razloga, mnoge zemlje se zalažu da se on ne koristi, a neke su ga čak i zabranile“, predočava Šabić.

Advokat objašnjava da, kada bi građanin imao identifikacioni broj koji ne govori ništa o njemu, već nekakav broj kao pin, u slučaju njegove kompromitacije mogao bi da ga promeni. Međutim, Šabić napominje da se broj, koji je koncipiran na način kao što je naš, ne može menjati.

Srbija i naznake da će JMBG izaći iz upotrebe

Šabić je za Danas napomenuo da je i sam, kada je radio kao poverenik, sugerisao da se nađe drugo rešenje umesto upotrebe JMBG-a, ali da interesovanje da se to promeni nije postojalo.

Ana Toskić Cvetinović iz Partnera Srbija kaže da se o ukidanju matičnog broja u Srbiji godinama razgovara, ali da još uvek nisu izneti konkretni planovi.

„Mi imamo, između ostalog, i zakon koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, gde se propisuju načela obrade podataka. Postavlja se pitanje da li je zapravo obrada podataka koje sadrži matični broj srazmerna i neophodna u svim pomenutim situacijama – da li je davanje matičnog broja neophodno da biste se upisali u teretanu itd., ili se to može ostvariti sa manjim obimom podataka. Takođe, da li je potrebno da neko ima pristup vašem identifikacionom broju koji kasnije može biti zloupotrebljen“, kazala je Toskić Cvetinović.

Na kraju, podsetila je da iz pomenutih razloga većina zapadnih zemalja koristi generički identifikacioni broj (kombinacija cifara koje ne ukazuju na lična svojstva građana), na osnovu kojih građani funkcionišu u sistemu javnih usluga, ali da se ne zna kada će takva praksa biti primenjena i u Srbiji.

Izvor: danas.rs