Sombor.info

Međunarodni turnir u ženskom boksu „Kup nacija“ po 12. put okupio je takmičarke ove plemenite veštine u Sombor.

Ove godine na turniru će se boriti 108 takmičarki iz 14 zemalјa: Alžira, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Hrvatske, Engleske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Kazahstana, Holandije, Rumunije, Srbije i Slovačke.
Reprezentacija Srbije predstaviće se sa 25 takmičarki od kojih četiri dolaze iz Bokserskog kluba Sombor.

12. „Kup nacija“ je danas u Gradskoj hali „Mostonga“ svečano otvoren, a prisutne su pozdravili direktor Bokserskog kluba Sombor Slobodan Stanić, generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stojšić, kao i članica Gradskog veća za oblast omladine, dece, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović koja je zvanično označila početak takmičenja.

„Kup nacija“, nalazi se u „A“ kalendaru Svetske bokserske federacije, a takmičenje se održava u organizaciji Bokserskog kluba „Sombor“, Grada Sombora i uz podršku Bokserskog saveza Srbije.

Nadmetanje će trajati sve do nedelјe, 22. januara, za kada su zakazane finalne borbe.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 31. decembra prošle godine do 15. januara ove godine, tokom akcije pojačane kontrole koja je sprovedena u cilјu očuvanja bezbednosti saobraćaja tokom praznika, kontrolisali su više od 145.000 vozila i otkrili ukupno 39.401 prekršaj

Iz saobraćaja su isklјučena 2.622 vozača koji su upravlјali vozilom pod dejstvom alkohola i 135 vozača koji su upravlјali vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U službenim prostorijama policije zadržana su 462 vozača koji su upravlјali vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu, a čak 105 vozača upravlјalo je vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, sa više od 2 promila alkohola u organizmu.

Osim navedenih prekršaja, 504 vozača sankcionisana su zbog nepropisnog preticanja, 1.618 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje, 5.232 vozača, odnosno putnika zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa i čak 17.058 vozača zbog prekoračenja dozvolјene brzine kretanja vozila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da je od početka 2023. godine u saobraćajnim nezgodama poginulo 12 osoba i povređeno 335 učesnika u saobraćaju i ujedno apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštovanjem propisa i odgovornim ponašanjem daju doprinos unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima.

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Opština Apatin u saradnji sa Turističkom organizaijom i Sportskim savezom na ovaj praznik organizovaće plivanje za „Časni krst“.

Tradicionalna manifestacija će se održati na plaži kod restorana „Plava ruža“, a plivači će od 11 časova u rukavcu, do krsta plivati simboličnih 33 metra.

Pitanje koje muči mnoge vlasnike pasa, koliko spavanja je neophodno našim ljubimcima? Kada primetite da se vaš pas pomera u snu, ili pomera šapicu kao da trči u snu, sigurno ste se zapitali da li on u tom trenutku nešto sanja.

Ljudi su tokom dana većinu vremena budni, spavaju tokom noći i za ljude je dovoljno prosečno spavanje od oko 8 sati, međutim kod pasa to nije slučaj. Kao što ste sigurno i sami primetili, psi često zaspu po nekoliko puta u jednom danu. Vreme koje oni provode u spavanju može zavisiti od više faktora poput starosti psa, zdravstvenog stanja psa i fizičke aktivnosti.

Ni brojni naučnici ni veterinari nisu još uvek tačno ustanovili koji je razlog zašto psi provode toliko vremena u spavanju u toku dana. Spavanje je važno za vašeg ljubimca, prijatno i osvežavajuće za njih i većina pasa u proseku spava oko 14 sati dnevno.

Psi su vrlo prilagodljivi kada je dremka u pitanju, ne smeta im ni promena okoline ni promena „kreveta“ kao što je slučaj kod ljudi. Međutim, ukoliko se oko psa nešto događa dok spava, on će se vrlo lako probuditi i odložiti svoju dremku za kasnije.

U zavisnosti od rase, potrebe za spavanjem mogu da budu različite. Velikim rasama poput mastifa, bernardinaca i pirinejskog planinskog psa je potrebno više sna od prosečnih 14 sati sna. Ove rase spavaju oko 18 sati dnevno. Takođe, radoznalim i aktivnim štencima, koji u mladosti provode najveći deo svog budnog vremena uporno istraživajući, neophodno je između 18 i 20 sati sna.

Postoje različite faze spavanja kod pasa. Prva faza je faza uspavljivanja, a nakon nje psi ulaze u sporu fazu sna kada im se puls i možda talasi usporavaju. U toj fazi pas postaje potpuno opušten. Okvirno 10 minuta kasnije nastupa REM faza (rapid eye movement). Ukoliko primetite da se vaš pas trza u snu, da pomera šape kao da trči, to znači da on nešto sanja i da je upravo u REM fazi sna.

Dužina sna kod pasa zavisi od fizičkih aktivnosti, zdravstvenog stanja i sličnog. Psi provode više vremena u spavanju u odnosu na ljude, međutim njihov san nije toliko dubok. Oni svoje obrasce spavanja prilagođavaju okolini i situaciji, tako da u svakom trenutku mogu da budu fokusirani na okolinu kako bi bili na oprezu kada se nešto događa. Ostatak vremena spavaju.

Izvor: b92.net

Visok holesterol je sve češći problem za ljude širom sveta. Može da bude uzrok raznih stanja i bolesti, ali je uglavnom povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Da bi se eliminisao povišen holesterol, ključno je da ga rano prepoznate.

Simtom o kome danas pišemo se često zanemaruje, a siguran je indikator da su vam masnoće u krvi povišene.

Izrasline na koži

Ako primetite žućkasto-narandžaste izrasline na koži, to može da bude znak da je vaš holesterol visok. Izgledaju kao male izbočine i mogu da se pojave na raznim delovima tela, na uglovima očiju, dlanovima, stopalima.

Kako da potvrdite visok holesterol?

Jednostavna analiza krvi odmah će pokazati da li je vaš holesterol visok.

Preporučene vrednosti holesterola su:

• Ukupni holesterol < 5,0 mmol/l
• LDL holesterol < 3,0mmol/l • HDL holesterol > 1,0 mmol/l za muškarce, odnosno > 1,2 mmol/l za žene

Čak i blago povišen holesterol u srednjim godinama života značajno povećava rizik oboljevanja od srčanih bolesti, otkrivaju istraživanja. Za svaku deceniju u dobi od 35 do 55 godina, rizik od srčanih bolesti mogao bi da poraste za gotovo 40%, pokazalo je istraživanje.

Povišen holesterol je posebno čest kod ljudi koji imaju višak kilograma. Iz tog razloga, preporučuje se da osobe sa prekomernom težinom imaju preventivne preglede jednom godišnje.

Visok holesterol se može sprečiti pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem i generalno zdravim načinom života.

Izvor: danas.rs

Ne oklevajte kad je reč o vakcinaciji - informišite se.

Prvi slučajevi malih boginja u Srbiji potvrđeni su kod troje dece, uzrasta do godinu i po dana, kao i jedne odrasle osobe, u Smederevu prošle nedelje.

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola u Srbiji trenutno iznosi 74,8 odsto. Institut „Batut“ upozorava da je za kolektivnu zaštitu potrebno 95 odsto, zbog čega Srbiji sada preti epidemija.

Poražavajuće odgovore majki u Srbiji na HPV vakcinu nismo očekivali

Pedijatar otkriva kako MMR vakcina decu čuva i od korone

Decu je lako zaštititi od ove smrtonosne bolesti vakcinacijom, koja se sprovodi u navršenih 12 meseci bebe. Međutim, već godinama imamo isti problem: roditelji odbijaju da vakcinišu decu, a najčešći razlog su neosnovane teorije zavere koje kruže društvenim mrežama. Antivakseri uglavnom tvrde da MMR vakcina izaziva autizam, što je apsolutno netačno – taj opasni mit osporile su naučne studije, ali i brojni lekari i naučnici.

Zašto nisu u pravu?

Prvo, morate biti svesni kakvom riziku izlažete dete bez adekvatne zaštite.

Morbili su infekcija izazvana virusom. Zovu se i rubeole, lako se šire i mogu biti ozbiljne, pa čak i fatalne za malu decu. Uprkos tome stope smrtnosti opadaju širom sveta, kako sve više dece prima vakcinu protiv malih boginja, ova bolest i dalje ubija više od 200.000 ljudi godišnje, uglavnom dece.

Vakcina protiv malih boginja se obično daje kao kombinovana vakcina protiv malih boginja-zaušaka-rubeole (MMR). Ova vakcina takođe može uključivati vakcinu protiv vodenih boginja (varičela) — MMRV vakcinu. Zdravstveni radnici preporučuju da deca prime MMR vakcinu između 12 i 15 meseci starosti, i ponovo između 4 i 6 godina – pre polaska u školu.

Dve doze MMR vakcine su 97 odsto efikasne u prevenciji morbila i štite od njih doživotno. Kod malog broja ljudi koji dobiju morbile nakon vakcinacije, simptomi su uglavnom blagi.

A posledice preskakanja vakcinacije su daleko strašnije. Čak jedno od svakih 20 dece obolele od morbila oboli od upale pluća, što je najčešći uzrok smrti od malih boginja. Postoji rizik da će dete obolelo od morbila razviti encefalitis (otok mozga) koji može dovesti do konvulzija i može ostaviti dete gluvim ili sa intelektualnim invaliditetom.

Foto: VintageMedStock / Alamy / Alamy / Profimedia
Male boginje mogu dovesti do prevremenog porođaja trudnica koje nisu primile MMR vakcinu ili da imaju bebu male telesne težine, navodi CDC. Čak i u blagim slučajevima malih boginja, postoje dalekosežne posledice, kako je upozorio srpski naučnik Miloš Babić, stručnjak za molekularnu i ćelijsku biologiji, genetiku, biohemiji, biofiziku i neurobiologiju.

„Naime, ovaj virus briše pamćenje imunog sistema, i čini dete ponovo osetljivim na prethodne viruse koje je preležalo. Jadno dete onda mora ponovo da gradi imunitet na sve rinoviruse, koronaviruse, i druge boleštine sa kojima se već prethodno borilo“, piše Babić na svom blogu.

Najgore epidemije morbila u Srbiji

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji evidentirana je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Ali je u kolektivnom sećanju „svežija“ strašna epidemija koja je zemlju zadesila pre šest godina.

Оd pоčеtка окtоbrа 2017. gоdinе, zакljučnо sа avgustom 2019. gоdinе, nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје, uključujući i tеritоriјu nаdlеžnоsti Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Kosovska Mitrоvicа, rеgistrоvаno je uкupnо 5.798 slučајеvа mаlih bоginjа.

Кrајеm dеcеmbrа 2017. gоdinе priјаvljеn је prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа u Rеpublici Srbiјi pоslе 20 gоdinа. Dо kraja аprilа 2018. gоdinе priјаvljеnо је јоš 14 smrtnih ishоdа uzrokovanih mаlim bоginjаmа.

Najpotresnije su bile smrti dece. Trogodišnja devojčica Nađa Petrović iz Kragujevca preminula je od komplikacija izazvanih malim boginjama. Devojčica zbog autoimune bolesti nije mogla da primi MMR vakcinu, a tri meseca je bila priključena na aparate u Institutu za majku i dete. Druga žrtva je bio dečak iz Niša, koji je imao dve godine. Dečak nije bio vakcinisan, jer je za dve godine života imao pet ili šest zapaljenja pluća, pa nije ni mogao da primi MMR vakcinu.

Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је bila stаrа 15 dаnа, а nајstаriја 71 gоdinu. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.

Vеćinа оbоlеlih оsоbа (94 odsto) је nеvакcinisаnа, nеpоtpunо vакcinisаnа ili nеpоznаtоg vакcinаlnоg stаtusа.

Mit o MMR vakcini i autizmu

Najčešći argument antivaksera je pretnja autizmom koji je navodno posledica MMR vakcine. Ova opasna tvrdnja rodila se iz jednog od najvećih skandala u istoriji medicine.

Debata je počela 1998. godine kada je Endru Vejkfild objavio rad u kojem se navodi da vakcina protiv malih boginja-zaušaka-rubeole (MMR) izaziva autizam.

Sama studija je kasnije zvanično označena kao „prevara“ od strane naučne zajednice, ali je izazvala mnogo debata o bezbednosti vakcine, koje se nastavljaju do danas.

Studija je obuhvatila samo 12 dece, ali je dobila veliki publicitet jer je u isto vreme došlo do naglog porasta broja dece sa dijagnozom ovog stanja. Nalazi ovog dokumenta naveli su druge lekare da urade sopstveno istraživanje o vezi između MMR vakcine i autizma. Urađeno je više od 25 naknadnih studija. Niko nije pronašao dokaze da je vakcina izazvala autizam.

Ozloglašeni Endru vejfild više nije lekar Foto: SHAUN CURRY / AFP / Profimedia
Istraga o studiji iz 1998. godine takođe je otkrila niz problema u vezi sa načinom na koji je sprovedena. Časopis koji ju je objavio na kraju je povukao studiju. To je značilo da publikacija više ne stoji iza rezultata.

Zatim, 2010. godine, Generalni medicinski savet Velike Britanije je izjavio da se rad ne zasniva samo na lošoj nauci, već da je to namerna prevara i falsifikat glavnog istraživača, dr Endru Vejkfilda, i oduzeo mu lekarsku licencu. Istražitelji su saznali da je advokat koji je tražio vezu između vakcine i autizma platio Vejkfildu više od 435.000 funti da bi namerno plasirao rezultate koji osporavaju vakcinu. Šteta koja je time učinjena je bila ogromna.

Studije koje osporavaju povezanost MMR vakcine i autizma

Postoji više od 25 naučno priznatih studija koje osporavaju tvrdnju da vakcine izazivaju autizam. Navešćemo samo neke.

Danska nacionalna studija obuhvatila je 657.461 rođene dece, uključujući 6.517 dece sa dijagnozom autizma. Nalazi snažno dokazuju da MMR vakcinacija ne povećava rizik od autizma, ne izaziva autizam kod osetljive dece, i nije povezana sa porastom slučajeva autizma nakon vakcinacije.

Američka studija je imala da istraži pojavu poremećaja autističnog spektra (ASD) usled MMR vakcine s u velikom uzorku američke dece koja imaju stariju braću i sestre sa autizmom. U ovom uzorku dece sa starijom braćom i sestrama, MMR vakcina nije poveza sa povećanim rizikom od autizma, bez obzira da li su starija braća i sestre imala ovaj poremećaj. Ovi nalazi ukazuju na nikakvu štetnu povezanost.

Japanska studija je proučavala 904 dece sa autizmom. Tokom perioda upotrebe MMR vakcine nije pronađena značajna razlika u učestalosti regresije između vakcinisane i nevakcinisane dece.

Kanadska studija je proučavala 7.749 dece i takođe je isključila i povezanost između autističnog poremećaja i vakcinacije.

Britanska studija objasnila je zašto je broj dece sa autizmom odjednom bio u porastu – uzrok nije bio MMR vakcina. Zaključili su da nije u pitanju stvarno povećanje, već su na veći broj slučajeva uticali faktori kao što su bolje postavljanje dijagnoza, veća spremnost od strane prosvetnih radnika i porodica da prihvate dijagnostičku oznaku i bolji sistemi prepoznavanja.

Finska studija proučavala je 535,544 dece vakcinisana između novembra 1982. i juna 1986. godine. Nisu identifikovali nikakvu povezanost između MMR vakcinacije i encefalitisa, aseptični meningitisa ili autizma.

Najzad, ako nauka nije dovoljan razlog da vakcinišete dete, prenosimo izjavu majke preminule Nađe Petrović, koja je nedavno apelovala na sve roditelje da dobro razmisle.

„Ja razumem da se roditelji plaše vakcinacije, postoji toliko netačnih informacija na internetu i svako strahuje za svoje dete, to je normalno, ali apelujem na roditelje da se pre svega informišu iz relevantnih izvora. Ne slušajte razne komentare od nestručnih osoba. Nemaju čega da se plaše, volela bih da se roditelji informišu kod imunologa, pedijatra… Ne čitajte ništa na internetu, svako od nas može da napiše neke informacije koje šire paniku, a nisu potkrepljenje činjenicama. A roditeljima dece koja ne mogu da se vakcinišu iz zdravstvenih razloga poručujem da se mole Bogu, to jedino preostaje. Nađa nije jedini ovakav slučaj, nažalost“, rekla je Dragana Petrović za Telegraf.

Svojevremeno je, nesumnjivo najveći, bard „Dnevnikove“ pisane reči, ali i jedan od najvećih jugoslovenskih, srpskih i vojvođanskih poeta, Miroslav Mika Antić u svoj renesansni opus novinara, pisca, ilustratora, scenariste, režisera... ubeležio i dokumentarni film „Trojica iz starog Sombora“, u pokušaju da ovekoveči takve umetničke veličine kao što su pisac Velјko Petrović, slikar Milan Konjović i kompozitor Petar Konjović.

Poduhvat koji je i decenijama kasnije za svaku pohvalu, ali i koji, imajući na umu onu starostavnu Dositejevu o zvonima, praporcima i knjigama, postavlјa potrebu da se, pored velikog pregnuća somborskog hroničara Milana Stepanovića vrednog svake hvale, sistematično, zabeleže svi velikani nauke koji su potekli iz ove varoši, svojevremene luče prosvete u svih Južnih Slovena, a Srba ponajviše.

Kao što je pre bezmalo dva milenijuma Plutarh pisao uporedne biografije antičkih istorijskih ličnosti upravo iz Sombora bi se mogao napisati esej o naučnicima koji su potekli iz ovdašnjih školskih klupa, o lјudima koji su umeli da čuju onu Pitagorinu i Aristotelovu muziku sfera. Jedan od tomova te knjige, koja bi obimom pozamašna bila, svakao bi bio posvećen trojici školskih drugova iz klupe ovdašnje Gimnazije „Velјko Petrović“, somborskih kolenovića Bogdana Maglića i Tihomira Novakova te rođenjem Bačkopalančanina, a stasavanjem takođe Somborca Stevana Koičkog, trojici musketara jugoslovenske pa i svetske nuklearne fizike, svojevrsnih apostola znamenitog Pavla Savića, rodonačelnika proučavanja atoma pod ovim delom nebeskog svoda. Mada svako od ovih imena zaslužuje posebne osvrte, ono što ih bliži su zajednički koreni naučnog interesovanja stvoreni u kabinetu za fiziku u gimnazijskom zdanju na jednom od uglova

Trga Svetog Trojstva, podsticani svojim učitelјima Vilijamom Vajgandom, Mirkom Keslerom i Šulcom, u akademski život transponovani na beogradskom Prirodno matematičkom fakultetu a u magični svet nauke definitvno uvedeni na Institutu za nuklearne nauke Vinča.

Iz Sombora bi se mogao napisati esej o naučnicima koji su potekli iz ovdašnjih školskih klupa, a jedan od tomova te knjige svakako bi bio posvećen trojici školskih drugova iz klupe ovdašnje Gimnazije „Velјko Petrović“, somborskih kolenovića Bogdana Maglića i Tihomira Novakova te rođenjem Bačkopalančanina, a stasavanjem takođe Somborca Stevana Koičkog, trojici musketara jugoslovenske pa i svetske nuklearne fizike
Kao jednu godinu stariji od preostala dva „atomska“ musketara Bogdan Maglić je ratnim zbivanjima iz klupa somborske bio prinuđen da privremeno pređe u one vukovarske gimnazije, ali su im se putevi ponovo ukrstili u Beogradu, kada su se upravo na njegov nagovor sva trojica, prethodno mukotrpno hodajući desetak kilometara kroz blato beogradskog ruralnog okoliša, pojavili pred Pavlom Savićem u biblioteci tadašnjeg Instituta za ispitivanje strukture materije u Vinči, želјni da im upravo nuklearna fizika bude budućnost. Prepoznajući njihov potencijal i žeđ za znanjem Savić je „svoje Somborce“ smesta poverio Roberu Valenu šefu laboratorije za fiziku, pridošlice sa pariškog Instituta za radijum, što ih je vinulo put vrha svetske nauke.Taj put, kao i uvek kada je nauka u pitanju, je potrajao, ali i danas njihova imena encikopedijski svetle, ostavlјajući utisak da su ih upravo gigantski koraci kojim su koračali i samim tim bili ispred svog vremena, ostavio bez nagrada kao što je ona Nobelova.

Tihomir Novakov u laboratoriji Berklija

Početkom februara ove godine, kako javlјaju naučni sajtovi napravlјen je proboj u primeni atomske fuzije u stvaranju bezbedne energije, još uvek nedovolјan za praktičnu primenu, ali ipak dovolјan da ozbilјnije vrati nauku na kolosek izučavanja ovih principa, čiji je jedan od rodonačelnika bio upravo Maglić svojim teorijama, eksperimentima i zalaganjem za „hladnu fuziju“. Godinama nakon njegovih tvrdnji da se radi o sasvim izvesnom i ostvarivom izvoru bezbedne i neiscrpne energije, ispitivanja na temu „hladne fuzije“ su proglašena za stranputicu i kao takva zanemarena. Sve do pre dvadesetak godina, što je ovom Somborcu pružilo samo duhovnu satisfakciju. Kao što je to svojevremeno, za života, posvedočio Stevan Koički u jednom od retkih intervjua, upravo Maglić je bio najprobojniji i najpraktičniji od njih trojice, o čemu je dovolјno govorilo i to što je kasnije svoje znanje i naučna dostignuća pretočio u uspešne amerčike biznis projekte. Za razliku od njega Koički i Novakov su zauvek ostali tesno vezani za akademsku zajednicu, s tom razlikom da je Koički, kao veliko, svetsko ime nuklearne spektrometrije kojem je poštovanje izražavao i jedan Frederik Žolio-Kiri, pored gostovanja u inostranstvu i petogodišnje docentske epizode na njihovom beogradskom PMF-u, celu svoju karijeru proveo u Srbiji, tačnije u Institutu u Vinči prilјežno radeći na edukaciji i promociji njihovih naslednika na polјu nuklearne fizike.

Akademik Stevan Koički celu karijeru proveo u Vinči

Dok su Koički, kao ugledni član, generalni sekretar i u dva mandata potpredsednik SANU, a Maglić kao veliki naučnik, biznismen sa pedigreom delikatnog posrednika između američkog predsednika Yeralda Forda i Josipa Broza Tita, bili medijski poznati u ovdašnjoj javnosti o Novakovu se, van akademskih krugova, moglo čuti tek u poslednje vreme, kako je u javnosti sve prisutniji strah od zagađenja vazduha i klimatskih promena. Nјegovo ime, kao pionira u istraživanjima atmosferskih aerosola, u nezaborav je svrstano zahvalјujući obimnim rendgensko-fotoelektronskim i Ramanov-spektroskopskim istraživanjima na uzorcima urbanih i udalјenih atmosferskih aerosola, koja su otkrlila strukture slične grafitu i aktivnom uglјu, nastalih nepotpunim sagorevanjem foslinih i biogiriva. Za ove čestice upravo je Novakov skovao danas široko prihvaćen termin „crni uglјenik“, koji se pokazao kao glavni krivac toplјenja polarnih kapa i pored uglјen dioksida najvećeg uzročnika zastrašujućeg efekta staklene bašte koja preti da iskoreni civilizaciju.
Ako je od trojice iz Sombora, dosta je.

Izvor: Dnevnik.rs

Tu mogućnost somborska komunalna preduzeća koriste kada nemaju drugi način da naplate svoja potraživanja, a to za dužnike znači naplata znatno većeg iznosa od samog duga. 

JKP "Čistoća" smeće iznosi iz svih gradskih ulica i somborskih sela, ali iznošenje smeća mora i da se plati. Građani to uglavnom i rade i kako kažu u tom preduzeću procent naplate je oko 95 posto. Uprkos tako dobroj naplati ovo preduzeće od građana i privrede potražuje oko 50 miliona dinara.

U ovom komunalnom preduzeću putem inkasanata na terenu i sporazuma o naplati duga na rate pokušavaju izbeći utuživanje građana i naplatu putem izvršitelja.

"Oko 4.000 domaćinstava priključeno je na daljinski sistem grejanja, a njihovi mesečni računi su u zavisnosti od kvadrature od nekoliko hiljada do iznad 10.000 dinara", rekao je Mićo Trišić šef odseka naplate, JKP "Čistoća", Sombor.

"Naplata putem sudskih izvršitelja povećava iznos duga, direktor Energane to ilustruje primerom duga od 100.000 dinara", kazao je Đurađ Milanović direktor JKP "Energana", Sombor.

Ono što je problem jesu troškovi koje komunalna preduzeća moraju platiti unapred kada predmet predaju izvršiteljima.

Izvor: RTV

U okviru pilot projekta SOZIRA – „Somborsko zimsko raspustilište“ u petak, 13. januara, učesnici projekta posetili su zgradu Gradske uprave, gde su ih ugostile zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i zamenica načelnika Gradske uprave Vera Balјak.

Deca su imala priliku da se upoznaju sa radom lokalne samouprave, Gradske uprave, kao i sa znamenjem zgrade „Županije“ i čuvenom slikom Ferenca Ejzenhuta „Bitka kod Sente“ koja krasi Veliku skupštinsku salu.

Projekat SOZIRA – „Somborsko zimsko raspustilište“ je zimska manifestacija kulture i vannastavnih aktivnosti koje imaju edukativni i zabavni karakter, u kom su učestvovala deca od 6 do 12 godina, a pokrenulo ga je Udruženje somborskih učitelјa. Program je realizovan u poslednjoj nedelјi zimskog raspusta kada su deca imala priliku da učestvuju u nizu edukativnih, sportskih i umetničkih sadržaja, uz prisustvo učitelјa i voditelјa aktivnosti.

Sportski savez Grada Sombora raspisao je Javni poziv za prikupljanje predloga za izbor godišnjih priznanja u olimpijskim i neolimpijskim sportovima najuspešnijim sportistima, ekipama i trenerima.

S tim u vezi, nagrade se između ostalog dodeljuju po sledećim kategorijama:

najuspešniji sportista: pionir, kadet, junior i senior iz pojedinačnih olimpijskih sportova (1. 2. i 3. mesto) i neolimpijskih sportova (1. mesto).
najuspešniji sportista – pionir, kadet, junior i senior iz ekipnih sportova (1. mesto)
najuspešniji sportista – pionirka, kadetkinja, juniorka i seniorka iz pojedinačnih olimpijskih sportova (1. 2. i 3. mesto) i neolimpijskih sportova (1. mesto).
najuspešniji sportista – pionirka, kadetkinja, juniorka i seniorka iz ekipnih sportova (1. mesto)
najuspešnija ekipa (olimpijskih i neolimpijskih sportova)
najuspešniji trener(olimpijski i neolimpijskih sportova)

Posebna priznanja dodeljuju se u kategoriji „Školski sport“:

osnovne škole – najuspešnija škola, pojedinac, pojedinka i nastavnik
srednje škole – najuspešnija škola, pojedinac, pojedinka i nastavnik

Takođe, nagrade se dodeljuju i u kategoriji sportska rekreacija:

najuspešniji pojedinac i pojedinka
najuspešnija ekipa
u kategoriji za vrhunski sportski rezultat ostvaren u sportskim organizacijama van teritorije Grada Sombora

Nagrada za životno delo dodeliće se priznanjem za doprinos i razvoj sporta na teritoriji Grada Sombora.

Prijave (popunjeni obrasci) se podnose od danas, 16. januara, do 25. januara, lično u kancelariji Sportskog saveza Grada Sombora ili poštom na adresu: Venac vojvode Petra Bojovića 11, 25000 Sombor.

Predlog za izbor najboljih u 2022. godini mogu dati sportske organizacije, granski sportski savezi, škole, sporski radnici i pojedinci na obrascu propisanom Pravilnikom.

Pravilnik i obrasci za izbor sportiste Grada Sombora za 2022. godinu će biti dostavljeni sportskim organizacijama, savezima i sredstvima informisanja elektronskim putem ili se mogu preuzeti u kancelariji Sportskog saveza grada Sombora, Venac vojvode Petra Bojovića 11, Sombor.

Sve dodatne informacije se mogu dobiti lično ili na telefon 025/ 436 – 787 Sportskog saveza grada Sombora (Venac vojvode Petra Bojovića 11).