Sombor.info

Pripadnici Policijske uprave u Somboru zaustavili su tridesetdevetogodišnjeg vozača „Lade Rive“ koji je vozio sa 1,88 promila alkohola u krvi, bez registarskih tablica i bez vozačke dozvole.

Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava.

Kao jedan od najvećih problema kada je reč o razvoju dece danas doktor Ranko Rajović navodi nedostatak kretanja. Kako bi istražio ovaj problem, on je napravio jedan mali eksperiment.

 “Mi smo, na našim kampovima, radili istraživanje sa gradskom decom uzrasta oko pet godina. Stavili smo jednom od njih onaj sat koji meri korake, kako bismo videli koliko će kilometara da pređe u jednom danu od ujutru do uveče. Nije bilo forsiranja. Livada, igraju se, idu u šumu, trče, donose grane, onda neka radionica na otvorenom… Pre nego što kažem koliko je to kilometara na kraju bilo na satu, da napomenem da sam na radionicama za roditelje pitao baš roditelje gradske dece koliko im deca dnevno pređu kilometara u proseku. Neko kaže 2-3, neko 3-4. A fiziološki zdravo dete mora da pređe preko 20. Dečak kom smo stavili sat, to je naša žuta grupa koju čine deca od pet godina, on je prešao 23 kilometra taj dan. Spontano, sam, bez forsiranja.” – otkriva dr Rajović.

Ako gradsko dete dnevno pređe tri, jasno je da, kad bismo ga odveli na selo da se igra, bez igrica i telefona, on bi prešao 23, kao i ovaj dečak, objašnjava Ranko Rajović u podkastu sa Milanom Jovanovićem Strongmenom.

“Hajde da to sad prevedemo u matematiku. Njima nedostaje dnevno 20 kilometara. Za 10 dana, to je 200 kilometara. Za mesec dana, 600 kilometara. To znači da našoj deci nedostaje skoro 100.000 kilometara, u periodu aktivnog razvoja mozga, koje bi trebalo da pređu. E to je veliki problem.”

Rajović naglašava da nije stvar samo u hodanju već i u svim ostalim načinima kretanja.

“Uzbrdo, nizbrdo, skakanje, preskakanje, trčanje unazad. Mi smo decu kad ih vodimo na kamp forsirali da trče unazad. Ja sam prvo stao, gledam, pola njih padne. Naša deca ne znaju da trče unazad. Okrenu glavu, pa nešto idu bočno, pa padnu. Mi nemamo glavne pokrete kretanja razvijene kod dece. To su bila deca od 6, 7 godina.” – kaže Rajović.

Još jedna velika promena koju je doneo moderan način života jeste i problem deformiteta stopala, za koji Rajović tvrdi da je poprimio razmere epidemije.

“Ravna stopala su znak da nešto nije u redu. Mi smo u staroj Jugoslaviji imali od 6 do 11 posto dece s ravnim stopalima na sistematskim pregledima i to se svrstavalo u genetiku. Danas, preko 50%, neki gradovi i 70%. A zašto su svodovi stopala spušteni? Pa nema kretanja.” – objašnjava doktor Ranko Rajović.

On govori i o tome kako je Britanska olimpijska reprezentacija istraživala problem ravnih stopala, koji se javljao kod sportista.

 “Njihov medicinski tim rešio je da ode u Meksiko da ispita narod Tarahumara, Indijance koji žive u kamenoj polupustinji. Oni imaju stopalo kao iz atlasa anatomije. Maksimalno savitljivo. Išli su da vide kako je to moguće. Prva stvar koju su primetili je da su oni praktično bosi. Nose samo nekakve tanke kožne đonove vezane trakicama i tako prelaze od 30 do 50 kilometara dnevno, pešačeći od jednog do drugog sela i nazad. A lopte koje deca imaju nisu krpene, već drvene. Što znači da ih oni ne mogu šutirati jer bi se povredili, već se dodaju rolajući loptu stopalom. I svi do jednog imaju perfektna stopala.” – zaključuje Rajović poredeći ovaj način života sa decom danas koja pređu jedva tri kilometra na dan i dodaje: “Prvi znak da nešto nije u redu na nivou cele nacije su ravna stopala.”

Izvor: zelenaucionica.com

Igor Jurić, direktor Centra za zlostavljanu i nestalu decu, pozvao je građane Srbije da se danas uključe u zajedničku akciju za uvođenje sistema Amber alert u Srbiji.

Jurić je na Instagramu pozvao korisnike društvenih mreža da u sredu na svojim profilima objave svoju podršku uvođenju Amber alerta u Srbiji uz haštag #hocemoamberalert, kako bi se prebrojilo koliko ima onih koji podržavaju ovakvu meru.

Jurić je nedavno kazao za Danas da ima obećanje novog ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da će država nastaviti da radi na uvođenju Amber alerta. On je dodao da ako se to ne desi njegova organizacija će početi da prikuplja potpise za narodnu incijativu za ovu meru o kojoj bi onda Skupština morala da se izjasni.

U Evropi desetine zemalja imaju sistem Amber alert. Sistem je u većini država postavljen tako da kada dete nestane informacija o tome se širi putem televizije, radio stanica, bilborda… Kako se ističe, nakon aktiviranja ovog sistema u 96 odsto slučajeva dođe do pronalaska nestalog deteta u prvim satima nakon nestanka.

U okruženju Hrvatska je među poslednjim državama koje je uvela Amber alert u za sada ograničenom obliku.

Kako je saopštilo hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji s kompanijom Meta, zaživeo je sistem za traženje nestale dece pod nazivom „NENO Alarm“.

Ako dete nestane, MUP obaveštava firmu Meta, koja će upozorenje „NENO Alarm“ poslati korisnicima društvenih mreža Fejsbuk i Instagram u krugu od 60 kilometara od mesta gde je dete poslednji put viđeno, saopštio je hrvatski MUP.

Kako je Igor Jurić objasnio za Danas, ovo nije Amber alert u punom obliku ali da jeste napredak.

– Radi se o dobrom potezu koji će na kraju dovesti i do samog sistema Amber alert u punom obimu i to jeste dobra vest – rekao je Jurić.

On je dodao da Amber alert u svom punom obimu podrazumeva širenje informacija o nestalom detetu ne samo putem društvenih mreža već i preko mobilnih operatera, televizija i radio stanica, tržnih centara, naftnih kompanija, službi koje vode brigu o auto-putevima

Ovako postavljene stvari, kako je kazala Slavica Radovanović, narodna poslanica i pukovnica policije u penziji, dovode do brzog pronalaska nestalog deteta u većini slučajeva.

– Istraživanja organizacija koja su se bavila funkcionisanjem Amber alerta govore u prilog tome da kada je taj sistem aktivaran, u oko 96 odsto slučajeva dete se pronađe u prva tri sata. Policija je ta koja prva prima informaciju da je dete nestalo i prva kreće u potragu, ali policija inače bez građana ne treba i otežano je da bilo kakvu akciju sprovodi a kamoli ako je nestalo dete – objasnila je Radovanović nedavno za Danas.

Evropski broj za nestalu decu

Nestanak deteta u Srbiji se prijavljuje policiji na broj 192. Zahvaljujući zakonskim izmenama, koje je incirao Igor Jurić, nestanak je moguće odmah prijaviti umesto čekanja 24 sata. Pored toga NVO Astra vodi SOS liniji Evropski broj za nestalu decu 11600. Izveštaj Astre pokazuje da je od marta 2012. godine do 31. decembra 2021. godine prijavljen nestanak 129 dece (80 devojčica i 49 dečaka). Razlozi za nestanak bili su: bežanje od kuće/iz doma 56 (44 odsto), bez pratnje roditelja 23 (18 odsto), roditeljska otmica 21 (16 odsto), otmica od strane treće osobe 4 (tri odsto), izgubljena 3 (dva odsta), povređena ili na drugi način nestala deca 22 (17 odsto).

Politizacija

Hristina Piskulidis iz NVO Astra, koja je bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima i koja vodi Evropski broj za nestalu decu, rekla je nedavno za Danas da postoji utisak da se o Amber alertu u Srbiji govori samo pred izbore i da se ova tema koristi za dnevnopolitičke svrhe. “ „Problematično je to što se tema Amber alerta nađe u žiži javnosti kada su neka politička dešavanja. O tome se pričalo pre izbora i verovatno će se o tome ponovo pričati kada uđemo u novu predizbornu kampanju. Ipak, bilo bi dobro da tako ozbiljne stvari koje se tiču života najmlađih ne budu stvar političke razmene“, kazala je ona.

Izvor: danas.rs

Već sanjamo o moru.

Znamo da je tek januar, ali mnogi od nas su mislima već na moru – pa polako počinjemo da planiramo letovanje. Već su krenule prve ponude za more 2023. godine u brojnim agencijama, a Google pretrage nam otkrivaju šta je srpskim turistima trenutno najinteresantnije.

Veliko iznenađenje je da Grčka nije najpopularnija kad je reč o „first minute“ aranžmanima, već jedna druga, pomalo neočekivana letnja destinacija – Bugarska.

Pored vaučera za letovanje u Srbiji, našim građanima je trenutno Bugarska veoma privlačna zemlja za letovanje.

Nesebar je među najpopularnijim mestima na bugarskom primorju. Sastoji od starog grada i novog dela. Drevni grad se nalazi na stenovitom poluostrvu, povezanom sa kopnom uskom prevlakom. Novi deo Nesebra nudi razne mogućnosti smeštaja.

Stari grad odiše romantičnom atmosferom: uske kaldrmisane uličice, sitni trgovi, dvospratne kuće sa kamenim prizemljem i drvenim spratovima koji strše iznad ulica i spoljnih stepenica. Nesebar ima dve plaže u novom delu grada i malu plažu u starom delu grada.

U blizini je Sunčev breg, još jedno popularno i moderno letovalište Bugarske, koje je smešteno u zalivu. Poznato je po glavnoj, dugoj peščankoj plaži noćnom životu.

Šta trenutno nude agencije kad je reč o letovanju u Bugarskoj?

Mestro Travel ima aranžamane za hotel sa dve zvezdice u Nesebaru po ceni već od oko 200 evra u junu za 10 noćenja. U jeku sezone je prosečna cena od 270 do 700 evra, u zavisnosti od tipa sobe.

Kontiki ima „first minute“ ponude za Sunčev breg – 10 noćenja u hotelu sa tri zvezdice košta 280 evra u dvokrevetnoj, odnosno 480 u jednokrevetnoj sobi. Za Nesebar u ponudi imaju veoma luksuzne hotele sa četiri i više zvezdica, u kojima će vas 10 noćenja u julu koštati preko 800 evra – ali je aranžman „all inclusive“.

BigBlue agencija nudi 10 noćenja sa doručkom u Sunčevom bregu u hotelu sa tri zvezdice za 450 evra u julu. Za „all inclusive“ aranžman u hotelu sa pet zvezdica u Nesebaru treba izdvojiti 1220 evra, za 10 noćenja u julu.

Inače, pored Bugarske, pretrage otkrivaju da je popularna i Lefkada – grčko ostrvo koje je godinama omiljeno srpskim turistima. Takođe, pojavila se i jedna prestižna destinacija – Taormina na Siciliji, kojoj je možda popularnost u Srbiji porasla zbog serije White Lotus.

Ali, zaključak je svakako da je još rano, agencije tek formiraju cene, a verujemo da će se i interesovanja srpskih turista drastično menjati kako dolazi leto.

Izvor: nova.rs

Prva proba predstave "Besnilo" Borislava Pekića, po dramatizaciji Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića, održana je danas u Narodnom pozorištu u Somboru, saopštili su iz somborskog teatra.

Scenograf je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, muziku potpisuje David Klem, scenski pokret Iva Đukić, lektor je Dejan Sredojević.

U predstavi igraju: Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Biljana Keskenović, Dragana Šuša, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Nikola Knežević, Ninoslav Đorđević, Saša Torlaković, Srđan Aleksić, Branislav Jerković, Ksenija Mitrović, Marko Marković, Stefan Beronja.

Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ iz Sombora u saradnji sa Sportskim savezom grada Sombora, a pod pokrovitelјstvom Grada Sombora, 19. januara 2023. godine (na Bogojavlјenje) desetu godinu zaredom organizuje plivanje za “Časni krst”. Manifestacija će biti održana na gradskom kupalištu „Štrand“, plivaće se 33 metra a početak programa je zakazan za 12 časova.

Svi zainteresovani za učešće u manifestaciji mogu da se prijave od 10 do 12 časova u prostorijama Udruženja “Korijeni” koje se nalaze u Čitaoničkoj ulici broj 2 (Srpska čitaonica “Laza Kostić”), ili telefonom na brojeve: 060/436–7876 i 063/503-349, ili u prostorijama Sportskog saveza grada Sombora, Venac Petra Bojovića 11, telefon: 025/ 436-787.
Svi takmičari moraju imati obavlјen lekarski pregled sa odobrenjem da mogu učestvovati u manifestaciji i plivaju na vlastitu odgovornost.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je nakon razgovora sa rukovodstvom opštine Vrbas da će se raditi kompletna rekonstrukcija pruge Vrbas-Sombor, kojom će vozovi ubuduće saobraćati 120 kilometara na sat. Ministar je naveo je da će vrednost projekta biti oko 80 mil EUR.

Kako je naglasio pruga Vrbas-Sombor je u veoma lošem stanju i na njoj trenutno nema putničkog saobraćaja, a doneta je i odluka da se vrlo brzo raspiše tender za projektovanje, a plan je da bude urađena potpuno nova pruga, gornji i donji stroj, kao i elektrifikacija.

Prema njegovim rečima, do sredine godine trebalo bi da bude potpisan ugovor o izgradnji brze saobraćajnice Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Novi Bečej-Kikinda, u dužini od 185 kilometara.

Vesić je rekao da će ova brza saobraćajnica biti građena u četiri etape, odnosno istovremeno će radovi krenuti sa Bačkog brega, sa Nakova i od autoputa prema Srbobranu i Vrbasu, odnosno Kuli.

On je napomenuo da je predviđena izgradnja dve petlje, što suštinski znači obilaznicu oko Vrbasa, gde je opština predvidela industrijsku zonu.

- To će mnogo značiti za dovođenje investitora, ali i po pitanju rasterećenja saobraćaja u opštini, jer tada teretni tranzitni saobraćaj neće ići kroz centar opštine - dodao je on.

Vesić je podsetio i da nekoliko važnih infrastrukturnih projekata obuhvataju i Vrbas, poput projekta izgradnje brze pruge Novi Sad - Subotica, koja će biti završena do 2025. godine.

On je dodao i da će Ministarstvo pomoći u izgradnji kanalizacije u nekoliko mesta u Vrbasu kroz projekat "Čista Srbija".

On je dodao i da je Ministarstvo preuzelo obavezu da preko Puteva Srbije uradi tranzitni put u ulici Danila Bojovića u Vrbasu, u dužini od pet kilometara.

- Putevi Vrbas-Bačko dobro polje i Vrbas-Zmajevo biće uneti u planove za rad, i shodno mogućnostima biće planirani za ovu ili narednu godinu - rekao je on.

Izvor: eKapija

Tradicionalan međunarodni „Kup nacija“ za žene biće 12. put održan u Somboru od 16. do 22. januara. Prestižni međunarodni turnir koji je u „A“ kalendaru Svetske bokserske federacije okupiće 22 reprezentacije sa oko 170 takmičarki iz zemalja sa tri kontinenta: Evrope, Azije i Afrike. Borbe će početi 17. januara, a žreb je dan ranije, od 20 časova. 

„Očekujemo učešće brojnih osvajačica medalja sa evropskih i svetskih šampionata. Sombor ima i svoju uzdanicu, Draganu Jovanović, koja je bila bronzana na omladinskom šampionatu Evrope u Bugarskoj i četvrta na proteklom Prvenstvu sveta u Španiji. Očekujemo uspešan nastup naše ženske reprezentacije u svim uzrasnim kategorijama. Ono što je u ovom trenutku najbitnije, grad Sombor je sa svojim smeštajnim kapacitetima potpuno spreman da ugosti takmičarke i rukovodstvo njihovih reprezentacija, kao i Bokserski klub „Sombor“ koji je kao tehnički organizator obezbedio uslove za takmičenja po najvećim svetskim standardima u ovom sportu“ – kaže u ime organizatora somborskog „Kupa nacija“ Stojan Knežević.

„Kup nacija“ će biti i najbolja provera forme za sve učesnice predstojećeg Svetskog prvenstva koje će biti održano u martu u Indiji.

Izvor: RTV

VUKOVE nagrade za 2022. godinu, koje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje 59. put, su među 84 predložena kandidata, dobili: dr Vojislav Andrić, doktor metodike matematike iz Valjeva, prof. dr. Milivoje R. Jovanović, književnik iz Niša, Lune Levajac, književnik i kulturni poslenik iz Čačaka, dr Lidija Nerandžić Čanda, profesor srpskog jezika i književnosti iz Sombora, Pavle Popović, slikar iz Kraljeva, Radivoje Rade Radivojević, kompozitor iz Beograda.

Ovogodišnji laureati su i Živojin Rakočević, profesor srpskog jezika, književnik i publicista iz Gračanice, Đorđe Sibinović , književnik, profesor, scenarista i kompozitor iz Beograda, prof. dr Momčilo Spasojević Čelinac, književnik i kulturni pregalac iz Republike Srpske i Zoran Stamatović, kulturni stvaralac i direktor Narodnog pozorišta u Užicu.

Među pojedinicma, Izuzetna Vukova nagrada pripala je Novici Đuriću, književniku i scenaristi iz Crne Gore i prof. dr Milošu Kovačeviću, lingvisti iz Republike Srpske, dok su od institucija priznanje dobili Matematičko društvo "Arhimedes", Narodna biblioteka iz Osečine, Srpska čitaonica u Irigu i kulturna manifestacija "Belovodska rozeta".

Izvor: novosti.rs

Za razliku od srednjoškolaca kojima je ponedelјak predstavlјao prvi radni dan u novom polugodištu ove školske godine, vojvođanski osnovci imaju „fore“ da se odmaraju još jednu sedmicu.

Kako i odmor ume nekad da dosadi, u Somboru su se postarali da i za njih, pored tekućih programa višenedelјne manifestacije „Zimske čarolije“, osmisle dodatne sadržaje pa im vreme do posle Nove godine po julijanskom kalendaru ne mora nužno proteći u potpunoj dokolici.

Juče je počela sa obukom još jedna grupa školice klizanja na ledenoj ploči izgrađenoj na Trgu Svetog Trojstva, na kojoj, u organizaciji ovdašnjeg Sportskog centra „Soko“, somborski mališani uzrasta od pet do deset godina uče prve korake na klizalјkama. Kako je klizalište i inače izuzetno posećeno, predviđeno je da se časovi klizanja održavaju od 10 do 12 sati, ali kiša koja pada (ili sipi) kvari pravi zimski ugođaj sporta kojim su se roditelјi i bake i deke današnjih mališana najčešće bavili na prirodno stvorenoj ledenoj ploči u dvorištu Gimnazije ili „Partizana“.

Zahvalјujući društvenim mrežama, pre svega Fejsbuku na kojem i SC „Soko“ ima svoju zvaničnu stranicu, polaznici ove školice ali i svi lјubitelјi klizanja bivaju na vreme obaveštavani o tome da li uopšte postoje uslovi za klizanje. Tako je na žalost malih klizača već prvog dana višednevnog kursa, u ponedelјak, obuka u klizanju morala da bude otkazana upravo zbog kiše i ne tako hladnog vremena, dok je juče početak obuke „poranio“ što su problemi sa kojima svojevremeno nisu morali da se suočavaju njihovi roditelјi.

Stariji Somborci i Somborke su pre raspada velike Jugoslavije imali i privilegiju da, u organizaciji osnovnih i srednjih škola, prve korake na klizalјkama i skijaške veštine uče u somborskim zimskim odmaralištima na slovenačkoj Kranjskoj Gori ili Grozd Martulјku, ali kako je formiranje Slovenije kao samostalne države prekinulo ovu sportsko-rekreativnu vezu, da li će današnja deca naučiti da skijaju zavisi isklјučivo od dubine novčanika njihovih roditelјa. Istine radi, grad nije ostao bez vlasništva nad odmaralištem u Kranjskoj Gori, ali uslovi zakupa diktiraju da određene kapacitete nekadašnjeg odmarališta „Pionir“, sada poznatog kao hostel „Nika“ somborska deca i omladinci mogu da koriste samo van skijališne sezone.

Kada već nisu u prilici da svoje učenike vode na slovenačka alpska skijališta po prihvatlјivim cenama, ovdašnji učitelјi, tačnije članovi Udruženja somborskih učitelјa pokrenuli su zimsku manifestaciju kulture i vannastavnih aktivnosti pod nazivom SOZIRA sa edukativnim i zabavnim karakterom, za decu od šest do 12 godina. Ovom manifestacijom se deci u poslednjoj sedmici zimskog raspusta, i to potpuno besplatno, u prepodnevnim časovima nude različite aktivnosti edukativnog, sportskog i umetničkog sadržaja, uz prisustvo učitelјa –voditelјa aktivnosti i gosta iz oblasti kojom se aktivnost bavi. Da ne bude da su gradska deca privilegovana samo zbog sredine u kojoj žive, SOZIRA pokreće i aktivnosti za decu i u selima somborskog gradskog područja, pa tako planovi tokom zimskog raspusta predviđaju, u saradnji sa Gradskim muzejom, niz aktivnosti i u naselјenim mestima. Učitelјi i učenici družiće se van učionica u Pilot projektu SOZIRA na sportskom, umetničkom, istraživačkom i matematičkom satu, koji će biti realizovani sve do 13. januara.

Izvor: dnevnik.rs