Sombor.info

Vlasnici pasa često su u dilemi da li da svog psa kastriraju ili ne, i dugo se razmišljaju šta je pametno učiniti. Pre nego što krenemo u ovu priču, valjalo bi da napomenemo da su kastriranje i sterilizacija dva različita pojma.
Naime, pod pojmom ,,sterilizacija“ smatra se tretiranje pasa , odnosno njihovih reproduktivnih organa s time što se kod istih sprečava proces reprodukcije, ali su oni i dalje fizički prisutni u njihovom telu.

Pojam ,, kastracija“ označava uklanjanje reproduktivnih organa kod pasa, odnosno stručnjak uklanja kod mužjaka testise, a kod ženke reproduktivne organe – matericu, jajnike i jajovode. Jajnici proizvode jajašca kao i hormone estrogen i progesterom koji podstiču reprodukciju. Kada se odstrani materica ženke, na taj način sprečava se njeno gnojenje i različite vrste infekcija koje mogu uzrokovati čak i smrtnost.
U ranijem periodu ljudi su ove postupke smatrali krajnje neprihvatljivim, jer je vladalo mišljenje kako se na taj način rizikuje život psa. I danas mnogi osuđuju postupke sterilizacije i kastracije, jer im je žao da svom psu uskrate mogućnost da se pari i razmnožava. Ono što vlasnike pasa takođe sprečava da izvrše postupak sterilizacije je takođe i sažaljenje koje se javlja u odnosu prema psu.

Međutim, razlog koji ljude navodi da svoje ljubimce sterilišu je i nekontrolisano rađanje ženke. U pojedinim slučajevima, ženka može roditi i do dvadeset štenaca u toku jedne godine, pa ukoliko vlasnici nisu u mogućnosti da brinu o njima, oni ih napuštaju tako što ih ostavljaju na ulici, pa shodno tome sve je veći broj pasa lutalica.

Takođe nažalost se neretko događa da vlasnici nakon okota kuje, usmrćuju štence jer nisu u mogućnosti da o njima brinu. Morate priznati da je u ovom slučaju sterilizacija ženke daleko bolje rešenje u odnosu na pomenute nehumane postupke.

Odnos između vlasnika i pasa može biti različit. Postoji i tip vlasnika kojima je pas zanimljiv isključivo u periodu kada je štene a kasnije, kada odraste potpuno ga zanemare. Ne briga o psu i njegovim potrebama ne smatra se pozitivnom osobinom, jer pas ipak zavisi od čoveka. U tom slučaju kastriranje se smatra potencijalnim rešenjem.

Sterilizacija shodno tome ima svoje prednosti i mane. Vlasnici pasa trebalo bi da znaju da ukoliko se odluče na sterilizaciju i kastraciju svog psa, ne bi trebalo da se plaše da će njihov pas promeniti ponašanje ili pak doći u situaciju da njegove sposobnosti budu smanjene.

Kod mužjaka hormon koji podstiče na parenje istog tera na različite oblike ponašanja. To se odnosi na lutanje, obeležavanje prostora, lajanje, agresivnost,zavijanje i ostalo. Pas koji luta obično pobegne iz svog doma vođen svojom potrebom za parenjem. Na taj način rizikuje i svoj život jer je pitanje da li će umeti sam da se vrati kući, da li će ga napasti veći pas, ili će lutajući ulicama tražeći potencijalnu „ljubavnicu“ izleteti pred neki auto. Pas koji je sterilisan neće imati više potrebu da odlazi od kuće.

Pas koji obeležava teritoriju takođe taj postupak sprovodi zbog rada svog hormona testesterona i na taj način stavlja do znanja drugima kako je prisutan na određenoj teritoriji. Ukoliko se isti kastrira, njegov nagon za ovakvim ponašanjem biće smanjen.

Pas koji ima nagone za parenjem često postaje agresivan i želi da se sukobi sa drugim mužjacima. Isti ima potrebu za dokazivanjem i nadmetanjem sa drugim psima pa zato može doći do različitih vrsta povreda.

Postupak sterilizacije pasa

Postupak sprovođenja sterilizacije, obavlja se uz korišćenje opšte anestezije. Na taj način pas se potpuno opija i nije svestan zahteva koji se vrši. Pre operacije neophodno je da isti ne kozumira hranu i vodu 12 h pre. Kada se operacija vrši kod ženke, priprema se polje na donjem delu trbuha psa koje se mora operisati. Prilikom operacije koriste se instrumenti koji su potpuno sterilni i podobni za ovaj operacijski zahvat. Nakon vađenja materice i jajnika, stomak psa se ušiva.

Kada se pas probudi njega dočeka njegov vlasnik koji tada ima pravo da ga vidi. Kada rana ženke zaraste , vlasnik je dužan da istu odvede veterinaru kako bi joj izvadio konce. Ovaj postupak smatra se rutinskim i u zavisnosti od pola pasa, traje petnaest ili četrdeset pet minuta. Kada se radi sterilizacija pasa kod mužjaka, postupak se sprovodi tako što se mužjaku otklanjaju testisi.

U ovom slučaju, operacija je kratka jer traje petnaestak minuta. Kod ženki je sterilizacija malo složeniji postupak, jer se prilikom iste odstranjuju jajnici, materica kao i jajovodi ženke. Prema rečima strunjaka, ova operacija traje od prilike od 45 minuta do sat vremena.

Obzirom da se koristi totalna anestezija koja u potpunosti uspavljuje psa, nakon sterilizacije, pas će boraviti u ambulanti sve dok se u potpunosti ne probudi. Do tog čina verovatno će proći par sati, a nakon toga svog psa možete odvesti kući. Za oporavak psa biće potrebno od prilike oko nedelju dana, a nakon predviđenog perioda pas će moći da se vrati svojim svakodnevnim aktivnostima.

Kada se radi o operaciji ženke , stručnjaci istu sprovode najčešće ovim tokom:

neophodno je da se pas smiri i opusti
ubrzgavanje narkoze, odnosno anestezije
fiksiranje životinje koja će imati operacioni zahvat
pripremanje operacionog polja od strane stručnjaka, tako što se brija i dezinfikuje određenim sredstvima
pravi se rez po beloj liniji
fiksiranje i odstranjivanje jajnika
zatvaranje stomaka kao i kožni šav
na ranu se stavlja zaštita i daju se antibiotici
nakon desetak dana skidaju se konci

Većina vlasnika pasa koja se odlučuje da svog psa steriliše, često je u dilemi koji period života psa je najpodobniji za pomenutu intervenciju. Prema rečima veterinara, najbolje je da se pas steriliše u svom najranijem periodu. Naime, prema njihovim rečima najbolje je da to učinite pre nego što pas dobije prvu potrebu za parenjem. U zavisnosti od pasmine, granica polne zrelosti se pomera.

Određene vrste pasa postaju polno zreli u periodu od šestog do desetog meseca, a veći psi polnu zrelost poseduju u periodu od 18 do 20 meseca.

Ukoliko ste rešili da svog psa podvrgnete ovom zahtevu, povedite računa da ispoštujete predviđeni period jer se u suprotnom može pojaviti niz neželjenih situacija. Naime, kada se steriliše pas koji je stariji sve je veći rizik da će isti dobiti neki vid tumora ili da će pak postati podložan različitim infekcijama.

Pre nego što odlučite da svog psa sterilišete, stručnjaci savetuju da dobro razmislite o svojoj odluci, kao i to da proučite rasu svog psa putem različite literature, kako biste saznali kako isti podnose pomenuti postupak.

Često se čuje tvrdnja koja govori da bi ženka trebalo da ima već jedno leglo pasa, pa da se nakon toga steriliše ukoliko to želite. Međutim, stručna lica kažu da je taj podatak potpuno netačan i da bi trebalo da se pridržavate pomenutog razdoblja kada je u pitanju sterilizacija pasa.

U svakom trenutku možete popričati sa veterinarom koji je zadužen za zdravstveno stanje vašeg psa i potražiti da vam odgovori na sva pitanja koja vas interesuju u vezi sterilizacije. Imajte u vidu da stariji psi na teži način podnose anesteziju u odnosu na mlađe pse, i to se smatra još jednim od razloga zašto bi psa trebalo sterilisati u najranijem periodu.

Oporavak psa

Ženka koja je operisana, trebalo bi da se nakon operacije utopli i nakon toga da odmara. Ukoliko se životinja penje na različita mesta, trči ili se kreće postoji rizik da se rana inficira kao i to da dođe do pucanja šava rane. Iz tog razloga, vlasnik bi trebalo da obrati pažnju na to da se njegov pas ne kreće previše kako bi rana brzo zarasla.

Nakon sterilizacije psa, za njegov brži oporavak neophodno je da povedete računa i o ishrani svog psa. Ne bi trebalo da pas konzumira tešku hranu kao ni da dolazi do prejedanja, kako ne bi imali dodatnih zdravstvenih problema. Kao najbolje rešenje smatra se da se kupi hrana koja je predviđena za sterilisane pse kako bi njihov oporavak bio brži.
Obzirom da je sterilizacija pasa postupak koji se ne smatra bolnim, već jednostavnom hiruškom intervencijom, oporavak od iste je veoma brz i lak.

Sterilizacija psa - Iskustva

Prema rečima veterinara i iskustvu koji isti imaju sa životinjama, smatra se da je sterilizacija pasa bezbedan proces kao i to da je ovim postupkom smanjen rizik od dobijanja tumora kod pasa. Istraživanja su pokazala da psi koji nisu sterilisani a nisu se ni upustili u proces parenja, najčešće obole od nekog oblika tumora ili infekcija.

Naime, ženke najčešće pogađa tumor materice ili mlečnih žlezda. Kod muških pasa pojava tumora je nešto manja nego kod ženki.

Različita istraživanja pokazala su da pas svoju inteligenciju i sposobnosti ne menja ukoliko se steriliše, a premene koje se ogledaju su u vezi mirnijeg i staloženijeg ponašanja. Naime, mužjaci koji su sterilisani nemaju u svom ponašanju potrebu da budu agresivni, da se dokazuju, traže ljubavnu partnerku . . .

Ženke pasa takođe su mirnije, a nisu podložne kriziranju u vidu krize identiteta.

Obzirom da vlada tvrdnja među ljudima kako psi koji su kastrirani ili sterilisani dobijaju veliki broj kilograma i postaju gojazni čime se ugrožava njihov život, stručnjaci a i vlasnici pasa govore na osnovu svog iskustva kako pomenute tvrdnje uopšte nisu tačne. Poznato je da bi trebalo da povedete računa o ishrani pasa nakon kastracije ili sterilizacije, kako ne bi došlo do novih zdravstvenih problema.

Ukoliko ste odgovorni vlasnik koji vodi računa o ishrani svog psa, nećete morati da brinete o gojaznosti svog ljubimca jer do nje zapravo neće ni doći. Vlasnici pasa navode da ukoliko se pas normalno kreće i troši svoju energiju, neće se ugojiti bilo da je polno sposoban ili pak sterilisan.

Iskustva vlasnika govore da postoji razlika u fizičkom izgledu pasa koji su kastrirani u odnosu na one koji nisu podvrgnuti pomenutom operativnom zahvatu. Tačnije, za kastrirane/ sterilizovane pse karakteristično je da su u periodu puberteta promenjenog izgleda u smislu dužih nogu, pljosnatije lobanje i prsa u odnosu na druge, ne kastrirane pse. Psi koji nisu podvrgnuti operacionom zahvatu zbog delovanja hormona imaju više ispupčena prsa kao i kraće noge.

Prema iskustvima vlasnika, govori se još da mlađi i zdraviji psi lakše podnose anesteziju, odnosno lakše se bude iz iste. Ukoliko je pas stariji ili bolešljiv, operacioni zahvat će samim tim teže podneti. Ako vodite računa o ishrani i nezi pasa nakon procesa sterilizacije, smatra se da će se pas bez problema oporaviti i veoma brzo vratiti svakodnevnim aktivnostima.

Pre nego što pas ode na sterilizaciju, neophodno je da ne pokazujete znake brige i nesigurnosti. Odnos psa i vlasnika zasniva se na poverenju i osećajnosti, i budite uvereni da će pas osetiti svaku vašu promenu raspoloženja. Ako ste uznemireni, i vaš pas će se uznemiriti a to nikako nije poželjno da se dogodi pre same intervencije.

Izvor: ljubimci.org

U kriznim vremenima, kada je veliki broj građana nezadovoljan zaradom, sve je veći broj onih koji žele da pokrenu sopstveni biznis. Uzgajanje različitih biljnih kultura često se u Srbiji vezuje za dobru zaradu, a lešnik ima reputaciju "isplativog". Stoga smo proverili koliko novca na samom početku treba da uloži neko ko želi ozbiljno da se bavi ovom poslom. Iako je to za srpske standarde velika suma, prvi dinar čiste zarade dolazi, u proseku, posle sedam godina uzgoja.

Zasad lešnika iziskuje ulaganja koje na samom početku mogu delovati ogromno.

Međutim, to su dugoročna ulaganja, koja nije potrebno „obnavljati“ dugi niz godina.

Portal Nova.rs obavio je detaljnu analizu – uračunali smo sve troškove koji su potrebni za početak sopstvene poljoprivredne proizvodnje, a kao primer smo uzeli zasad od pet hektara.

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta za sadnju i dalju obradu je primer investicije koju je potrebno obaviti samo jednom.

Prvi korak je „razbijanje“ zemljišta, odnosno proces uklanjanja kamenja i „omekšavanja“ zemljišta, što je zapravo priprema za sve što dolazi kasnije. Ovo košta oko 1.920 evra za površinu od pet hektara zemljišta.

Sledi đubrenje zemljišta, koje košta 1.280 evra. Nakon đubrenja, slede nešto povoljniji koraci. To su oranje, koje košta 380 evra, a potom i drljanje, čija je cena za pet hektara oko 410 evra.

Kao poslednji korak u pripremi zemljišta dolaze obrada i nivelisanje, odnosno ravnanje površine. Za površinu zasada koju koristimo kao primer, to košta 1.050 evra.

Dakle, za pripremu zemljišta potrebno je izdvojiti 5.040 evra. Iako ovaj iznos nije mali, ulaganje je dugoročno. Kada uzgajivač lešnika ove korake uradi, nema potrebe da ih kasnije ponavlja.

Postavljanje zasada

Sledeće što uzgajivač treba da uradi jeste da postavi zasad. U ovaj korak spadaju merenje, koje košta 490 evra, a potom sadnja. Za sadnju lešnika na zemljište površine pet hektara potrebno je 8.035 evra. Ukupno, to je 8.525 evra, ali je i ovo dugoročna investicija.

Upravljanje zasadom

Prvi korak u ovom delu posla je suzbijanje korova, koje se tokom prve godine ne radi. U drugoj i trećoj godini cena ove usluge za pet hektara je 3.715 evra. Od četvrte do šeste godine ovo košta 1.390 evra, a od sedme godine pa nadalje 1.270.

U ovu vrstu ulaganja spada i đubrenje. Tokom prve tri godine, ovo košta 810 evra. Od četvrte do šeste godine iznos je veći – 1.205 evra. Od sedme godine, pa tokom narednih, cena je 1.570 evra.

Sledeći trošak je orezivanje leske, koje se radi i pre prvih plodova. Razlog za to je postizanje pravilnog granjanja. Tokom prve tri godine, ovo košta 230 evra. Kasnije, od četvrte do šeste godine, kada leska rađa, cena je znatno viša – 1.145 evra. Od sedme godine proizvodnje, pa nadalje, ova cena će biti 1.385 evra.

Navodnjavanje se plaća 335 evra godišnje.

To znači da će upravljanje zasadom tokom prve godine koštati 1.375 evra. Tokom druge i treće godine, ovi troškovi će iznositi 5.090 evra, a od četvrte do šeste – 4.075. Od sedme godine pa nadalje, troškovi upravljanja zasadom iznosiće 4.560 evra.

Kupovina zemljišta

Prema dostupnim informacijama na sajtovima za oglašavaje, ar plodnog zemljišta može da se kupi i za 70 evra, što je za površinu koju smo koristili kao primer, pet hektara – 35.000 evra.

Na to treba dodati ostale režijske troškove od oko 250 evra mesečno, odnosno 3.000 godišnje.

Ostala ulaganja

Što se tiče ostalih ulaganja, većina njih je “jednom za svagda”, a postoje izuzeci kod kojih je potrebno ponovno ulaganje, ali tek nakon deset godina. Jedna od takvih stavki je ograđivanje parcele, što je u datom primeru trošak od 2.550 evra. Ponovno ulaganje biće potrebno za desetak godina, ali će tada ulog biti znatno niži – oko 640 evra.

Vetrobrani su sledeći trošak, koji će budućeg uzgajivača koštati oko 300 evra.

Sledi postavka izvora vode, poput bunara, vodovnodne mreže i sistema za navodnjavanje, što je ukupan trošak od 42.750 evra.

Za alatke, potrebno je još oko 500 evra. Tu su i traktori, koji se u proseku kreću od 20.000 do 70.000 evra. Međutim, postoji mogućnost iznajmljivanja, a naplata se vrši po danu korišćenja i u proseku iznosi 500 evra.

Dakle, u startu je potrebno uložiti više od 80.000 evra, ukoliko uzgajivač ima želju da se ozbiljno posveti ovom poslu. Ako odluči da kupi sopstvene traktore i ostale mašine, a ne da ih iznajmljuje, ovaj iznos može da bude daleko veći. Međutim, kako se veliki deo troškova ne ponavlja tokom godina, uloženo je i te kako moguće vratiti.

Kada se očekuje prva zarada?

Prema mišljenjima stručnjaka, proizvodnja dovoljna za dalju prodaju počeće najčešće u petoj ili šestoj godini, što znači da je potrebno vreme da bi se uložen novac vratio.

Međutim, prosečan prinos po hektaru tada iznosi oko dve do tri tone lešnika. To znači da prinos na pet hektara iznosi od 10 do 15 tona.

Prosečna otkupna cena za kilogram lešnika je oko 400 dinara, što znači da će prihod od prodaje u petoj godini uzgoja biti od 35.000, pa i više od 50.000 evra.

Dakle, iako su na početku potrebna velika ulaganja, a na prvu zaradu treba čekati nekoliko godina, uloženo je ipak moguće vratiti. Prvi profit, u zavisnosti od toga koliko je uloženo na početku – da li su traktori jeftiniji ili skuplji, kupljeni ili iznajmljeni, najčešće dolazi nakon sedam godina uzgajanja, zavisno od toga koliko prinosa donesu sadnice.

Izvor: nova.rs

"Vodite računa."

Mnogi još nisu ni počeli da razmišljaju o letovanju, a već su stigla prva upozorenja za srpske turiste. Prevare s apartmanima u Grčkoj o kojima se pričalo i proteklih godina, aktuelne su i u susret novoj sezoni, a na popularnoj Facebook grupi Grčka info skrenuta je pažnja svima koji planiraju da putuju u sopstvenom aranžmanu i traže povoljan smeštaj za iznajmljivanje.

„Prevaranti su već krenuli da deluju po grupama! Izvesni Josip (rekla bih sa bosanskim dijalektom) izdaje nepostojeću tek renoviranu vilu na Mikonosu za 110 EUR dnevno. Vila koju oglašava ne postoji na Mikonosu, uzeo je fotografije sasvim druge vile na Korzici. Ljudi su već počeli da mu pišu i traže informacije, tako da vodite računa“, navedeno je na grupi i dodata i prepiska s navodnim vlasnikom vile.

Na sajtu Grčka info mogu se naći pravila bezbedne rezervacije za turiste koji sami preko interneta rezervišu smeštaj u Grčkoj u direktnom dogovoru sa vlasnicima smeštaja.

Foto: Printscreen/Facebook/Grčka Info

„Ukoliko poštujete sledeća pravila prilikom rezervacije smeštaja, ne postoji bojazan da ćete biti prevareni:

Nikada nemojte uplatu letovanja u Grčkoj vršiti na račune u bankama koji se nalaze izvan Grčke ili Srbije (npr. Španija, Italija, Nemačka, Litvanija…).

Veliki broj vlasnika smeštaja u Grčkoj prihvata Western Union plaćanja i pri takvim transakcijama nikada nije došlo do bilo kakvog problema. Ipak nikada nemojte slati uplate putem Western Union-a ukoliko primalac nema grčko ime i prezime ili ako zemlja onoga ko prima uplatu nije Grčka.

Većina vlasnika smeštaja u Grčkoj kao i oni koji se nalaze u ponudi našeg sajta, od gostiju na ime rezervacije traže uplatu 20-30% od ukupne cene, i to je sasvim u redu. Nikada nemojte uplaćivati unapred ceo iznos za letovanje ukoliko vam telefonskim putem vlasnik smeštaja nije potvrdio da vam je lično na e-mail poslao podatke računa za uplatu.

Pre bilo kakve uplate uvek tražite vlasniku smeštaja broj telefona. Brojevi telefona u Grčkoj moraju imati prefiks +30″, navedeno je.

Takođe, dogovore o uplati za rezervaciju ne treba nikad obavljati preko Facebook stranice, Facebook profila ili preko sajta koji sadrži različite vrste oglasa.

„Uvek proverite da li taj smeštaj, osim stranice ili profila na društvenim mrežama, ima i svoj zvanični website ili se nalazi u ponudi nekog portala koji može da garantuje da smeštaj postoji i ko će se zauzeti za vas i pomoći vam ukoliko dođe do nekog problema ili nesporazuma. Danas se stranica na društvenim mrežama može napraviti za nekoliko minuta i jednim klikom isto tako i ugasiti. Nikada se pouzdano ne može znati ko stoji iza profila jednog smeštaja u Grčkoj pa su tako društvene mreže postale mamac za sve vrste prevaranata.“

Izvor: nova.rs

Mladi pisac Mihajlo Vasiljević (25) iz Sombora sa pravom se može pohvaliti da iza sebe ima tri objavljene zbirke poezije i dva romana.

Na prošlogodišnjem Sajmu knjiga objavio je treću zbirku poezija pod nazivom “Ogoljen”, koja je u kratkom vremenskom periodu izazvala veliko interesovanje kod ljubitelja pisane reči.

Koliko ste radili na njoj i šta vam je bila inspiracija?

- Kada je u pitanju zbirka „Ogoljen“, njeno nastajanje je u stvari bilo jako kratko. Moja urednica Tamara Kučan, ujedno i direktorka izdavačke kuće Urban Art koja je i objavila ovu zbirku, je prvu radnu verziju zbirke dobila početkom jula a prethodna zbirka “Dijagnoza” je objavljena iste te godine, u februaru. Može se reći da je “Ogoljen” nastala za svega 6 meseci. Inspiracija za ovu zbirku je bila svuda oko mene - trenutno stanje u društvu, društveno-socijalni problemi koji su bili aktuelnu u svetu, ali i kod nas, moje lične privatne borbe i emotivna stanja u tom periodu, želja za promenom i revolucijom koja se probudila unutar mene. Samo sam poželeo da dam svoj doprinos svetu kroz pokretanje tih tema a posebno ženama i to sam uradio na najbolji način koji ja umem, kroz pisanu reč. A u nekim pesmama sam bio surov i direktan i prikazao neke loše strane i situacije koje su danas postale naša svakodnevnica.

Koju poruku ona nosi?

- Poruka koju sam ja sam sebi poslao nakon završene zbirke jeste da ne želim da ponavljam greške mojih roditelja, da ne želim da upadnem u začarani krug, već da se iz njega iščupam. Želim da budem deo generacije koja će promeniti svet na bolje, razbiti neke norme i pokrenuti neku revoluciju. Nadam se da su tu poruku prepoznali i čitaoci.

Do sada ste objavljivali i zbirke poezije, ali i romane. Koja Vam forma više leži?

- Tačno, ja sam se odlučio i za prozu i za poeziju. Kada bih morao da odaberem jednu od te dve forme, nisam siguran koju bih odluku doneo. Volim stvaranje likova, smišljanje radnje i uklapanje svih tih detalja u jednu širu sliku i slagalicu. Ja sa tim likovima živim u svojoj glavi i oni i dalje imaju neko posebno mesto u mom srcu, iako, realno gledano, oni ne postoje. Sam taj proces pisanja romana je za mene nešto magično, dok sa druge strane, poezija piše mene, ja ne pišem nju. Ja ne sednem za računar i kažem, sad ću da napišem pesmu. Sa poezijom nema planiranja, bar ne kod mene. Desi se u trenu, dok sam u prevozu, pod tušem, na poslu, ponekad i dok sam okružen ljudima. Obe forme mi prijaju i obe bude drugačije emocije u meni, ali kad se crta podvuče, meni je samo bitno da ja stvaram i pišem.

Vi ste diplomirani ekonomista. Odakle ljubav prema pisanju i da li razmišljate da u tom smeru ide vaša budućnost?

- Čitavog života piskaram ali smo se pisanje i ja pronašli u srednjoškolskim danima i od tad smo nerazdvojni. Ja bih iskreno voleo kada bi pisanje bilo moje primarno zanimanje ali sam isto tako objektivan i realan i shvatam da je u našoj zemlji vrlo teško živeti od toga. Ako se budem bavio nekim drugim zanimanjem, ja ću uvek pisati i deliti moja dela sa svetom. To je ono što me istinski ispunjava i nešto na šta ni ne gledam kao na posao, već kao na zadovoljstvo.

Da li već radite na sledećoj knjizi?

- Trenutno radim na novom romanu, koji je na neki način nastavak mog prvog romana “U prolazu” , koji je objavljen pre 7 godina. U tom romanu, sporedni lik iz “U prolazu” dobija glavnu ulogu i priča svoju priču. Pored ljubavi, koja je uvek prisutna u mojim delima, taj roman će obraditi i neke druge teme. Nasilje u porodici je jedna od njih i položaj žena u takvim bračnim zajednicama. Pored novog romana, polako pripremam i novu zbirku poezije u kojoj nastavljam svoju borbu i revoluciju i stavljam svoje emocije na raspolaganje svetu.

Izvor: blic.rs

Kojekakvi analitičari često vole da izvode paralele srpskog društva, ekonomije i nauke sa onim zapadne Evrope ili Amerike, često bivajući (previše) kritični, pošto retko koji uzima u obzir istorijski zaostatak koji je naš narod beležio u periodima industrijskih revolucija, što zbog činjenice da smo tada potpadali pod, tehnološki zaostalu, istočnu despotiju, ili smo se netom oslobođeni sami bavili balkanskim „pucanjem i pevanjem“.

Izuzetak od tog pravila su donekle bili krajevi „iz preka“, odnosno severno od Save i Dunava, koji su baštinili tehnološki i napredak svake druge vrste koji je beležen u tada moćnom Austrougarskom carstvu, pa je tako jedan od relikta koji bi mogli više nego jasno da demonstriraju tu dramatičnu ekonomsku razliku činjenica da su u Bezdanu, onkraj Sombora, počeli da lupkaju razboji sistema „Žakar“ kao preteče automatizacije i računara, dok su po gradovima u Srbiji još uvek sedele vojne jedinice Osmanskog carstva.

Razboje sistema „Žakar“ doneo je 1871. godine na jug tadašnje Ugarske, u Češkoj školovan, majstor Janoš Šmit, kako bi unapredio ionako razvijenu, ali zastarelu, tekstilnu indsutriju u Bezdanu zasnovanu pre svega na tkanju tada uobičajene kudelјne pređe. U početku su razboji bili smešteni po kućama samih tkača, kojih je u ovom selu još za vreme elibertacije Sombora 1749.godine bilo čak 15, da bi od Velikog rata bila formirana kompanija „Novitet“ u kojoj su na jednom mestu sa dvadesetak razboja silazile predivne damastne tkanine, kojima se i danas dive oni koji cene kvalitet. Prema knjigama starostavnim majstor-Janoš je zatražio i dobio pomoć od tadašnje države, Austrougarske, koja je neodolјivo podsećala na današnje podsticajne mere (ako se drugačije ne odluči) kandidata za ulazak u EU, Srbije. Naime, na pomoć imperijalne državne kase Janoš Šmit je mogao da računa samo pod uslovom da obuči i zaposli još pet bezdanskih majstora-tkača, što je ovaj, u skladu sa preuzetim obavezama i učinio.

Godine, decenije i vekovi su prolazili, a u Bezdanu su Žakarovi razboji lupkali, stolnjacima, salvetama i postelјinom opremajući ne samo dvorove i rezidencije, već i domove imućnijih građana ovog dela Evrope. Kako sada stvari stoje, tkačnica svilenog damasta „Novitet“ u Bezdanu, koja je od 2013. godine u vlasništvu Somboraca Jelene i Ranka Petkovića jedina je evropska zaista aktivna firma ovakve fele, dok su razboji, vršnjaci bezdanskih, odavno u ropotarnicama istorije, pošto originalni drveni razboji sistema „Žakar“, postoje još samo u Francuskoj, ali i Egiptu kao zemlјi sa najkvalitetnijim pamukom, koji, pored svile kao potke, služi kao osnova pravog damasta. Ipak, razlika između ovih i bezdanski se ogleda u tome što ti razboji odavno nisu u funkciji, odnosno stoje u muzejima pri nekim modernim fabrikama industrijskog damasta. U svetlu tog podatka, još je živa priča o zaprepaštenju stranih ambasadora akreditovanih u Srbiji kada su videli da bezdanski razboji ne služe „za pokazivanje“ i puku demonstraciju nekadašnje tehnologije, već je svih 18 bezdanskih preteča CNC mašina na lјudski pogon u više nego dobrom stanju i pogonu. Do koje mere je išla diplomatksa neverica govori i dobronamernost jednog od diplomata koji je nakon obilaska pogona današnjeg „Novog Noviteta“, zahvalio radnicima-tkačima i posavetovao ih da sada mogu da predahnu, odnosno prestanu sa demonstracijom, očigledno ne shvatajući da se radi o potpuno funkcionalnom pogonu koji ne služi za puko „pokazivanje“ turistima.

Mada privatizovan, “Novi Novitet” uporno i tvrdoglavo ne menja ručni način proizvodnje prelepe tkanine, jer su Bezdanci duboko uvereni da, ako se upuste u trku sa odavno automatizovanim sličnim firmama, mogu slobodno da „stave klјuč u bravu“. Kineska hiper produkcija bi im odavno došla glave, kao uostalom većem delu evropske tekstilne industrije. Ovako, prave mušterije prepoznaju kvalitet nepogrešivog ručnog rada, jer mašini ništa lakše već da pokida svilen konac na razbojima od kojih su najstariji u radionici iz 1871. godine i još služe dobro. Da nije jednostavno na njima raditi govori i to što novi radnici ne mogu dobrih šest meseci ni da sednu za razboj, jer za ovakvu „rabotu” ne postoji škola, već se tajne zanata „skidaju” sedeći kraj starijih i iskusnih majstora. Dok osamnaest razboja lupka, a majstori poskakuju sa svojih klupa ne bi li „složili” bezbroj niti silom taman takvom kakva neće prekinuti svilenu osnovu, ali ni damast neće ostaviti „nedorečenim”, u Novitetu objašnjavaju da sirovinu nabavlјaju iz inostranstva, ali i od domaćih svilara. Sve se pravi za unapred poznatog kupca koji ne može da kupi robu „za juče”. Nјegovo veličanstvo kupac sam bira dezen, boju, veličinu „mustru”…Onda i ne čudi da stolnjaci, salvete, postelјina, a od nedavno i svilene damast „krpare” i damastni mebl-štof pronalaze svoj put do elitnih hotela i rezidencija.

Preteča kompjutera

Srce sistema koji je još 1804. godine patentirao Žozef Mari Žakar, oslanjajući se na gotovo jedan vek starije inovacije svojih francuskih zemlјaka Bazila Bušona, Žana Falkona i Žaka Vakansoa, predstavlјa dugačak niz povezanih bušenih kartonskih kartica, čija perforacija određuje i šaru koja se tka. Razboj se pogoni isklјučivo nogama (preko pedale) i rukama samog tkača, koji pri radu doslovno poskakuje sa drvene klupe na kojoj sedi ispred razboja. Upravo ovaj sistem bušenih kartica je kasnije poslužio engleskom matematičaru Čarlsu Bebidžu da napravi prvu „analitičku mašinu“ i time stekne neumrlu slavu oca kompjutera.

Izvor: dnevnik.rs

Ako je suditi prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, više od 60% građana u Srbiji zadovoljno je radom službi gradske čistoće u svojim sredinama i kako se komunalni otpad prikuplja i odnosi. Najbolje mišljenje vlada u Somboru, gde 82% ispitanika pozitivno ocenjuje ove usluge, dok u Nišu to misli više od 50% ispitanika, piše NALED.

To je rezultat istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla.

„Nakon plastike, staklo je vrsta ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, a slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena Tetra Pak ambalaža. Više od polovine građana koji ne recikliraju, ističu da nemaju uslove za to, tj. da se kontejneri za razvrstavanje otpada ne nalaze u blizini mesta stanovanja. Imajući to u vidu, mi smo u prvoj fazi projekta „Upravljanje staklenom ambalažom“ donirali 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu gradu Nišu, 150 Somboru, 120 Kragujevcu i 30 Varvarinu. U proseku, to je osiguralo da prikupimo čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019, što potvrđuje da je za veći stepen reciklaže prvo neophodno obezbediti uslove, a zatim i uveriti građane da će otpad koji su razvrstali završiti stvarno na reciklaži, a ne na deponiji“, kaže projektna menadžerka u GIZ-u Sanela Mandić Veljkovski.

Prema njenim rečima, kako bi se uspostavio efikasan sistem reciklaže stakla u Srbiji, za početak, potrebno je pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u zemlji, koji su prestali sa radom i nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku.

„Važno je da znamo da mi kao građani koji sortiramo ambalažni otpad u kućama zapravo vršimo primarnu separaciju i olakšavamo posao zaposlenima u reciklažnim centrima koji vrše sekundarnu separaciju“, ističe Mandić Veljkovski.

„Činjenica da smo u stanju da proizvedemo skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, a da recikliramo svega 15% komunalnog otpada i to najviše ambalažnog otpada posebno je zabrinjavajuća kada uzmemo u obzir da je procenat recikliranja u Evropskoj uniji znatno veći – čak do 60 odsto“, dodaje Mandić Veljkovski.

Ako govorimo isključivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75% stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46% što je u skladu sa nacionalnim ciljevima.

U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou – oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije.

Kako bi imali uređen reciklažni sistem, 63% ispitanika navodi da je spremno da plati višu cenu za efikasno otklanjanje otpada.

Građani bi na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, tj. povraćaja novca za ambalažu. S druge strane, trećina ispitanika smatra da dodatne mere nisu neophodne, jer želja da se zaštiti životna sredina treba da predstavlja osnovni motiv.

Istraživanje stavova građana sprovedeno je u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED u Srbiji, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) u BiH i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) u Severnoj Makedoniji.

Izvor: danas.rs

Početkom decembra krenule su obuke po selima za zainteresovana lica koja potencijalno žele da se bave turizmom u domaćoj radinosti izdavanjem soba, apartmana, kuća za odmor ili seoskog turističkog domaćinstva.

O benefitima koje donosi seosko turističko domaćinstvo i na koje sve načine može da se iskoristi, u sklopu obuke za postupak kategorizacije smeštaja, predavanja je držao direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović, a nakon uspešno položenih testova, obuku je završilo 44 polaznika.

Diplome o završenom procesu obuke su uručene sinoć u sali iznad restorana „Marina“, a o daljim koracima u ovom projektu, koji podrazumeva obilazak seoskih domaćinstava govorila je predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Na osnovu tog obilaska utvrdićemo šta je ono što je najneophodnije da biste mogli da se kategotizujete kako bi došli do nekog osnovnog nivoa, tačnije moćićemo utvrditi grantove, odnosno iznos sredstava za koje ćete moći da konkurišete. Upravo kada smo razgovarali koji bi to iznos bio adekvatan po domaćinstvu, rekli smo da nije smisao da mi damo cifru sa kojom ne možete ništa da uradite ili da podelimo mali broj velikih grantova koji su preterani, a možemo više domaćinstava opremiti, rekla je Dubravka Korać.

Predsednica naše opštine je dodala i da će se nakon obilaska i sagledavanja situacije na terenu, raspisati konkurs na kojem će moći da učestvuju isključivo ljudi koji su dobili ovaj sertifikat, odnosno koji su prošli obuku.

Konkurs se može očekivati u martu mesecu, kako bi do letnje sezone mogli da se opreme apartmani i povećaju smeštajni kapaciteti u našoj opštini, koju pored tradicionalnih manifestacija koje organizuje Turistička organizacija ove godine u avgustu očekuje i Svetsko prvenstvo u ribolovu.

U zavisnosti od interesenata, prvi krug konkursa će se odnositi na seoska domaćinstva. Ukoliko budemo imali manje interesenata u odnosu na opredeljena sredstva, konkurs ćemo proširiti i na domaćinstav samog Apatina. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da opredelimo sredstva za još jedan krug konkursa koji bi se odnosio na naseljeno mesto Apatin gde smo imali mnogo veće interesovanje nego što smo očekivali. Mislim da ćemo realizacijom ovog projekta napraviti jedan lep resurs za našu opštinu i samim tim povećati turističku ponudu, poručila je Dubravka Korać.

Pored toga što kompanije u Srbiji, redovno uplaćuju poreze i doprinose u PIO Danas u Srbiji privatnu penziju uplaćuje više od 214.000 ljudi, pokazuju podaci NBS, dok oko 20.000 lica isto čini preko PIO fonda.

Mnogima to uplaćuju i firme, ali je sve više onih koji se odlučuju da novac za starost povere ili, u ovom slučaju, privatnom penzionom fondu, ili pak da nam . Podaci govore i da privatnu penziju najviše uplaćuju građani koji imaju između 40 i 60 godina, a da je prosečna uplata oko 4.000 dinara mesečno.

PIO podigao osnovice

Od uplate za januar 2023. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 13,4 odsto više u odnosu na prethodnu godinu i građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 35.025 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 500.360 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da će se mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 8.406,00 do 120.086,40 dinara.

Iznosi osnovice osiguranja

Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2023. godinu i dostupni su građanima na sajtu Fonda i na oglasnim tablama u filijalama. Podsećamo građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu člana 15 Zakona o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec. Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev. Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.

Pravo na samostalnu uplatu

odsećamo da pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci...) pod uslovom da su starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji, da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju i da nije nastupio neki od slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo (npr. navršenje godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju, invalidnost), odnosno, ukoliko je nastupio neki od tih slučajeva, svojstvo osiguranika se može steći samo za slučaj koji nije nastupio.

Trenutno je 20.237 lica aktivno uključeno u samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, od kojih se 61,5 odsto opredelilo za najnižu osnovicu osiguranja. Uplatom doprinosa po osnovu člana 15 Zakona o PIO obezbeđuje se staž osiguranja, koji evidentira Fond PIO i koji je efektivni staž kao uslov za penziju.

(Izvor: Blic Biznis, PIO fond)

Šarlah se još u decembru pojavio u beogradskim vrtićima, ali i dalje vlada. Ovo su simptomi.

Iako su mnogi roditelji mislili da je šarlah bolest davnih vremena, vreme nakon pandemije ih je demantovalo. Reč je o bolesti koju prate visoke temperature i koja može da se iskomplikuje ako se ne reaguje na vreme, a Stetoskop.rs skreće pažnju na prve simptome.

Kako se šarlah širi

Šarlah je bolest svuda rasprostranjena. Rezervoar infekcije je čovek, izvor infekcije je nazofaringealni sekret osoba sa streptokoknom infekcijom, bilo oboleo, rekonvalescent ili kliconoša. Put širenja infekcije je kapljični najčešće preko nazofaringealne sluzokože.

Moguć je prodor preko sluzokože genitalnog trakta, preko povreda ili opekotina. Bolest pokazuje sezonski karakter javljanja sa dominacijom u hladnim mesecima jesen-zima-proleće. Javlja se u zatvorenim kolektivima kao što su škole ili obdaništa. Najčešće od šarlaha oboljevaju deca predškoloskog ili ranog školskog uzrasta.

Šta uzrokuje šarlah

Bolest izaziva Streptococcus beta haemolyticus grupe A koji produkuje eritrogeni toksin. Postoje tri antigenski različita tipa eritrogenog toksina: tip A, B i C. Najčešće je izazvan tipom A.

Simptomi šarlaha

Inkubacija je kratka i traje 6 sati do 10 dana, najčešće 3-5 dana. U ovoj fazi bolesti bolesnik je infektivan, ali je bez simptoma bolesti. Bolest prolazi kroz 4 stadijuma:

Inicijalni stadijum – Bolest počinje naglo i karakteriše se trijasom simptoma: povišenom temperaturom, gušoboljom i inicijalnim povraćanjem. Ovaj stadijum je kratkotrajan, oko 12 časova i pridružuju mu se glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Prilikom pregleda nalazi se karakteristično intezivno hiperemično plameno ždrelo „skarlet crveno“.

Tonzile su hiperemične, hipertrofične, a u težim slučajevima mogu se naći i eksudativne promene u vidu gnojnih naslaga. Meko nepce je takođe hiperemično, a na zadnjem zidu ždrela mogu se videti promene i vidu granuliranog enantema. Jezik je belo obložen, dok su vrh i bočne strane neobloženi što daje izgled slova V. Prisutna je i submandibularna limfadenopatija. Inicijalno povraćanje je posledica intoksikacije organizma i nadražaja neurovegetativnog sistema.

Osipni stadijum – Ospa se javlja prvo na koži vrata, predelu aksile, ingvinumu i širi se prema ekstremitetima. Ospa je makulopapulozna na hiperemičnoj koži. Koža je suva, gruba, kao naježena. Ne javlja se na licu, dlanovima i tabanima.

Najintezivnija je na velikim pregibima, fleksornim stranama ekstremiteta. Praćena je lakim svrabom. Ospa na pritisak isčezava, pri čemu nastaje blag subikterus. Povlači se brzo, nakon 1-2 dana, istim redosledom kako je izbijala, a posle povlačenja nastaje perutanje. Pregledom bolesnika u osipnom stadijumu zapaža se hiperemija lica, koje je zažareno, dok je predeo oko usana, trougao nos-usne, bled. Prisutna je tahikardija, puls je mekan i ubrzan. Ponekad je prisutna hepatomegalija i splenomegalija. Promene na jeziku su u ovom stadijumu karakteristične. Jezik je potpuno deskvamiran i ima izgled „malinastog jezika“ kada papile promeniraju. Ovakav izgled jezika se održava oko dve nedelje tako da može da posluži za retrogradno postavljanje dijagnoze.

Prazni period – U ovom stadijumu bolesti prisutni su samo suva, hrapava koža, Pastijin znak, tahikardija i malinast jezik.

Stadijum perutanja – Ovaj stadijum bolesti se karakteriše perutanjem kože na mestima gde se prvo javila ospa na vratu, licu, ušnim školjkama, grudima, abdomenu i u vidu je sitnog brašnastog perutanja. Najkarakterističnije je perutanje na dlanovima i tabanima koje je u vidu lamela, krupno, kao ljuštenje.

Dijagnoza

Dijagnoza šarlaha se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike, kliničkog toka i laboratorijskih analiza. Izolacija uzročnika iz brisa ždrela potvrdjuje dijagnozu, ali negativni nalaz je ne isključuje. Pregled mokraće kod šarlaha je obavezan radi otkrivanja ranih ili poznih komplikacija bubrega.

Diferencijalna dijagnoza

Početak šarlaha je nespecifičan i može biti sličan velikom broju infektivnih bolesti: difterija, infektivna mononukleoza, angine izazvane virusima i drugim bakterijama. U osipnom stadijumu šarlaha treba isključiti rubeolu, morbile varičelu itd.

Lečenje

Kauzalna terapija šarlaha podrazumeva primenu penicilina. Alternativna terapija je eritromicin ukoliko je pacijent alergičan na penicilin. Higijensko dijetetski režim je važan u terapiji šarlaha. Bolesnika treba izolovati jer je infektivan.

Izvor: nova.rs

Ukoliko ste ljubitelj mačaka, onda ste verovatno čuli za rusku plavu mačku, koja je jedna od najcenjenijih starih vrsta mačaka. Ruska plava mačka privlači svojim plavičasto-srebrnastim odsjajem i gracioznim hodom, pa ne može nikoga da ostavi ravnodušnog.

U ovom tekstu ćemo vam reći nešto više o osobinama ove mačke, o njenom karakteru i ponašanju. Osim toga, saznaćete kako ovu mačku treba negovati i kako treba da izgleda njena ishrana.

Ukoliko i sami razmišljate o tome da nabavite mačku za svoj dom, ali još uvek ne znate koja bi rasa za vas bila najbolja, onda pročitajte ovaj tekst. Možda se nakon čitanja ovog teksta odlučite da nabavite upravo rusku plavu mačku.

Pre nego što pređemo na konkretne informacije o osobinama i karakteru ruske plave mačke, reći ćemo vam nešto o njenom poreklu i izgledu.

Poreklo i izgled ruske plave mačke

Poreklo ruske plave mačke nije u potpunosti poznato, ali postoje određene informacije iz istorije koje ukazuju na to kako je ova mačka nastala i odakle potiče. U prošlosti je ova mačka bila jako popularna zbog svog blistavog i mekanog krzna. Kao što i samo ime kaže, ruska plava mačka vodi poreklo iz Rusije. Tačnije, ruska luka Arhangelsk je bila mesto gde su živeli preci ruske plave mačke, pa je ona u prošlosti nazivana i Arhangelska mačka.

Postoje i verovanja da je ruska plava mačka živela na dvorovima i da je bila jako cenjena. Na osnovu tog verovanja ovu mačku su ranije zvali i kraljevska mačka. Kasnije je ruska plava mačka postala popularna i u Engleskoj, ali i u drugim zemljama Evrope. Nakon drugog svetskog rata ruska plava mačka je bila ukrštena sa sijamskom skandinavskom mačkom, pa je tada plava boje ove mačke postala još blistavija i upečatljivija, a oči smaragdno zelene. Nema sumnje da se po svom izgledu rusko plava mačka razlikuje od svih ostalih vrsta mačaka.

Kao što smo već rekli, ova mačka ima plavo-srebrnkasto i veoma nežno krzno. Vlasnici ove rase mačaka uglavnom misle da krzno ruske plave mačke ne treba puno da se četka, kako bi se sačuvao jedinstveni odsjaj. Krzno ove mačke ima dva sloja, pa se na taj način ona štiti od zime.

Rusko plava mačka ima istaknute obraze, pa deluje da uvek ima osmeh na sebi. Što se boje očiju tiče, rusko plavu mačku možete prepoznati po upečačatljivim smaragdno zelenim očima. Kod mladunaca boja očiju može varirati, pa oči mogu biti plave, narandžaste ili zelene. Telo ruske plave mačke je jako i utegnuto, odnosno ova mačka deluje jako elegantno i skladno.

Glava ove mačke je mala, ali uši su joj malo veće. Noge su joj prilično visoke i srazmerne su, dok su joj šape malo uže. Rep rusko plave mačke je dosta dug i na njemu se nekada mogu pojaviti pruge. Ruska plava mačka je teška negde između 3 i 6 kg.

Kao što je već rečeno, ova mačka je plavo-srebrnaste boje, ali postoje i vrste koje imaju belu i crnu boju, a koje takođe spadaju u ovu rasu.

Osobine i temperament

Ako tražite mačku koju ćete moći bez problema da držite u svom stanu, onda vam preporučujemo da razmislite o ruskoj plavoj mački. Ova mačka je prilično tiha i jako nežna, pa će se verovatno brzo vezati za vas.

Ruska plava mačka će ići sa vama gde god vi to poželite i uvek će biti spremna za igru. Ono što je dobra stvar jeste da je ruska plava mačka i prilično samostalna, što znači da može da ostane sama neko vreme u stanu. Nemojte brinuti, jer ćete zateći stan onako kako ste ga i ostavili, a vaša maca će vas radosno dočekati. Ruska plava mačka je idealna ukoliko imate malu decu, jer će se uvek rado igrati sa njima.

Osim toga, ona voli da se igra i sa drugim životinjama. Ruska plava mačka je jako umiljata i neće nikada nikoga da ogrebe. Osim toga, jako je mirna i verujemo da će doneti mir i u vaš dom ukoliko se odlučite za nju. Ona je jako tiha i ne voli buku. Ukoliko u vašoj porodici dođe do neke svađe i vikanja, vaša maca će to verovatno osetiti i biće tužna. Rusko plava mačka tiho mjauče i ne voli ništa što bi remetilo mir u stanu ili kući.

Još jedna važna osobina ruske plave mačke jeste da je jako inteligentna i da brzo uči. Dovoljno je samo da joj jednom ili dvaput pokažete neki trik i ona će to automatski naučiti. Dakle, ako se opredelite za ovu rasu mačke, onda možete biti sigurni da pored sebe imate mirnog ljubimca kojeg ćete lako uspeti da naučite sve trikove koje želite.

Ipak, rusko plava mačka ume biti dosta stidljiva kada su u pitanju stranci, pa se može osetiti distanca. Međutim, kada stekne poverenje u nekoga, tada ova mačka postaje jako umiljata i odana.
Nega ruske plave mačke

Kada je u pitanju nega rusko plave mačke, dobra vest je da je ona jako jednostavna za održavanje. Naime, ovu mačku ne morate svakoga dana kupati niti četkati. Preporučuje se da to radite bar jednom u toku nedelje, a idealno bi bilo tri puta.

Osim toga, ne biste smeli ovu mačku previše izlagati suncu, kako se boja njenog krzna ne bi promenila. Najveća prednost ove mačke kada je u pitanju nega jeste to da se ona ne linja, tako da nećete morati da brinete o tome da će vam ostavljati dlake po nameštaju i tepihu. Kao što smo već rekli, ova mačka ima duplo krzno i njena dlaka je jako kratka.

Možemo reći da je ovo jedina rasa mačke koja se uopšte neće linjati. Osim toga, ova mačka je izuzetno čista, tako da ne morate brinuti o tome da će ona u vaš dom uneti neprijatan miris. Zapravo, ova mačka uopšte nema karakterističan miris mačke.

Kao što smo već spomenuli, plava ruska mačka brzo uči trikove, pa ćete je tako veoma brzo naučiti i na posip. Nema potrebe da brinete da će vaša mačka izvršiti nuždu negde drugde u vašem stanu ili kući. To se apsolutno ne može dogoditi, jer rusko plava mačka tačno zna gde treba šta da uradi i ne krši pravila. Ona brzo uči i pridržava se onoga što je naučila.

Kada je u pitanju životni vek ruske plave mačke, možemo reći da je to negde od 9 do 15 godina, ali ako ako joj se pruže odgovarajući uslovi ona može živeti čak i do 18 godina. Naravno, neophodno je da joj obezbedite odgovarajuću negu i pažnju, ali ova rasa se svakako svrstava u rase mačaka koje su veoma zdrave i otporne na mnoge bolesti.

S obzirom da se ne linja, ova mačka neće izazivati alergije kod vlasnika koji su alergični na dlake. Osim toga, ruska plava mačka spada u hipoalergijske rase, tako da ne morate brinuti ni o kakvim alergijskim reakcijama.

Što se vakcinacije rusko plave mačke tiče, to možete uraditi ali i ne morate jer ova mačka živi u adekvatnim životnim uslovima. Vakcinacija se više preporučuje za mačke koje žive po ulicama. Ipak, kastraciju rusko plave mačke je najbolje obaviti kada mačka bude stara oko 6 meseci.

Ukoliko niste spremni da pored ove mačke gajite još mnogo njenih mačića i ukoliko nemate pravog partnera sa kojim biste vašu mačku sparili, najbolje je da je sterilišete na vreme. Mačići u vašem domu mogu biti pravo osveženje i uneti radost, ali pitanje je da li vi imate vremena i sredstava da se posvetite svakom od njih.

Ishrana ruske plave mačke

Rusko plava mačka se mora hraniti tačno određenom i propisanom vrstom hrane, kako bi ostala zdrava i vitalna. Naime, preporučuje se da joj dajete vlažnu Viskas hranu, kao i Viskas Junior granule. Ta hrana je idealna za vašu rusko plavu mačku i obezbediće joj sve potrebne hranljive materije. Vaša mačka će se zdravo razvijati, a njena dlaka će uvek biti sjajna i mekana.

Osim što ćete vašu rusku plavu mačku hraniti adekvatnim granulama, važno je i da joj jednom u toku dana date po jednu vitaminsku tabletu. Ovu tabletu je najbolje da izmrvite ili da izlomite na deliće i da joj jednostavno stavite sa hranom. Mačka neće ni osetiti da uzima tu tabletu, a to će joj dosta pomoći da održi zdrav imunitet i da bude puna energije.

Kada je ishrana rusko plave mačke u pitanju, važno je reći i to da ova mačka ne sme da jede ono što ljudi jedu. Dakle, nemojte nikada svoju mačku hraniti onim što ostane iza vas. Naročito se preporučuje da u širokom luku izbegavate mleko, jer to može izazvati pojavu glista u crevima mačke, kao i mnoge druge zdravstvene tegobe.

Prodaja i cena

Nema sumnje da se svojim srebrnastim odsjajem ova mačka izdvaja od svih ostalih vrsta mačaka. Ono što je važno jeste da postoje mnoge druge rase mačaka koje su po izgledu slične ovoj, a zapravo im je rasa mnogo lošija. Ukoliko niste sigurni da li neka mačka pripada ovoj rasi, preporučujemo da se obratite veterinaru, jer samo on može uočiti razliku.
Svakako, kada budete hteli da kupite ovu mačku, najsigurnije je da to uradite na proverenom mestu, odnosno kod uzgajivača koji će vam dati i sve potrebne dokumente u kojima tačno možete videti poreklo ove mačke i sve što vas zanima.

Ukoliko ovu mačku nabavite bez papira i od neregistrovanog uzgajivača, onda će joj i cena verovatno biti niža. Inače, neka prosečna cena ove rase mačaka je od 400 evra pa na gore, zavisno od toga koliko je mačka stara, kao i od brojnih drugih faktora. Sve u svemu, smatra se da je ruska plava mačka jedna od najskupljih vrsta mačaka.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio zanimljiv i da ste saznali sve što vas zanima o ruskoj plavoj mački. Rekli smo vam da je ova mačka idealna za vaš dom jer je jako mirna i umiljata.

Osim toga, druželjubiva je i brzo uči nove trikove. Zdrava je, otporna na bolesti i ima prilično dug životni vek. Ako se odlučite za ovu mačku, znajte da će vam biti jako privržena.
Kao što smo rekli, ova mačka zahteva minimalnu negu, pa vam neće predstavljati opterećenje.

Sigurni smo da će ona uneti radost i mir u vaš dom i da ćete pored sebe imati odanog prijatelja. Samo vodite računa o tome da ovu mačku kupite kod proverenog uzgajivača, kako biste bili sigurni da se zaista radi o ovoj posebnoj rasi.

Izvor: ljubimci.org