Sombor.info

Oko 150.000 građana Srbije starijih od 65 godina nema pravo na penziju, a razlog je za svakog od njih isti - ne ispunjavaju neohodan uslov da imaju 15 godina radnog staža. Mnogi su bez penzije ostali zbog toga što im neodgovorni poslodavac nije uplaćivao doprinose. Da vas ne bi zadesila takva sudbina, proverili koje su mogućnosti da se "obračunate" sa gazdom koji zakida i vas i državu.

Ukoliko se desi da poslodavac ne plaća redovno poreze i doprinose, građani pred penzijom mogu da dođu u izbiljan problem – nedovoljan staž ili manju penziju.

Međutim, postoje određeni koraci koje zaposleni može da preduzme ukoliko ga je poslodavac na ovaj način oštetio.

Možda je u pitanju greška

Prvi korak je provera da, nekim slučajem, nije u pitanju greška.

Postoji mogućnost da poslodavac nije podneo odgovarajući obrazac, M-4, iako je platio doprinose.

Inače, poslodavci su do samog kraja 2018. bili u obavezi da za svaku godinu, do kraja aprila naredne godine, podnose ovaj obrazac.

Ipak, ukoliko poslodavac ovo nije uradio, čak I ako je platio sve doprinose, Republički dond za penziono I invalidsko osiguranje nije imao podatke o plaćenom stažu.

Međutim, od 2019. godine RFPIO ove podatke preuzima od drugih državnih organa, a poslodavac nema obavezu da podnosi obrazac.

Ipak, ukoliko zaposleni primeti da mu staž nije uplaćen za godine pre 2019, postoji mogućnost da je poslodavac napravio ovaj propust.

Ukoliko je to slučaj, čak i da je poslodavac zatvorio firmu, može da se pokrene postupak u kojem će dokazati da je sve plaćeno, primera radi dostavljanjem uverenja iz Poreske uprave.

Šta ako nije greška?

Ako se ipak ispostavi da poslodavac namerno nije uplaćivao doprinose, postoji nekoliko koraka koje zaposleni treba da preduzme.

Prvi je svakako „upozoravanje“ poslodavca, a ako to ne urodi plodom, sledeća adresa za oštećenog zaposlenog je Poreska uprava, gde je potrebno podneti prijavu, koja može da pokrene postupak prinudne naplate doprinosa.

Pored Poreske uprave, rešenje može da ponudi i Inspekcija za rad Ministarstva rada, koja može da pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca koji ne plaća doprinose. Kasnije, na osnovu odluke prekršajnog suda, poslodavac može da plati kaznu, ali I da uplati sve zaostale doprinose.

Poslednji korak, koji zaposleni treba da preduzme tek ako poslodavac ni pored odluka Poreske uprave i Inspekcije odbije da uplati doprinose, jeste podnošenje službenog zahteva sudu.

Iako su ove procedure regulisane zakonom, dr Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, ističe za „Novu“ da zapravo u praksi ništa ne ide toliko „glatko“.

„Prvi korak je Poreska uprava, a ona uglavnom ne uradi skoro ništa. Fond PIO takođe može da uputi rešenje poslodavcu, ali on može da se ogluši, pa onda kreće suđenje“, objašnjava dr Reljanović.

Ipak, ni to što je započet sudski postupak nije garant da će se sve završiti u korist zaposlenog.

Naime, objašnjava naš sagovornik, zaposleni može da tuži poslodavca samo ukoliko mu nije isplatio ni zaradu, jer u suprotnom sud odbacuje tužbu jer je procenio da pravo na tužbu ima Poreska uprava, a ne sam zaposleni.

Naravno, Reljanović ističe da ovo nije nužno pravilo, ali ipak jeste ustaljena praksa.

Zaposleni koji želi da reši problem bez suđenja, može da uplate doprinose za PIO koji nedostaju za period u kom je bio u radnom odnosu, ali samo ukoliko je ova uplata neophodna za ostvarivanje uslova za penziju.

Dakle, ako zaposleni već ima uslov za penziju, ali želi veća primanja – ne može da se osloni na ovu mogućnost.

S obzirom na to da se u ovim slučajevima uvek računa najniža osnovica, koji je trenutno oko 6.000 dinara mesečno, taj iznos treba da se pomnoži sa brojem meseci staža koji nedostaje – i to je iznos koji je potrebno uplatiti.

S druge strane, ako firma koja nije uplaćivala doprinose više ne postoji – ne postoji ništa što poslodavac može da uradi.

„Bolje sprečiti nego lečiti“

Kako za “Novu” ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, neplaćanje doprinosa predstavlja veliki problem za veliki broj građana Srbije, a ujedno I direktno kršenje zakona od strane poslodavaca.

On dodaje da je izuzetno važno sprečiti dolazak u ovu neprijatnu situaciju, s obzirom na to da kada radni odnos prestane, teško je dokazati da je on ikada i postojao.

„Savetujem svima da prilikom primanja svake plate traže od poslodavca isplatni listić, jer u njemu tačno piše koliki je iznos poreza i doprinosa plaćen“, kaže Vuković.

Naš sagovornik ističe da je ovo važno jer zaposleni može da ima platu i dva ili tri puta veću od prosečne, ali da njegov poslodavac ipak plaća doprinose na najnižu osnovicu.

„To znači da, kada dođe vreme za penziju, radnik će imati znatno niža primanja nego što je očekivao na osnovu svoje zarade“, kaže Vuković za „Novu“.

Ovde nije kraj proverama – naš sagovornik ističe da je potrebno proveravati i u PIO fondu, i to posle svake plate, jer isplatni listić nekada ne sadrži tačne podatke.

Kako se radi provera?

Građanin koji želi da proveri da li njegov poslodavac redovno izmiruje obaveze, treba da ode u PIO fond, kako bi dobio pin kod kojim će se ulogovati na onlajn servis.

Za dobijanje pin koda potrebna je samo lična karta, a prilikom logovanja na servis – pin i JMBG.

Naravno, ovo je moguće proveriti i na samom šalteru.

Izvor: nova.rs

Jazavičari (engl. Dachshund) su lovački psi odgajani da učestvuju u lovu na jazavce i druge krtice, zečeve i lisice. Čopori ovih pasa su čak korišćeni i kako bi pratili trag divljih svinja.
Danas ih njihova svestranost čini odličnim porodičnim pratiocima i izložbenim psima.

Poreklo

Jazavičar (Dachshund) vodi poreklo iz Nemačke, gde je bio poznat kao lovac na jazavce (dachshund – dach znači jazavac, a hund znači pas). Ilustracije pasa koji na njih podsećaju datiraju iz petnaestog veka, a u dokumentima iz šesnaestog veka navode se oznake, kao što su „zemljani pas“, „jazavac koji puzi“ i dr.

Jazavci nisu bili njihov jedini plen. Takođe su korišćeni da love životinje poput lisica i da prate tragove divljih svinja.

Kod ranih jazavičara, primećuju se brojne varijacije u veličini. Najveći su bili lovci na jazavce i veprove, oni srednje građe jurili su lisice i jelene, a najmanji su bili zaduženi za zečeve i lasice. Za neko kratko vreme početkom 20-og veka, minijaturni jazavičari tragali su za američkom vrstom zečeva.
Pasmina je u Nemačkoj bila poznata pod nazivom „Teckel“, a tokom mnogih godina 18-og i 19-og veka, nemački šumari potrudili su se da izdefinišu rasu. Hteli su da razviju neustrašivog psa izdužene građe koji bi kopao jazbine i u istim se do smrti borio sa jazavcima.

„The Smooth“ je bio naziv za originalni tip i oni su bili ukrštani sa vrstom „Braque“ (mala, francuska rasa) i pinčom (vrsta malog terijera).

U razvitku pasmine veliku ulogu imali su i francuski baseti. Dugodlaki jazavičari su najverovatnije stvoreni tako što je došlo do ukrštanja sa raznim vrstama španijela i do spajanja oštrodlakih pasa sa terijerima.

Pažljivo izrađena tokom dugih godina uzgoja, ova rasa je danas jedina rasa priznata od strane AKC-a (Američki kinološki klub) koja može loviti i iznad i ispod zemlje.

Njihove kratke, snažne noge omogućavaju im da dopru duboko do uskih tunela kako bi došli do plena. Kratak, čvrsti rep, koji se proteže direktno od kičme, dosta je pomogao lovcima da ih, vukući ih za taj isti rep, izvuku iz rupa. Neobične šape oblika vesla bile su savršene za efikasno kopanje. Dubok grudni koš sa velikim kapacitetom pluća davao im je izdržljivost u lovu, a duge njuške omogućavale da razviju dobar miris. Dubok i glasan lavež imao je svoju svrhu – da lovac locira svog psa nakon što ovaj uđe u jazbinu.

I podrazumeva se – oni su morali biti odvažni i izdržljivi. Iako su originalni nemački predstavnici bili nešto veći od današnjih, neustrašivost je ono što su i dan danas zadržali.

Tokom devedesetih, više su počeli da se uzgajaju kao kućni ljubimci, naročito u Velikoj Britaniji. Postali su omiljeni na kraljevskim dvorovima širom Evrope, uključujući i englesku kraljicu Viktoriju koja je bila posebno vezana za rasu. Zahvaljujući ovom trendu, odgajivači su počeli smanjivati veličinu, da bi se na kraju stvorili i minijaturni primerci.

Standard za uzgoj napisan je 1879. godine, a nemački klub „Dachshund“ osnovan je devet godina kasnije (1888.). Do 1885-e, stigli su i u Ameriku. Prva jedinka pasmine dobila je ime Dash.

Postali su veoma popularni početkom 1900-ih, a 1913. i 1914. bili su među 10 najpopularnijih učesnika vestminsterske kinološke izložbe. Tokom I svetskog rata njihov opstanak je u SAD-u i Engleskog doveden u pitanje jer im je poreklo vodilo od Nemaca. To je dovelo do toga da vlasnike jazavičara nazivaju izdajnicima, a da pse kamenuju.

Nakon I svetskog rata, američki odgajivači su uvezli nekoliko njih i rasa je ponovo oživela. Slična sudbina ih je dočekala i tokom II svetskog rata, ali nije bilo toliko strašno kao u prethodnom.
Tokom pedesetih godina, postali su poznati kao jedni od najpopularnijih porodičnih pasa u Americi. Iako se retko koriste kao lovački psi, u nekim delovima Evrope, posebno u Francuskoj i dalje imaju ovu namenu.

Karakteristike

Mali, ali neustrašiv, možda ga je tako najbolje opisati. Osim svojom prirodom, jazavičar nas impresionira i svojim pomalo smešnim izgledom. Izduženom građom, kratkim nogama i mršavim vratom mnoge podseća na hodajuću viršlu. Oči su ovalne, krasi ga dobroćudni pogled, a uši velike i šljampave. Normalna težina je od 7 do 14 kg, a visina od 20 do 27 cm.

Naziv: Jazavičar

Zemlja porekla: Nemačka

Životni vek: 12 – 16 godina

Temperament: inteligentan, razigran, lojalan, odvažan

Boja: crna, crna sa oznakom, čokoladna, krem, plava, crvenkasta…

Visina: 20 – 27 cm
Težina: 7 – 14 kg

Temperament

Nemojte dozvoliti da vas jazavičar prevari. Možda je izgledom, kako ga je opisao poznati književni kritičar i humoristički novinar H.L.Mencken „visok kao pola psa, a dugačak kao pas i po“, ali ovaj mališa dugih ušiju dovoljno je izdržljiv da se izbori sa jazavcem. Činjenica je da je zbog toga i bio odgajan i da je tako i dobio ime (Dachshund).

Jazavičari (ime se izgovara „dakshaund“) prema tipu krzna dele se na: kratkodlake (sa glatkim krznom), oštrodlake i dugodlake. Bez obzira na tip i veličinu, oni su divni članovi svake porodice, što ih je rangiralo u jedne od najpopularnijih pasa od 1950-ih.
Njihov slatki izgled i živahan karakter doneo im je bezbroj nežnih nadimaka, kao što su „sausage dog“, „Doxie“, „Dashie“ i drugih. U nekim zemljama, kao i u Nemačkoj, rodnoj zemlji rase, postoje tri varijante jazavičara: standardni, patuljasti i kunićar i to sve na osnovu merenja grudnog koša kada je pas starosti od 15 meseci.
Ne možete, a da se ne nasmejete samouverenom jazavičaru koji ponosno nosi svoje duguljasto, mišićavo telo na kratkim nogama, kao i izduženu glavu sa smelim, inteligentnim izrazom očiju. Zbog gotovo komičnog izgleda odavno su postali omiljeni predmet karikaturista i proizvođača igračaka. Ali, njihov slatki izgled stvoren je iz daleko ozbiljnijih i praktičnijih razloga. Hrabri su, ali mogu biti donekle tvrdoglavi i imati nezavistan duh, posebno kada se radi o lovu.
Iako imaju reputaciju da su zabavni i neustrašivi, ono što najviše žele je da provedu vreme u zagrljaju svojih ljudi. Zanimljivo je da im karakter zavisi i od tipa krzna. Pošto oštrodlaki primerci imaju terijera u sebi, često umeju biti nestašni i praviti gluposti. Dugodlaki su smireni i tihi, a oni sa glatkom dlakom poseduju ličnost koja je negde na sredini između prethodno pomenuta dva tipa.

Kada su kući njihova razigrana priroda dolazi do izražaja. Vole biti blizu vas i „pomagati“ vam u stvarima poput vezivanja cipela. Zbog svoje inteligencije, često znaju postavljati sopstvena pravila kada dođe vreme igre i ta pravila se ne moraju uvek poklapati sa vašim.

Poznati su po živahnosti i po tome što uživaju u lovu na druge male životinje, poput ptica. Standard napisan za ovu pasminu (izgled, ponašanje) najbolje opisuje njihov temperament: „Jazavičar je pametan, razigran i hrabar do krajnjih granica, istrajan u svom nadzemnom i podzemnom radu sa svim dobro razvijenim čulima. Svako ispoljavanje stidljivosti smatra se manom“. Dakle, sa svojom izdržljivošću i energijom, uživaće u igri i sa vama i sa ostalim psima, u kopanju i jurcanju.
Imaju izrazito osećajne oči i čitav kompleks ekspresija lica. Pluća su im veoma razvijena obzirom na veličinu. Zbog toga, imaju jasan, dubok lavež koji kad čujete pomislićete da dolazi od mnogo većeg psa. Nenadmašni su čuvari, ali vole da laju, što morate uzeti u obzir ako imate komšije koje bi vaši mali jazavičari mogli time uznemiriti.

Oni su često, blisko povezani sa jednom osobom. Mogu biti ljubomorni ukoliko vlasnik pridaje pažnju nekom drugom i u tim situacijama, ukoliko nisu dobro socijalizovani, postaju malo prgavi.

Dobar su izbor za stanove i ljude koji nemaju dvorište i nikako nisu psi koji bi trebalo živeti napolju. Kod gradskog stanovništva, popularni su zbog svoje veličine i minimalne nege. Obično su aktivni u zatvorenom prostoru i uživaće u šetnjama. Ne dozvolite im da se previše ugoje ili povrede skaćući sa nameštaja (obezbedite nekom rampom ili malim stepenicama određene delove). Takođe, pridržavajte im zadnje noge i leđa kada ih držite. Zbog dužine leđa, podložni su iskliznućima ili rupturi kičmenog diska, što može dovesti do parcijalne ili potpune paralize.
Iako su nekada bili lovci, danas su najbolji prijatelji čoveka, a dobri su i u vežbama agilnosti, poslušnosti, ispitivanju terena, ali su i jako uspešni i dobro cenjeni kao terapeutski psi.
Sumnjičavi su prema strancima, pa je zato bitno da ih na vreme izdresirate. Usled svoje tvrdoglave naravi mogu biti teški za obuku, pa se zato preporučuje metoda uz pomoć kaveza, uz prethodnu konsultaciju sa profesionalnim dreserom. Zbog inteligencije, nezavisnosti i živahnosti u obuci budite dosledni i čvrsti.

Ako su dobro motivisani, brzo uče, a vi se potrudite da im dresura bude zabavna i pametno osmišljena koristeći pohvale, nagrade ili poslastice za dobro ponašanje.

Pošto kao i svi štenci umeju biti destruktivni, kavez će osigurati da ne dođe do neželjenih stvari i eliminisaće mu strah ako ikada bude zatvoren u transporteru. Ipak, ovo nije zatvor i nikada svog ljubimca ne ostavljajte predugo u njemu.
Zbog svoje lovačke prošlosti i sklonosti ka kopanju, može se desiti da ovu urođenu naviku usmeri ka vašem cveću. Takođe, uz upornost koju poseduju biće neumoljivi u „uznemiravanju“ vlasnika kako bi dobili željene poslastice. Dajte mu neku igračku koja pišti i budite sigurni da će je „ubiti“ brzinom svetlosti. Zapamtite, oni su bili napravljeni ne samo da love žrtve, već i da ih ubijaju.
Zdravlje
U oboljenja kojima su skloni jazavičari spadaju intervertebralna bolest kičmenog diska, epilepsija, progresivna atrofija mrežnjače, torzija želuca, Kušingov sindrom, dijabetes i gluvilo.

Nega

Dlaka jazavičara sa glatkim krznom je kratka i sjajna. Jednobojni jazavičari su crvenkaste ili krem boje, eventualno ponegde sa crnim delovima. Dvobojni jazavičari su uglavnom crni, boje čokolade, sivkasti, sivi (plavi) ili žuto-smeđi sa oznakama. Kod prošaranih jedinki smenjuju se svetliji i tamniji delovi (ne preovladava ni svetla, ni tamna boja).

Oštrodlaki jazavičari imaju kratku, gustu, oštru dlaku i mekanu podlaku. Oštra dlaka je svuda po telu izuzev na vilici, obrvama i ušima. Najčešća boja ovog tipa rase je boja poput divlje svinje (sivkasta).

Dugodlaki imaju sjajnu, blago talasastu dlaku koja im daje elegantan izgled. Oni sa svetljim krznom obično poseduju oči boje lešnika, sive, zelene ili plave, pre nego braon. Oči mogu biti i različitih boja.

Jazavičari nisu teški za održavanje. Linjaju se, ali ne preterano. Nemaju neprijatan miris i nije ih potrebno kupati često, osim ako se ne uvaljaju u nešto. One sa glatkim krznom možete brisati vlažnom krpom kako biste ih, između dva kupanja, održali čistim. Ukoliko živite u području sa niskom tempraturom, vaš ljubimac bi trebalo imati džemper ili kaput, pri izlasku u šetnju.

Oštrodlaki zahtevaju redovno četkanje, a krzno im sređujte 2-3 puta godišnje. Konsultujte se sa grumerom ili odgajivačem kako da to činite na pravilan način.

I dugodlake četkajte redovno da im dlaka ne izgubi sjaj. Njih treba češće kupati od onih sa glatkim krznom i posle svakog kupanja dobro osušiti.

Bez obzira na veličinu i vrstu, posebnu pažnju obratite na njihove spuštene uši, koje mogu biti izvor bakterija i gljivica. Nakvasite pamučnu krpu ili vatu i time im čistite uši jednom nedeljno (sredstvom za čišćenje ušiju po preporuci veterinara). Ipak, ne zavlačite ništa duboko u uho.

Ostale potrebe za negom uključuju negu noktiju i higijenu zuba. Ne dopustite da nokti budu predugački, a zube čistite kako biste sprečili nastanak bakterija ili kamenca. Redovno pregledajte šape (koje važe za osetljivo mesto), kožu, uši, nos, usnu duplju i oči.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Dobri su sa decom, naročito ukoliko rastu u zajednici sa njima. Možda neće biti toliko oduševljeni decom vaših prijatelja, pa ih zato nadgledajte. Svakako, pse i malu decu nikada ne ostavljajte same bez nadzora.

Svoje mališane posebno učite na koji način da se ophode prema ljubimcu jer kod jazavičara, zbog njihovih dugih leđa, može doći do povreda. Jako maloj deci ne dopustite da ih nose, kako ne bi došlo do ispuštanja, već im samo dozvolite da se igraju kada su na podu.

Isto važi i za ostale ljubimce, dobro će se uklopiti, osobito ukoliko ih znaju odmalena. Zbog svog smelog, dominantnog temperamenta, biće vam odličan pratilac i prijatelj.

Izvor: ljubimci.org

Carinarnica Sombor organizovaće 10. februara od 9 do 14 časova onlajn prodaju trajno oduzete robe.

Svi zainteresovani za učešće u licitaciji mogu da se prijave na sajtu Uprave carina. U ponudi su garderoba, obuća, tehnička roba, zlatan nakit, ručni časovnici, goveđa koža za šivenje, sprave za fitnes...

Razgledanje robe zakazano je za petak, 3. februar u terminu od 12 do 13:30 časova, u Carinarnici Sombor, Industrijska zona bb.

Krajnji rok za uplatu kaucije za učešće na licitaciji je 6. februar do ponoći.

Opšti uslovi učešća i korisničko uputstvo dostupni su kako u samoj aplikaciji, tako i na sajtu Uprave carina u rubrici "Objašnjenja".

FOND Gradske biblioteke "Karlo Bjelicki" u Somboru od 360.000 knjiga i publikacija na srpskom, mađarskom, nemačkom, engleskom i francuskom jeziku obogaćen je sa više 700 knjiga na mađarskom jeziku i deset laptopova. Donacija vredna oko milion dinara vredna stigla je iz Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

- Plan je da ove knjige ne ostanu samo u Somboru, nego da budu raspoređene po manjim mestima u kojima žive Mađari. Nacionalnim manjinama je važno da imaju pristup ovim knjigama a biblioteci je važno da ponudi nešto novo čitaocima - ističe Arpad Fremond, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta.

Biblioteci "Karlo Bjelicki" donacija je izuzetno značajna.

- Obzirom da smo mi, kada je nabavka knjiga u pitanju, prilično ograničeni finansijskim sredstvima, nekada ne uspemo da nabavimo dovoljno knjiga na jezicima nacionalnih manjina i ovo nam je veoma značajna donacija. Sve ove knjige će biti obrađene i nakon toga će se raspodeliti na posebna odeljenja ovde u gradu i na selima - dodaje Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke "Karlo Bjelicki".

Izvor: novosti.rs

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i ministar turizma i omladine Husein Memić održali su danas sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava Novog Sada, Apatina, Sombora, Bača, Bačke Palanke, Beočina, Inđije, Bele Crkve i Kovina sa idejom da se što bolje iskoriste turistički potencijali gradova koji imaju izlaz na reku.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać je kao prioritet istakla izgradnju vizitorskog centra na prostoru nekadašnje „Harčaš“ čarde, kao i proširenje apatinske „Marine“ za novih 50 vezova.

Sportski savez grada Sombora organizovao je Izbor za najboljeg sportistu grada Sombora za proteklu 2022.godinu. Svečana manifestacija je održana u Somborskom narodnom pozorištu.

Na osnovu Pravilnika o izboru sportiste grada Sombora, UO Sportskog saveza grada Sombora na predlog Komisije za izbor sportiste godine za 2022. godinu jednoglasno doneo odluku po kojoj je utvrdio i dodelio Godišnja priznanja najuspešnijim sportistima, ekipama i trenerima, te posebna godišnja priznanja.

U pionirskoj kategoriji (olimpijski sportovi) klubovi su poslali kandidature za pet pionirki i šest pionira. U ženskoj konkurenciji nagrađeni su Anja Loknar (Kajak klub Dunav – Bezdan), Manuela Sekulić (AK Maraton) i Aleksandra Stanić (BK Lotus Tim), dok su ua najbolje pionire proglašeni: Luka Zelić (RK Soko), Filip Ćurčić (PK Sombor) i Srđan Todorović (RK Radnički). U neolimpijskoj konkurenciji nagrađeni su Anđela Stanić (SK Figura) i Vedran Jurić (KK Somborac). Najuspešniji pionir u ekipnim sportovima je Veljko Pavlović iz Rukometnog kluba Sombor. Što se kadeta tiče, priznanja su poneli: Žofi Horvat (KK Dunav Bezdan) i Marija Lukić (BK Sombor) u ženskoj, te Mihajlo Dadić (KK Dunav Bezdan), Veljko Ristić (BK Sombor) i Nikola Bogatinovski (BK Sombor) – olimpijski sportovi, odnosno Sofija Pezelj (SF Figura) i Đorđe Hristov (KK Somborac) – neolimpijski sportovi. Najuspešniji kadet iz ekipnih sportova je Stefan Mišković iz Košarkaškog kluba Džoker.

Za najbolje juniorke proglašene su: Dragana Jovanović (BK Sombor), Eleonora Nađ (KK Dunav Bezdan) i Tina Pelajić (KDT Radnički). Najbolji junior (olimpijski sportovi) je Mihajlo Stolić (BK Lotus Tim), drugoplasirani je Aleksandar Berarov (RK Soko), dok su treće mesto, usled identičnog rezultata/bodovanja podelili Vladimir Beriša i Severdžan Gaši (obojica iz Bokserskog kluba Sombor). U neolimpijskoj konkurenciji najbolji su Jana Knežević i Vojin Vitković iz Džudo i samba kluba Bačka. Na najuspešniji rekreativce grada Sombora proglašeni su Tijana Kabić i Arpad Šarkezi iz Atletsko – rekreativnog kluba Somaraton, koji je ujedno dobio priznanje za najuspešniji klub u ovoj kategoriji.

Specijalnim priznanjima nagrađeni su sportisti sa invaliditetom, Katarina Galamboš i Vinko Lemić iz Sportskog udruženja za inkluzivni džudo “Sensei – In” Sombor. Komisija je dodelila još dva specijalna priznanja i to za unapređenje, veliki doprinos i razvoj sporta u Somboru, pre svega u oblasti boksa i fudbala, a nagrade su otišle u ruke Dušana Pašića (boks) odnosno trenera Fudbalskog kluba Kordun, Dušana Kozline pod čijim stručnim nadzorom je stasalo i naučilo prve fudbalske korake veliki broj dece iz Kljajićeva.

Treneri godine u olimpijskim/neolimpijskim sportovima su Stojan Knežević (BK Sombor) i Mirko Čukvas (KK Vihor).

Nagrada za vrhunski rezultat van Sombora očekivano je otišla u ruke dvostrukog uzastopnog MVP-a NBA lige i košarkaša Denver Nagetsa Nikole Jokića, a specijalno priznanje dobio je i KK Džoker, kao najperspektivniji somborski sportski kolektiv u protekloj godini.

Dobitnik nagrade za životno delo je Velimir Velja Šargić.

U obrazloženju se navodi, da je Šargić, fudbaler i fudbalski trener, rođen u Somboru, 15. novembra 1950. godine. Ponikao je u Fudbalskom klubu Radnički kao pionir, davne 1963. godine. Prošao sve selekcije do seniora, a onda kao jedan od retkih dobio priliku da zaigra za prvi tim. Igrao je sjajno, vezni igrač koji je često postizao golove. Nažalost jedna naizgled bezopasna povreda kolena u prijateljskoj utakmici protiv Osijeka značila je kraj fudbalske karijere u 25. godini. Na svu sreću ljubitelja fudbala uprava kluba ga je postavila za rukovodioca fudbalske škole i taj zadatak je vrlo uspešno obavljao narednih 13 godina. Za to vreme stvorio je više od 20 sjajnih fudbalera, među kojima su: Zoltan Sabo, Radoslav Samardžić, Robert Savić, Goran Kartalija, Dragan Trkulja, Predrag Matijević… Od 1989.godine prelazi da radi na Island, ostrvska zemlja veća od Srbije a sa 350.000 stanovnika koji posebno vole fudbal i rukomet. Radio je u Keflaviku gde je u istoimenom klubu brinuo o svim mlađim kategorijama. Sa svim selekcijama je pobeđivao i bio prvak Islanda. U toku 11 godina uspeo je da stvori 4 seniorska reprezentativca i 12 igrača za selekciju do 21 godine. Njegov igrač Gunarson je igrao u Liverpulu, a Stenarson je postao najbolji strelac Islanda svih vremena. Od 1997. do 2000. godine je bio selektor mlađih selekcija Malte, a po povratku u Sombor, Fudbalski Savez Srbije postavio ga je na mesto koordinatora za bazični fudbal. Njegovo znanje i iskustvo koristila je i UEFA pozivajući ga da to prezentuje na seminarima širom Evrope.

Što se školskog sporta tiče u konkurenciji Osnovnih škola nagrađeni su: Vanja Milošević (atletika) i Stefan Marjanović (košarka), Sonja Krajina (nastavnik), svi iz OŠ Nikola Vukićević, koja je inače i najuspešnija škola. Najuspešnija omladinka/omladinac su Maša Buišić (atletika) i Nemanja Bukalov (plivanje), Marija Lukić (nastavnik), svi iz Srednje ekonomske škole, koja je ujedno i najbolja u konkurenciji srednjih škola. U ženskoj seniorskoj konkurenciji (olimpijski sportovi) Komisija je prihvatila samo jednu kandidaturu, a priznanje je otišlo u ruke Dženifer Bošnjak (KK Dunav Bezdan). Najbolji senior je prošlogodišnji dobitnik Omer Ametović, dok su iza njega ostali Ervin Holpert (Kajak klub Sombor) odnosno Stefan Liščević (RK Radnički). Valentina Ostrogonac (KK Ravangrad) i Predrag Milić (AMSK 025) najbolji su seniori u neolimpijskim sportovima. Najuspešnija seniorka u kategoriji ekipnih sportova je Jelena Kukulj iz Odbojkaškog kluba Volejstars.

Odlukom Komisije u olimpijskim sportovima za najuspešnije kolektiv u 2022. godini proglašen je Bokserski Klub Sombor, dok je u neolimpijskim sportovima jednoglasno izabrana ekipa Kuglaškog kluba Vihor. Najviše sportsko priznanje Nagrada Grand – Prix za 2022. godinu za postignute vrhunske sportske rezultate na međunarodnoj i domaćoj sportskoj sceni podigla je Dragana Jovanović iz Bokserskog kluba Sombor. Sinoćnoj ceremoniji dodele sportskih priznanja prisustvovali su predstavnici Sportskog saveza Srbije, Sportskog saveza Vojvodine, Saveza za školski sport Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Antonija Nađ Kosanović, članica Gradskog veća grada Sombora zadužena za sport, te mnogobrojni gosti, roditelji, sportisti i sportski radnici.

Izvor: sportsombor.org

Oglas prenosimo u celosti:

Raspisuje se:

O G L A S

I

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDNOG (1) DOKTORA MEDICINE za obavlјanje poslova:

1. DOKTORA MEDICINE na Odelјenju za prijem, trijažu i zbrinjavanje urgentnih stanja, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno odsutna zbog obavlјanja javne funkcije – najduže do njenog povratka sa obavlјanja javne funkcije, ali ne duže od zaklјučno sa 01. majem 2023. godine.

II

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDNOG (1) DIPLOMIRANOG PSIHOLOGA ili MASTER PSIHOLOGA za obavlјanje poslova:

1. PSIHOLOGA U OSTALIM STACIONARNIM USTANOVAMA KOJE OBAVLjAJU PSIHIJATRIJSKU DELATNOST – ODSEKA PREVENTIVNE DELATNOSTI na Odelјenju za psihijatriju, Služba za psihijatriju – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca.

III

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom PETNAESTORO (15) MEDICINSKIH SESTARA-TEHNIČARA za obavlјanje poslova:

1. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 – ODSEKA ZA INTENZIVNU TERAPIJU KARDIOLOŠKOH BOLESNIKA na Internom odelјenju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca, odnosno
2. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELjENјIMA na Odelјenju za neurologiju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ali ne duže od zaklјučno sa 13. novembrom 2023. godine, odnosno
3. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELjENјIMA na Odelјenju za neurologiju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ali ne duže od zaklјučno sa 15. martom 2024. godine, odnosno
4. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELjENјIMA na Odelјenju za hirurgiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno
5. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA U AMBULANTI na Odelјenju za hirurgiju, Sektor za hirurške grane – TROJE (3) IZVRŠILACA, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca, odnosno
6. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA U OPERACIONOJ SALI na Odelјenju za hirurgiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ali ne duže od zaklјučno sa 06. decembrom 2023. godine, odnosno
7. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELjENјIMA na Odelјenju za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa bolovanja odnosno porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno
8. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELjENјIMA na Odelјenju za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa bolovanja, ali najduže do zaklјučno sa 08. junom 2023. godine, odnosno
9. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELjENјIMA na Odelјenju za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca, odnosno
10. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA U AMBULANTI na Odelјenju za uho, grlo i nos, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca, odnosno
11. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA SA OBRAZOVANIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA KOJE OBAVLjAJU PSIHIJATRIJSKU DELATNOST, KOJE SU ORGANIZOVANE ZA DVADESETČETVOROČASOVNI PRIJEM I ZADRŽAVANјE PACIJENATA BEZ PRISTANKA – U INTENZIVNOJ NEZI na Odelјenju za psihijatriju, Služba za psihijatriju – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca, odnosno
12. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 – U ODSEKU ANESTEZIJE na Odelјenju za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca, odnosno
13. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELjENјIMA na Odelјenju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ali ne duže od zaklјučno sa 08. januarom 2024. godine.

IV

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVOJE (2) TEHNIČKIH RADNIKA SA SREDNјOM STRUČNOM SPREMOM za obavlјanje poslova:

1. DOMARA/ MAJSTORA ODRŽAVANјA – VODOINSTALATERA u Odseku za mašinsko i građevinsko održavanje pri Odelјenju za tehničke poslove, Služba za tehničke i druge poslove – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlenog koji je privremeno sprečen za rad – najduže do njegovog povratka sa bolovanja, odnosno
2. KUVARA/ POSLASTIČARA – KV KUVARA u Odseku kuhinje, vešeraja i magacinskih prostora pri Odelјenju za tehničke poslove, Služba za tehničke i druge poslove – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca.

V

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVOJE (2) NEMEDICINSKIH TEHNIČKIH ODNOSNO POMOĆNIH RADNIKA SA NIŽOM STRUČNOM SPREMOM za obavlјanje poslova:

1. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U KOJIMA SE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USLUGE – I GRUPE u Odseku za održavanje higijene pri Odelјenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za tehničke i druge poslove – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa bolovanja, odnosno
2. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U KOJIMA SE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USLUGE – I GRUPE u Odseku za održavanje higijene pri Odelјenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za tehničke i druge poslove – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla, a na period najduže do tri (3) meseca.

* * * * * * * * * * * * * * * *

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom I.1. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno visoko obrazovanje, i to:

• na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicinskih nauka, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, odnosno
• na osnovnim studijama iz oblasti medicinskih nauka u trajanju od najmanje pet godina, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Potrebna dodatna znanja/ ispiti/ radno iskustvo za obavlјanje poslova pod tačkom I.1.:

• položen stručni ispit za zvanje doktora medicine
• posedovanje licence za obavlјanje poslova doktora medicine izdate od strane Lekarske komore Srbije
• najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju doktora medicine.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkom I.1.: VII/1

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkom I.1.:

• rad u smenama.

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom II.1. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno visoko obrazovanje, i to:
• na studijama drugog stepena iz oblasti psiholoških nauka (master akademske studije), po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine – stručni naziv master psiholog, odnosno
• osnovnim studijama iz oblasti psiholoških nauka u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – stručni naziv diplomirani psiholog.

Potrebna dodatna znanja/ ispiti/ radno iskustvo za rad na poslovima pod tačkom II.1.:

• stručni ispit za zvanje zdravstvenog saradnika, u skladu sa zakonom.

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkom II.1.:

• provera psihofizičkih sposobnosti za rad sa psihijatrijskim pacijentima.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkom II.1.: VII/1

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkama III.1.-III.13. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno srednje obrazovanje za obrazovni profil medicinska sestra–tehničar.

Potrebna dodatna znanja/ ispiti/ radno iskustvo za obavlјanje poslova pod tačkama III.1.-III.13.:

• položen stručni ispit za zvanje medicinska sestra–tehničar
• posedovanje licence za obavlјanje poslova medicinske sestre–tehničara izdate od strane Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije
• najmanje šest meseci radnog iskustva u zvanju medicinska sestra-tehničar.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkama III.1.-III.13.: IV

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkama III.1.-III.4., III.6.–III.9. i III.11.-III.13.:

• rad u smenama.

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkom III.6.:

• rad u zoni jonizujućeg zračenja
• rad sa aparatima pod visokim pritiskom
• osposoblјenost za rad sa instrumentarijumom.

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom IV.1. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno srednje obrazovanje za obrazovni profil instalater vodovoda i kanalizacije ili vodoinstalater.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkom IV.1.: III

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom IV.2. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno srednje obrazovanje – obazovni profil kuvar.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkom IV.2.: III

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkom IV.2.:

• rad u smenama.

Pored opštih uslova predviđenih zakonom kandidat prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkama V.1.–V.2. treba da ispunjava i sledeće uslove:

• završeno osnovno obrazovanje.

Potreban stepen stručne spreme za obavlјanje poslova pod tačkama V.1.-V.2.: I

Posebni uslovi za rad na poslovima pod tačkama V.1.-V.2.:

• rad u smenama.

* * * * * * * * * * * * * * * *

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom I.1. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje
• overenu fotokopiju diplome o završenom visokom obrazovanju iz oblasti medicinskih nauka, i to:

• na integrisanim akademskim studijama iz oblasti medicinskih nauka za zvanje doktora medicine, po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine, odnosno
• na osnovnim studijama iz oblasti medicinskih nauka u trajanju od najmanje pet godina za zvanje doktora medicine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine

• overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu za zvanje doktora medicine
• overenu fotokopiju licence za samostalan rad na poslovima doktora medicine izdate od strane Lekarske komore Srbije – ukoliko kandidatu nije izdata licenca u obzir će se uzimati i rešenje o postojanju uslova za izdavanje licence za samostalan rad na poslovima doktora medicine, s tim da će izabrani kandidat biti u obavezi da dostavi i fotokopiju licence odmah po njenom izdavanju
• potvrdu poslodavca/ ustanove o dužini radnog iskustva u zvanju doktora medicine (za kandidate koji nemaju najmanje šest meseci radnog staža u navedenom zvanju u obzir će se uzimati i iskustvo stečeno u toku obavlјanja obaveznog pripravničkog staža i samo u tom slučaju kandidati treba da dostave potvrdu ustanove/ zavoda u kojoj su ga obavili)
• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• overenu fotokopiju ličnog kartona o izvršenim imunizacijama/ vakcinalnog kartona ili potvrdu o vakcinalnom statusu kao dokaz o izvršenoj imunizaciji na Hepatitis B i Morbile (ukoliko ne postoji dokaz o vakcinaciji ili kandidat nije vakcinisan protiv virusa Hepatitisa B i Morbila, neophodno je da kandidat uradi analizu prisustva antitela na Hepatitis B i Morbile IgG klase i priloži overenu fotokopiju rezultata analize)
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom II.1. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje
• overenu fotokopiju diplome o završenom visokom obrazovanju iz oblasti psiholoških nauka, i to:

• na studijama drugog stepena iz oblasti psiholoških nauka (master akademske studije), po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine – stručni naziv master psiholog, odnosno
• osnovnim studijama iz oblasti psiholoških nauka u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – stručni naziv diplomirani psiholog

• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• overenu fotokopiju ličnog kartona o izvršenim imunizacijama/ vakcinalnog kartona ili potvrdu o vakcinalnom statusu kao dokaz o izvršenoj imunizaciji na Hepatitis B i Morbile (ukoliko ne postoji dokaz o vakcinaciji ili kandidat nije vakcinisan protiv virusa Hepatitisa B i Morbila, neophodno je da kandidat uradi analizu prisustva antitela na Hepatitis B i Morbile IgG klase i priloži overenu fotokopiju rezultata analize)
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkama III.1.-III.13. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje
• overenu fotokopiju diplome o završenom srednjem obrazovanju za obrazovni profil medicinska sestra-tehničar
• overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu za zvanje medicinska sestra-tehničar
• overenu fotokopiju licence za samostalan rad na poslovima medicinske sestre-tehničara izdate od strane Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije
• potvrdu poslodavca/ ustanove o dužini radnog iskustva u zvanju medicinska sestra-tehničar (za kandidate koji nemaju najmanje šest meseci radnog staža u navedenom zvanju u obzir će se uzimati i iskustvo stečeno u toku obavlјanja obaveznog pripravničkog staža i samo u tom slučaju kandidati treba da dostave potvrdu ustanove/ zavoda u kojoj su ga obavili)
• potvrdu o osposoblјenosti za rad sa instrumentarijumom – SAMO za kandidate koji se prijavlјuju za obavlјanje poslova navedenih pod tačkom III.6.
• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• overenu fotokopiju ličnog kartona o izvršenim imunizacijama/ vakcinalnog kartona ili potvrdu o vakcinalnom statusu kao dokaz o izvršenoj imunizaciji na Hepatitis B i Morbile (ukoliko ne postoji dokaz o vakcinaciji ili kandidat nije vakcinisan protiv virusa Hepatitisa B i Morbila, neophodno je da kandidat uradi analizu prisustva antitela na Hepatitis B i Morbile IgG klase i priloži overenu fotokopiju rezultata analize)
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom IV.1. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje

• overenu fotokopiju diplome o završenom srednjem obrazovanju u trogodišnjem trajanju za obrazovni profil instalater vodovoda i kanalizacije ili vodoinstalater

• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkom IV.2. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje
• overenu fotokopiju diplome o završenom srednjem obrazovanju u trogodišnjem trajanju za obrazovni profil kuvar
• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Prilikom prijavlјivanja na oglas za obavlјanje poslova pod tačkama V.1.-V.2. potrebno je dostaviti:

• molbu u kojoj su precizno navedeni kontakt podaci i naziv poslova za koje se kandidat prijavlјuje
• overenu fotokopiju svedočanstva/ diplome/ uverenja o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju
• uverenje Nacionalne službe za zapošlјavanje o kretanju na evidenciji lica koja traže zaposlenje – ne starije od 8 dana od dana raspisivanja oglasa
• dokaz o promeni prezimena u skladu sa priloženom dokumentacijom, ukoliko je došlo do promene – overenu fotokopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili izvoda iz matične knjige venčanih
• dokaz da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak (uverenje nadležnog suda) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• dokaz da kandidat nije osuđivan za krivična dela (uverenje nadležne policijske uprave ili policijske stanice) – ne starije od 6 meseci od dana raspisivanja oglasa
• overenu fotokopiju ličnog kartona o izvršenim imunizacijama/ vakcinalnog kartona ili potvrdu o vakcinalnom statusu kao dokaz o izvršenoj imunizaciji na Hepatitis B i Morbile (ukoliko ne postoji dokaz o vakcinaciji ili kandidat nije vakcinisan protiv virusa Hepatitisa B i Morbila, neophodno je da kandidat uradi analizu prisustva antitela na Hepatitis B i Morbile IgG klase i priloži overenu fotokopiju rezultata analize)
• kratku biografiju (Curriculum Vitae – CV)

Kandidati koji su se javili na oglas mogu biti pozvani na razgovor radi pružanja dodatnih podataka koji mogu biti važni za odluku o prijemu (prethodno iskustvo u radu, prosečna ocena u toku školovanja, dodatno obrazovanje ili osposoblјenost, dužina trajanja školovanja, itd.).

Odluka o izboru kandidata biće objavlјena na internet prezentaciji Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, www.bolnicasombor.org.rs u roku od od 30 dana od dana zaklјučenja oglasa.

Odabrani kandidati su dužni da pre zasnivanja radnog odnosa dostave lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavlјanje poslova na koje su izabrani, a kandidati izabrani za obavlјanje poslova navedenih pod tačkama I.1., II.1., III.1.-III.13., IV.2., kao i pod tačkama V.1.–V.2. i overenu fotokopiju dokumenta iz kojeg se vidi da je kandidat započeo imunizaciju protiv virusa Hepatitisa B odnosno Morbila, ukoliko do sada nije vakcinisan protiv ovih zaraznih bolesti ili ukoliko su rezultati izvršenih analiza na prisustvo antitela negativni (proces imunizacije izabranih kandidata biće podržan od strane Opšte bolnice, u vezi čega će kandidati biti kontaktirani po objavlјivanju odluke o izboru kandidata). Ukoliko izabrani kandidat u ostavlјenom roku ne dostavi ili ne može da dostavi uverenje o zdravstvenoj sposobnosti i overenu fotokopiju dokumenta iz kojeg se vidi da je kandidat započeo imunizaciju protiv virusa Hepatitisa B odnosno Morbila, ukoliko do sada nije vakcinisan protiv ovih zaraznih bolesti ili ukoliko su rezultati izvršenih analiza na prisustvo antitela negativni, isti će biti odbijen, a vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice će pod istim uslovima odabrati drugog kandidata koji se prijavio i ispunjava uslove po Oglasu.

Odabranim kandidatima koji budu primlјeni u radni odnos za obavlјanje poslova opisanih pod tačkama III.2.-III.4., III.6.-III.7., III.13., IV.2. i V.1. će ugovorom o radu biti određen probni rad koji će trajati do 6 (šest) meseci ili kraće, ukoliko se odsutnim zaposlenima zaklјuči bolovanje tj. privremena sprečenost za rad.

Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavlјivanja oglasa na Oglasnoj tabli Nacionalne službe za zapošlјavanje – Filijala Sombor.

Prijave na oglas sa potrebnom dokumentacijom dostaviti preporučenom pošilјkom ili putem kurirske službe na adresu:

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor

1. Vojvođanska br. 75

25000 Sombor,

sa naznakom „za oglas za doktora medicine“, odnosno „za oglas za psihologa“, odnosno „za oglas za medicinsku sestru“, odnosno „za oglas za vodoinstalatera“, odnosno „za oglas za kuvara“, odnosno „za oglas za spremačicu“ ili lično preko Službe protokola u Upravnoj zgradi – soba br.12.

Prijavom na oglas kandidat daje svoju saglasnost za obradu podataka o ličnosti u svrhe izbora za prijem u radni odnos.

Neblagovremene, nedozvolјene, nepotpune i nepotpisane prijave, kao i prijave uz koje nije priložena sva potrebna dokumentacija neće se uzimati u razmatranje.

Po okončanju oglasa predata dokumenta se neće vraćati kandidatima.

Tekst oglasa možete preuzeti u odelјku Radni odnosi. Oglas je aktivan u periodu 03.02.2023. – 10.02.2023.

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor

dr Dragan Rastović

Danas 2. februara počinje isplata uvećanih januarskih penzija, što je drugo povećanje od novembra prošle godine. Samim tim prosečna penzija, nakon ovog najnovijeg povećanja koje će penzioneri osetiti u novčanicima u februaru, biće skoro 38.000 dinara, a najveći broj najstarijih, kroz dva povećanja, primiće oko 4.000 dinara više.

Praktično, sutra, penzije će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti. Odmah posle 4. februara počeće isplata na tekuće račune vojnim i poljoprivrednim penzionerima, a 6. februara i isplata korisnicima iz te dve kategorije penzionera koji primanja dobijaju na kućnim adresama ili ih podižu na poštanskim šalterima.

Penzije će poslednji dobiti korisnici iz kategorije zaposlenih, pa će onima koji su se opredelili da penzije primaju preko tekućih računa primanja početi da pristižu 9. februara, a ostalima 10. februara.

Imajući u vidu da rast penzija u dva navrata (novembar 2022. i januar 2023.) najstariji su dobili ukupno povećanje od oko 20 odsto.

Prosečna novembarska penzija, nakon uvećanja od 9 odsto, iznosila je 33.742 dinara, a nakon januarskog, ovogodišnjeg povećanja od 12,1 odsto iznosiće 37.825 dinara. Novo povećanje najstariji, ukupno oko 1,7 miliona penzionera, treba da očekuju u februaru, a kalandar isplata već je objavljen.

Oni sa najmanjim primanjima od oko 10.000 dinara sada će mesečno dobijati 2.020 dinara više, dok će najstariji građani čije su penzije od 10 do 15 hiljada imati uvećaja primanja do 3.000 dinara.

Najbrojnija grupa penzionera (njih oko 260.000 ili 15,8 odsto) koji mesečno dobijaju između 15.000 do 20.000 dinara imaće u novčaniku od 3.000 do 4.000 dinara više.

Poljoprivredni penzioneri kojima je ček u junu prošle godine iznosio 13.274 dinara od januara će taj iznos biti veći za oko 2.680 dinara. Skoro 1.000 penzionera sa najvećim penzijama, koje po važećem zakonu iznose 155.515 dinara, dobiće i najveću povišicu, od 31.414 dinara.

Izvor: blic.rs

- Juče sam otišla do vrtića da odnesem potvrdu za dete i kaže mi vaspitačica da odavno gori virus nije bio među decom. Sve vraćaju kućama mališane sa temperaturom preko 38 stepeni. Kako mi je ispričala, retko se dešavaju tako visoke temperature u obdaništima - ispričala je za „Blic“ Marija V. iz Beograda.

Od pre tri godine, kada je zabeležen prvi slučaj korona virusa u Srbiji, najčešće prvo posumnjamo na kovid kada dete ili odraslu osobu zaboli grlo i dobije temperaturu, međutim, virusi koji trenutno vladaju, uz slične simptome, kod pojedinaca izazivaju i komplikovaniju kliničku sliku. Još uvek nema zvaničnih potvrda o gripu, međutim, čekaonice u ambulantama domova zdravlja su pune, pedijatri i lekari opšte prakse imaju mnogo posla, a koji virus preovladava među decom i odraslima je teško reći.

- Ne znam šta se dešava, ali oko mene su bukvalno svi bolesni. Moja majka, dever, ujak, cela njegova porodica, nekoliko kolega. Od svih njih samo je moj blizak kolega otišao da se testira i pozitivni su na koronu on i njegova žena. Svi ostali imaju neke druge viruse, po pravilu sa visokim temperaturama. Nije mi svejedno jer sam u petom mesecu trudnoće pa pokušavam da izbegnem bilo kakve viruse - kaže Beograđanka Irena P.

Da vlada više virusa i da je povećan broj pacijenata u domovima zdravlja potvrđuju i lekari. Dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja „Palilula“ Beograd, kaže za „Blic“ da su u glavnom u pitanju respiratorne infekcije, početak gripa i kovid.

- Pacijenti imaju od simpoma bol u grlu, otežano disanje, sekret i desi se da imaju upalu uha. Traje dve do tri nedelje. Uz antibiotsku terapiju ne prolazi baš brzo. Moram reći da to nije ni grip, a nije ni kovid. Imamo početak gripa, nije evidentirano dosta slučajeva, međutim, negde je registrovan, a negde se sumnja da je grip. Treće je da imamo malo povećan broj obolelih od kovida. To su tri stvari koje nisu povezane jedna s drugom – kaže dr Aleksandar Stojanović.

Prema njegovim rečima broj pacijenata je povećan znatno, pogotovo od kada je počelo drugo polugodište u školama.

- Problem je i vreme koje varira i sve više ljudi i dece nam dolazi sa tegobama. Najnezgodnije su respiratorne infekcije koje traju dve do tri nedelje, a ljudi se jave malo kasnije. Problem je što je dugotrajna infekcija, ne prolazi brzo i ambulante su pune – kaže dr Stojanović.

I na Čukarici je puno pacijenata, naročito dece.

- Povećan je broj obolelih. Nismo još dijagnostifikovali grip, ali jeste u pitanju infekcija slična gripu. Ide sa visokom temperaturom, sa kašljanjem i curenjem nosa. S tim što, imamo dosta slučajeva u kojima deca imaju temperaturu dan ili dva. Prati ih temperatura preko 39,5 i onda se odjednom ništa ne događa. Samo bude temperatura bez drugih tegoba. To su viroze i njih sada ima baš dosta – kaže za „Blic“ pedijatar dr Dejan Jonev.

Dr Jonev kaže da je sada najbolje što manje vremena provoditi u kolektivu, ali to je nemoguće, jer deca moraju da idu u vrtić i tamo jedni od drugih dobijaju viroze.

-Preporuka je izbalansirana raznovrsna ishrana radi podrške imunitetu, i javiti se doktoru na vreme, već kod prvih simptoma da se dete prati. Preventiva je uvek izbalansirana ishrana, ali ako to nije moguće izvesti, jer mnogo dece ne jede voće i povrće, ne jedu ni meso, onda može da se pribegne i suplementima – savetuje pedijatar.

Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje, kaže da niko ne može u ovom trenutku da kaže s preciznošću koji virus vlada, jer analiza se „uvek radi na nešto, recimo, na grip ili na koronu, a ako je negativan na ta oboljenja kaže se da ima neki virus“.

- Da, svi kažu ima dosta bolesnih i u pitanju je neki virus. Za kovid možemo reći koliko imamo pozitivnih, a za ostalo ne znamo. Trenutno u Severnobačkom okrugu nemamo dokazano prisustvo virusa gripa. Istina je da imamo oboljenje slično gripu, a to u kliničkom smislu znači da pacijent ima visoku temperaturu, slabost, malaksalost, bolove u mišićima i zglobovima. Samo liči na grip, ali sam virus još nije dokazan – kaže dr Nebojša Bohucki.

Kada je kovid u pitanju, na teritoriji Severnobačkog okruga dnevno ima oko 20 novih pozitivnih, zavisi od dana. To je manje nego što je bilo krajem prošle godine i definitivno je u opadanju na severu zemlje.

- Neki drugi virusi su očigledno prisutni i očekujemo da će se uskoro dokazati i prisustvo virusa gripa i da će biti u porastu. Potencijalni broj virusa je velik, a dijagnostika ne ide do kraja. Ima ih na stotine i radi se ispitivanje samo najznačajnijih. Utvrđujemo kovid i grip, a da li je neki drugi virus u pitanju, i više njih, a očigledno da jeste, to ne istražujemo – kaže dr Nebojša Bohucki.

Velike su gužve i u subotičkoj ambulanti za decu. Dr Josipa Krajninger, pedijatar, kaže, da kruže različite grupe virusa, a poznato je da ih ima više od 300 u dečjoj populaciji.

- Koji je tačno virus u pitanju ne možemo tačno reći, ali svi se manifestuju slično. Praćeni su izuzetno visokim temperaturama koje traju danima, kašljem, sekrecijom iz nosa. Uglavnom su dobrog opšteg stanja, ali decu koja nisu dobrog opšteg stanja treba odmah dovesti kod lekara. Snižavati temperaturu je izuzetno bitno. Deca su često zbog temperature dehidrirana i treba ih hidrirati. Potrebni su C i D vitamin, lagana ishrana i mirovanje. Kombinovati dva antipiretika kako bi se temperature držale pod kontrolom – kaže dr Josipa Krajninger i savetuje roditeljima da kada dete dobije temperaturu sačekaju da se razviju i ostali simptomi i da onda dovedu dete u ambulantu.

- Temperature traju sedam do deset dana. Sve ide po tipu gripe, ali nemamo potvrđeno da je gripa u pitanju. Nije grip, ali je slično oboljenje. Imamo jako velik priliv pacijnata na dnevnom nivou. Radimo maksimalnim kapacitetom i sa maksimalno raspoloživim ljudstvom – kaže pedijatar.

Dr Ljiljana Miljački, pomoćnica direktora subotičkog Doma zdravlja za medicinska pitanja, kaže da se u respiratornu ambulantu, u koju se upućuju pacijenti sa povišenom temperaturom i respiratornim tegobama, dnevno se javi između 60 i 100 pacijenata.

- Manji broj pacijenata dolazi sa dijarejom. Od ukupnog broja broja pacijenata koji se jave dnevno u respiratornu ambulantu antigenski pozitivni na kovid su jedna trećina pacijenata, a svi ostali, dve trećine, su negativni na kovid što znači da se ne radi više samo o kovidu kao virusu koji kruži u našoj populaciji, već su tu i drugi, najrazličitiji, respiratorni i gastronistestavilni virusi. Pošto kod nas nije zabeležen nijedan dokazani slučaj gripa, ne radi se ni o gripu. U pitanju je neka treća, četvrta, peta vrsta virusa – kaže za „Blic“ dr Ljiljana Miljački.

Većina pacijenata ima lakšu kliničku sliku i potrebno je da izostanu sa posla nekoliko dana.

- Ako sumnjamo na upalu pluća prvo se u našoj respiratornoj ambulanti snime pluća i ukoliko postoji bilo kakva sumnja na komlikaciju pacijnet se upućuje u respiratornu ambulantu bolnice. Takvih slučajeva je malo. U toku dana bude jedan ili dva, ponekad nijedan – kaže dr Miljački.

Izvor: blic.rs

Početak ove godine doneo je optimizam na tržištu kriptovaluta. S porastom od skoro 39 odsto ovog meseca, Bitkoin zatvara svoj najbolji mesec od porasta od 40 odsto u oktobru 2021. i najbolji januar od 2013. godine.

Trenutno na nivou od od 22.910 dolara, Bitkoin se prošle nedelje trgovao na najvišem nivou od avgusta prošle godine. Najveća kriptovaluta već deset godina nije svojim vlasnicima priuštila tako potstcajan januar.

„Januar smo započeli eksplozivnom akcijom cena u nedelji decembarskog ispisa CPI-ja“, rekao je za „Jahu Fajnens“ Kristofer Njuhaus, trgovac opcijama s proizvođačem kripto tržišta „GSR“.

Iz Njuhausove perspektive, potražnja na strani kupaca od institucionalnih primaoca — bilo da se radi o trgovcima vođenim makroekonomskim sistemima ili hedge fondovima — vratila se u prve dve nedelje meseca, što je izazvalo početne likvidacije „short sellera“.

Između 10. i 20. januara, kada je bitkoin doživeo svoje najveće pomake naviše, trgovci vođeni špekulacijama vratili su se na tržište, predvodeći bitkoin probivši se iz raspona između 15.700 i 18.000 dolara.

„Bitkoinov rast iznad 20.000 i 22.000 dolara dogodila su se jer su trgovci imali velike količine negativne izloženosti vestima koje naglašavaju kraj trgovanja u SAD“, primetio je „Njuhaus“.

Analitičari kažu da će sledeća faza za bitkoin verovatno biti određena u danima nakon odluke Federalnih rezervi o povećanju mesečne stope.

Povratak kupovine bitkoina izgleda slično onome što se dogodilo od jula do početka avgusta prema Michaelu Safaiju, suosnivaču i partneru kompanije za kripto trgovanje, Dexterity Capital.

„Potrebno je otprilike dva meseca da se kripto tržište stabilizuje nakon velikog šoka, a mi smo na toj točka nakon FTX-a“, rekao je Safai putem e-pošte.

„Nanesena je najveća šteta, ulagači su relativno uvereni da više neće biti velikih šokova, što se odražava u prigušenom prijemu bankrota Genesisa, a sklonost riziku počinje se polako vraćati.“