Jazavičari (engl. Dachshund) su lovački psi odgajani da učestvuju u lovu na jazavce i druge krtice, zečeve i lisice. Čopori ovih pasa su čak korišćeni i kako bi pratili trag divljih svinja.
Danas ih njihova svestranost čini odličnim porodičnim pratiocima i izložbenim psima.
Poreklo
Jazavičar (Dachshund) vodi poreklo iz Nemačke, gde je bio poznat kao lovac na jazavce (dachshund – dach znači jazavac, a hund znači pas). Ilustracije pasa koji na njih podsećaju datiraju iz petnaestog veka, a u dokumentima iz šesnaestog veka navode se oznake, kao što su „zemljani pas“, „jazavac koji puzi“ i dr.
Jazavci nisu bili njihov jedini plen. Takođe su korišćeni da love životinje poput lisica i da prate tragove divljih svinja.
Kod ranih jazavičara, primećuju se brojne varijacije u veličini. Najveći su bili lovci na jazavce i veprove, oni srednje građe jurili su lisice i jelene, a najmanji su bili zaduženi za zečeve i lasice. Za neko kratko vreme početkom 20-og veka, minijaturni jazavičari tragali su za američkom vrstom zečeva.
Pasmina je u Nemačkoj bila poznata pod nazivom „Teckel“, a tokom mnogih godina 18-og i 19-og veka, nemački šumari potrudili su se da izdefinišu rasu. Hteli su da razviju neustrašivog psa izdužene građe koji bi kopao jazbine i u istim se do smrti borio sa jazavcima.
„The Smooth“ je bio naziv za originalni tip i oni su bili ukrštani sa vrstom „Braque“ (mala, francuska rasa) i pinčom (vrsta malog terijera).
U razvitku pasmine veliku ulogu imali su i francuski baseti. Dugodlaki jazavičari su najverovatnije stvoreni tako što je došlo do ukrštanja sa raznim vrstama španijela i do spajanja oštrodlakih pasa sa terijerima.
Pažljivo izrađena tokom dugih godina uzgoja, ova rasa je danas jedina rasa priznata od strane AKC-a (Američki kinološki klub) koja može loviti i iznad i ispod zemlje.
Njihove kratke, snažne noge omogućavaju im da dopru duboko do uskih tunela kako bi došli do plena. Kratak, čvrsti rep, koji se proteže direktno od kičme, dosta je pomogao lovcima da ih, vukući ih za taj isti rep, izvuku iz rupa. Neobične šape oblika vesla bile su savršene za efikasno kopanje. Dubok grudni koš sa velikim kapacitetom pluća davao im je izdržljivost u lovu, a duge njuške omogućavale da razviju dobar miris. Dubok i glasan lavež imao je svoju svrhu – da lovac locira svog psa nakon što ovaj uđe u jazbinu.
I podrazumeva se – oni su morali biti odvažni i izdržljivi. Iako su originalni nemački predstavnici bili nešto veći od današnjih, neustrašivost je ono što su i dan danas zadržali.
Tokom devedesetih, više su počeli da se uzgajaju kao kućni ljubimci, naročito u Velikoj Britaniji. Postali su omiljeni na kraljevskim dvorovima širom Evrope, uključujući i englesku kraljicu Viktoriju koja je bila posebno vezana za rasu. Zahvaljujući ovom trendu, odgajivači su počeli smanjivati veličinu, da bi se na kraju stvorili i minijaturni primerci.
Standard za uzgoj napisan je 1879. godine, a nemački klub „Dachshund“ osnovan je devet godina kasnije (1888.). Do 1885-e, stigli su i u Ameriku. Prva jedinka pasmine dobila je ime Dash.
Postali su veoma popularni početkom 1900-ih, a 1913. i 1914. bili su među 10 najpopularnijih učesnika vestminsterske kinološke izložbe. Tokom I svetskog rata njihov opstanak je u SAD-u i Engleskog doveden u pitanje jer im je poreklo vodilo od Nemaca. To je dovelo do toga da vlasnike jazavičara nazivaju izdajnicima, a da pse kamenuju.
Nakon I svetskog rata, američki odgajivači su uvezli nekoliko njih i rasa je ponovo oživela. Slična sudbina ih je dočekala i tokom II svetskog rata, ali nije bilo toliko strašno kao u prethodnom.
Tokom pedesetih godina, postali su poznati kao jedni od najpopularnijih porodičnih pasa u Americi. Iako se retko koriste kao lovački psi, u nekim delovima Evrope, posebno u Francuskoj i dalje imaju ovu namenu.
Karakteristike
Mali, ali neustrašiv, možda ga je tako najbolje opisati. Osim svojom prirodom, jazavičar nas impresionira i svojim pomalo smešnim izgledom. Izduženom građom, kratkim nogama i mršavim vratom mnoge podseća na hodajuću viršlu. Oči su ovalne, krasi ga dobroćudni pogled, a uši velike i šljampave. Normalna težina je od 7 do 14 kg, a visina od 20 do 27 cm.
Naziv: Jazavičar
Zemlja porekla: Nemačka
Životni vek: 12 – 16 godina
Temperament: inteligentan, razigran, lojalan, odvažan
Boja: crna, crna sa oznakom, čokoladna, krem, plava, crvenkasta…
Visina: 20 – 27 cm
Težina: 7 – 14 kg
Temperament
Nemojte dozvoliti da vas jazavičar prevari. Možda je izgledom, kako ga je opisao poznati književni kritičar i humoristički novinar H.L.Mencken „visok kao pola psa, a dugačak kao pas i po“, ali ovaj mališa dugih ušiju dovoljno je izdržljiv da se izbori sa jazavcem. Činjenica je da je zbog toga i bio odgajan i da je tako i dobio ime (Dachshund).
Jazavičari (ime se izgovara „dakshaund“) prema tipu krzna dele se na: kratkodlake (sa glatkim krznom), oštrodlake i dugodlake. Bez obzira na tip i veličinu, oni su divni članovi svake porodice, što ih je rangiralo u jedne od najpopularnijih pasa od 1950-ih.
Njihov slatki izgled i živahan karakter doneo im je bezbroj nežnih nadimaka, kao što su „sausage dog“, „Doxie“, „Dashie“ i drugih. U nekim zemljama, kao i u Nemačkoj, rodnoj zemlji rase, postoje tri varijante jazavičara: standardni, patuljasti i kunićar i to sve na osnovu merenja grudnog koša kada je pas starosti od 15 meseci.
Ne možete, a da se ne nasmejete samouverenom jazavičaru koji ponosno nosi svoje duguljasto, mišićavo telo na kratkim nogama, kao i izduženu glavu sa smelim, inteligentnim izrazom očiju. Zbog gotovo komičnog izgleda odavno su postali omiljeni predmet karikaturista i proizvođača igračaka. Ali, njihov slatki izgled stvoren je iz daleko ozbiljnijih i praktičnijih razloga. Hrabri su, ali mogu biti donekle tvrdoglavi i imati nezavistan duh, posebno kada se radi o lovu.
Iako imaju reputaciju da su zabavni i neustrašivi, ono što najviše žele je da provedu vreme u zagrljaju svojih ljudi. Zanimljivo je da im karakter zavisi i od tipa krzna. Pošto oštrodlaki primerci imaju terijera u sebi, često umeju biti nestašni i praviti gluposti. Dugodlaki su smireni i tihi, a oni sa glatkom dlakom poseduju ličnost koja je negde na sredini između prethodno pomenuta dva tipa.
Kada su kući njihova razigrana priroda dolazi do izražaja. Vole biti blizu vas i „pomagati“ vam u stvarima poput vezivanja cipela. Zbog svoje inteligencije, često znaju postavljati sopstvena pravila kada dođe vreme igre i ta pravila se ne moraju uvek poklapati sa vašim.
Poznati su po živahnosti i po tome što uživaju u lovu na druge male životinje, poput ptica. Standard napisan za ovu pasminu (izgled, ponašanje) najbolje opisuje njihov temperament: „Jazavičar je pametan, razigran i hrabar do krajnjih granica, istrajan u svom nadzemnom i podzemnom radu sa svim dobro razvijenim čulima. Svako ispoljavanje stidljivosti smatra se manom“. Dakle, sa svojom izdržljivošću i energijom, uživaće u igri i sa vama i sa ostalim psima, u kopanju i jurcanju.
Imaju izrazito osećajne oči i čitav kompleks ekspresija lica. Pluća su im veoma razvijena obzirom na veličinu. Zbog toga, imaju jasan, dubok lavež koji kad čujete pomislićete da dolazi od mnogo većeg psa. Nenadmašni su čuvari, ali vole da laju, što morate uzeti u obzir ako imate komšije koje bi vaši mali jazavičari mogli time uznemiriti.
Oni su često, blisko povezani sa jednom osobom. Mogu biti ljubomorni ukoliko vlasnik pridaje pažnju nekom drugom i u tim situacijama, ukoliko nisu dobro socijalizovani, postaju malo prgavi.
Dobar su izbor za stanove i ljude koji nemaju dvorište i nikako nisu psi koji bi trebalo živeti napolju. Kod gradskog stanovništva, popularni su zbog svoje veličine i minimalne nege. Obično su aktivni u zatvorenom prostoru i uživaće u šetnjama. Ne dozvolite im da se previše ugoje ili povrede skaćući sa nameštaja (obezbedite nekom rampom ili malim stepenicama određene delove). Takođe, pridržavajte im zadnje noge i leđa kada ih držite. Zbog dužine leđa, podložni su iskliznućima ili rupturi kičmenog diska, što može dovesti do parcijalne ili potpune paralize.
Iako su nekada bili lovci, danas su najbolji prijatelji čoveka, a dobri su i u vežbama agilnosti, poslušnosti, ispitivanju terena, ali su i jako uspešni i dobro cenjeni kao terapeutski psi.
Sumnjičavi su prema strancima, pa je zato bitno da ih na vreme izdresirate. Usled svoje tvrdoglave naravi mogu biti teški za obuku, pa se zato preporučuje metoda uz pomoć kaveza, uz prethodnu konsultaciju sa profesionalnim dreserom. Zbog inteligencije, nezavisnosti i živahnosti u obuci budite dosledni i čvrsti.
Ako su dobro motivisani, brzo uče, a vi se potrudite da im dresura bude zabavna i pametno osmišljena koristeći pohvale, nagrade ili poslastice za dobro ponašanje.
Pošto kao i svi štenci umeju biti destruktivni, kavez će osigurati da ne dođe do neželjenih stvari i eliminisaće mu strah ako ikada bude zatvoren u transporteru. Ipak, ovo nije zatvor i nikada svog ljubimca ne ostavljajte predugo u njemu.
Zbog svoje lovačke prošlosti i sklonosti ka kopanju, može se desiti da ovu urođenu naviku usmeri ka vašem cveću. Takođe, uz upornost koju poseduju biće neumoljivi u „uznemiravanju“ vlasnika kako bi dobili željene poslastice. Dajte mu neku igračku koja pišti i budite sigurni da će je „ubiti“ brzinom svetlosti. Zapamtite, oni su bili napravljeni ne samo da love žrtve, već i da ih ubijaju.
Zdravlje
U oboljenja kojima su skloni jazavičari spadaju intervertebralna bolest kičmenog diska, epilepsija, progresivna atrofija mrežnjače, torzija želuca, Kušingov sindrom, dijabetes i gluvilo.
Nega
Dlaka jazavičara sa glatkim krznom je kratka i sjajna. Jednobojni jazavičari su crvenkaste ili krem boje, eventualno ponegde sa crnim delovima. Dvobojni jazavičari su uglavnom crni, boje čokolade, sivkasti, sivi (plavi) ili žuto-smeđi sa oznakama. Kod prošaranih jedinki smenjuju se svetliji i tamniji delovi (ne preovladava ni svetla, ni tamna boja).
Oštrodlaki jazavičari imaju kratku, gustu, oštru dlaku i mekanu podlaku. Oštra dlaka je svuda po telu izuzev na vilici, obrvama i ušima. Najčešća boja ovog tipa rase je boja poput divlje svinje (sivkasta).
Dugodlaki imaju sjajnu, blago talasastu dlaku koja im daje elegantan izgled. Oni sa svetljim krznom obično poseduju oči boje lešnika, sive, zelene ili plave, pre nego braon. Oči mogu biti i različitih boja.
Jazavičari nisu teški za održavanje. Linjaju se, ali ne preterano. Nemaju neprijatan miris i nije ih potrebno kupati često, osim ako se ne uvaljaju u nešto. One sa glatkim krznom možete brisati vlažnom krpom kako biste ih, između dva kupanja, održali čistim. Ukoliko živite u području sa niskom tempraturom, vaš ljubimac bi trebalo imati džemper ili kaput, pri izlasku u šetnju.
Oštrodlaki zahtevaju redovno četkanje, a krzno im sređujte 2-3 puta godišnje. Konsultujte se sa grumerom ili odgajivačem kako da to činite na pravilan način.
I dugodlake četkajte redovno da im dlaka ne izgubi sjaj. Njih treba češće kupati od onih sa glatkim krznom i posle svakog kupanja dobro osušiti.
Bez obzira na veličinu i vrstu, posebnu pažnju obratite na njihove spuštene uši, koje mogu biti izvor bakterija i gljivica. Nakvasite pamučnu krpu ili vatu i time im čistite uši jednom nedeljno (sredstvom za čišćenje ušiju po preporuci veterinara). Ipak, ne zavlačite ništa duboko u uho.
Ostale potrebe za negom uključuju negu noktiju i higijenu zuba. Ne dopustite da nokti budu predugački, a zube čistite kako biste sprečili nastanak bakterija ili kamenca. Redovno pregledajte šape (koje važe za osetljivo mesto), kožu, uši, nos, usnu duplju i oči.
Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima
Dobri su sa decom, naročito ukoliko rastu u zajednici sa njima. Možda neće biti toliko oduševljeni decom vaših prijatelja, pa ih zato nadgledajte. Svakako, pse i malu decu nikada ne ostavljajte same bez nadzora.
Svoje mališane posebno učite na koji način da se ophode prema ljubimcu jer kod jazavičara, zbog njihovih dugih leđa, može doći do povreda. Jako maloj deci ne dopustite da ih nose, kako ne bi došlo do ispuštanja, već im samo dozvolite da se igraju kada su na podu.
Isto važi i za ostale ljubimce, dobro će se uklopiti, osobito ukoliko ih znaju odmalena. Zbog svog smelog, dominantnog temperamenta, biće vam odličan pratilac i prijatelj.
Izvor: ljubimci.org
