Merenje stvarnih emocionalnih i intelektualnih sposobnosti pasa je veoma izazovno, posebno kada se uporede sa ljudima.
Mnogi vlasnici pasa veruju da su njihovi ljubimci izuzetno pametni. Ali dok psi mogu biti iznenađujuće pronicljivi, ponekad smo skloni da im pripišemo ljudske osobine koje možda nemaju. To se naziva antropomorfizacija. Upravo zato često precenjujemo njihov stvarni nivo inteligencije, piše Psychology Today.
Mnogi ljudi veruju da njihovi psi pokazuju empatiju, ljubomoru ili čak namerno pokušavaju nešto da sakriju. Iako takve tvrdnje zvuče slatko i često se zasnivaju na iskustvu, teško ih je naučno potvrditi. Merenje stvarnih emocionalnih i intelektualnih sposobnosti pasa je veoma izazovno, posebno kada se uporede sa ljudima, prenosi Index.hr.
Šta nauka kaže o psima?
Istraživanje objavljeno u časopisu Scientific American fokusiralo se posebno na izuzetno inteligentne rase, kao što su border koliji. Naučnici su otkrili da mnogi psi mogu razviti određeni „rečnik“ – prepoznaju osnovne komande, svoje ime, kao i pojmove kao što su „šetnja“, „večera“ ili „igračka“.
U jednom zanimljivom eksperimentu, istraživači su testirali deset specijalno dresiranih pasa. Cilj je bio da se otkrije da li psi mogu da razumeju ne samo naziv, već i funkciju predmeta.
Učili su da razlikuju dve grupe igračaka: one za vučenje (kao što je konopac) i one za donošenje (kao što je lopta). Reči „povuci“ i „baci“ bile su povezane sa ovim igračkama.
Psi koji razumeju funkciju predmeta
Nakon četiri nedelje treninga, psima su date potpuno nove igračke koje su imale istu funkciju kao i one iz treninga. Kada im je rečeno da donesu „povuci“ ili „baci“, u dve trećine slučajeva su birali ispravnu igračku, iako je ranije nisu videli.
Ovo je pokazalo da mogu da povežu reč sa funkcijom predmeta, sposobnost koju deca razvijaju oko 14 meseci starosti.
Iskustvo iz stvarnog života
Ali kako psi reaguju u stvarnim, nepredvidivim situacijama? Autor članka je podelio svoju priču sa svojim zlatnim retriverom Hanterom i mačkom Hankom.
Jedne večeri, autor je slučajno ostavio mačku napolju. Ubrzo je primetio da se pas ponaša neobično. Stalno je trčao unutra-nazad, kružeći oko kuće i gledajući svog vlasnika, kao da pokušava nešto da kaže.
Autor je pratio Hantera do strane dvorišta, gde je video mačka Hanka kako sedi na grani drveta, okružen kojotom.
Pas ga je očigledno doveo do tačnog mesta gde se mačka skrivala. Vlasnik je uspeo da ga spase i odvede kod veterinara, gde se oporavio od ujeda.
Da li je pas zaista znao da mu je potrebna pomoć?
Pitanje koje se postavlja je: da li je pas razumeo da je mačka u opasnosti i odlučio da potraži pomoć, ili je samo reagovao na nešto što mu je bilo neobično ili uznemirujuće?
Bez mogućnosti verbalne komunikacije, teško je sa potpunom sigurnošću proceniti nivo inteligencije kod životinja. Ali jedno je sigurno, njihova odanost, instinkt i sposobnost posmatranja često prevazilaze naša očekivanja.
