Sombor.info

Saznajte koji vas sve radovi očekuju tokom adaptacije starog stana, kao i koliki budžet treba da planirate u zavisnosti od veličine prostora, piše portal Gradnja.rs.

Kupili ste stan u staroj zgradi i želite da ga renovirate? Ovaj zahvat nije jednostavan niti jeftin jer su cene u zadnjih par godina znatno skočile.

Stoga smo analizirali trenutne cene izvođenja i materijala pa ćemo na primeru stana od 70 metara kvadratnih pokazati koji radovi mogu da vas očekuju, kao i koliko to sve zajedno košta.

Naravno, ovi iznosi će varirati u zavisnosti od nivoa opreme, kao i od lokacije gde se radovi izvode, ali vam mogu poslužiti kao orijentir za planiranje budžeta.

Troškove ćemo podeliti na građevinske radove i nabavku materijala.

Građevinski radovi
Rušenje: 750 evra

Sve počinje sa najprljavijim i najbučnijim radovima – rušenjem! Pored zidova, u rušenje spada i skidanje unutrašnje stolarije, parketa, keramike i sanitarija. Takođe, bitno je da je osim angažovanja majstora potrebno platiti i odnos šuta na deponiju. Nikako ne ostavljajte šut pored kontejnera ili ispred zgrade!

U proseku, za stan od 70 m2 rušenje traje oko 4 dana sa četiri majstora. Sa dnevnicama od po 40 evra, cena rušenje će iznositi oko 640 evra. Na ovo je potrebno dodati odnos šuta: 4 ture po 25 evra što iznosi oko 100 evra.

Keramičarski radovi: 1.050 evra
Prilikom renoviranja starih kupatila, pre lepljenja pločica potrebno je pripremiti podove i zidove. Posle skidanja starih pločica, zidovi i podovi uglavnom su vrlo grubi i neravni pa je potrebno pokrpiti rupe i postaviti novu košuljicu. Ovi radovi će vas koštati oko 100 evra za malterisanje i oko 60 evra za košuljicu.

Cena lepljenje keramike iznosi oko 13 evra/m2. Ukupna količina keramike za kupatilo, kuhinju i terasu je oko 52 m2. Dakle, za ruke je potrebno izdvojiti oko 675 evra. Ovo je cena sa materijalom (lepak i fug masa), ali u ovu cenu nisu uključene pločice.

Hidroizolacija tuš kabine košta oko 60 evra, poda kupatila oko 40 evra, a terase oko 50 evra što znači da je za hidroizolaciju sa materijalom za stan od 70 m2 potrebno izdvojiti oko 150 evra.

Klimatizacija i grejanje: 900 evra
Nabavka nove klime iznosi oko 400 evra dok ćete za njenu ugradnju platiti dodatnih 80 evra, s tim što se svaki ugrađeni metar bakra plaća oko 28 evra po dužnom metru.

Ukoliko ne menjate stare radijatore već ih samo farbate, to ćete platiti oko 100 evra. Ugradnja novog sušača i dorada instalacija u kupatilu košta oko 150 evra, a sam sušač košta oko 100 evra.

FOTO: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA
Lepljenje parketa: 1.150 evra
Nakon skidanja starog parketa, cementna košuljica bude uglavnom u lošem stanju te je potrebno da se izlije nivelišuća masa koja će pod izravnati pre postavke novog parketa. Za 70 kvadratnih metara, cena nivelisanja poda košta oko 5 evra/m2 što iznosi oko 350 evra.

Lepljenje višeslojnog parketa sa uračunatim lepkom košta oko 12 evra/m2 . Za stan od 70 m2 ukupno ima oko 55 m2 parketa (izuzimaju se površine kupatila, terase i kuhinje), što košta oko 660 evra. Postavka MDF lajsni je oko 2,5 evra/m2, a dužnih metara je potrebno otprilike kolika je i površina parketa – znači, oko 55 m – što košta oko 140 evra.

Ukupno za građevinske radove: 15.120 evra
Nabavka materijala
Osim građevinskih radova, za renoviranje stana potrebno je nabaviti i materijal. Cene materijala se mogu dosta razlikovati tako da ove cene uzmite kao orijentir.

Nabavka parketa i lajsni: 3.300 evra
Cene parketa drastično variraju pa mogu koštati od 30 pa do 100 evra/m2. U našem slučaju uzećemo cenu od 50 evra/m2 za višeslojni hrastov parket u formi brodskog poda. Za površinu od 60 m2 za nabavku parketa potrebno je izdvojiti 3.000 evra.

Parket lajsne od MDF-a u beloj boji koštaju oko 5 evra, što znači da je za njihovu nabavku potrebno izdvojiti oko 300 evra.

Ulazna vrata: 700 evra
Cene sigurnosnih vrata znatno variraju u zavisnosti od proizvođača, a kreću se u uobičajenom rasponu od 400 pa do 900 evra. U našem slučaju uzećemo prosečnu cenu od 650 evra na koju se dodaje cena montaže od 50 evra.

Pločice i sanitarije: 2.250 evra
Cena pločica se kreće od 10 pa do 60 evra po kvadratnom metru. Prosečna cena uvozne keramike je oko 30 evra te ćemo ovo uzeti u obračun. Ukupna površina keramike za stan iz primera je 55 m2. Dakle, za nabavku keramike potrebno je izdvojiti oko 1.650 evra.

Od sanitarija, potrebno je nabaviti WC šolju, umivaonik, kao i bateriju za umivaonik i tuš. Za ove sanitarije u proseku je potrebno izdvojiti oko 600 evra.

Unutrašnja vrata: 1.400 evra
Unutrašnja vrata se uglavnom prave po meri i izvode od furniranog ili bojenog MDF-a. Furnirana imaju teksturu i izgled drveta dok su bojena uglavnom jednobojna.

Za vrata pravljena po meri sa bravom i kvakom treba da se izdvoji u proseku oko 350 evra. U stanu postoji uglavnom 4 komada, što znači da je cena oko 1.400 evra sa montažom.

Staklo na tuš kabini: 600 evra
U zavisnosti od veličine tuš kabine, načina otvaranja (na klizanje ili na šarke), zavisi i cena tuš kabine. Za prosečnu dimenziju, cena tuš kabine pravljene po meri iznosi oko 600 evra sa montažom. Možete proći povoljnije ako kupite gotovu kabinu, ukoliko ona, naravno, odgovara po dimenzijama vašem kupatilu.

U cenu nabavke materijala nismo uračunali cenu rasvete, tapeta, interfona…

Ukupno za nabavku materijala: 8.250 evra

Koliko košta renoviranje stana po m2

Građevinski radovi (15.120) + nabavka materijala (8.250) = 23.370 evra
Cena renoviranja = 333 evra po m2

Na ove cene je potrebno dodati cenu dizajnera enterijera, odnosno arhitekte, nadzora, a ako uzmete izvođača radova, koji će organizovati sve ove majstore, treba na ove cene dodati još oko 10%.

Takođe, na cenu bi trebalo dodati i cenu nepredviđenih radova koji se mogu desiti tokom renoviranja, poput skidanja starog kreča, krpljenje rupa, obijanje lošeg maltera, skidanje loše košuljice, što se uglavnom računa oko 7-10% ukupne cene radova.

Ako se pitate koliko dugo traju radovi, znajte da u proseku renoviranje traje jedan dan za jedan kvadrat. Dakle, renoviranje stana od 70 kvadrata trajaće oko 70 dana.

(Gradnja.rs)

Zlatan Vasić (43) iz Bajine Bašte tužio je državu Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava, nakon što je odbio da vakciniše svoje maloletno dete, za šta mu je određena novčana kazna u visini od 10.000 dinara. Kako saznaje Nova.rs, tužba je odbačena, a Vasić će morati da plati cenu zbog kršenja Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, remećenja opšte imunizacije i dovođenja u opasnost sopstvenog deteta, izlažući ga smrtonosnim oboljenjima.

Naime, na zasedanju Odbora Drugog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava 18. oktobra 2022., sudija Jovan Ilievski, doneo je prvu presudu po tužbi državljanina Srbije protiv države, zbog odbijanja obavezne vakcinacije deteta.

Vasić je još 27. avgusta 2018., protiv Republike Srbije podneo tužbu prema članu 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Država Srbija je međutim, prethodno pokrenula upravni i prekršajni postupak protiv Vasića zbog njegovog odbijanja da svoju ćerku podvrgne obaveznoj vakcinaciji protiv zaraznih bolesti.

Sanitarni inspektor je još 20. januara 2015., doneo rešenje kojim se Vasiću nalaže da ćerku dovede na obaveznu vakcinaciju protiv zaraznih bolesti u skladu sa članom 25. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i važećim rasporedom obaveznih vakcinacija.

“Nisam saslušan pre donošenja upravnog naloga inspektora, nisu mi predočene informacije o medicinskim indikacijama vakcine ili njenoj bezbednosti i moje dete nije testirano na toleranciju u pogledu različitih komponenti vakcine. Prema različitim istraživanjima, vakcine nisu bezbedne, i prema domaćem i međunarodnom pravu imam pravo da odlučim da li moje dete treba da bude vakcinisano ili ne”, rekao je Vasić.

Ministarstvo zdravlja je ipak 10. marta 2015. godine odbacilo njegovu žalbu.

“Zakonska obaveza vakcinacije dece protiv određenih bolesti se kao takva nije mogla osporiti. S druge strane, postojao je propisan postupak utvrđivanja privremenih ili trajnih kontraindikacija za određene osobe na određene vakcine, koji, međutim, Vasić nikada nije pokrenuo”, navodi se u izveštaju sa suđenja.

U odluci ministarstva navedeno je da Vasić može protiv države pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana, što on nije učinio.

Nakon toga, 15. aprila 2015., Ministarstvo zdravlja je zatražilo od Prekršajnog suda u Užicu da pokrene prekršajni postupak protiv Vasića zbog nepostupanja po nalogu sanitarnog inspektora iz 2015. godine.

“Vasić je 23. jula 2015. pozvan da se pojavi pred Prekršajnim sudom u Užicu, ali je obavestio sud da nije u mogućnosti da prisustvuje ročištu, te je, umesto toga, svoju odbranu podneo u pisanoj formi. Naveo je da obavezna vakcinacija dece nije u skladu sa Ustavom niti međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija ratifikovala i izrazio svoje mišljenje da bi primanje navedene vakcine moglo dovesti do pogoršanja progresivne kratkovidosti njegovog deteta”, piše u izveštaju.

Sud je saslušao više svedoka, uključujući i sanitarnog inspektora koji je izdao nalog i lekara iz Odeljenja sanitarne inspekcije pri Ministarstvu zdravlja, koji su naveli da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na to da zdravstveno stanje deteta iziskuje sprečavanje obavezne vakcinacije, a što predstavlja zakonsku obavezu koja je neophodna za ostvarivanje kolektivnog imuniteta protiv određenih bolesti.

Prekršajni sud u Užicu je 28. septembra 2016., proglasio Vasića krivim jer nije postupio po pravosnažnom nalogu sanitarnog inspektora. On je tada osuđen na novčanu kaznu od 10.000 dinara.

Vasić je naime u svojoj žalbi naveo, između ostalog, da je nalog sanitarnog inspektora bio nezakonit jer on nije saslušan pre njegovog donošenja.

Prekršajni apelacioni sud u Kragujevcu je 17. oktobra 2016., potvrdio prvostepenu presudu, a Ustavni sud je 13. marta 2018., takođe odbacio Vasićevu žalbu.

U avgustu je Vasić podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava protiv Republike Srbije. Glavna pritužba Vasića pred domaćim organima vlasti i pred Evropskim sudom se odnosila na činjenicu da nije saslušan u upravnom postupku pre upravnog naloga sanitarnog inspektora. Vlada je tvrdila da on nije iscrpeo delotvorne domaće pravne lekove, jer uopšte nije pokrenuo upravni spor protiv rešenja Ministarstva zdravlja kojim je odbijena njegova žalba.

S tim u vezi, Sud ponavlja da pravilo o iscrpljivanju domaćih pravnih lekova iz člana 35. Konvencije, obavezuje one koji nastoje da podnesu tužbu protiv države pred Evropskim sudom da prvo iskoriste pravne lekove koja pruža nacionalni pravni sistem. Shodno tome, države su oslobođene odgovornosti pred međunarodnim telom za svoje postupke pre nego što dobiju priliku da stvari isprave u sopstvenom pravnom sistemu.

“Vasić nikada nije tražio da ospori nalog sanitarnog inspektora pred Upravnim sudom, koji je bio jedini organ nadležan da oceni zakonitost te odluke. Sud konstatuje da se Vasićeva suština pritužbi, u vezi sa prekršajnim postupkom koji je vođen protiv njega, ogleda u tome da je domaći sud pogrešno procenio činjenice i pogrešno primenio relevantno domaće pravo time što ga je proglasio krivim za nepoštivanje upravnog naloga koji je, po njegovom mišljenju, bio nezakonit. On je takođe tvrdio da domaći sudovi nisu pružili dovoljno razloga za svoju odluku”, stoji u izveštaju.

Uzimajući u obzir argumente Vasića i njegov propust da iscrpi relevantne domaće pravne pomoći u pogledu navodne nezakonitosti administrativnog naloga, Sud smatra da se zaključci prekršajnih sudova ne mogu smatrati proizvoljnim niti očigledno nerazumnim.

“Ništa ne ukazuje na to da je prekršajni postupak protiv njega bio nepravičan. On je bio u mogućnosti da iznese argumente i dokaze za koje je smatrao da su relevantni za slučaj i imao je priliku da efektivno ospori argumente i dokaze koje je izvelo Ministarstvo zdravlja. Svi njegovi argumenti su bili propisno saslušani i ispitani od strane domaćih sudova i kao što je već navedeno, činjenični i pravni razlozi osporene presude su detaljno izneti.

“Vasićeve pritužbe u pogledu prekršajnog postupka, moraju se proglasiti nedopuštenim prema članu 35. stav 3(a) Konvencije, kao očigledno neosnovane i moraju se odbaciti u skladu sa članom 35. stav 4. Konvencije. S toga je 24. novembra 2022. godine Evropski sud za ljudska prava, jednoglasno odbacio Vasićevu tužbu protiv Republike Srbije”, piše u izveštaju.

Podsetimo, prema članu 25. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, imunizacija se vrši vakcinama i specifičnim imunoglobulinima. Vakcinacija je obavezna protiv, između ostalog, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeole, zaušaka, virusnog hepatitisa „B“, gripa i žute groznice. Prema članu 53. stav 1. tačka 6. Zakona, lice koje ne sprovodi mere propisane ovim zakonom i ne postupi po izvršnom rešenju sanitarnog inspektora radi zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, biće kažnjeno novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara u prekršajnom postupku.

Izvor: nova.rs

Normalno opadanje dlake kod pasa – linjanje

Psi normalno „menjaju“ dlaku dva puta u toku kalendarske godine, obično jednom u zimu i jednom u leto. Dlaka je psima pored organa za percepciju okoline i primanje nadražaja (receptorski organ), takođe i organ za termoregulaciju (odnosno za održavanje idealne telesne temperature – dlaka služi za zagrevanje zimi, a za rashlađivanje leti).

Procesom linjanja, stara tj mrtva dlaka se zamenjuje novom dlakom (koja je različite debljine, shodno godišnjem dobu), koja je zdrava, boljeg kvaliteta i sjajnog izgleda.
Normalan period linjanja traje kratko,osim kod kućnih pasa koji mogu da se linjaju u manjoj ili većoj meri tokom cele godine (jer žive u kućnim uslovima, tako da nisu u potpunosti izloženi izraženim spoljnim klimatskim promenama).

Normalno se linjanje tj zamena stare dlake novom, odvija od zadnjeg dela tela prema glavi, a intenzitet opadanja dlake i u normalnim uslovima može da bude različit (pa tako dlaka može da opada „po malo“ ali stalno (konstantno), ili pak da opada „pojačano“ ali za kraći vremenski interval tj povremeno i intenzivno).

Pravilo je da se manje linjaju one rase pasa koje se redovno šišaju (bišoni, maltezeri, pudlice), kao i kratkodlake rase pasa; sa druge strane, uopšte se ne linjaju oni psi koji nemaju dlaku – kineski ćubasti pas („najružniji pas na svetu“) i rasa meksičkog golokožog psa.

Uzroci pojačanog opadanja dlake kod pasa

Dlaka je za svakog psa veoma važan pomoćni čulni i termoregulacioni organ, pa je njeno redovno održavanje češljanjem i četkanjem, obaveza svakog vlasnika kućnog ljubimca. Na redovno održavanje dlake, psa treba naviknuti još od malih nogu odnosno dok je još u uzrastu šteneta.

Četkanjem dlake psa, pored neophodne redovne nege i odstranjivanja dlaka koje su ispale iz korena, takođe se dodatno produbljuje prijateljski odnos između kućnog ljubimca i vlasnika i stiče se još veća bliskost i poverenje; međutim, vlasnik prilikom češljanja svog ljubimca može istovremeno da izvrši i inspekciju odnosno pregled kože na prisustvo spoljnih parazita (buva, krpelja), a koji su prenosioci patogenih mikroorganizama (uzročnika brojnih bolesti kod životinja).

Sa druge strane, pomenuta mrtva tj opala dlaka koja se ne ukloni na vreme, može veoma često da dovede do iritacija kože kod životinja (a ne retko i kod ljudi koji životinju kupaju, češljaju ili na drugi način neguju i brinu o njenom zdravlju). Kao i mačke, psi imaju tendenciju da svoje krzno sami „čiste“ lizanjem, pa tako u svoj organizam mogu da unesu bilo same opale dlake, bilo neke od pomenutih mikroorganizama, koji se na dlakama ili pak na samoj koži nalaze u manjem ili većem broju; u takvim situacijama nisu retke određene tegobe od strane probavnog trakta životinje (iako kod pasa dlake obično lakše prolaze kroz sistem organa za varenje, i odmah se izbacuju putem stolice, jer psi za razliku od mačaka imaju gladak jezik bez takozvanog „četkastog pokrova“ pa time unose i manju količinu dlaka u svoj organizam).

Pojačano ili pak produženo opadanje dlake kod pasa može da bude posledica – stresa; osećaja straha ili bliske opasnosti (kada se pod dejstvom hormona adrenalina, dlaka nakostreši i počne intenzivnije da ispada); neadekvatne ishrane koja je siromašna vitaminima (posebno vitaminom A i biotinom tj vitaminima B grupe) i mineralima; posledica poremećaja hormonske ravnoteže (a posebno u vreme sezone parenja); opadanje dlake može biti uzrokovano padom odbrambenih snaga organizma; kao i rezultat određenih kožnih i/ili pak sistemskih oboljenja kod pasa.

Kada vlasnik psa treba da se zabrine, ukoliko dlaka njegovog ljubimca pojačano opada?

Pored prethodno opisanog normalnog tj „zdravog“ linjanja, postoji i prekomerno i nenormalno opadanje dlake kućnog ljubimca, bilo po količini ili pak po intenzitetu.

Poseban razlog za zabrinutost, predstavlja pojava opadanja dlake „na pečate“, tačnije nastanak takozvane mestimične alopecije (ćelavost; bezdlakost) – jasno ograničenih područja na telu psa, koja su potpuno ogoljena tj na kojima opšte nema dlake.

Dlaka može da opada pojačano samo na pojedinim delovima tela (u predelu glave ili vrata), ili pak da opadanje dlake bude difuzno (odnosno da se dlaka gubi sa cele površine tela); difuzni gubitak dlake je veoma često veći razlog za zabrinutost, jer može da ukaže na neko ozbiljnije sistemsko tj unutrašnje oboljenje kod kućnog ljubimca.

Svrab – najčešća pojava koja prati pojačano opadanje dlake

Najčešća prateća manifestacija pojačanog opadanja dlake je pojava svraba, koja je posledično praćena pojačanim češanjem kod psa (kao i kod ljudi se stvara takozvani „začarani krug“ – svrab-češanje-svrab, koji je opasan zbog stvaranja ranica na koži, a koje predstavljaju „ulazna vrata“ za brojne patogene mikroorganizme koji dovode do primarne ili sekundarne infekcije kože).

Svrab može da bude rezultat nekog oblika preosetljivosti (na hranu; na spoljne faktore sa kojima je pas u kontaktu (kakva su na primer sintetička odela za ljubimce ili pak podloge za spavanje izrađene od sintetičkih materijala, kada može nastati takozvani „kontaktni alergijski dermatitis“); isto tako, svrab može da se pojavi i u slučaju nošenja ogrlice protiv buva (kada hemikalije koje deluju na kožu izazovu reakciju preosetljivosti, posebno ako se pas na neki način pokvasi, pa tako hemijske materije lakše dođu u dodir sa kožom); svrab može da bude i rezultat poremećaja lučenja određenih hormona od strane endokrinih žlezda; rezultat poremećaja funkcije mirisnih žlezda; kao i posledica infektivnih oboljenja kože (koje su uzrokovane bakterijama; gljivicama; parazitima).

Ukoliko vlasnik primeti da se pas pojačano češe, a da uz to postoje i neke promene na koži i pojačano opadanje dlake, potrebno je da svog psa odvede na pregled kod veterinara, koji će utvrditi uzrok svraba i ukoliko je potrebno propisati odgovarajuću terapiju.

Najčešća oboljenja koja uzrokuju pojačano opadanje dlaka kod pasa i njihovo lečenje

Demodikoza – oboljenje čiji je uzročnik parazit Demodex foliculorum, koji predstavlja „stanovnika“ folikula dlake i lojnih žlezda koje se nalaze uz samu dlaku pasa.

Ovaj parazit je deo takozvane rezidentne odnosno normalne flore kože kod pasa, ali samo ukoliko se nalazi u relativno malom broju. Kada iz bilo kog razloga, psu opadne imunitet (tj opšta otpornost organizma), Demodex foliculorum će se namnožiti i dovesti do nastanka veoma ozbiljne bolesti (posebno kod štenadi i pasa koji su još uvek mladi), a koja je praćena pojačanim opadanjem dlake posebno na području glave (to je takozvana blaga forma oboljenja); ako se dogodi da dlaka opada sa celog tela, znak je da je bolest uznapredovala i njeno lečenje je po pravilu bez uspeha.

Zato je veoma važno, da vlasnik prati intenzitet i difuznost opadanja dlake kod svog psa (kao i pojavu pojačanog češanja), kako bi ga odveo izabranom veterinaru na vreme, jer se ograničena tj pomenuta blaga forma demodikoze (promene samo na glavi) može uspešno izlečiti; dakle, kao i kod ljudi i kod pasa je važna rana dijagnoza tj da se oboljenje prepozna na vreme.

Gljivična oboljenja – mikrosporoza – uzročnik ovog oboljenja je gljivica Microsporum canis, koja najčešće na pse prelazi sa drugih pasa ili pak sa mačaka (na čijem krznu živi), a može se sa kućnih ljubimaca lako preneti i na ljude.

Gljivica Microsporum canis izaziva pre svega različite promene na koži, koje imaju tendenciju da se veoma lako i brzo prošire i zahvate veće površine; na izmenjenim delovima kože koja je zahvaćena ovim oboljenjem nema dlake (smatra se da je mikrosporoza najčešći uzrok nastanka alopecije kod pasa i mačaka).

Koža kod psa, koja je zahvaćena gljivičnom infekcijom, jasno je ograničena od okoline, ogoljena (bez dlake), suva je i lako se peruta. Upravo na taj način tj opadanjem mrtvih epitelnih ćelija, gljivica se može preko ruku ili pak aspiracijom (kada se udahne sa česticama kućne prašine), lako uneti u sam organizam ljudi kod kojih takođe izaziva lične promene na koži.

Najveći rizik od obolevanja imaju deca i trudnice (jer im je imuni sistem nerazvijen tj oslabljen), pa se savetuje da se životinja kod koje se primete prve promene što pre udalji, odnosno pravilo je da se deca i trudnice zaštite izolacijom od obolelog psa/mačke. Nakon lečenja mikrosporoze, neophodna je detaljna dezinfekcija prostora u kome je zaražena životinja boravila.

Mikrosporoza je bolest koja zahteva lečenje kako zbog samih obolelih pasa, tako i zbog velikog rizika prenošenja infekcije na ljude. Uzročnik se obično dokazuje laboratorijskim testiranjima, a lečenje je po pravilu uspešno (iako je dugotrajno, jer je sama gljivica veoma otporna u spoljnoj sredini i teško se uništava).

Seboreja (seboroični dermatitis) – predstavlja oboljenje lojnih žlezda kod pasa, a koje je po pravilu praćeno pojačanim lučenjem sebuma (loja) i nastankom peruti.

Kod pomenutog oboljenja, na koži sa nalazi „sloj masti“, koji je praćen neprijatnim mirisom psa i pojačanim opadanjem dlake iz korena. U nekim slučajevima može da dođe do oštećenja kože pod dejstvom sebuma (a usled nastanka hemijskog dermatitisa, kada je opadanje dlake još izrazitije), kada se na koži umnožavaju rezidentni i/ili patogeni mikroorganizmi koji dovode do posledičnog nastanka sekundarne infekcije (koja zahteva dodatno, kompleksnije i dugotrajnije lečenje).

Šuga – predstavlja parazitarno oboljenje čiji je uzročnik šugarac odnosno parazit Sarcoptes scabiei, koji je ektoparazit (spoljni parazit), pa kao takav može da unese i druge patogene mikroorganizme kroz kožu psa u njegov organizam.

Šuga je kod kućnih pasa relativno retka bolest, a najčešće se javlja kod lovačkih pasa koji se zaraze šugom od divljih životinja (pre svega lisica i jazavaca). Šugarac kako je već dobro poznato, ispod same površine kože „kopa“ kanale u koje polaže jaja; to je praćeno izrazitim crvenilom i svrabom na koži (a to dodatno olakšava prenošenje parazita).

Promene u slučaju postojanja šuge, pored veoma izraženog svraba i posledičnog češanja, obično su praćene i suvoćom i zadebljanjima na koži (koja je sklona ljuštenju i opadanju mrtvih epitelnih ćelija); češanje dovodi do nastanka otvorenih rana, kroz koje se mogu uneti patogeni mikroorganizmi koji uzrokuju sekundarne infekcije kože.

Iako se promene u slučaju nastanka šuge mogu pojaviti na bilo kom delu tela kod psa, najčešće su na glavi i vratu, gde je pored opisanih kožnih promena izraženo i opadanje dlake.

Šuga se po pravilu leči uspešno, osim u slučajevima kada su promene zapuštene ili uznapredovale; takođe je terapijski efekat dosta neizvesniji i u slučaju nastanka pomenutih sekundarnih infekcija (bakterijskih/gljivičnih).

U Somboru je otvoren 46. Međunarodni sajam peradarstva, u organizaciji Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“, pod pokrovitelјstvom Grada Sombora.

Nakon punih 35 godina, Srbija je dobila priliku da baš na ovom sajmu bude domaćin i manifestacije „Evropska izložba balkanskih rasa“, a u okviru međunarodnog sajma održava se još i III Memorijal „Prim. dr Zoran Parčetić Nona“, Državni šamppionat sitnih životinja Republike Srbije, Savezna izložba sportskih golubova pismonoša Srbije, te izložba ukrasnih ptica i teraristike.

Sajam je zvanično otvorila državna sekretarka u Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović, a prisutne su pozdravili i pomoćnik ministra Nenad Katanić, predsednik Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“ Igor Gromilović, zamenica gradonačelnika Sombora Ljilјana Tica, direktor kompanije „Europetrol“ Zoran Der, kao i predsednik Asocijacije udruženja odgajivača sitnih životinja Srbije Sandar Đorđević. Sajam je posetio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

46. Međunarodni sajam peradarstva okupio je oko 500 izlagača sa više od 3000 eksponata, a svi zainteresovani mogu 27. januara da posete sajam do 20 časova, u subotu, 28. januara od 8 do 20 časova, a u nedelјu, 29. januara, od 6 do 12 časova, kada će sajam biti zatvoren uz podelu nagrada.

U sukobu koji se juče kasno popodne dogodio među migrantima na izlazu iz Sombora prema Apatinu, nije bilo pucnjave i nije korišćeno vatreno oružje, saznaje „Politika”. U pojedinim medijima i na društvenim mrežama pojavile su se informacije o vatrenom obračunu među migrantima, međutim, nije bilo pucnjave.

Prema nezvaničnim informacijama sukobile su se dve grupe migranata, iz Sirije i Maroka i u međusobnoj tuči koristili su ruke, ali i noževe i motke. Jedan Marokanac je od udaraca u glavu zadobio teške teslene povrede, a jedan Sirijac posekotine nožem koje su kvalifikovane kao lake telesne povrede. Teško povređeni Marokanac prebačen je u Klinički centar Vojvodine.

U blizini Doljevca u smeru ka Nišu zapalio se autobus

Nakon što su po prijavi policija i tužilaštvo izašli na lice mesta nisu zatekli učesnike tuče, već samo povređene osobe te se nastavlja utvrđivanje činjenica koje su dovele do sukoba i lica koja su u njemu učestvovala.

Izvor: politika.rs

Nedavna odluka gradskih većnika da se raspiše javni oglas o prodaji dva plovna objekta u svojini grada prošao bi relativno nezapaženo, da se ne radi o kraju jednog davnašnjeg sna.

Naime, planirana je prodaja pristaništa - pontona „U 105960-30” i plovila oznake „8601735” koji bi 6. februara, na otvaranju eventualnih ponuda trebali da dobiju nove vlasnike. Upravo ta plovila bili su svojevremeno osnova za velike planove začete u vreme, sada očigledno neutemelјenog u realnosti, optimizma nakon demokratskih promena 2000. godine, kada je vladajuća ekonomska mantra u Srbiji bila da je najveća šansa naše zemlјe, ne u industriji, već u takozvanom sektoru usluga koji podrazumeva turizam.

Tada su Somborci su pomislili da bi mogli iskoristiti blizinu Dunava, te svoj grad pozicionirati kao prvu nizvodnu stanicu za turističke brodove. U skladu sa tada proklamovanom vojvođanskom strategijom izgradnje marina i pristana za putničke brodove na Dunavu i kanalskoj mreži severne srpske pokrajine Somborci su pokazali za njih krajnje nekarakterističnu inicijativu, i 2006. nabavili dva plovila, jedan pristanišni ponton otvorenog tipa namenjenog prevozu rasutog tereta dugačak 75 metara i tank-baržu za prevoz tečnog tereta dugačku 44 metra, sa namerom da se od njih napravi pristan.

Za ceo ovaj poduhvat obezbeđena je podrška tadašnjeg republičkog ministra trgovine i turizma Bojana Dimitrijevića koji je Sombrocima za ovu kupovinu ishodovao 16,5 miliona dinara iz famoznog Nacionalnog investicionog plana. Već sam pogled na taze nabavlјena plovila usidrena na obali Dunava kod Muzeja Batinske bitke davao je povoda za sumnju u sretan ishod celog poduhvata, pošto su korita ovih plovila izgrađenih 1965. i 1982. godine delovala kao da će teško da se i sama održavaju na vodi, a ne da pri tome podnesu i teret privezivanja dunavskih kruzera i brojnih turista koji bi autobusima bili prevoženi do Sombora kako bi se upoznali sa njegovim kulturno-istorijskim znamenitostima.

Tri godine kasnije u celu priču se uklјučila i pokrajinska Vlada, tačnije njen Sekretarijat za privredu, koji je obezbedio dodatnih 10 miliona za koje je, uz tri miliona iz somborskog gradskog budžeta, popločano oko 200 metara priobalne staze i postavlјeni kandelabri za osvetlјenje. Kada se u celu novčanu jednačinu uvrsti i dodatni milion dinara uloženih iz sredstava koje je država poharala od zaluđenika u igre na sreću u ceo ovaj projekat je investirano oko 300.000 evra, bez ikakvog rezultata pošto je ubrzo narečena NVO kao nosilac cele ideje prosto ugašena, dok se ovdašnja Turistička organizacija, mada u to vreme glasna u podršci i promociji celog projekta, otimala i rukama i nogama od odgovornosti i vlasništva nad dva derutna plutajuća korita.

Kako je mogućnost realizacije izgledala sve dalјa, tih godina je lokalna samouprava „oprala ruke“ od celog projekta, uz obrazloženje da je nejasan imovinsko-pravni status kuplјenih barži, dok su iz kancelarija svojevremenog glasnogovornika celog projekta, Turističke organizacije, poručivali da su nemoćno jer ni oni nisu vlasnici plovila koja ne samo da su počela da propadaju već i da dodatno ruže ionako, ponovo, zapušteno priobalјe. U jednom momentu se učinilo da će se najzad ceo projekat pokrenuti sa mrtve tačke, kada je razmršena dilema oko vlasništva nad baržama, tako što su zvanično poverene Turističkoj organizaciji grada Sombora, ali se, „strepnja pokazala jačom od nade” da će makar neka od sve češćih turističkih lađa pristati i u blizini Sombora.

Pride, prve komšije Apatinci su za svega dve godine od lansiranja iste ideje uspeli da otvore svoj pristan, čime su se smanjile realne šanse da nautički turisti zastanu tridesetak kilometara od grada i imaju strplјenja da se sledećih 20-30 minuta „klackaju“ u autobusima ne bi li posetili Sombor koji je upravo toliko udalјen od dunavske obale.

Entuzijazam je posebno splasnuo kad je apatinski pristan u trenu oka dunavski led pretvorio jedne zime u gomilu neupotreblјivog metala i betona. Poslednji ekser u celu priču oko bezdansko-somborskog pristana ukucan je najnovijim Prostornim planom Srbije, koji ne predviđa pristan za turističke brodove, pa somborskoj lokalnoj samoupravi nije preostalo ništa drugo do da pokuša da smanji gubitke prodajom dva plovila nabavlјena pre skoro dve decenije. Da li će neko izdvojiti skoro šest miliona dinara na koliko je procenjeno njihovih 250 tona čelika, ostaje da se vidi prilikom otvaranja ponuda prvih februarskih dana, ukoliko ponuda uopšte i bude.

Izvor: Dnevnik.rs

Srednja tehnička škola danas je svečanom akademijom koja je održana u Narodnom pozorištu Sombor proslavila jubilej 140 godina postojanja.

U okviru prigodnog programa održani su recitali, muzički nastupi i dramski prikaz koji su priredili učenici, profesori i prijatelјi škole.

Direktorka Srednje tehničke škole Suzana Vukićević podsetila je na istoriju i razvoj, od zanatske škole koja je osnovana januara 1883. godine, njenih obrazovnih profila, pa sve do škole kakvu je prepoznajemo danas. Ona se osvrnula i na rezultate koje su ostvarili učenici i profesori i sa ponosom je istakla učešće na međunarodnom takmičenju 18. internacionalnom salonu inovacija i inovacionih tehnologija „Arhimed“ u Moskvi gde su predstavnici Tehničke škole osvojili zlatnu medalјu.

Direktorka Suzana Vukićević tokom svečane akademije uručila je zahvalnice pokrajinskom sekretaru za obrazovanje Žoltu Sakalašu, gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću i načelniku Odelјenja za obrazovanje Gradske uprave Goranu Todoriću, a takođe su uručena i priznanja profesorima Tehničke škole.

Ovom prilikom proglašeni su i pobednici literarnog i likovnog konkursa, te turnira u stonom tenisu koji su organizovani povodom proslave 140 godina postojanja škole.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 139. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog Programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine Grada Sombora za 2023. godinu. Prema ovom predlogu sredstva u iznosu od 14.000.000 dinara, koja su obezbeđena u gradskom budžetu, raspodeliće se za programe i projekte praćenja stanja životne sredine u okviru kojih će se pratiti kvalitet vazduha, nivo komunalne buke i kvalitet površinskih i podzemnih voda; sufinansiranje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine kroz učešće grada Sombora u raspisanim konkursima pokrajinskih i državnih institucija i edukacije i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine. Predlog Programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine Grada Sombora za 2023. godinu naći će se pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Na današnjoj sednici Gradsko veće dalo je saglasnost na odluku Nadzornog odbora JKP „Čistoća“ o dugoročnom investicionom zaduživanju za nabavku opreme. U planu je nabavka tri autosmećara od 22m2 i jedan autopodizač.
Gradsko veće odobrilo je i predlog za raspisivanje Javnog poziva za finansiranje programa/projekata koji podstiču rad lovačkih društava i udruženja na terotoriji Grada Sombora. Javnim pozivom predviđeno je finansiranje programa i projekata koji obuhvataju sledeće aktivnosti: staranje o lovištu, troškovi čuvanja i održavanja lovišta; ulaganje u razvoj lovišta; uzgoj i zaštita divlјači; kupovina i unos divlјači u lovišta; zakup lovišta; tekući troškovi udruženja i unapređenje rada udruženja u oblasti lovnog turizma. Javni poziv će uskoro biti objavlјen na zvaničnom gradskom sajtu.

Na 139. sednici članovi Gradskog veća prihvatili su ponude JKP „Čistoća“ za održavanje higijene na javnim mestima, JKP „Zelenilo“ za košenje trave i rastinja na bankinama opštinskih puteva i održavanje javnih zelenih površina u gradu i naselјenim mestima, kao i ponudu JKP „Prostor“ za vršenje stručno – tehničkog nadzora za 2023. godinu

Ženka belog labradora Dora koja je sa teškim povredama nogu u nedelju uveče pronađena na jednoj vikendici između Kikinde i Nakova i zverski mučena, sada je na sigurnom mestu. Brigu o njoj preuzela je Veterinarska stanica ,,VetArt“ iz Rumenke.

Zbrinjavanje, troškove operacije, lečenje i smeštaj nakon oporavka Dori je obezbedila doktorka veterinarske medicine Mirjana Dubovečak iz Rumenke koja nije imala dilemu da preuzme brigu o mučenom psu.

- Tri noge ćemo joj previjati i lečiti, kako bi rane zarasle i pokušaćemo da ih spasemo. Jednu nogu morali smo da amputiramo, jer je u lošem stanju-navodi veterinarka koja je bila šokirana mučenjem životinje i stanjem u kojem je labradorka pronađena.

- Šokirala sam se kad sam videla u kakvom stanju je pas i kako je mučen. To je mogla da učini samo devijantna osoba. Psa želim da čipujem na svoje ime - kaže Informer.

Podsetimo, mučenu ženku labradora pronašla je jedna Kikinđanka na njenoj vikendici, nakon čega je obavestila Udruženje za zaštitu životinja „Vaska” Kikinda , koje je slučaj prijavilo kikindskoj policiji i veterinarskoj inspekciji.

Sve četiri noge najverovatnije su joj bile uvezane žicom i tako je mučena. Jedna noga koja je amputirana je u najlošijem stanju i pas na nju nije mogao da se osloni.

Neki od najboljih čajeva koje možete piti za duži život poznati su kao „pravi čajevi“. U njih spadaju zeleni, oolong, crni i beli.

Ovi čajevi sadrže stotine bioaktivnih jedinjenja, uključujući oni koji su pili nešto više od dve šolje zelenog čaja dnevno imali 22-33% smanjen rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji su pili manje od pola šolje zelenog čaja dnevno.

Od pomoći u smanjenju rizika od raka do podrške funkciji vašeg mozga, pa čak i poboljšanja elastičnosti kože kako bi se zaustavilo opuštanje i sačuvao mladalački sjaj, zeleni čaj je nazvan „Eliksir Bendžaminovog dugmeta“.

Beli čaj

Iako nije toliko popularan kao drugi pravi čajevi, beli čaj može biti izvor mnogih važnih jedinjenja koja mogu da podrže naše opšte zdravlje, kao što je EGCG“, objašnjava Manaker, prenosi N1 Zagreb.

Beli čajevi mogu da sadrže veće koncentracije katehina od drugih čajeva, kao što je EGCG. Takođe ima antioksidativne i antiproliferativne efekte protiv ćelija raka.

Crni čaj

Crni čajevi mogu vam pomoći da živite duži život podržavajući zdravlje srca i ublažavajući potencijalne kardiovaskularne probleme.

Podaci pokazuju da ljudi koji redovno konzumiraju tri ili više šoljica crnog čaja dnevno imaju smanjen rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Čaj od hibiskusa

Iako čaj od hibiskusa ne sadrži ista biljna jedinjenja kao pravi čajevi, on može ponuditi jedinstvene prednosti zahvaljujući sopstvenim prirodnim jedinjenjima.

 Neki podaci pokazuju da svakodnevno ispijanje ovog čaja može pomoći u snižavanju krvnog pritiska – što bi zauzvrat moglo pomoći ljudima da žive zdravije.

Čaj od kamilice

Još jedan biljni čaj koji je naučno povezan sa dugovečnošću je čaj od kamilice.

Izvor: danas.rs