Normalno opadanje dlake kod pasa – linjanje
Psi normalno „menjaju“ dlaku dva puta u toku kalendarske godine, obično jednom u zimu i jednom u leto. Dlaka je psima pored organa za percepciju okoline i primanje nadražaja (receptorski organ), takođe i organ za termoregulaciju (odnosno za održavanje idealne telesne temperature – dlaka služi za zagrevanje zimi, a za rashlađivanje leti).
Procesom linjanja, stara tj mrtva dlaka se zamenjuje novom dlakom (koja je različite debljine, shodno godišnjem dobu), koja je zdrava, boljeg kvaliteta i sjajnog izgleda.
Normalan period linjanja traje kratko,osim kod kućnih pasa koji mogu da se linjaju u manjoj ili većoj meri tokom cele godine (jer žive u kućnim uslovima, tako da nisu u potpunosti izloženi izraženim spoljnim klimatskim promenama).
Normalno se linjanje tj zamena stare dlake novom, odvija od zadnjeg dela tela prema glavi, a intenzitet opadanja dlake i u normalnim uslovima može da bude različit (pa tako dlaka može da opada „po malo“ ali stalno (konstantno), ili pak da opada „pojačano“ ali za kraći vremenski interval tj povremeno i intenzivno).
Pravilo je da se manje linjaju one rase pasa koje se redovno šišaju (bišoni, maltezeri, pudlice), kao i kratkodlake rase pasa; sa druge strane, uopšte se ne linjaju oni psi koji nemaju dlaku – kineski ćubasti pas („najružniji pas na svetu“) i rasa meksičkog golokožog psa.
Uzroci pojačanog opadanja dlake kod pasa
Dlaka je za svakog psa veoma važan pomoćni čulni i termoregulacioni organ, pa je njeno redovno održavanje češljanjem i četkanjem, obaveza svakog vlasnika kućnog ljubimca. Na redovno održavanje dlake, psa treba naviknuti još od malih nogu odnosno dok je još u uzrastu šteneta.
Četkanjem dlake psa, pored neophodne redovne nege i odstranjivanja dlaka koje su ispale iz korena, takođe se dodatno produbljuje prijateljski odnos između kućnog ljubimca i vlasnika i stiče se još veća bliskost i poverenje; međutim, vlasnik prilikom češljanja svog ljubimca može istovremeno da izvrši i inspekciju odnosno pregled kože na prisustvo spoljnih parazita (buva, krpelja), a koji su prenosioci patogenih mikroorganizama (uzročnika brojnih bolesti kod životinja).
Sa druge strane, pomenuta mrtva tj opala dlaka koja se ne ukloni na vreme, može veoma često da dovede do iritacija kože kod životinja (a ne retko i kod ljudi koji životinju kupaju, češljaju ili na drugi način neguju i brinu o njenom zdravlju). Kao i mačke, psi imaju tendenciju da svoje krzno sami „čiste“ lizanjem, pa tako u svoj organizam mogu da unesu bilo same opale dlake, bilo neke od pomenutih mikroorganizama, koji se na dlakama ili pak na samoj koži nalaze u manjem ili većem broju; u takvim situacijama nisu retke određene tegobe od strane probavnog trakta životinje (iako kod pasa dlake obično lakše prolaze kroz sistem organa za varenje, i odmah se izbacuju putem stolice, jer psi za razliku od mačaka imaju gladak jezik bez takozvanog „četkastog pokrova“ pa time unose i manju količinu dlaka u svoj organizam).
Pojačano ili pak produženo opadanje dlake kod pasa može da bude posledica – stresa; osećaja straha ili bliske opasnosti (kada se pod dejstvom hormona adrenalina, dlaka nakostreši i počne intenzivnije da ispada); neadekvatne ishrane koja je siromašna vitaminima (posebno vitaminom A i biotinom tj vitaminima B grupe) i mineralima; posledica poremećaja hormonske ravnoteže (a posebno u vreme sezone parenja); opadanje dlake može biti uzrokovano padom odbrambenih snaga organizma; kao i rezultat određenih kožnih i/ili pak sistemskih oboljenja kod pasa.
Kada vlasnik psa treba da se zabrine, ukoliko dlaka njegovog ljubimca pojačano opada?
Pored prethodno opisanog normalnog tj „zdravog“ linjanja, postoji i prekomerno i nenormalno opadanje dlake kućnog ljubimca, bilo po količini ili pak po intenzitetu.
Poseban razlog za zabrinutost, predstavlja pojava opadanja dlake „na pečate“, tačnije nastanak takozvane mestimične alopecije (ćelavost; bezdlakost) – jasno ograničenih područja na telu psa, koja su potpuno ogoljena tj na kojima opšte nema dlake.
Dlaka može da opada pojačano samo na pojedinim delovima tela (u predelu glave ili vrata), ili pak da opadanje dlake bude difuzno (odnosno da se dlaka gubi sa cele površine tela); difuzni gubitak dlake je veoma često veći razlog za zabrinutost, jer može da ukaže na neko ozbiljnije sistemsko tj unutrašnje oboljenje kod kućnog ljubimca.
Svrab – najčešća pojava koja prati pojačano opadanje dlake
Najčešća prateća manifestacija pojačanog opadanja dlake je pojava svraba, koja je posledično praćena pojačanim češanjem kod psa (kao i kod ljudi se stvara takozvani „začarani krug“ – svrab-češanje-svrab, koji je opasan zbog stvaranja ranica na koži, a koje predstavljaju „ulazna vrata“ za brojne patogene mikroorganizme koji dovode do primarne ili sekundarne infekcije kože).
Svrab može da bude rezultat nekog oblika preosetljivosti (na hranu; na spoljne faktore sa kojima je pas u kontaktu (kakva su na primer sintetička odela za ljubimce ili pak podloge za spavanje izrađene od sintetičkih materijala, kada može nastati takozvani „kontaktni alergijski dermatitis“); isto tako, svrab može da se pojavi i u slučaju nošenja ogrlice protiv buva (kada hemikalije koje deluju na kožu izazovu reakciju preosetljivosti, posebno ako se pas na neki način pokvasi, pa tako hemijske materije lakše dođu u dodir sa kožom); svrab može da bude i rezultat poremećaja lučenja određenih hormona od strane endokrinih žlezda; rezultat poremećaja funkcije mirisnih žlezda; kao i posledica infektivnih oboljenja kože (koje su uzrokovane bakterijama; gljivicama; parazitima).
Ukoliko vlasnik primeti da se pas pojačano češe, a da uz to postoje i neke promene na koži i pojačano opadanje dlake, potrebno je da svog psa odvede na pregled kod veterinara, koji će utvrditi uzrok svraba i ukoliko je potrebno propisati odgovarajuću terapiju.
Najčešća oboljenja koja uzrokuju pojačano opadanje dlaka kod pasa i njihovo lečenje
Demodikoza – oboljenje čiji je uzročnik parazit Demodex foliculorum, koji predstavlja „stanovnika“ folikula dlake i lojnih žlezda koje se nalaze uz samu dlaku pasa.
Ovaj parazit je deo takozvane rezidentne odnosno normalne flore kože kod pasa, ali samo ukoliko se nalazi u relativno malom broju. Kada iz bilo kog razloga, psu opadne imunitet (tj opšta otpornost organizma), Demodex foliculorum će se namnožiti i dovesti do nastanka veoma ozbiljne bolesti (posebno kod štenadi i pasa koji su još uvek mladi), a koja je praćena pojačanim opadanjem dlake posebno na području glave (to je takozvana blaga forma oboljenja); ako se dogodi da dlaka opada sa celog tela, znak je da je bolest uznapredovala i njeno lečenje je po pravilu bez uspeha.
Zato je veoma važno, da vlasnik prati intenzitet i difuznost opadanja dlake kod svog psa (kao i pojavu pojačanog češanja), kako bi ga odveo izabranom veterinaru na vreme, jer se ograničena tj pomenuta blaga forma demodikoze (promene samo na glavi) može uspešno izlečiti; dakle, kao i kod ljudi i kod pasa je važna rana dijagnoza tj da se oboljenje prepozna na vreme.
Gljivična oboljenja – mikrosporoza – uzročnik ovog oboljenja je gljivica Microsporum canis, koja najčešće na pse prelazi sa drugih pasa ili pak sa mačaka (na čijem krznu živi), a može se sa kućnih ljubimaca lako preneti i na ljude.
Gljivica Microsporum canis izaziva pre svega različite promene na koži, koje imaju tendenciju da se veoma lako i brzo prošire i zahvate veće površine; na izmenjenim delovima kože koja je zahvaćena ovim oboljenjem nema dlake (smatra se da je mikrosporoza najčešći uzrok nastanka alopecije kod pasa i mačaka).
Koža kod psa, koja je zahvaćena gljivičnom infekcijom, jasno je ograničena od okoline, ogoljena (bez dlake), suva je i lako se peruta. Upravo na taj način tj opadanjem mrtvih epitelnih ćelija, gljivica se može preko ruku ili pak aspiracijom (kada se udahne sa česticama kućne prašine), lako uneti u sam organizam ljudi kod kojih takođe izaziva lične promene na koži.
Najveći rizik od obolevanja imaju deca i trudnice (jer im je imuni sistem nerazvijen tj oslabljen), pa se savetuje da se životinja kod koje se primete prve promene što pre udalji, odnosno pravilo je da se deca i trudnice zaštite izolacijom od obolelog psa/mačke. Nakon lečenja mikrosporoze, neophodna je detaljna dezinfekcija prostora u kome je zaražena životinja boravila.
Mikrosporoza je bolest koja zahteva lečenje kako zbog samih obolelih pasa, tako i zbog velikog rizika prenošenja infekcije na ljude. Uzročnik se obično dokazuje laboratorijskim testiranjima, a lečenje je po pravilu uspešno (iako je dugotrajno, jer je sama gljivica veoma otporna u spoljnoj sredini i teško se uništava).
Seboreja (seboroični dermatitis) – predstavlja oboljenje lojnih žlezda kod pasa, a koje je po pravilu praćeno pojačanim lučenjem sebuma (loja) i nastankom peruti.
Kod pomenutog oboljenja, na koži sa nalazi „sloj masti“, koji je praćen neprijatnim mirisom psa i pojačanim opadanjem dlake iz korena. U nekim slučajevima može da dođe do oštećenja kože pod dejstvom sebuma (a usled nastanka hemijskog dermatitisa, kada je opadanje dlake još izrazitije), kada se na koži umnožavaju rezidentni i/ili patogeni mikroorganizmi koji dovode do posledičnog nastanka sekundarne infekcije (koja zahteva dodatno, kompleksnije i dugotrajnije lečenje).
Šuga – predstavlja parazitarno oboljenje čiji je uzročnik šugarac odnosno parazit Sarcoptes scabiei, koji je ektoparazit (spoljni parazit), pa kao takav može da unese i druge patogene mikroorganizme kroz kožu psa u njegov organizam.
Šuga je kod kućnih pasa relativno retka bolest, a najčešće se javlja kod lovačkih pasa koji se zaraze šugom od divljih životinja (pre svega lisica i jazavaca). Šugarac kako je već dobro poznato, ispod same površine kože „kopa“ kanale u koje polaže jaja; to je praćeno izrazitim crvenilom i svrabom na koži (a to dodatno olakšava prenošenje parazita).
Promene u slučaju postojanja šuge, pored veoma izraženog svraba i posledičnog češanja, obično su praćene i suvoćom i zadebljanjima na koži (koja je sklona ljuštenju i opadanju mrtvih epitelnih ćelija); češanje dovodi do nastanka otvorenih rana, kroz koje se mogu uneti patogeni mikroorganizmi koji uzrokuju sekundarne infekcije kože.
Iako se promene u slučaju nastanka šuge mogu pojaviti na bilo kom delu tela kod psa, najčešće su na glavi i vratu, gde je pored opisanih kožnih promena izraženo i opadanje dlake.
Šuga se po pravilu leči uspešno, osim u slučajevima kada su promene zapuštene ili uznapredovale; takođe je terapijski efekat dosta neizvesniji i u slučaju nastanka pomenutih sekundarnih infekcija (bakterijskih/gljivičnih).
