Mladi pisac Mihajlo Vasiljević (25) iz Sombora sa pravom se može pohvaliti da iza sebe ima tri objavljene zbirke poezije i dva romana.
Na prošlogodišnjem Sajmu knjiga objavio je treću zbirku poezija pod nazivom “Ogoljen”, koja je u kratkom vremenskom periodu izazvala veliko interesovanje kod ljubitelja pisane reči.
Koliko ste radili na njoj i šta vam je bila inspiracija?
- Kada je u pitanju zbirka „Ogoljen“, njeno nastajanje je u stvari bilo jako kratko. Moja urednica Tamara Kučan, ujedno i direktorka izdavačke kuće Urban Art koja je i objavila ovu zbirku, je prvu radnu verziju zbirke dobila početkom jula a prethodna zbirka “Dijagnoza” je objavljena iste te godine, u februaru. Može se reći da je “Ogoljen” nastala za svega 6 meseci. Inspiracija za ovu zbirku je bila svuda oko mene - trenutno stanje u društvu, društveno-socijalni problemi koji su bili aktuelnu u svetu, ali i kod nas, moje lične privatne borbe i emotivna stanja u tom periodu, želja za promenom i revolucijom koja se probudila unutar mene. Samo sam poželeo da dam svoj doprinos svetu kroz pokretanje tih tema a posebno ženama i to sam uradio na najbolji način koji ja umem, kroz pisanu reč. A u nekim pesmama sam bio surov i direktan i prikazao neke loše strane i situacije koje su danas postale naša svakodnevnica.
Koju poruku ona nosi?
- Poruka koju sam ja sam sebi poslao nakon završene zbirke jeste da ne želim da ponavljam greške mojih roditelja, da ne želim da upadnem u začarani krug, već da se iz njega iščupam. Želim da budem deo generacije koja će promeniti svet na bolje, razbiti neke norme i pokrenuti neku revoluciju. Nadam se da su tu poruku prepoznali i čitaoci.
Do sada ste objavljivali i zbirke poezije, ali i romane. Koja Vam forma više leži?
- Tačno, ja sam se odlučio i za prozu i za poeziju. Kada bih morao da odaberem jednu od te dve forme, nisam siguran koju bih odluku doneo. Volim stvaranje likova, smišljanje radnje i uklapanje svih tih detalja u jednu širu sliku i slagalicu. Ja sa tim likovima živim u svojoj glavi i oni i dalje imaju neko posebno mesto u mom srcu, iako, realno gledano, oni ne postoje. Sam taj proces pisanja romana je za mene nešto magično, dok sa druge strane, poezija piše mene, ja ne pišem nju. Ja ne sednem za računar i kažem, sad ću da napišem pesmu. Sa poezijom nema planiranja, bar ne kod mene. Desi se u trenu, dok sam u prevozu, pod tušem, na poslu, ponekad i dok sam okružen ljudima. Obe forme mi prijaju i obe bude drugačije emocije u meni, ali kad se crta podvuče, meni je samo bitno da ja stvaram i pišem.
Vi ste diplomirani ekonomista. Odakle ljubav prema pisanju i da li razmišljate da u tom smeru ide vaša budućnost?
- Čitavog života piskaram ali smo se pisanje i ja pronašli u srednjoškolskim danima i od tad smo nerazdvojni. Ja bih iskreno voleo kada bi pisanje bilo moje primarno zanimanje ali sam isto tako objektivan i realan i shvatam da je u našoj zemlji vrlo teško živeti od toga. Ako se budem bavio nekim drugim zanimanjem, ja ću uvek pisati i deliti moja dela sa svetom. To je ono što me istinski ispunjava i nešto na šta ni ne gledam kao na posao, već kao na zadovoljstvo.
Da li već radite na sledećoj knjizi?
- Trenutno radim na novom romanu, koji je na neki način nastavak mog prvog romana “U prolazu” , koji je objavljen pre 7 godina. U tom romanu, sporedni lik iz “U prolazu” dobija glavnu ulogu i priča svoju priču. Pored ljubavi, koja je uvek prisutna u mojim delima, taj roman će obraditi i neke druge teme. Nasilje u porodici je jedna od njih i položaj žena u takvim bračnim zajednicama. Pored novog romana, polako pripremam i novu zbirku poezije u kojoj nastavljam svoju borbu i revoluciju i stavljam svoje emocije na raspolaganje svetu.
Izvor: blic.rs
