Sombor.info

Na sajtu Uprave carina zainteresovani mogu da se prijave za e-licitacije trajno oduzetih vozila i robe, koje organizuju carinarnice Kladovo, Dimitrovgrad i Sombor.

Razgledanje vozila, koja će Carinarnica Kladovo izložiti javnoj prodaji 25. oktobra 2023. godine, zakazano je za 20. oktobar od 09:00 do 13:00 časova, na lokaciji ''MM'' u Kostolu, ulica Maršala Tita br. 95.

Rok za prijavljivanje i uplatu kaucije je 22. oktobar 2023. godine do 24:00 časa.

Između ostalog, u ponudi imaju motocikl "KAWASAKI ZX-6R" čija je početna cena 70.000,00 dinara, ali je kaucija 21.000 dinara.

Imaju i putničko "ford KA" od 130.000 dinara, za koji se daje kaucija od 39.000 dinara. Auto je 2010. godište.

Carinarnica Dimitrovgrad e-licitaciju vozila organizuje 26. oktobra 2023. godine, a njihovo razgledanje je zakazano za 20. oktobar od 10:00 do 11:00 časova, na lokaciji Kasarna Dimitrovgrad, ulica Ive Andrića bb.

Rok za prijavljivanje i uplatu kaucije je 23. oktobar 2023. godine do 24:00 časa

Internet prodaja robe Carinarnice Sombor zakazana je za 27. oktobar 2023. godine.

Roba se može pogledati 20. oktobra od 12:00 do 13:30 časova u Carinarnici Sombor, Industrijska zona bb, Sombor.

Rok za prijavljivanje i uplatu kaucije je 24. oktobar 2023. godine do 24:00 časa.

Ovo je samo deo stvari koji se može naći putem licitacije u ova dva mesta:

U toku prethodne nedelјe, na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a šest lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobile teške i četiri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U pomenutom periodu napisano je 75 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 638 prekršajnih naloga.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Lokalnim koordinacionim timom grada Sombora, obeležio je danas Evropski dan borbe protiv trgovine lјudima. Događaju je prisustvovala gradska većnica za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović, koja je istakla značaj ove manifestacije i podizanja svesti građana o problemu trgovine lјudima.

„Grad Sombor podržava manifestacije kao što je ova danas, a svakako ćemo i u narednom periodu nastaviti ovakve aktivnosti kako bi se što više lјudi edukovalo o rizicima koji postoje kada je trgovina lјudi u pitanju“, navela je gradska većnica Nađ Kosanović.

Volonteri Crvenog krsta Sombor su pripremili tri štanda, na kojima su vršili edukaciju građana različitog starosnog doba o načinu vrbovanja i trgovini lјudima, te kako naći izlaz iz rizične situacije, a Endi Vaš, stručni saradnik u Crvenom krstu je naveo kakve aktivnosti sprovode tokom godine kada je reč o trgovini lјudima.

„Tokom čitave godine, volonteri Crvenog krsta Sombor vrše edukaciju svih građana o ovom gorućem problemu, počevši sa edukacijom dece u vrtićima, nižim i višim razredima osnovnih škola, kao i starijih učenika. Cilј nam je da skrenemo pažnju javnosti o ovom globalnom fenomenu i da se zaštite svi naši sugrađani, pa tako i oni najmlađi“, izjavio je stručni saradnik Endi Vaš.

Evropski dan borbe protiv trgovine lјudima se obeležava od 2007. godine, odlukom Evropske komisije, a od tada je učinjeno mnogo na polјu informisanosti građana svih uzrasta o načinima zaštite i prepoznavanja potencijalnih rizika koje trgovina lјudima sa sobom nosi, kao i načinima da se broj žrtava smanji.

Dijana Perić i Vladimir Lerman, radnici na benzinskoj pumpi „Lukiol“ u Apatinu svetli su primeri da se poštenje i čast u našem društvu nisu potpuno izgubili. NJih dvoje su, radeći zajedno u smeni, pre nekoliko dana pronašli novčanik pun novca i, nakon zanimljive potrage za vlasnicom, uspeli da joj ga uredno vrate.

Sve se zbilo pre desetak dana, u popodnevnoj smeni, u kojoj je radilo ovo dvoje mladih ljudi.

-Iz džipa beogradskih tablica izašao je stariji muškarac i mlađa žena, ispostavilo se, njegova ćerka. Dok je ona bila u toaletu, on se raspitivao za put do groblja jer su krenuli na jednu sahranu. Objasnili smo mu i otišli su. Kolega je, par trenutaka kasnije, u toaletu primetio novčanik. Izneo ga je i kad smo pogledali šta ima u njemu, imali smo šta da vidimo – osim dokumenata i kartica, u njemu je bila veća količina novca i u dinarima i u evrima. Nismo brojali, ali nam je vlasnica kasnije rekla da je bilo preko 100.000 dinara, objašnjava Dijana.

U novčaniku su pronašli i pasoš i o svemu odmah obavestili policiju. Pošto su naveli da je vlasnica otišla na sahranu, iz policije su pozvali cvećaru pored groblja i kad su objasnili o čemu se radi, radnica cvećare, Rada, se odmah uključila u potragu.

-Rada je na parkingu pronašla pomenuti džip, strpljivo sačekala da prođe sahrana i da se vlasnik džipa i njegova ćerka pojave. Upitala je ženu gde joj je novčanik, na šta je ova opušteno odgovorila da je u kolima. Rada joj je, uz osmeh, rekla da ne bude tako sigurna, te da ipak svrate na benzinsku pumpu, nadovezuje se Vladimir na priču svoje koleginice.

Za par minuta, Beograđani su ponovo bili na pumpi.

-Kad smo joj pružili novčanik, žena je bila u šoku. Objasnila nam je da je novac spremila za ratu kredita i da ne zna šta bi da joj novčanik nije pronađen i vraćen. Zahvalila nam je, počastila nas i rekla da je srećna što „još postoje ovakvi ljudi“, uz osmeh kaže Dijana, dodajući da joj nikada ne bi palo na pamet da uzme tuđi novac, te da je ovo što su kolega i ona uradili nešto što bi trebalo da bude normalno.

I nešto, dodaćemo, što u današnje vreme i nije baš česta pojava. Tim je Dijanin i Vladimirov gest još vredniji pažnje i zaslužuje iskrene pohvale.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ako ste odlučili da u dogledno vreme renovirate ili bar novom bojom osvežite svoj životni prostor, a imate mali stan, stručnjaci ističu da postoje četiri boje koje treba da izbegavate. Naime, dekorateri i moleri iz britanske kompanije "The Good Painter" akcentuju da četiri boje kojima se ljudi neretko okreću čine da sobe izgledaju još manje nego što zapravo jesu. Pa, hajde da saznamo o kojim je nijansama reč.

BELA

Većina ljudi veruje da je krečenje u belo siguran potez za zidove u maloj sobi, misleći da će je to učiniti vizuelno prostranijom. No, stručnjaci ističu da je treba izbegavati po svaku cenu. "Beli zidovi čine da sobe izgledaju kao kutija i dosadno, a takođe čini da se senke i uglovi više vide, što je nešto što bi trebalo da izbegavate. Takođe, bela može da doprinese bolničkoj atmosferi, posebno ako je ostatak stana u svetlim tonovima", ističu iz navedene kompanije.

Oni savetuju da belu koristite kao akcentnu boju, odnosno možete je upotrebiti na detaljima kao što su kamin, ugradne police za knjige, neka zanimljiva arhitektonska rešenja, lajsne...

CRVENA

Ako vas privlači smela crvena boja, zaboravite na to. Jarkocrvena može da učini da mali prostori izgledaju neudobno i neprijatno.

"Može da deluje agresivno, da dovede do glavobolje i da učini da soba izgleda manje. Ako insistirate na crvenoj, neka to budu pastelni, prigušeni tonovi koji sobu čine energičnom i prijatnom", ističu dekorateri.

Crvena je živa boja i lakše ćete je uneti u sobu unoseći ukrase i dodatke u ovom tonu.

SVETLONARANDŽASTA ILI ŽUTA

Možda mislite da su veseli izbor za dečju sobu, ali izbegavajte ih u malim prostorima jer mogu da budu preterano stimulativni. Žuta može da rasprši osećaj harmonije koji ste pokušavali da kreirate. Takođe, ona navodno može da utiče na osećaj gladi.

"Žuta se uglavnom koristi kao marketinški alat kada se farbaju i ukrašavaju restorani i brze hrane, jer podstiče osećaj gladi. Svetle boje poput žute mogu da učine pronalaženje odgovarajućih detalja teškim zadatkom. Svetle, "drečave" boje imaju tendenciju da skreću pažnju sa nameštaja i detalja i često utiču na to da se osećate napeto", kažu dizajneri enterijera.

NEUTRALNI TONOVI

Izbor neutralne nijanse može da deluje kao laka, sigurna opcija, sve dok se ne suočite sa gomilom varijanti bež boje koje se sve stapaju u jednu. Puno toga treba uzeti u obzir kada birate neutralnu boju, jer vrlo verovatno na vašem zidu neće izgledati onako kako izgleda na karti boja.

"Boja sobe zavisi i od prirodnog svetla, položaja sobe i okruženja. Najteže je izabrati pravu neutralnu nijansu za svoj zid, pa preporučejmo da isprobate više nijansi i zamolite molera da svaku stavi direktno na zid", savetuju dizajneri iz kompanije "The Good Painter".

Izvor: blic.rs

Kada bi trebalo da se zabrinemo ako deca pokazuju neosetljivost, bezosećajnost, pa čak i okrutno ponašanje? Čak i tada, možemo li zaista da prepoznamo sposobnost mališana za empatiju? To su pitanja koja neretko muče roditelje, vaspitače ili nastavnike. Istraživači tvrde da je empatija nešto što može da se razvije i nauči.

Problem je u tome što previše odraslih veruje da su maltretiranje, okrutnost, neljubaznost ili neosetljivost samo faza u razvoju, izolovani postupak ili urođeni temperament, a to su velike zablude.

Empatija se uči i što duže čekamo da zamenimo neljubazne ili agresivne postupke naše dece, to će ta promena duže trajati i to je veći rizik za njihov pogrešan emocionalan i moralni razvoj.

Dečji psiholog Brajan Džonson i akušer-ginekolog sa iskustvom u genetskom istraživanju Lori Berdal napisali su knjigu "Warning Signs: How to Protect Your Kids from Becoming Victims or Perpetrators of Violence and Aggression" posvećenu upravo preventivnom delovanju na decu kako ne bi postali agresori ili žrtve.

Ovog puta prenosimo odlomak iz knjige Džonsona i Berdalove koji je posvećen upravo pokazateljima niske empatije.

"Saosećanje i dobrota čine suštinu čovečanstva. Empatija je kritična, emocionalna sposobnost da se stvaite u kožu drugih ljudi kako biste razumeli njihova osećanja i situacije. Deca to mogu da shvate kao saosećanje prema ljudima kada dožive neku nesreću. Pošto slaba empatija ili njen nedostatak predstavlja rizik od agresije i nasilja, neophodno je usaditi empatiju pojedincu još tokom detinjstva. Možda neočekivano, ali empatija decu takođe štiti od toga da postanu žrtve,

Znaci upozorenja da dete nema razvijenu empatiju

Mala deca često ne pokazuju empatiju, jer se ona razvija postepeno odrastanjem. Ipak, postoji nekoliko pokazatelja niske empatije kod starijih osnovaca i srednjoškolaca:

Ne pokazuje simpatije prema ljudima ili likovima u filmu, seriji koji pate, niti mu je stalo niti žali zbog tuđe nevolje, tuge ili nesreće. Na primer, kada neko padne, a pritom se povredi, dete ne pokazuje interesovanje i zabrinutost, već se smeje, umesto da pita da li je osoba u redu i da pomogne.
Uglavnom je neosetljiv na potrebe drugih; na primer može se desiti da gleda nekog kome je očigledno potrebna pomoć, a ne radi ništa.
Neuviđavan je ili se ne obazire na osećanja drugih ljudi; kada vidi da je neko uznemiren i usplahiren, dete to ignoriše i ne pita šta nije u redu.
Ne daje komplimente drugima (a iskreni komplimenti pokazuju sposobnost da primetite šta drugi ljudi rade i da im date pozitivne povratne informacije).
Ne sluša druge dok pričaju, što ukazuje na nedostatak interesovanja za ideje, situacije ili osećanja drugih ljudi.
"Roditelji i drugi odrasli mogu da nauče decu empatiji baš kao što ih uče pisanju, čitanju i računanju. Imajte na umu da oštre kazne ometaju razvoj empatije, kao i gledanje odraslih kojima se toleriše maltretiranje.

Deci je potrebna naša stalna toplina, pažnja i ljubaznost da bi se razvila empatija, od toga da senzitivno brinete o njima u ranom detinjstvu do toga da ih slušate kada ispoljavaju emocije dok odrastaju", pišu autori gore pomenute knjige.

Izvor: blic.rs

“Promašila je venu i ubola me tako da je krvi bilo svuda”, “Mom detetu je iz 20. pokušaja uspela da stavi braunilu, dok je sve vreme vrištao od bolova, a ona histerisala i vređala ga jer ne zna šta radi”, “Nije mogla da mi nađe venu, pa sam iz doma zdravlja izašla kao narkomanka, sva u modricama po rukama”, ovo je samo deo jezivih priča pacijenata, koji su svoja traumatična iskustva sa prekvalifikovanim, "priučenim", medicinskim sestrama u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, ispričali nakon teksta o prekvalifikacijama u medicini, koji smo nedavno objavili na našem portalu.

U brojnim reakcijama i komentarima čitalaca, koji su kao pacijenti bili žrtve neznanja i neiskustva žena koje rade u srpskom zdravstvu, navode da nisu uvek bili sigurni da je u pitanju prekvalifikovano osoblje, ali su mnogi pitali za školsku spremu i dobijali očekivani odgovor. Prekvalifikovani kadrovi, nisu završili medicinsku školu, već uglavnom samo razliku u ispitima u nekoj privatnoj ustanovi, a neki ni toliko. To su medicinske sestre koje su ranije bile u nekim totalno drugačijim profesijama, pa su nakon kraćih obuka postale medicinske sestre.

Krv šikljala po čaršavu
“Ležala sam u bolnici dve nedelje i doživela da sestra dođe da mi izvadi krv iz vene, koju nikako ne može da pronađe. Bolest je bila takva da nisam mogla da se okrećem, niti pomeram sama, imala sam problem sa kičmom, ali vene na rukama su mi bile nabrekle i ne mogu da shvatim da nije uspela da mi izvadi krv iz prvog pokušaja. Ubola me je nekoliko puta, pa je u jednom momentu nešto uradila, da je krv krenula da šiklja, bilo je svuda, sav čaršav je bio crven. Bolelo je užasno, ali nisam smela, niti mogla da mrdnem. Kasnije sam drugu sestru, koja je bila jako fina i vidi se iskusna u svom poslu, pitala koju je školu koleginica završila. Objasnila mi je da ona nije sestra, da bi trebalo da radi kao bolničarka jer je prekvalifikovana, ali pošto nema dovoljno sestara, sada rade isti posao, za istu platu. Ostala sam u šoku, i dalje sam, iako je od tada prošlo nekoliko meseci”, priča za Nova.rs Jelica Žirajić (58) iz Lazarevca, koja je tokom leta provela dve nedelje u Kliničkom centru Srbije.

Nažalost, njeno iskustvo je samo jedno u nizu.

“Iskusio sam to u užičkoj bolnici i požeškom domu zdravlja. Čoveče uboli iglu da vade krv, ono boli samo tako, a krvi nigde. Uboli u meso omašili venu i kad sam počeo da psujem, ostaviše me i odoše. Posle dođoše neke starije i odradiše posao. Kad ja drugi dan čitam negde na netu za ove kursiste… Za koju godinu će nas lečiti doktori izgleda sa kursom šestomesečnim. Pametna deca završe školu medicine, pa i doktori i pravac Nemačka i ostale zapadne zemlje, neće ovde za siću da rade “, napisao je u komentarima S. L.

Podlivi na rukama
Zbog neznanja i nestručnosti medicinskog osoblja, pacijenti su iz zdravstvenih ustanova izlazili sa podlivima.

“Užas, mom suprugu su 30 minuta pokušavali da nađu venu, izazvali ogromne podlive koji su mesecima bili na ruci modroj, gotovo crnoj. Odbio je da bude hospitalizovan zbog toga, iako je bio u ozbiljno lošem stanju“, piše V. I.

Ni u domovima zdravlja situacija nije mnogo bolja.

“Tako je meni u domu zdravlja na Vračaru, medicinska sestra iz petog pokušaja pogodila venu da mi izvadi krv. Modrice su bile kao da sam narkomanka“, napisala je A. M.

Iako se pacijenti najčešće sećaju bolova, koje je prouzrokovalo nesnalaženje prekvalifikovane medicinske sestre sa iglom, špricom i “prikrivenom venom”, najopasniji momenti su oni u kojima neškolovano osoblje nepravilno daje lekove, pa može izazvati fatalne posledice.

Lek u bočici za urinokulturu
“Pacijentu je u jednoj beogradskoj bolnici sestra sa završenim kursom, dala fraksiparin u potpazušnu jamu, posle čega mu je cela ruka pocrnela. Takođe, desilo se u drugoj ustanovi da je jedan prekvalifikovan tehničar, antibiotik, koji se isključivo daje intramuskularno u mišić ili intravenski u venu, rastvorio u bočicama za urinokulturu i podelio ležećim pacijentima, tako što je sa tim bočicama išao od kreveta od kreveta. Kada ga je glavna sestra pitala kako je tako brzo završio davanje leka, rekao joj je šta je uradio, a da nije ni znao da taj antibiotik ne sme da se uzima oralno”, priča za Nova.rs medicinska sestra iz jedne beogradske bolnice, koja je zamolila da ostane anonimna.

Podsetimo, u zdravstvenim ustanovama širom Srbije gotovo 80 odsto medicinskih sestara radi sa prekvalifikovanim diplomama. Završile su uglavnom trgovačku, frizersku i druge škole, koje nemaju nikakve veze sa medicinom, ali naš zdravstveni sistem gleda isto na sestre sa četvorogodišnjom medicinskom školom i na one koje su “privatno” kupile dilomu ili prošle kurs. Sve imaju jednake plate i status.

Frizerke i maserke kao medicinske sestre
Ekonomske tehničarke, bibliotekarke, maserke, frizerke, rade u srpskoj medicini, daju vakcine, inekcije, lekove, vade krv, stavljaju braunile, previjaju rane.

“Školovane sestre su u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, većina onih koje obavljaju posao medicinskih sestara u Srbiji su prekvalifikovane radnice. Nemaju elementarno znanje iz medicine, a nisu imale prilike ni da ga steknu. Ne znaju da rade ovaj posao, a trebalo bi kao nama da pomažu. Na Institutu za majku i dete, roditelji čija deca redovno dolaze jer imaju hronične bolesti, već znaju laborante koji su završili medicinu i samo njima dozvoljavaju da priđu deci. Oni znaju ko je završio kurs, a ko četvorogodišnju školu. U bolnicama sve češće pacijenti traže određenu sestru ili laboranta za koje znaju da su završili medicinu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Nestručno zbrinjavanje najtežih pacijenata od strane prekvalifikovanih radnika i radnica u medicini, može dovesti do nesagledivih posledica.

“Imala sam lično prilike da prisustvujem slučajevima kada prekvalifikovana sestra treba da pomogne teško obolelom pacijentu, a ona apsolutno ne zna šta treba da radi. Histerišu i paniče kad je mnogo krvi, a posebno ako je pacijent dete, kojem treba naći venu na glavi. Plasiranje, postavljanje intravenske kanile ili braunile, za njih je nemoguća misija. Te sestre rade u intervencijama, previjaju najteže pacijente, daju infuzije, plasiraju katetere, a ne znaju ništa od toga da urade kako treba. Jednom me je prekvalifikovana sestra pitala da li da baci lek koji je pokvaren.

Međutim, ona je ubacila dva leka koji su antagonisti, u isti špric, i naravno da je mislila da ‘ne radi’”, priča Radica.

Jedna sestra u smeni mora biti školovana
Prekvalifikovane sestre često idu i u kućne posete.

“Kada dođe kod nepokretnog pacijenta, kojem treba da plasira kateter jer ne može da mokri, ona ne zna kako to da uradi i tako dođe do katastrofe. Dešava se i da neko umre jer sestra ne ume da nađe venu. Ako čovek ima akutni infarkt, a ona ne može da nađe venu i otvori venski put, ne pomaže to što je lekar prisutan, jer taj deo posla mora da obavi školovana sestra. To je jedan od razloga zašto lekari stalno ponavljaju da im ne stavljaju prekvalifikaciju u smenu. Njih na poslu niko ne nadgleda, niti obučava, jer nema dovoljno školovanog osoblja. Direktori glavnim sestrama naglašavaju da ne stavljaju nikad dve ili tri prekvalifikacije u istu smenu, već da jedna mora biti školovana, pa ona onda vuče kao konj ceo posao”, zaključuje Radica.

Naime, ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je nedavno da je važno da se pravi razlika između prekvalifikacije i četvorogodišnjih srednjih škola.

„U želji da obezbedimo što bolju negu pacijentima, malo smo prebrzo prihvatili prekvalifikacije i na taj način unizili naše sestre koje uče četiri godine. Za nekoliko meseci ne može se načiniti ono što može za četiri godine. Ta deca kod nas prolaze praksu i na medicinskom fakultetu se razlikuje onaj ko je završio medicinsku školu, o onoga ko nije“, navela je Grujičić.

Izvor: nova.rs

Muškarac koji je varao svoju suprugu više od decenije upozorio je sve žene na sedam signala na koje treba obratiti pažnju kako bi utvrdili da li ih partner vara ili ne.

Četrdesetogodišnji otac troje dece iz Velike Britanije koji je svoj identitet sakrio pod pseudoimenom Dark Horse otkrio je čitaocima da postoji određeno ponašanje muškarca koje može da primeti svaka žena.

„Istina je da svi ostavljamo znakove, često slučajno – i ako niste pravi profesionalac u ovome, velike u šanse da će svako ko je varao ostaviti tragove“, upozorio je on.

Da li prevara zapravo poboljšava brak?

Prvo, on upozorava da će muškarac preljubnik ostaviti trag putem tehnologije jer je gotovo sigurno da se dopisuje sa svoom ljubavnicom putem sms poruka, mejla ili društvenih mreža.

Ovaj preljubnik kaže da ne morate čak ni da krišom čitate prepiske i tvrdi da će vaš partner odjednom početi da čuva i krije svoj telefon od vas ako se tamo nalaze kompromitujuće poruke.

Odjednom je radoholičar

Drugo, Dark Horse kaže da bi žene trebalo da posumnjaju na prevaru ako primete da njihov partner iznenada provodi dosta vremena gledajući u ekran mobilnog telefona, a sve pod izgovorom da radi neki poslovni projekat.

Važno je razmotriti širi kontekst – da li zaista postoji neki poslovni projekat na vidiku?

Da li je nedavno promenio posao ili poziciju?

Iako je važno da ne prenaglite sa zaključcima, posmatranje obrazca ponašanja i traženja nedoslednosti mogu da pomognu.

Smanjenje želje za seksom je još jedan znak za zabrinutost.

„Vredi napomenuti, međutim da mnogi faktori, uključujući stres, zdravstvene probleme ili depresiju mogu da utiču na intimne odnose“ rekao je on dodavši da taj znak ne znači uvek da je muškarac neveran.

„Kada su ove promene praćene i drugim sumnjivim znacima, može biti opasno“ dodao je.

Zaboravljanje važnih datuma

On je rekao da je zaboravljanje značajnih datuma, poput vašeg rođendana ili godišnjice veze, još jedan znak da ima drugu.

Pratite na šta troši novac

Tu su i finansije, a dokazi o aferi često mogu da se nađu u transakcijama na bankovnom računu.

Iako mnogi preljubnici često koriste kreditne kartice da prikriju svoju potrošnju, on kaže da će se sumnjive naknade verovatno pojaviti na zajedničkim računima na kraju.

„Finansije u vezi mogu biti složene, a ponekad ove optužbe mogu biti za legitimna iznenađenja ili lična uživanja. Međutim, neobični troškovi mogu biti znak upozorenja.“

Ne može da se fokusira dok razgovara s vama

On savetuje žene da pripaze na bele laži i nedoslednost u ponašanju svog partnera.

Ako primetite da se muči dok razgovara s vama, da često menja detalje priče ili se brani kada se suoči sa nelogičnostima, možda se iza toga krije prevara.

Stalno se izvinjava

Na kraju, on savetuje žene da budu oprezne ako se njihov partner iznenada izvinjava za sve i svašta. Kako kaže, to je znak da vas vara i da se kaje zbog svog ponašanja.

„Može da postane neobično pažljiv i da vas obasipa poklonima i komplimentima“, rekao je ovaj preljubnik koji kaže da je to pokušaj muškarca da ublaži krivicu ili da vas odvrati od sumnji, piše New York Post.

Zbog čuvenog filma stvorena je nova estetska procedura.

Nakon premijere filma „Barbie“, mnoge devojke i žene širom sveta su htele samo jedno – izgled poput Barbike. A kada pogledate lutku Barbike, videćete nešto neuobičajeno – ona nema trapezaste mišiće. Ugao između Barbikinog vrata i ramena je potpuno prav i zbog toga je njen vrat izuzetno dug i vitak, što, naravno, kod ljudi nije slučaj. Sada usled te težnje kod žena da izgledaju poput Barbike i planetarnog uspeha filma, stvorena je nova estetska procedura – Barbi botoks.

Šta je zapravo Barbi botoks, kako se izvodi, koliko može da bude opasan, ali i koliko košta, za Zadovoljnu govori dr Nemanja Čolić, klinički lekar i stručnjak za estetske procedure iz „Genesis estetike“.

„Barbi botoks ili trap tox, kako se drugačije naziva, jeste estetska procedura koja podrazumeva aplikovanje neurotoksina u trapezasti mišić kako bi se vizuelno stvorio vitak i izdužen vrat. Osnovna funkcija trapezastog mišića je opružanje (ekstenzija) glave, podizanje ramena i međusobno približavanje lopatica“, kaže naš sagovornik.

On priča i šta se zapravo krije iza ovog trenda koji je osvojio svet, ali i žene u Srbiji ga traže.

„Žene obično vole da imaju duži i tanji vrat kako bi estetski bile što nežnije i gracilnije. Ne vole kada im trapezasti mišići dolaze do izražaja i daju im više muški izgled. Ženski trapezasti mišići nisu jaki i izraženi kao kod muškaraca i smatram da im kao takvi ne predstavljaju estetski problem. Pritom, ova procedura je donedavno bila potpuno strana široj javnosti. Pre pojavljivanja filma je imala potpuno druge indikacije – tortikolis iliti kriv vrat, kao i migrene izazvane preteranom kontrakcijom mišića vrata.“

Doktor Čolić priča i kako se ovaj zahvat izvodi, kako izgleda cela procedura.

„Procedura ne podrazumeva nikakvu pripremu. Izvodi se tako što se u par ključnih, najizraženijih tačaka mišića trapeziusa aplikuje neurotoksin kako bi došlo do njegove relaksacije i atrofije mišića i tako postigao prav ugao između vrata i ramena. Iako je botoks relativno siguran postupak, postoji nekoliko kontraindikacija i situacija u kojima se ne preporučuje ili ne sme koristiti. To su preosetljivost na botulinum toksin, akutne infekcije, miastenija gravis, aktuelna primena antibiotika, trudnoća i dojenje, neurološki poremećaji. Tretman se ne preporučuje mlađima od 25 godina.“

A koliko traju efekti?

„Dejstvo botoksa traje od četiri do šest meseci, s tim što nekada to može biti i nešto kraće kod pojedinih ljudi.“

Cena ovog tretmana je između 250 i 300 evra.

Ali pre svega toga, važno je znati koje su eventualne posledice. Dakle, šta moraju da znaju devojke koje bi da se podvrgnu ovom tretmanu?

„Ako ovu proceduru izvodi lekar, onda je sve relativno bezbedno. Međutim, ako se neurotoksin aplikuje netačno ili u pogrešnoj dozi, botoks može potpuno paralizovati trapezasti mišić, migrirati s originalnog mesta aplikovanja, slabeći neuromišićnu vezu drugih okolnih mišića i tada prilično značajno može uticati na sposobnost pravilnog držanja glave, kao i podizanje ramena i ruku.“

Izvor: nova.rs

U utorak, 24.10.2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Vertikale u terakoti – negativni prostor“, umetnika Igora Smiljanića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 17.11.2023. godine.

O izložbi:

Na ovoj izložbi su predstavljene skulpture u terakoti. Izložba je jednim delom vezana za iskustvo nastalo tokom i nakon realizacije doktorskog umetničkog projekta “Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata”. Prilikom gradnje vertikalne terakotne skulpture od delova, suočio sam se sa različitim likovnim i tehničkim izazovima. Likovni problem sa kojima sam se susreo prilikom gradnje vertikalne skulptorske forme velikog formata u terakoti odnosili su se na kompozicju delova unutar celine, odnos mase skulpture prema posmatraču, svetlom u skulpturi, boji skulpture, teksturi i na negativne prostore. Negativni prostori čine važan segment mog rada. Oni se prostiru unutar, između i oko mojih skulptura. i jednako su važni koliko i sama masa skulpture. Tehničke probleme rešavao sam postepeno i u tom procesu pripreme za izradu skulpture velikog formata, najpre sam izrađivao skulpture malog formata u udnosu 1:10. Ovom prilikom izlažem te terakote malog formata. Neke od tih skulptura su već realizovane u velikom formatu i nalaze se u dvorištu ateljea CLPU “Terra” u Kikindi. Izložba “Vertikale u terakoti – negativni prostor” , poziva posmatrače da posete “Terru” i dožive skulpture velikog formata na osoben način. Segment izložbe čine fotografije i kratki video snimci sa lokacije na kojoj se skulpture velikog formata nalaze.

Biografija:

Igor Smiljanić rođen je u Kikindi 1977. Studije vajarstva završio je na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju 2002. godine, a master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2015. godine. Doktorske akademske studije završio 2022. na istoj Akademiji. Pedagoškim radom se bavi od 2004. Praktično iskustvo stiče u osnovnim školama u Kikindi i Ostojićevu. Od 2016. godine radi kao stručni, a od 2020. godine kao viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (Katedra za vajarstvo). Paralelno sa ovim aktivnostima dugogodišnji je saradnik Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“ u Kikindi od 2003. godine. U periodu od 2008-2013. radi kao asistent na projektu “Teratorija”. Svoj umetnički rad predstavio je nizom samostalnih izložbi. Učesnik je više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učešće na kolonijama i simpozijumima: Simpozijum „Tera“, Кikinda (2017), “Iron casting workshop”, Banska Bistrica, R. Slovačka (2018), Izložba i performans, Galerija „КoRa“, Skopje, Severna Makedonija (2019), Izložba, radionica i izrada skulpture, Punt Termik, Temišvar, Rumunija (2019).