Sombor.info

Na prostoru jugoistočno od Apatina već četiri decenije istražuje se nalazište s tragovima ljudskih zajednica od mezolita do srednjeg veka

Povodom Dana arheologije, odeljenje Gradskog muzeja u Somboru podsetilo je da su njihovi stručnjaci arheolozi, u saradnji sa kolegama iz drugih naučnih oblasti i ove godine nastavili istraživanja na lokalitetu Magareći mlin koja su potvrdila da je ovo jedinstven lokalitet na teritoriji Srbije, sa tragovima naseljavanja od mezolita do srednjeg veka.

Magareći mlin je lokalitet koji se nalazi četiri kilometra od Apatina, u neposrednoj blizini prelivnih ustava kanala Dunav–Tisa–Dunav. Saznanja i iskopavanja na ovom lokalitetu započela su pre gotovo četiri decenije, jer je on rekognisciran tokom 1985. i 1986. godine, da bi od 1987. do 1989. trajala iskopavanja . Predvodio ih je arheolog Vladimir Leković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulture i tada je istraženo područje od gotovo 300 kvadratnih metara, a u dubini od oko dva metra pronađeni su slojevi kulture od mezolita, preko prvih zemljoradnika na tlu jugoistočne Evrope, od praistorije do srednjeg veka.

Nakon duge pauze, nova istraživanja započeta su ponovo 2022. i nastavljena tokom septembra i oktobra ove godine. Uključivanje Instituta Biosens iz Novog Sada u analizu ljudskih i životinjskih ostataka i organskih ostataka iz keramičkih posuda doveli su do novih otkrića i prvi put prikupljenih dokaza.

Sa odeljenja arheologije Gradskog muzeja u Somboru kažu da se iz ljudskih i životinjskih ostataka pronađenih tokom iskopavanja 1988. godine po prvi put potvrdilo postojanje mezolitskih zajednica izvan Đerdapa. Ostaci su datirani u polovinu osmog milenijuma pre nove ere. Osim toga, organski ostaci iz keramičkih posuda iz neolitskih objekata potvrdili su prisustvo mlečnih masti što je dokaz o najranijoj konzumaciji mleka i mlečnih proizvoda na ovom prostoru.

Istraživanja preduzeta tokom 2022. godine vođena su u okviru multidisciplinarnog projekta „Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke: kartiranje i zaštita lokaliteta Magareći mlin” koji je radio Gradski muzej u Somboru. Rezultati lanjskih istraživanja predstavljaju osnovu za sva buduća sistemaska istraživanja, a i deo su procesa dodeljivanja statusa kulturnog dobra ovom lokalitet na kojem postoje tragovi naseljavanja ljudskih zajednica od mezolita do srednjeg veka što ga svrstava u jedno od izuzetnih arheoloških nalazišta u našoj zemlji.

Do sada su rezultati istraživanja objavljeni u brojnim naučnim časopisima, a do kraja godine u Gradskom muzeju Sombor biće organizovano predstavljanje ovog značajnog lokaliteta.

Izvor: politika.rs

Gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković, načelnica Gradske uprave, Jelena Velebit i član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija, Đorđe Zorić, u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Crvenka“, obišli su danas završetak radova na asfaltiranju četiri neasfaltirane ulice u Somboru.

Asfaltirane su ulice Mali sokak, Dvorska i Slavonska, a u toku su radovi na iskopima u Banjalučkoj ulici nakon čega će i ona dobiti novi asfalt. Tom prilikom gradonačelnik Ratković je porazgovarao sa sugrađanima koji žive u ovim ulicama i poručio kako će Grad Sombor i u narednom periodu raditi na unapređenju i širenju saobraćajne infrastrukture.

„Grad Sombor je u budžetu za 2023. godinu izdvojio sredstva za asfaltiranje neasfaltiranih ulica u samom gradu. Danas smo krenuli sa prve četiri ulice, a nastavićemo u narednim nedelјama i sa ostalim neasfaltiranim ulicama. U gradu postoje 52 neasfaltirane ulice i cilј nam je da do kraja 2023. godine, završimo asfaltiranje barem deset ulica. Urađen je noseći sloj asfalta, a kada se postavi kanalizacija, uradiće se i završni habajući sloj“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Posle ovih, radovi će se nastaviti u ulicama Svetog Arhiđakona Stefana i Jovana Dučića, a izvođač radova je „Vojput“ d.o.o. Subotica.

- Radovi na rekonstrukciji Apatinskog mosta na Velikom Bačkom Кanalu u Somboru su završeni, i građani tog dela Vojvodine od danas mogu potpuno bezbedno da koriste taj most - saopštio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić.

Istakao je da su radovi na obnovi mosta započeli 9. juna ove godine, a okončani su za samo četiri i po meseca.

Ukupna vrednost radova je 132 miliona dinara.

Ministar je precizirao da su radovi obuhvatili kompletnu rekonstrukciju kolovoza, pešačko/biciklističkih staza, kolskih prilaza, unutraše strukture, električnih i vodovodnih linija.

- Ovaj most je izgrađen 1965. godine, i sada, posle skoro pola veka, omogućeno je udobnije i bezbednije odvijanje saobraćaja na deonici Sombor – Apatin - rekao je Vesić.

Širina kolovoza je 7,1 metar, u dve kolovozne trake, dok sa svake strane mosta postoji pešačko/biciklistička staza u širini od 1,95 metara.

- Sombor je grad koji će se naći na trasi brze saobraćajnice "Osmeh Srbije", koju počinjemo ove godine od Bačkog brega. Naredne godine počećemo i rekonstrukciju pruge Sombor - Vrbas. U okviru projekta "Čista Srbija" u Somboru gradimo 82 kilometra kanalizacione mreže u Stanišiću, Bačkom Bregu, Bezdanu Kolutu i dva prečistača otpadnih voda u Stanišiću i Bezdanu. Položaj ovog grada biće idelan za dolazak investitora. A, uz velike projekte, idu i ovi, naizgled, mali, koji mnogo znače ljudima koji žive u Somboru, Apatinu… Podižu kvalitet njihovog života. A, to je politika koju vodimo, da se svaki deo Srbije razvija, i da u svakom delu radimo ovakve brojekte, kako bi građanima bilo bolje nego što im je bilo juče - kaže Vesić.

Izvor: Telegraf Biznis

Bliži se 1. novembar kada je u našoj zemlji zakonom određena obvezna upotrebe zimske opreme na motornim vozilima. To takođe uključuje zimske gume, pa se postavlja pitanje da li su gume starije od četiri godine još prikladne za vožnju u zimskim uslovima.

Kvalitet guma zavisi i od njihove starosti. Do pre nekoliko godina na snazi ​​je bila formula 4X4X4, što znači da bi vozilo trebalo da ima četiri jednake gume koje se moraju da se promene svake četiri godine, a one (bez obzira na starost) moraju da imaju minimalno 4 milimetra profila.

Automotosavezi uglavnom savetuju da se gume koriste od 6 do 8 godina. Ipak, nije preporučljivo na vozilu imati gume starije od 10 godina jer hemijske promeene usled starenja utiču na gumenu smesu koja gubi fleksibilnost, a time i prianjanje.

 Zašto je važan pravilan pritisak u gumama?

Ispravan pritisak u gumama jedan je od ključnih faktora za postizanje najboljih performansi gume. Svako vozilo ima preporuke za odgovarajući pritisak u gumama.

Podaci o tome obično se mogu pronaćiili na poklopcu rezervoara za gorivo ili u korisničkom priručniku vozila. Takođe je važno redovno proveravati pritisak jer se on menja zbog temperaturnih pomena.

Kako pravilno skladištiti gume?

Pravilno skladištenje guma između godišnjih doba takođe je preduslov za dug vek trajanja guma. Treba ih čuvati na suvom i mračnom mestu, gde u blizini nema hemikalija. Ako su sa felnama, treba ih položiti vodoravno ili obesiti na zid, a gume bez felni neka stoje uspravno.

Razlika između zimskih i letnjih guma

Osim osetno dubljeg profila i lamela za bolje prianjanje na snegu, zimske gume imaju i drugačiju smesu gume namenjenu vožnji na niskim temperaturama.

 Gumena smesa letnjih guma stvrdnjava se na niskim temperaturama, zbog čega se pogoršava prianjanje i upravljivost. Proizvođači guma takođe preporučuju zamenu letnjih guma zimskim kad god temperatura padne ispod 7 stepeni Celzijusevih.

Razlike među gumama posebno dolaze do izražaja u zahtevnim zimskim uslovima. Razlika između letnjih i zimskih guma pokazali su u Automoto Savezu Slovenije pre nekoliko godina na praktičnom primeru — merenjem dužine puta kočenja.

“Pri brzini od 50 km/h put kočenja u snegu iznosio je 31 metar sa zimskim gumama i 62 metra s letnjim gumama. Na zaleđenom puti pri brzini od 30 km/h put kočenja sa zimskim gumama iznosio je 57 metara, s godišnjim 68 metara”, pojasnili su.

Takođe, kupcima polovnih guma kao i novih automobila savetuje se da provere kakve su gume na automobilu koji ih zanima. Ukoliko pri kupovini dobiju samo letnje gume, troškovima nabavke automobila mora se dodati i vrednost novih zimskih guma koje će morati da kupe. U slučaju polovnih automobila, vozači ne bi trebalo da zaborave na geometriju vešanja. Ako to nije pravilno podešeno, gume će se neravnomerno trošiti, a ujedno će biti i veća potrošnja goriva.

Izvor: danas.rs

Stari kliše kaže da svaka godina u životu psa odgovara sedam ljudskih godina.

Drugim rečima, petogodišnji pas bi bio kao 35-godišnji čovek.

Međutim, stvarnost je mnogo kompleksnija. Brzina razvoja pasa razlikuje se od ljudi, a veličina i rasa psa igraju značajnu ulogu u njihovom životnom veku.

Ljudi dostižu odraslost za 18 godina, dok štenci ostaju štenci samo šest do devet meseci (u zavisnosti od veličine i rase).

Period puberteta kod pasa obično traje od šest meseci do godinu dana, što se može smatrati njihovim tinejdžerskim fazama. Zatim dolazi period mladih odraslih pasa, koji traje od tri do četiri godine, piše Science Focus.

Američko udruženje bolnica za kućne ljubimce smatra da se poslednjih 25 procenata psećeg života može smatrati starošću.

Ovo se obično pretpostavlja da se dešava oko sedme godina, mada varira u zavisnosti od rase (između pet i deset godina).

Ako uzimamo u obzir ljudski životni vek od gotovo 81 godine u Velikoj Britaniji, sedmogodišnji pas bio bi ekvivalentan otprilike 61 ljudskoj godini.

Različite rase pasa ili mešavine rasa imaju različite životne vekove.

Nedavno istraživanje koje je obuhvatilo skoro 2 miliona pasa kod više od 1.000 veterinarskih klinika u SAD-u pokazalo je da je očekivani životni vek psa pri rođenju 12,69 godina.

Ovo je nešto više od ranijeg istraživanja u Velikoj Britaniji koje je iznosilo 11,23 godina, a niže od drugog istraživanja u SAD-u koje je pokazalo da iznosi 15,4 godine.

Međutim, postoji mnogo faktora u igri.

Ženke žive nešto duže od mužjaka, a manji psi žive znatno duže od velikih pasa – jedno istraživanje pokazuje da mali psi žive 16,2 godine, dok veliki psi žive 12 godina.

Uopšteno govoreći, mešanci žive nešto duže od čistokrvnih pasa, iako neki čistokrvni psi imaju dug životni vek (kao što su čivave).

Na osnovu ovih podataka, možemo zaključiti da je jednogodišnji pas možda ekvivalentan osamnaestogodišnjem čoveku, a nakon toga odnos 1:7 ima više smisla.

Takođe postoje i biološki pristupi koji se koriste za razumevanje starosti pasa.

Kako starimo, dolazi do epigenetskih promena na našem DNK kao rezultat procesa poznatog kao metilacija. Naučnici su istraživali ove promene u nukleinskoj kiselini (nazvanoj metilomi) kod 104 laboratorijska retrivera i uporedili ih sa onima kod ljudi.

Ovde se odnos ne ponaša linearno.

Rezultati su nam dali drugačiji kalkulator: da biste pronašli ljudsku ekvivalentnu starost psa, uzmite logaritam od njegove starosti, pomnožite sa 16 i dodajte 31.

Ovaj pristup najbolje funkcioniše na krajevima spektra starosti i a manje je precizan za srednje godine.

Na osnovu epigenoma, ovaj model kaže da je osmomesečni štenac ekvivalentno devetomesečnoj bebi, a dvanaestogodišnji pas je približno ekvivalentan sedamdesetogodišnjem čoveku.

Na primer, jednogodišnji pas je ekvivalentan tridesetjednogodišnjem čoveku, dvogodišnji pas je malo preko četrdeset, sedmogodišnji pas je ekvivalentan šezdesetogodišnjaku, a četrnaestogodišnji pas je ekvivalentan osamdesetogodišnjaku.

Naravno, ovi rezultati će varirati za različite pse.

Ako se ovaj podatak čini pomalo depresivnim jer je vaš pas stariji nego što ste mislili, znajte da se duži životni vek povezuje sa time da je vaš pas zdrave težine, pa praćenje težine vašeg psa može pomoći (konsultujte svog veterinara za savet).

Na primer, normalna težina za retrivera omogućava životni vek od 13,6 godina za ženke i 13,3 godine za mužjake, dok se prekomerna težina smanjuje na 13,0 i 12,7 godina, respektivno.

Takođe se pokazalo da su češći dentalni pregledi povezani sa dužim životnim vekom, ali nije jasno da li to odražava bolju opštu zdravstvenu zaštitu ili se odnosi isključivo na dentalnu negu.

Dakle, izračunavanje starosti psa u ljudskim godinama je složenije nego što se može pretpostaviti, pri čemu se sedmice i meseci kod štenaca računaju kao značajan faktor, iako prolete u trenu.

Izvor: CITY magazine

Jedanaest srpskih gradova imalo je tokom prošle godine vazduh sa većom koncentracijom PM2.5 čestica od Slavonskog broda u Hrvatskoj, najzagađenijeg grada u Evropskoj uniji, dok je u Leskovcu, Arilju i Valjevu disanje u proseku bilo štetno po zdravlje svakog drugog dana, pokazuju podaci iz novog Godišnjeg izveštaja o kvalitetu vazduha u Srbiji. Vazduh u zemlji ostao je gotovo jednako zagađen kao i prethodnih godina, zbog čega i će i dalje godišnje prevremeno umirati oko 12.000 stanovnika Srbije, upozoravaju stručnjaci za list „Nova“.

Tokom prošle godine, prekomerna visoka srednja godišnja koncentracija najfinijih čestica prašine, veličine 2,5 mikrometra, zabeležena je u čak 13 gradova Srbije. Počevši od najzagađenijeg, u pitanju su: Novi Pazar, Užice, Valjevo, Pančevo, Smederevo, Pirot, Beograd (Veliki Crljeni, Lazarevac, Zemun, Ovča, Novi Beograd, Obrenovac, Bežanijska kosa), Kraljevo, Čačak, Kosjerić, Subotica, Niš i Novi Sad, pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). U svim pomenutim gradovima, osim Novog Sada i Niša, bile su prisutne veće koncentracije ovog zagađivača nego u Slavonskom brodu, gradu sa najvećim čestičnim zagađenjem u Evropskoj uniji.

Pojedine merne stanice u Srbiji, međutim, registruju samo četiri puta krupnije čestice od pomenutih, takozvane PM10. Kad se dodaju podaci koje su one prikupile, spisak gradova sa zagađenim vazduhom u Srbiji postaje mnogo duži. Zapravo, od svih gradova u kojima postoji praćenje koncentracija PM10 čestica u realnom vremenu, samo u Kikindi i Vršcu zabeleženo je manje od 35 dana bez prekoračenja graničnih vrednosti. To znači da samo za ova dva grada možemo pouzdano reći kako su imala čist vazduh.

Najgore je tokom prošle godine bilo građanima Valjeva, gde je vazduh bio nezdrav čak 178 dana, slede Popovac sa 136 zagađenih dana, Novi Pazar sa 136, zatim Zaječar, Smederevo, Užice, Kraljevo, Kosjerić, Pirot, Loznica, Novi Beograd i Zemun sa po više od 100 dana.

„Ljudi u Valjevu su skoro pola godine bili izloženi prekomernim dnevnim koncetracijama PM čestica. Najverovatnije su tokom zime postojali periodi od po desetinu dana u kojima srednje dnevne koncentracije nisu padale ispod 50 mikrograma po metru kubnom. Zamislite da deset dana ne izlazite iz zadimljene prostorije, to je taj efekat. Ti ljudi su praktično u stanju intoksikacije“, kaže za list „Nova“

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), autor aplikacije xEco Vazduh.

Objašnjava da u Godišnjem izveštaju za 2022. postoje i rezultati indikativnih merenja, koja se vrše određen broj dana godišnje, odabranih tako da se dobije prava slika kvaliteta vazduha. Ona pokazuju da je u Leskovcu od 57 dana, koliko je mereno, vazduh bio zagađen 37 dana, a u Arilju od 56 dana 28.

“ Iz ovoga vidimo da je u Leskovcu najverovatnije čak 65 odsto dana u godini postojalo prekoračenje, u Arilju 50 odsto, što ih svrstava u gradove u kojima je stanje još lošije nego u Valjevu“, objašnjava naš sagovornik.

Leskovac cele zime u toksičnoj „magli“

Indikativna merenja, po zakonu, ne ulaze u zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha, zbog čega Leskovac, kao i Arilje, na papiru ima čist vazduh. Stanovnici Leskovca, kojima je zimi 2,5 puta češće potrebna pomoć pulmologa nego van grejne sezone, znaju da je stvarnost daleko sivlja od papira.

“ Već duže vreme ukazujemo na to da je vazduh u Leskovcu zapravo izuzetno nezdrav i bezuspešno pokušavamo da nateramo institucije da se bave ovim problemom. Ako čekamo da dobijemo kontinuirana merenja, pa Plan kvaliteta vazduha za Leskovac, dok dođe do njegove primene već smo izgubili nekoliko godina i zdravlje i život“, kaže za „Novu“ Ana Pecarski iz leskovačkog udruženja Tim 42.

Podseća da Zavod za javno zdravlje Leskovac u godišnjim izveštajima još od 2017. godine upozorava da je stopa oboljevanja građana od respiratornih bolesti veća u grejnoj sezoni i to povezuje sa povećanim zagađenjem vazduha.

„Tokom zimskih meseci prve tri bolesti po učestalosti u Leskovcu su respiratorna oboljenja, koja su u tom periodu oko 2,5 puta učestalija. Kod nas se cele zime vazduh vidi golim okom. Grad izgleda kao da se nalazi u magli, ali to nije magla, to je zagađenje“, kaže Pecarski.

Opasnost po zdravlje

Izveštaj za 2022. godinu pokazuje da nema vidljivog poboljšanja u odnosu na prethodne godine, tako se ne može očekivati ni bolja situacija kad su u pitanju negativni efekti po zdravlje, kaže za list „Nova“ prim. dr Elizabet Paunović, nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske
zdravstvene organizacije.

„Vlada Srbije je u decembru prošle godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine. U njemu se zvanično osvrnula i na situaciju u poslednjih nekoliko godina – da u Srbiji postoji nešto više od 12.000 prevremenih smrti godišnje zbog izloženosti zagađenom vazduhu, uzimajući u obzir najvažnije polutante,
pre svega PM2.5 i PM10 čestice, zatim sumpor-dioksid, azotne okside i prizemni ozon. Ne možemo očekivati da to sad bude bolje. Može da bude bolje za četiri, pet godina ukoliko Plan bude striktno sprovođen“, ističe prim. dr Elizabet Paunović.

Ključno je, kaže, smanjenje prosečnih srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 i PM10 čestica i broja dana sa njihovim prekoračenjem, jer dugotrajno, kontinuirano izlaganje njima ima najveći negativan uticaj.

“ PM2.5 čestice su toliko male, da kad udahnemo vazduh, iz pluća direktno ulaze u krvotok i talože se u krvnim sudovima. Kad gledamo na duge staze, nakon višedecenijske izloženosti, zato imamo tako visok udeo kardiovaskularnih bolesti, šloga. Tu su i bolesti pluća i rak pluća. Još 2013. godine je Međunarodna
agencija za ispitivanje raka zagađen vazduh stavila na listu dokazanih kancerogenih materija“, objašnjava.

Plan kvaliteta vazduha Srbije predviđa mere koje bi trebalo da dovedu do poboljšanja kvaliteta vazduha, između ostalog smanjenja emisija PM2.5 čestica za 58 odsto, te rezultuju opadanjem broja prevremenih smrti za 41,4 odsto, što je 4.500 spasenih života godišnje. Kako primećuje Lekić, zabrinjava to što ovaj
planski dokument u Izvešaju o kvalitetu vazduha nje ni pomenut, a namera države da ga sprovodi ne očitava se ni u budžetu za narednu godinu. Kakve su namere i planovi Ministarstva zaštite životne sredine po tom važnom pitanju, od istog nismo uspeli da dobijemo odgovore.

Kratkoročne mere

Ne samo dugoročna izloženost zagađenju, već i ekstremne dnevne koncentracije zagađujućih materija mogu da budu opasne po zdravlje jer izazivaju akutne efekte, te se tad tada mnogo više ljudi javlja u hitne službe i dosta više ljudi umire, upozorava prim. dr Elizabet Paunović. Zbog toga, savetuje, tad treba

uvesti kratkoročne mere – izmena režima saobraćaja, besplatne karte za javni prevoz, besplatni parking, pojačano pranje ulica… U pitanju je praksa koju možemo da vidimo već u „komšiluku“, u Skoplju i Sofiji.

Bez peći Ziđina u Boru bolji vazduh

Bor je jedini grad u Srbiji čiji vazduh spada u zagađene usled prevelikih koncentracija sumpor-dioksida, dok su kod drugih razlog PM čestice. Broj dana sa ovom vrstom zagađenja prošle godine je u Boru bio smanjen, primećuje Dejan Lekić iz NEA. Razlog tome je gašenje peći u topionici bakra radi rekonstrukcije.

Izvor: nova.rs

Visoko senzitivna deca su poput nežnog cveta, zahtevaju posebnu brigu, mnogo nežnosti i više razumevanja.

Oni su često riznica vanserijskih talenata, njihova kreativnost ne prolazi neprimećeno, a njihove duboke emocije i empatija su retkost u modernom svetu. Ipak, sve ove osobine se često koriste i karakterišu kao mane, te umesto podrške, visoko senzitivna deca često nailaze na osudu i nerazumevanje okoline.

Zato smo o ovome razgovarali s Jelenom Marušić, psihološkinjom, edukatorkom pozitivne discipline, savetnicom za roditelje i osnivačicom „Kompas vaspitanja“.

Iako je i sama mama, i uskoro dočekuje i treću bebu, Jelena je kroz svoju karijeru imala dosta prilike da se upozna sa puno porodica i reši roditeljske izazove, a otkrila nam je i kada joj se roditelji obično javljaju.

Sjajna metoda kojom u školama u Finskoj deci održavaju koncentraciju

Sa koliko godina je u redu detetu dati telefon bez nadzora? Odgovor psihološkinje Ane Mirković šokiraće mnoge roditelje

„Kad bi roditelji u Srbiji videli da njihova deca rade ono što je u Norveškoj normalno, ne bi im bilo dobro“
„Nekada žele da provere da li postupaju na pravi način i imaju želju da se dodatno edukuju. Često zakazuju konsultacije iz nemoći jer ne vide šta više mogu da učine u određenim situacijama i izgovaraju rečenicu poput – sve sam pokušao/la i ništa ne funkcioniše. Danas imate puno saveta na temu roditeljstva i nije ni čudno kada roditelji imaju nedoumice.“

Jelena ukazuje na socijalni problem sa kojim se roditelji visoko osetljive dece redovno susreću.

„Malo se još uvek zna o visokosenzitivnoj deci i okolina ume da osuđuje njihovo ponašanje i etiketiraju ih kao stidljivu, razmaženu, prezaštićenu. Roditelji toliko saveta dobiju na koji način im pristupiti i kazniti ih.“

U tom vrtlogu zbunjeni roditelji imaju milion pitanja i pretpostavki koje ih muče. Mnogi se susreću se poteškoćama da objasne sebi, okolini i samom detetu šta znači biti visoko senzitivan, a Jelena nam otkriva i niz drugih pitanja koja se ponavljaju.

„Oni koji nisu sigurni žele provere da li je njihovo dete visoko senzitivno, ukoliko jeste brine ih da li će im visoka praviti senzitivnost probleme u odrastanju (kada krene u vrtić i školu), kao i da li su drugačiji od druge dece, kako se izboriti sa njihovom osetljivošću, da li je ponašanje deteta njihova greška i da li je to poremećaj.“

Šta zapravo znači biti visoko senzitivan

„Visoka senzitivnost se odnosi na osobe čiji je nervni sistem pojačano osetljiv na emocionalne, socijalne i fizičke draži, i dolazi do vrlo dubokog kognitivnog procesuiranja. Vrlo je važno da se razume da je visoka senzitivnost naučno prepoznata biološka crta – varijacija temperamenta. To su osobe koje imaju tendenciju da prvo dobro osmotre pre nego što preduzmu određenu akciju, jer su veoma obazrivi. Vrlo često ih ljudi okarakterišu kao previše emotivne i osetljive osobe, da peterano razmišljaju što mogu shvatiti i razviti uverenje da nešto nije u redu sa njima“, objašnjava Jelena.

Ukoliko niste sigurni da li vaše dete spada u ovu kategoriju, psihološkinja Jelena Marušić savetuje da uradite test koji je kreirala Elejn Aron nakon što je sprovela istraživanje (test za utvrđivanje visoke senzitivnosti možete pronaći na ovom linku). Na ovaj način ćete najbolje razlikovati visokosenzitivnu i nesenzitivnu decu. Ako većinom odaberete odgovor DA, velika verovatnoća je da je vaše dete visokosenzitivno.

A šta onda? Roditelje muči da li je reč o poremećaju, kao i zašto je njihovo dete visoko osetljivo, iako su odgovori zapravo vrlo jednostavni.

Osnivačiva sajta „Kompas vaspitanja“ to objašnjava ovako: „Visoko senzitivna deca jesu drugačija, ali se ne radi o poremećaju ili smetnji, oni su rođeni sa osetljivim nervnim sistemom. A zašto? Razlog je jer su sve karakterne osobine urođene, određuje ih genetika i obično su prisutne od samog rođenja. Visoko senzitivna deca se upravo i razlikuju između sebe. Možete primetiti različite oblike osetljivosti: osetljivost na promene okruženja, na gužvu, emocionalne sadržaje, osetljivost na spoljne uticaje. Nekome neće prijati određena hrana, neko će imati problem sa spavanjem, mogu biti osetljivi na određenu garderobu, itd…“

U čemu grešimo

Roditeljstvo ni u kom slučaju nije lako, ali kada gajite „nežne cvetiće“ greške se lakše prave, a Jelena nam je objasnila i koje su najčešće.

„Jedna od većih grešaka koje mogu roditelji da učine je da pošalju poruku detetu da je drugačije i da roditelj to ne prihvata. Nametanje svojih očekivanja i očekivanja okoline mogu naneti štetu i bol detetu jer nisu znali kako da se postave prema osetljivom detetu. Nemojte dozvoliti da vas okolina uveri da sa vašim detetom nešto nije u redu, a pogotovo da vaše dete poveruje u to.“

Ipak, s obzirom na to da živimo u svetu u kojem i dalje vlada uverenje da dečaci „ne plaču“, odgajanje visokosenzitivnog sina u današnjem društvu predstavlja naročito veliki izazov za svakog roditelja, iako se visoka senzitivnost javlja podjednako i kod dečaka i kod devojčica.

„Visoko senzitivnim dečacima može biti teže nego devojčicama ukoliko njihovo okruženje nije tako osetljivo. Iz ovih razloga bitno je da imaju osobe koje razumeju njihovu osetljivu stranu i naučiti ih da je prihvate, da je deo njih. Tokom odrastanja ukoliko imaju podršku i pomoć da nauče kako da se nose sa svojim emocijama sigurno je da će im put odrastanja biti jednostavniji. Njihova snaga će biti upravo u tome.“

Jelena se osvrnula i na stare vaspitne metode koje preporučuje da izbegavamo.

„Još jedna bitna napomena kada su u pitanju dečaci: u vaspitne svrhe se neretko koristi postiđivanje – stidi se, vidi koliki dečak a plače. To može dovesti do veoma burne reakcije jednog senzitivca. Kada se stid koristi kako bismo dete naučili lekciji zapravo se doprinosi da kreiraju o sebi sliku da nisu dobri, da su loši, da ne valjaju. Primetićete kako u tim situacijama skreće pogled, povlači se i imate utisak kao da želi da pobegne da ne postoji u tom trenutku“, ističe psihološkinja.

Međutim, roditelji najčešće u momentima dečije eksplozije emocija u ishitrenim ili naglim postupcima prave greške zbog kojih kasnije žele da vrate vreme, ali Jelena otkriva kako to može da se spreči.

„Razumljivo je da roditelj, kada vidi neprijatne emocije kod deteta, ima potrebu i želju da dete što pre bude ponovo srećno i dobro, da se vrati sve kako je bilo. Ali to neće rešiti dete bolnih osećanja. Ukoliko se ne bavimo ovim osećanjima ona će nažalost i dalje biti deo te osobe. Jedna od stvari koje ne treba raditi je da im kažemo – prestani da plačeš. To je kao da smo rekli prestani da osećaš. Ostanite prisutni i smireni. Ukoliko se i kod roditelja pojavi ljutnja, budite je svesni, udahnite duboko, napravite pauzu, sklonite se u drugu prostoriju, zamolite partnera da se uključi umesto vas, pobrinite se o svojoj emociji da biste pomogli detetu. Takođe, poruke poput – ne treba da se ljutiš zbog toga, nije toliko strašno, nemoj da si tužan – dovode do korekcije emocija koje dete pokazuje i osećaće se loše zbog pojave istih. Puno će im značiti da uvažite emocije i da razumete zašto su se pojavile, pa im možete reći – deluje mi da ti ovo ne prija/ne sviđa ti se“, predlaže Marušić.

Kako da im pomognemo

Upravo to je najbolje što roditelji mogu da urade za visoko senzitivnu decu kako bi im pozitivno uticali na samopouzdanje, odnosno treba da prihvate i da pokažu poštovanje prema njihovim osećanjima, potrebama, mišljenju. I Jelena navodi da je sa ovim potrebno jako rano da se počne.

„Iskrenost pokazuje da uvažavate dete i njegove želje. Deca primećuju mnogo češće šta nisu dobro uradila, podsetite ih i na uspehe. Ako je na primer dobilo 3 u školi i brine zbog toga, možete ga podsetiti: “Verovatno si se neprijatno iznenadio/la kada si dobio/la 3? Razmišljam sada i čini mi se da su do sada sve petice bile?“ Dajte im širu sliku. Ohrabrujte ih što više umesto samo da uputite pohvalu – “Sviđa mi se kako si to uradio; Bravo; Svaka čast”. Primeri ohrabrenja: “Kako si došao na baš tu ideju; Šta misliš o tome; Primećuješ stvari kao mali detektiv; Hvala što si me zagrlio kada sam bila tužna. Umeš da prepoznaš osećanja kod drugih…“ Dešavaće se da imaju izliv emocija jer ne uspevaju nešto da savladaju i odustajaće brzo, podelite im na manje zadatke, ali tako da osigurate da će ih rešiti uspešno“, sugeriše ova edukatorka.

Ona se osvrće i na period adaptacije u vrtićima kod mlađe visokosenzitivne dece i otkriva par trikova kako da olakšate svima ovaj inače stresan proces.

„Za visokosenzitivnu decu svaka promena predstavlja procesuiranje stimulusa koji ranije nisu postojali. Postepeno ih treba pripremati za ono što predstoji. Za početak prošetajte sa detetom pored vrtića, drugog dana u dogovoru sa vrtićem da vidi dvorište, vaspitačice… Računajte da im je potrebno više vremena u odnosu na drugu decu da se adaptiraju. Bilo bi dobro da manje insistirate da prihvati odmah promenu, brže će je usvojiti. Opustite dete kroz igru na putu do vrtića. Igra i smišljanje priča je uvek dobar pristup da se dete opusti, da lakše prihvati određene promene“, navodi Jelena.

Međutim, proces adaptacije i socijalizacije nije mnogo lakši ni visokosenzitivnoj deci školskog uzrasta. U oba slučaja pored roditelja i deteta, vrlo važnu ulogu igra i obrazovni kadar.

„Više je nego poželjna dobra saradnja sa učiteljima, nastavnicima i vaspitačima. Približiti im kako dete funkcioniše, oko čega se lako uzbudi i uznemiri. Takođe, ovoj deci je potrebno vreme da se prilagode svojoj okolini, ali i da se okolina prilagodi njima. Roditelji su tu da im daju informacije iz prve ruke i pomognu im na koji način bi bilo dobro deci pristupiti, kako da rade sa njima. Ovu decu je potrebno pratiti i osetiti kada su spremna za naredni korak, odnosno veći zahtev. Evo i par primera kako ih postepeno uključivati a da im ne bude previše: kada primetimo da se dete opustilo zatražiti da pred odeljenjem da odgovor za koji znate da će biti tačan, ili podstaknite da kaže svoje mišljenje na neku temu; uputiti pohvalu i ne komentarisati ukoliko su negde zapeli; podeliti zadatke na manje korake – umesto: „Spakuj svoje stvari“ manji zadatak može biti: „Uzmi kišobran“. Visokosenzitivnoj deci je potrebno vreme da se adaptiraju i nikako ovo ponašanje ne treba da bude označeno kao sramežljivost ili da se boji. Ostala deca ih onda mogu etiketirati kao slabiće“, naglašava Jelena.

I za kraj šaljite im poruke ljubavi da ih prihvatate, da ih volite i da ste tu za njih i u onim izazovnim trenucima, jer zapamtite da je njima mnogo teže nego vama.

Izvor: nova.rs

Izložba "Kolekcija Pavla Beljanskog (ponovo) u Somboru" biće otvorena u petak, 27. oktobra, u Gradskom muzeju Sombor.

Gradski muzej u Somboru u 2023. godini proslavlja značajan jubilej: 140 godina od formiranja Istorijskog društva "Bačko-bodroške županije", koje će prerasti u prvi somborski muzej.

Važnu epizodu u njegovoj istoriji predstavlja otvaranje Gradskog muzeja u Somboru 27. oktobra 1945. godine u novom prostoru izložbom 67 dela iz kolekcije Pavla Beljanskog.

Muzej, u čijem sastavu je bila i gradska biblioteka, otvoren je u kući Julija Lederera gde se i danas nalazi, a dela iz kolekcije diplomate Beljanskog bila su deo stalne muzejske postavke sve do 1952. godine.

Izložba u somborskom muzeju 1945. godine ostvarena je entuzijazmom i saradnjom tri prijatelja, istaknutih ličnosti na domaćoj kulturnoj sceni: slikara Milana Konjovića, prvog direktora somborskog muzeja, književnika Veljka Petrovića, direktora Umetničkog muzeja u Beogradu (danas Narodni muzej Srbije) i diplomate Pavla Beljanskog, koji će 1957. godine pokloniti narodu antologiju umetničkih dela jugoslovenskog modernizma.

Većina dela izlaganih u Somboru između 1945. i 1952. godine čini jezgro te antologije, danas u stalnoj postavci Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

Izložba "Kolekcija Pavla Beljanskog (ponovo) u Somboru" će obuhvatiti izbor od 27 reprezentativnih dela iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog sledećih umetnika: Save Šumanovića, Jovana Bijelića, Milana Konjovića, Petra Lubarde, Ivana Tabakovića, Zore Petrović, Stojana Aralice, Ignjata Joba, Nedeljka Gvozdenovića, Peđe Milosavljevića, Mila Milunovića, Jefte Perića, Ivana Radovića, Marina Tartalje, Koste Hakmana i Marka Čelebonovića.

Autori izložbe su Milana Kvas, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Čedomir Janičić, muzejski savetnik u Gradskom muzeju Sombor.

Otvaranje je u petak, 27. oktobra, u 18 časova.

Tokom trajanja izložbe biće organizovana autorska vođenja i edukativne radionice za mlade.

Publika će moći da je pogleda do 26. novembra.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 25. oktobra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Svi davaoci koji dođu u sredu na akciju, moći će da urade biohemijsku analizu krvi. Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Najvažnija sporedna stvar na svetu – fudbal, jedna je od poveznica dva pobratimljena grada – Sombora i Baje. Dva puta godišnje, fudbaleri veterani pobratimljenih gradova odmere snage na terenu a potom se druženje nastavlja u veselom, prijateljskom raspoloženju.

Igralo se fer i korektno ali sa puno sportskog žara koji ni jednog momenta čak ni kiša nije omela. Veteranske ekipe fudbalera Sombora i mađarskog grada Baje još jednom su odmerile svoje snage.

“Utakmica je bila dosta dobra, ravnopravna u svim delovima međutim gosti su imali više sportske sreće I za taj jedan gol su bili bolji I na tome im čestitamo. To je bio prvi deo našeg druženja, gosti su danas bili bolji i dobili su nas rezultatom 2 prema 1” kaže Nenad Vujnović, predsednik Sportskog udruženja Veterani – Sombor.

“Znali smo da je somborski tim dobar, i tokom utakmice se to pokazalo. Somborci igraju kulturno, sa dobrom tehnikom, ali sad smo imali mi malo više sreće, možda je i naša odbrana bila malo stabilnija…” istakao je Jožef Mori i predsednik je Sportskog kluba veterana iz Baje.

Od 2016. godine, somborski veterani aktivno treniraju i dele megdan sa prijateljskim klubovima iz zemlje i regiona. Rezultati utakmica, kažu fudbaleri nisu najvažniji jer je razmena iskustava, putovanje i prijateljstvo ono najvažnije.

“Iskreno, članovi našeg udruženja su svi amateri fudbala. Ima samo nekoliko fudbalera koji su igrali u nižim ligama. A kao udruženje imamo problem jer nemamo teren gde možemo da igramo pa se snalazimo” ispričao je Dejan Novković iz ekipe somborskih veterana.

Sportske susrete fudbalskih veterana podržao je Sportski centar Soko iz Sombora.

Izvor: RTV