Sombor.info

Uprava carina Republike Srbije je najavila početak procesa e-licitacija za prodaju trajno oduzetih vozila i robe, organizovanih od strane carinarnice Sombor. Ova inicijativa pruža jedinstvenu priliku za građane i preduzeća da steknu vrednu imovinu putem onlajn aukcija.

Carinarnica Sombor – Onlajn prodaja 27. oktobra

Carinarnica Sombor će izložiti svoju robu na onlajn prodaji koja je zakazana za 27. oktobar. Za učešće, prijave i uplate kaucije se moraju izvršiti najkasnije do ponoći 24. oktobra.

Opšti uslovi za učešće na e-licitacijama i korisničko uputstvo su dostupni kako u aplikaciji za e-licitacije tako i na zvaničnom sajtu Uprave carina. Ovi uslovi obuhvataju sve informacije o postupku, rokovima, kaucijama, kao i drugim relevantnim detaljima za potencijalne učesnike.

Ove e-licitacije predstavljaju odličnu priliku za nabavku vozila i robe po povoljnim cenama i predstavljaju transparentan način na koji carinarnice prodaju trajno oduzetu imovinu. Građani i preduzeća koji žele da učestvuju mogu ostvariti značajne uštede i pronaći vredne predmete.

Uprava carina poziva sve zainteresovane da iskoriste ovu priliku i učestvuju u e-licitacijama kako bi pronašli kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama.

Opšti uslovi učešća i korisničko uputstvo dostupni su kako u samoj aplikaciji, tako i na sajtu Uprave carina.

Somborski rvač Milan Marić osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za veterane u Diviziji B do 45 godina u grčkoj Lutraki.

Na putu do najsjajnijeg odličja Marić je prvo pobedio Letonca Drozdovsa sa 9:0, zatim je bio bolji od Jafarova iz Azerbejdžana sa 8:0, da bi u finalu savladao Jigabaeva iz Kazahstana rezultatom 9:5. Ovo je bilo njegovo šesto učešće na veteranskim planetarnim šampionatima i već četvrta titula prvaka sveta.

Pored Milana Marića, uspešan nastup imao je drugi somborski rvač, Željko Jovišić (100 kg) koji je osvojio srebrnu medalju. Jovišić je u prvom kolu bio slobodan, u drugom je pobedio (5:4) Poljaka Domarusa, a nakon toga, identičnim rezultatom i Rigsa, predstavnika Sjedinjenih Američkih Država. U meču za zlatnu medalju poražen je od odličnog Iranca Abasnika. Ovo je njegova peta veteranska medalja. Do sada se okitio zlatom, a ima i bronzane medalje.

Izvor: somborsport.org

Bezbroj puta ponavlјanu poslovicu da zdrav čovek ima hilјadu želјa, dok bolestan samo jednu - da bude zdrav, Slobodan Milovanović, dugogodišnji profesor fizike i tehničkog obrazovanja iskusio je na svom vlastitom primeru.

Zbog nekoliko uzastopnih moždanih udara morao je da prekine sa svojom prosvetitelјskom misijom, započetom u Tenji a nastavlјenom u Somboru obližnjem Gakovu i tamošnjoj osnovnoj školi. Ne bi li ispunio sebi tu jednu, po poslovici i jedinu želјu, Slobodan se posvetio potrazi za lampom, baš kao što je ona Aladinova čiji yin želјe ispunjava svakom onom ko je protrlјa.

Hilјadu i kusur lampi kasnije, koliko ih je prošlo kroz Slobodanove ruke, potraga se nastavlјa i pored toga što je cilј već ispunjen, jer dok popravlјa i prepravlјa lampe, ovaj vešti i kreativni, silom prilika penzinisani profesor oseća se potpuno zdravim, mada mu namentuti rigorozan režim života uveliko ograničava sposobnosti.

– Ne znam ni sam kako je to počelo pre nekoliko godina, ali eto, uživam u ovoj radionici, baš kao i u obilascima kojekakvih pijaca - stareža i buvlјaka, u potrazi za materijalima od kojih pravim i popravlјam lampe. Većinom su to lampe na petrolej ili špiritus, mada me zabavlјa i da od koječega pravim one električne – pripoveda nam Slobodan.

Zatekli smo ga u radionici kraj struga za metal, okruženog desecima potpuno funkcionalnih petrolejki, ali i sanducima krcatim delovima za lampe poput staklenih cilindara, brenera i bazena, odnosno spremnika za petrolej ili špiritus.

– Sad me već dobro poznaju i ti preprodavci sa buvlјaka, pa čim donesu „novu“ staru robu iz Nemačke, Švajcarske ili koje druge zemlјe, zovnu me telefonom, često i donesu na salaš, mada se ponekad i lјute na mene, jer se ne bavim ovim da bih zaradio kao što i oni rade, već iz zanimacije i želјe da nešto lepo napravim. Ako lampu i naplatim, to je isklјučivo toliko koliko je mene koštao materijal, jer ma koliko skromno živeli moja Ljilјa i ja, ipak od penzije ne bih mogao baš toliko da ispunjavam svoje kreativne „hirove“ – otkriva nam svoju „sirovinsku bazu“ profesor Milovanović, pa na našu aluziju o Aladinu, među tristotinak lampi koliko ih je trenutno na njegovom salašu na periferiji Sombora, vadi i minijaturnu petrolejku, izgledom baš kao da je izašla iz istoimene bajke i Diznijevog dugometražnog crtaća.

Petrolejke i fenjeri
Ne mogavši se odupreti svom prosvetarskom nervu, Slobodan nam pojašnjava da se kod petrolejke ili lampe na špiritus fitilј u breneru gotovo nikad ne troši, sem ako ga ne izvučete previše pa onda i zagaravite sulundar, odnosno stakleni cilindar. Najlakše je kada naiđe na kompletnu lampu, pa je onda „samo“ repaprira, ali pravi izazovi za ovog fizičara predstavlјa kada od sasvim obične stvari, poput staklene kugle ili pritiskivača za papir, napravi petrolejku. One ipak nisu i jedina strast ovog penzionera.
– Zapravo u početku sam skuplјao fenjere, od kojih su mi bili najzanimlјiviji oni „Kordun“, pa sam njih i skuplјao, pošto mi je bilo interesantno da ih imam napravlјenih u rasponu od Kralјevine Jugoslavije, preko socijalističke SFRJ pa do danas. Relativno su male razlike u njihovom dizajnu. Ona se ogledaju najviše u natpisima zemlјe u kojoj su proizvedene, odnosno da li piše proizvedeno u Jugoslaviji na francuskom, engleskom ili srpskohrvatskom...

Živeći u gradu, u stanu, Slobodan ipak najviše vremena provodi na salašu na samom obodu Sombora, pa mu ne nedostaje voća i povrća o kojem se ipak brine njegova supruga Ljilјana. Ako već ne može da plevi, okopava baštu ili prska i bere voće, pronašao je Slobodan načina kako da se posveti malinjaku ili desecima stabala smokve, jabuke i kruške.

– Kad sam konačno izašao iz bolnice i završio fizikalne terapije, bilo mi je mnogo dosadno jer nisam smeo ništa da radim. I tako jedan dan sednem ispod drveta kruške, uzmem jedan po jedan plod, nožić i polako ih gulim i čistim od semenki. Ljilјa viče na mene, ali opet ogulim i isečem ja jedno pet kila krušaka, napravim kominu koju mi drugar ispeče u njegovom kazanu. Kad sam malo prizdravio, uzmem da napravim sam sebi mali kazan i tako smo počeli sami da pravimo rakiju od kruške, ali i od smokve i maline, koje su meni najomilјenije. Mislim, nikada ih nisam probao, ali kad pečemo rakiju uvek bude prijatelјa pa oni probaju, oni su žiri i sudije kvaliteta a ja samo namočim mali prst u rakiju da mogu da je mirišem. Meni dosta, a članovi žirija se ne bune – smeje se Slobodan Milovanović, Aladin iz somborskog sokaka.

Izvor: dnevnik.rs

U organizaciji Konjičkog kluba „Vojvođanin“, uz podršku Grada Sombora, održan je 5. kasački dan i poslednji za 2023. godinu. Događaj su, ispred Grada ispratili član Gradskog veća za oblast polјoprivrede, Jovan Keča i član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja, Srđan Savić.

Podelјeni u sedam trka, takmičari su prikazali izuzetno zanimlјive borbe u kojim je više stotina lјubitelјa konjičkog sporta moglo da uživa.

Između ostalog, u trci KK „Vojvođanin“, pobedu je odneo Dejan Katanić sa grlom „Bonadisea“ iz štale Polјaković Josipa iz Subotice. Izuzetno zanimlјiva borba, viđena je i u trci „Somborski majstori“, a kao pobednik je izašao Vladimir Pribić sa grlom „Amy del Duomo“ iz štale porodice našeg proslavlјenog košarkaša Nikole Jokića „Dream Catcher“ d.o.o. Sombor.

Pobednicima u svojim disciplinama, pehar je uručio predsednik KK „Vojvođanin“, Branislav Jokić, a pored pehara, obezbeđene su i novčane nagrade.

Uprkos insistiranju nadležnih institucija na uspostavljanju rodne ravnopravnosti, razlika u primanjima između žena i muškaraca u Srbiji je iz godine u godinu sve veća, a taj jaz postaje sve dublji što je zaposleni više obrazovan.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji se odnose na 2022, prosečna zarada žena u septembru prethodne godine bila je 94.911, dok su muškarci isti mesec zarađivali oko 15 odsto više, odnosno 110.915 dinara.

Godinu dana ranije, prosečna zarada žena iznosila je 83.908, a muškaraca 12 odsto više, tj. 95.178 dinara. Podaci dalje pokazuju da je 2020. plata muškaraca bila 11 odsto veća.

S druge strane, iako je procenat razlike u zaradama između muškaraca i žena u pojedinim zemljama Evrope veći nego u Srbiji, te razike se iz godine u godinu uglavnom smanjuju, za razliku od naše države gde je negativna krivulja u stalnom usponu.

Podaci Eurostata ukazuju da najmanje razlike u primanjima beleži Luksemburg, gde odstupanje u visini zarada ne postoji. Zatim slede Rumunija sa 3,6 i Slovenija sa 3,8 odsto razlike, dok nejednakost u Poljskoj iznosi oko 4,5 odsto. U Italiji i Belgiji razlika izražena u procentima je pet odsto, a kada je reč o zemljama u neposrednoj okolini, razlike u Hrvatskoj su 11, a Bugarskoj 12 odsto.

Kad je u pitanju Srbija, na Eurostatu su objavljeni podaci za 2014. (8,7 odsto) i 2018. godinu (9,6 odsto), dok o godišnjim razlikama nema informacija.

Ipak, objašnjenje zbog čega se disparitet u platama žena i muškaraca iz godine u godinu produbljuje, nije jednostavno, ali su prema rečima naših sagovornika, ključni rodna diskriminacija i razlike u zaradama zaposlenih u državnim i privatnim preduzećima.

Još jedan od ključnih faktora predstavlja roditeljstvo, i to što majke starosti od 25 do 44 godine imaju manje šanse da budu na radnom mestu od žena istog uzrasta koje nemaju decu kod kuće.

Prema rečima Sarite Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju, rodna segregacija u Srbiji nije redak slučaj kada je u pitanju raspodela poslova, ali ona ne izostaje ni kada se radi o naknadi za identično zanimanje.

„Poslovi na kojima su zaposlene žene manje su vrednovani od onih na kojima su zaposleni muškarci. S druge strane, postoji vertikalni plafon, odnosno žene teže napreduju ka višim pozicijama koje su bolje plaćene nego muškarci. Njima treba mnogo više vremena da se popnu na višu lestvicu, a i kada su na menadžerskim pozicijama, one su u funkcijama podrške – finansijama ili ljudskim resursima. Nasuprot tome, muškarci su na strateškim funkcijama, koje se bave, recimo, proizvodnjom i prodajom“, predočava Danasova sagovornica.

Govoreći o vremenskom periodu u kom zaposlena osoba može napredovati, a koji je duži kod žena nego kod muškaraca, Bradaš ističe da osim materinstva, na to utiču i rodne predrasude, koje, kako tvrdi, osim muškaraca, imaju i žene.

„Smatra se da određeni poslovi jesu za žene, a da su muškarci bolji na liderskim pozicijama. Sa druge strane, dešavaju se prekidi u karijeri, do kojih najčešće dolazi zbog odsustva radi nege deteta. Neretko žene koje se vrate sa porodiljskog odsustva, bivaju premeštene na neke druge poslove. U svetu je praksa da se žene po povratku sa porodiljskog uvode polako u posao, daje im se mogućnost da rade po četiri sata i da idu na obuke, odnosno da se adaptiraju. Međutim, kod nas se najčešće premeštaju na drugo mesto“, kaže Baradaš.

Stoga, Danasova sagovornica podseća da postoje zakoni koji bi ublažili ili usporili produbljivanje jaza, ali se oni ne poštuju, odnosno – javnosti nisu dostupni rezultati njihove primene.

„U Zakonu o radu se ističe da treba da postoje jednake zarade za rad jednake ili slične vrednosti. Ipak, izveštaji Inspektorata za rad još uvek ne objavljuju podatke iz kontrole primene ove odredbe. Informacije o tome kako to izgleda nemamo. Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, obaveza poslodavaca privatnog i javnog sektora koji imaju više od 250 zaposlenih je da donose godišnje planove unapređenja rodne ravnopravnosti, i da prikupljaju podatke o tome kako se ostvaruje ravnopravnost. Na osnovu tih podataka, Ministarstvo za ljuska i manjinska prava treba Vladi da dostavi izveštaj. Međutim, njih i dalje nema ni na sajtu vlade niti na sajtu ministarstva“, sugeriše Bradaš.

Sa druge strane, dok se razlika u primanjima kretala u negativnom smeru po žene, broj muških zaposlenih lica u 2022. godini iznosio je milion i 616 hiljada, a 2021. za 21 hiljadu manje. Nasuprot tome, kod žena se beleži veći porast broja zaposlenih, te je tako u prethodnoj godini radno aktivno bilo milion i 297 hiljada njih, a godinu dana ranije 44 hiljade manje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mihail Arandarenko stoga predočava da rodni jaz može biti odraz odnosa plata u privatnom i javnom sektoru.

„Rast razlike u platama je verovatno posledica drugog razvoja – smanjivanja jaza između zarada u privatnom i u javnom sektoru. Kod nas su plate u javnom sektoru bile dosta više do pre nekoliko godina, a onda su počele da rastu u privatnom sektoru. To je važno zbog efekta kompozicije, jer u javnom sektoru dominiraju žene, posebno kada je reč o obrazovanju, zdravstvu pa i administraciji. Kada plate u tim sektorima zaostaju, a privatni sektor raste brže, onda se to odražava na rodni jaz i obrnuto“, pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da je rodni disparitet u našoj zemlji i dalje mnogo manji nego u Nemačkoj, ili mnogim drugim zemljama Zapadne Evrope, jer su tamo plate u privatnom sektoru veće nego u javnom.

„Koliko god jaz u Srbiji bio veliki, on će samo rasti ako se nastavi trend rasta plata u privatnom sektoru, brže od plata u javnom. Idealno bi bilo da su žene ravnomerno raspoređene u svim sektorima i da nema te razlike, ali realno stanje je da u školama i obdaništima oko dve trećine zaposlenih predstavljaju žene. Istovremeno, postoji blaga razmena, odnosno neretko se desi da, kada je veći jaz u platama postoji manji jaz u zaposlenosti“, zaključuje Arandarenko.

Naposletku, osim navedenih, interesantan podatak predstavlja i činjenica da se sa većim nivoom obrazovanja povećava i razlika u zaradi. Tako žene sa VII ili VIII stepenom kvalifikacija imaju u proseku oko 25 odsto manje plate nego muškarci istog stečenog obrazovanja, dok je razlika u primanjima osoba sa srednjim obrazovanjem za preko pet odsto manja.

Izvor: danas.rs

Košarkaši somborskog "Džokera" bili su bolji od "Čačka 94" koje su pobedili rezultatom 87:79 u utakmici 4. kola KLS.

U domaćem sastavu Jugović je brojao do 21, Lugić je postigao 17, a Brbaklić 14 koševa.

U prisustvu prepune sale Skupštine grada Sombora, najviše gradsko priznanje, Oktobarska nagrada za 2023. godinu, uručena je novinaru, pesniku, književniku, književnom, pozorišnom i likovnom kritičaru, Davidu Daku Kecmanu, kao posebno priznanje za izuzetne rezultate u višegodišnjem radu, odnosno kao nagradu za trajno životno delo.

David Dako Kecman je rođen 28. septembra 1947. godine u Rajnovcima, kod Bihaća. Osnovnu školu je završio u Vajskoj, srednju u Vrbasu, a po završetku studija savremenog srpskog jezika i jugoslovenske književnosti, u periodu od 1971-1974. radi kao nastavnik u OŠ „Petar Kočić“ u Riđici. Od 1974-2011. radi kao profesionalni novinar – urednik u glasilima Informativnog centra Sombor.

Decenijama je bio veoma aktivan kao povremeni ili stalni saradnik mnogih jugoslovenskih dnevnih i nedelјnih listova kao što su: „Politika“, „Borba“, „Dnevnik“, „Jedinstvo“, „Prosvetni pregled“, „Oslobođenje“ i dr. kao i saradnik u emisijama Radio Novog Sada, RTV Novi Sad, Radio Sarajevo i RTV Beograd. U svetu književnosti David Dako Kecman je autor 28 knjiga poezije, proze, eseja i književnih kritika.

Dobitnik je brojnih književnih i novinskih nagrada, kao i javnih društvenih priznanja. Najznačajnije su: Povelјa Zadužbine Jakov Ignjatović, Velika plaketa Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti, „Pesničke hrivosulјe“ Srpske duhovne akademije u Paraćinu, Internacionalna nagrada Akademije „Ivo Andrić“ u Beogradu i mnoge druge.

Osim navedenog, ističe se i njegov višedecenijski angažman na afirmaciji srpske književne reči u dijaspori, sve u saradnji sa našim piscima koji žive i stvaraju u Mađarskoj, Rumuniji, Kanadi, Republici Srpskoj i drugima.
Svojim radom i delovanjem, David Dako Kecman je dao nemerlјiv doprinos razvoju i unapređenju kulture Grada Sombora, ali i promociji u afirmaciji Sombora u Srbiji i inostranstvu, a dodela Oktobarske nagrade, jedan je od načina da mu se Sombor oduži.

Na svečanoj akademiji, dodelјene su i zahvalnice za aktivan doprinos očuvanju uspomene na žrtve Drugog svetskog rata i oslobođenje Sombora 21. oktobra 1944. godine. Zahvalnice su dobili član Mesnog odbora SUBNOR-a „Klјajićevo“, Ivan Marčić, član Mesnog odbora SUBNOR-a „Gornja varoš“ Ljuba Zelenčić i član Mesnog odbora SUBNOR-a „Rastina“ Bogdan Vlatković.

Tokom svečane akademije, predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Srbiji su gradonačelniku Ratkoviću dodelili plaketu i medalјu u znak zahvalnosti za lični doprinos očuvanju i podršci Udruženjima veterana i narodima Rusije i Srbije.
Svečanost Dana oslobođenja Sombora ulepšao je nastup učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor.

Mogu, verujem, pobeđujem" slogan je ovogodišnje kampanje povodom Svetskog dana osoba izuzetno nisko rasta, koja je danas u Somboru okupila osobe nisko rasta iz svih krajeva Srbije, ali i šire.
Iako su osobe niskog rasta proteklih godia donekle uspele da razbiju predrasude, problema u njihovom svakodnevnom životu ima i dalje.

"Nama su nedostupni bankomati, šalteri, jer su za nas jako visoki. Mi nemamo pravo na tuđu negu i pomoć, pravo na telesno oštećenje", kaže Slađana Marinković iz Niša.

"Nadam se da će se sve to promenuti i da će u budućnosti deca rasti u drugačijim okolnostima nego mi", reči su Dejane Pražić iz Šimanovaca, a Goran Milinković iz Pljevalja podseća da su ovi osobama problem i stepenice: "Imamo mali korak i stepenice su za nas velika barijera".

Ministarstvo za brigu o porodici I demografiju formiralo je posebno odeljenje za retke bolesti.

"Svi problemi biće zabeleženi, radićemo na njihovom rešavanju. Cilj nam je da obiđemo porodice obolelih od retkih bolesti", najavila je Olivera Jovović iz tog ministarstva.

Predsednik nacionalne organizacije osoba izuzetno niskog rasta Milan Grahovac kao najveći uspeh izdvaja to što su se 2009. godine osobe niskog rasta okupile, organizovale svoje udruženje, postali vidljivi.

Ahondroplazija je retka bolest, jedna je od najdominantnijih koštanih displazija koje za posledicu imaju izrazito nizak rast.

Izvor: RTV

Srbija će u 2024. najverovatnije morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, pod nepovoljnijim uslovima, naveo je Fiskalni savet u svojoj Oceni predloga budžeta za 2024. godinu. Budžetom je, međutim, najavljeno znatno veće zaduživanje - od 9,3 milijarde evra.

Da će Srbija u 2024. najverovatnije morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra naveo je Fiskalni savet u svojoj Oceni predloga budžeta za 2024. godinu.

Od tog iznosa, oko 1,7 milijardi evra odnosi se na finansiranje budžetskog deficita, dok se približno 4,8 milijardi evra evra za otplatu dela dugova koji dospevaju na naplatu.

„Iako je Vlada uspevala dosad da na ovaj izazov odgovori pronalazeći relativno jeftine izvore zaduživanja (MMF, bilateralni sporazumi), na to se ne može trajno računati. Svi pomenuti rizici i izazovi nalažu Vladi da vodi što je moguće konzervativniju fiskalnu politiku i da se ne upušta u ekonomski neproverene i neplanirane mere“, poručio je Fiskalni savet.

Iako su bruto potrebe za novim zaduživanjem države u 2024. približno 6,5 milijardi evra, budžetom za 2024. se, s druge strane, najavljuje daleko veće novo zaduživanje, u iznosu od 9,3 milijardi evra iz različitih izvora finansiranja – obveznice emitovane u inostranstvu i na domaćem tržištu, i domaći i inostrani krediti, ukazuje se u analizi Fiskalnog saveta.

„Najava većeg zaduživanja od stvarnih potreba ne treba da zabrinjava s obzirom na to da Ministarstvo finansija po pravilu pripremi plan zaduživanja po svakom pojedinačnom kanalu zaduživanja koji je u sumi dosta širi od stvarnih potreba za zaduženjem, kako bi ostavili prostora da se zaduže iz onog izvora koji u datom trenutku obezbeđuje najpovoljnije tržišne uslove, što u načelu jeste dobra praksa“, pojasnio je Fiskalni savet.

Rast izdataka za kamate

U analizi se ukazuje da će se skoro petina javnog duga Srbije u 2024. finansirati po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku.

„Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest do sedam odsto, pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou od osam do devet procenata“, ukazuje Fiskalni savet.

Srbija pri vrhu po visini kamatnih stopa

Konstatuje se da troškovi novog zaduživanja jesu porasli za sve evropske zemlje, ali da Srbija ostaje pri vrhu Evrope po novim, većim kamatnim stopama.

„To znači da će se pomenutih 6,5 milijardi evra novog zaduženja u 2024. morati obezbediti pod nepovoljnijim uslovima, odnosno da će gotovo petina javnog duga Srbije – 18 odsto u odnosu na dug 2023 – imati osetno veću kamatnu stopu nego stari dug“, naveo je Fiskalni savet.

U analizi se podseća da je za pokrivanje bruto potreba za zaduživanjem u 2023. godini Srbija na raspolaganju imala institucionalne kreditore (MMF), koji su mogli da ponude kamatnu stopu povoljniju od tržišne.

„Međutim, sada je pred Vladom ponovo izazov pronalaženja novih izvora zaduživanja po što povoljnijim uslovima. Situaciju dodatno komplikuje to što su i krediti mnogih međunarodnih institucija, kojima se obično finansiraju investicioni projekti, takođe znatno poskupeli zbog toga što su njihove kamatne stope često varijabilne i vezane za euribor. Imajući u vidu to da je osnovna kamatna stopa Evropske centralne banke porasla za preko četiri procentna poena u prethodnih nešto više od godinu dana, to će u znatnoj meri poskupeti kako postojeće tako i nove institucionalne kredite“, upozorio je Fiskalni savet.

Izvor: n1info.rs

U Srbiji je u 2023. godine povećan broj priključaka na internet ali je zabeležen i nešto manji broj ljudi koji koriste računar.

U Srbiji, 85,6 odsto domaćinstava poseduje internet priključak, što čini povećanje od 2,4 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu, a 4,1. u odnosu na 2021. godinu. Prema istraživanju, sva domaćinstva koja poseduju internet priključak u Srbiji poseduju širokopojasnu internet konekciju.

Zastupljenost internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 93,1 odsto. U Regionu Vojvodine ona iznosi 84,6 procenta, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 83,3 odsto i u regionu Južne i Istočne Srbije 80,3 procenta.

Razlike između gradova i ostalih naselja

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost internet priključaka u gradskim i ostalim naseljima Srbije: 88,9 odsto naspram 79,8 odsto. U poređenju sa 2022. godinom, u gradskim naseljima Srbije zabeležen je rast od 1,3 p. p., dok u ostalim delovima Srbije stopa rasta iznosi 4 p. p. Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja internet priključaka prema visini prihoda domaćinstva.

Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 90 000 dinara 99,1 odsto, dok učešće domaćinstava sa prihodom do 30 000 dinara iznosi svega 48,6 odsto.

Internet je, u poslednja tri meseca, koristilo 85,4 odsto lica. Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili internet tokom poslednja tri meseca, 91,3 odsto ispitanika odgovorilo je više puta u toku dana.

Najviše se naručuje sportska oprema

U vezi s načinom pristupanja internetu prema tipovima konekcije, domaćinstvima je bilo omogućeno da odaberu da li poseduju fiksnu ili mobilnu širokopojasnu internet konekciju.

Na osnovu dobijenih rezultata, od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju internet priključak, fiksnu širokopojasnu konekciju poseduje 89,3 odsto domaćinstava, dok mobilnu širokopojasnu internet konekciju poseduje 76,9 odsto domaćinstava.

Za potrebe poslovanja, internet koristi 100 odsto preduzeća, dok veb-sajt poseduje 85,1 odsto. Tokom 2022. godine 28,2 odsto preduzeća prodavalo je proizvode/usluge putem interneta.

Ukupno je 51 odsto korisnika interneta obavilo kupovinu ili poručilo nešto u poslednja tri meseca. Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode – 69,7 odsto.

Laptop u svakoj drugoj kući

Zastupljenost računara u domaćinstvima je 75,9 odsto, što predstavlja smanjenje od 1,1 p.p. u odnosu na prethodnu godinu, a 0,8 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Laptop poseduje 55,0 odsto domaćinstava, što predstavlja smanjenje od 1,1 procentnog poena u odnosu na 2022. godinu i povećanje od 1,1 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 88,1 odsto, u Vojvodini 72,4 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 75,6 odsto i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 65,8 odsto.

Razlike se mogu uočiti kada se uporedi zastupljenost računara u gradskim i ostalim delovima Republike Srbije: 81,5 odsto naspram 66,1 procenat. U gradskim delovima Republike Srbije zabeleženo je smanjenje od 1,4 p. p., a u ostalim 1,1 p. p.

Razlika u pogledu zastupljenosti računara u domaćinstvima vidljiv je kod strukture domaćinstava prema mesečnom prihodu. U kategoriji prihoda od 70.000 do 90.000 dinara, 91,3 odsto domaćinstava poseduje računar, odnosno 83,5 u kategoriji domaćinstava koja imaju prihod od 50.000 do 70.000 dinara.

Kada su u pitanju pojedinci u Srbiji je 75,4 odsto lica koristilo je računar u poslednja tri meseca, 3,2 odsto pre više od tri meseca, a 5,9 pre više od godinu dana, dok 15,5 lica nikada nije koristilo računar. Za 0,5 p. p. se smanjio broj korisnika računara u poslednja tri meseca u odnosu na 2022. godinu, a za 0,6 p. p. Se povećao u odnosu na 2021. godinu.

Kada se pogleda nivo obrazovanja korisnika računara u poslednja tri meseca, 92,9 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem, 77,3 odsto lica sa srednjim obrazovanjem; a 49,0 odsto lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg obrazovanja.

Svaki student koristi računar

Gledajući udeo korisnika računara u poslednja tri meseca, prema radnom statusu, najviše ga koriste studenti 100 odsto, zaposleni 95,7, nezaposleni 70,4 odsto a ostali poput penzionaera ili onih na služenju vojnog roka 49,0 odsto.

Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili računar u poslednja tri meseca, 85,5 odsto ispitanika odgovorilo je da računar koristi svakog dana ili skoro svakog dana, 10,2 odsto najmanje jednom nedeljno, 3,6 odsto najmanje jednom mesečno, a 0,7 odsto ređe nego jednom mesečno.

Izvor: n1info.rs