Sombor.info

Ovog meseca prof. dr Bogoljub Marinković dobio je ovacije na obeležavanju pedeset godina rada Matematičkog društva „Arhimedes“, koje je osnovao 1973. godine, a kroz koje su prošli mnogobrojni vrsni matematičari. Gruba statistika kaže da je oko osamdeset odsto mladih matematičara koji su osvajali svetske medalje, kojima se dičimo, prošlo kroz ovu školu.

Mnogi su danas profesori, a mnogo ih je i napustilo Srbiju, ali profesor i dalje, u osamedeset i osmoj godini, svakodnevno osmišljava zadatke i radi sa mladima kako bi im matematiku učinio zanimljivom.

Pedeset godina je veliki jubilej, a reč je o uspešnoj priči domaće prosvete. Ipak, niko od ministara nije udostojio ovu priliku svojim prisustvom. Da je fudbalski klub slavio 50 godina, na proslavi bi verovatno bilo pola Vlade. Da li nam to govori gde su nam prioriteti?

– Nije bio niko, a pozvani su. Sve smo najavili. Niko se nije oglasio, ima manje značajnih stvari kojih su pune i novine i televizija. Država, tako ispada, ulaže u institucije koje postižu rezultate, u sportiste, a i na području matematike. Problem je što u jedne ulaže, a druge čak ignoriše. U tu drugu kategoriju spada „Arhimedes“. Oni koji bi trebalo maksimalno da pomognu naše aktivnosti su se potrudili na državnom nivou da ih uguše. Ako u narednih deset godina ne bismo bili svetski prvaci ni u jednom sportu, preživeli bismo kao društvo. S naukom nije tako. Ako deset godina nemamo naučnike, pitanje je ko će nas u budućnosti lečiti.

Da li su ljudi koji su nadležni za ulaganje u nauku svesni toga?

– Mislim da nisu do kraja svesni. Kad je reč o matematici, mnogi ljudi koji su na mestima gde se nešto odlučuje, možda su svojevremeno pobegli od matematike. Tu ima i vaših kolega dosta. Ne bi trebalo da je tako. Trebalo bi da postoji isti odnos i da se ide prema zasluzi, što kod nas uopšte nije.

Šta je najvažnije što propuštamo kao društvo koje zanemaruje matematiku? Zašto je ona važna i ljudima koji ne planiraju da razvijaju karijere u prirodnim naukama?

– Poznati matematičar Hugo Štajnhaus je rekao da ako imate sasvim nepoznati problem, iz bilo koje oblasti, ako ga date na rešavanje stručnjacima različitih oblasti, matematičar će to bolje od svih drugih rešiti. U matematici je prisutno nešto što je bitno svuda, stil mišljenja. Ako lekar pogrešno zaključuje, umreće pacijent. Isto je i u drugim oblastima. Ako inženjer ne zna matematiku, srušiće se most. Uloga matematike je univerzalna. Mislim da će bivati sve veća. Ove tehnologije ne mogu bez matematike. Matematika nas uči kako da mislimo i kako da rešavamo probleme. Uči nas sistematičnosti i redu.

Vaša karijera u prosveti traje više od pedeset godina. Radili ste sa mnogo generacija, u različitim obrazovnim i državnim sistemima, a imate i dobar uvid u prosvetne prakse širom sveta. Koji su najveći izazovi sa kojima se ova generacija suočava na polju učenja o rešavanju problema?

– Ministarstvo prosvete preporučuje da se svaki udžbenik pravi i u elektronskoj formi. I šta biva? Učenici idu linijom manjeg otpora. Zure u ekran, motaju elektronski udžbenik i misle da su naučili nešto. Matematika se ne uči gledanjem, nego s olovkom i hartijom. Ti sa ekrana možeš da dobiješ neke informacije, ali sam moraš da rešiš zadatak, pa tek onda da ga šalješ dalje. Pored dobrih strana tehnologije, mislim da ima i loših. Učenik koji se povodi svim što dobija sa ekrana, on malo upotrebljava svoj mozak, pa će vremenom mozak kod generacija zakržljati i dobićemo priglupe generacije kroz deset ili petnaest godina. To ne bismo smeli da dopustimo. Kod velikog broja učenika, čak kod većine, znanje je oplićalo. Dobar deo potrošača interneta i onih koji posluju s mejlovima je sve nepismeniji. Mi dobijamo hiljade mejlova dnevno. Kada pročitate propratni tekst, tu nema velikog slova, zapete, ničega… To je pogubno. I kod najboljih đaka, kod onih koji idu na takmičenja, tako je. Kada poredim ovu generaciju takmičara sada i onu od pre trideset godina, razlika je ogromna i to nije dobro. Mi radimo na tome da to regulišemo. Pravimo nadgradnju onoga što se uči u redovnoj školi. Ako nam je redovna škola dobra, biće i ovaj dodatni rad dobar i davaće dobre rezultate.

Izvor: nova.rs

Bački Monoštor vas poziva na deseti, jubilarni Sajam torti, kolača i domaćih proizvoda, koji će biti održan u subotu, 28. oktobra, sa početkom u 16 časova, u Domu kulture.

Posetioci sajma imaće priliku da probaju najbolјe domaće torte, kolače, pekmeze, med i proizvode od meda, a naći će se tu i kulen od divlјači, ribe, domaća slanina, najbolјa mlevena paprika i još mnogo toga!

Novina za ovu godinu je i deo manifestacije posvećen rakiji i vinima, te će proizvođači imati priliku da predstave i ove svoje proizvode.

Osnovni cilј organizatora manifestacije – UG "Podunav", uz podršku grada Sombora, je promocija domaće radinosti, malih proizvođača i Monoštora kao turističke destinacije.

Budući da Bački Monoštor predstavlјa jedinstvo prirode i kulturnog nasleđa, za sve zainteresovane će u saradnji sa JP „Vojvodinašume“ biti organizovana promo šetnja šetnom stazom „Štrbac“, na sam dan organizovanja ove manifestacije. Potrebno je da svi zainteresovani za šetnju dođu na ulaz na šetnu stazu (na putu između Monoštora i Bezdana) u 13 časova. Nakon šetnje u predivnom jesenjem ambijentu SRP „Gornje Podunavlјe“, najbolјe će prijati domaći specijaliteti.

Informacije i prijave: 0638938128

Otvoren je jedanaesti po redu festival Somborskih muzičkih svečanosti (SOMUS) u Velikoj sali Gradske kuće.

„Drago mi je što vidim da je sala puna i da su sva mesta zauzeta i očekujem da će i u narednim danima biti tako. Somborski Kulturni centar „Laza Kostić“ ozbilјno i kvalitetno radi na razvoju i promociji kulture, a pored SOMUS-a , pokrenuli su i Somborski filmski festival, Veče uličnih svirača i druge, koji iz godine u godinu privlače sve više i više publike i posetilaca u naš grad, stavlјajući nas na kulturnu mapu sveta“, izjavio je pomoćnik gradonačelnika B. Svorcan i zvanično otvorio festival.
Prvog dana SOMUS-a publika je uživala u koncertu pod nazivom „Ekipa iz snova“ koji su izveli Mejred Hiki, Vilijam Hogan, Natali Logran, Paolo Bonomini i Mate Bekavac.

U narednim danima, na repertoaru SOMUS-a će biti održani koncerti „Gužva na sceni“, „Ekstra – devičanski romantizam“, „Tri, četiri, (Novi) sad“ i „Makedonisimo“.

Organizator festivala je Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor u saradnji sa Gradom Somborom.

U subotu 21. oktobra somborski košarkaški klub "Joker" igra utakmicu 4. kola u okviru Košarkaške lige Srbije protiv Košarkaškaškog kluba "Čačak 94 Quantox" iz Čačka.
Početak utakmice je u 19 časova u Gradskoj hali "Mostonga" u Somboru.

Svoje utakmice kao domaćin igra u GH „Mostonga“, Apatinski put bb.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 174. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 13. tačaka.

Na 174. sednici, članovi Gradskog veća su usvojili predlog za dodelu Oktobarske nagrade Grada Sombora za 2023. godinu, u kojem se navodi da je Komisija za sprovođenje postupka i utvrđivanje javnih priznanja na sednici održanoj 11. oktobra, razmotrila sve pristigle predloge i donela konačnu odluku o dobitniku nagrade. Za 2023. godinu, Oktobarska nagrada dodelјena je Davidu Kecmanu Daku, kao priznanje za izuzetne rezultate u višegodišnjem radu, odnosno nagradu za trajno životno delo. David Kecman Dako je dobitnik mnogih književnih i novinskih nagrada, kao i javnih društvenih priznanja kao što su: Povelјa Zadužbine Jakov Ignjatović 2009. godine, Velika plaketa Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti 2023. godine i mnoge druge. Autor je mnogih likovnih kritika o delima mnogih umetnika, a uz novinarski i književni rad u kom je objavio 28 knjiga poezije, proze, eseja i književnih kritika, iza sebe ima višedecenijsko delovanje na polјu izdavačke delatnosti kao i uspešnost u uređivanju novina i časopisa. Dobitnik Oktobarske nagrade će takođe, dobiti i novčanu nagradu u iznosu od 120.000,00 dinara.

Članovi Gradskog veća su, između ostalog, prihvatili predlog Aneksa ugovora o ustanovlјavanju prava stvarne službenosti prolaza u korist Grada Sombora na katastarskim parcelama u svojini APV, a kojima upravlјaju JVP „Vode Vojvodine“, za potrebe izgradnje zalivnog polјa „Stapar“. Gradsko veće je na 174. sednici, odobrilo zahtev JKP „Zelenilo“ Sombor, za izgradnju nadstrešice za komunalnu mehanizaciju.

Prvi put na festivalu Nomus imaćemo večeras priliku da slušamo našu opersku umetnicu Sonju Šarić, soprana, koja je dosad više nastupala u inostranstvu gde se i školovala, nego kod nas, ali se i ta situacija menja, u korist ovdašnje publike.

Sve je počelo od Sombora, gde je rođena, nastavilo se na školovanju u Novom Sadu, a potom u Manhajmu, i drugim evropskim gradovima, iz kojih se ne retko vraćala s osvojenim nagradama na takmičenjima. Nastupala je u Gracu, Lincu, Manhajmu, Bolonji, Amsterdamu, Parizu, Zagrebu, i imala prilike da peva i na čuvenim festivalima u Salcburgu 2020, kao i u Baden-Badenu sa Berlinskom filharmonijom. Godinu dana kasnije, Novosađani su je slušali u ulozi Verdijeve Aide u predstavi Srpskog narodnog pozorišta, kao i u izvođenju koncertantne muzike u više navrata, a sve je češće nastupala i na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, gde sada učestvuje i u novoj postavi Verdijevog „Falstafa“.

Uz nastupe u operskim predstavama, Sonja Šarić neguje i lid i vokalno-instrumentalni repertoar. Na njemu su pesme Šuberta, Riharda Štrausa i Malera, kao i solističke sopranske partije u Betovenovoj Devetoj simfoniji, Bahovom Božićnom oratorijumu, Malerovoj Drugoj simfoniji, Bramsovom Nemačkom rekvijemu, Rosinijevoj „Stabat Mater“ i Verdijevom Rekvijemu. Upravo je za ovaj njen prvi nomusovski koncert odabrana muzika Riharda Štrausa, njegove „Četiri poslednje pesme“, koje će Sonja Šarić izvesti sa cenjenim ansamblom Zagrebačkih solista, pod umetničkim vođstvom violiniste Sretena Krstića.

Ovogodišnji Nomus prilika je da publika čuje „Četiri poslednje pesme“ Riharda Štrausa u vašem izvođenju. Imati ih na repertoaru već dovolјno ukazuje na dostignutu zrelost i kvalitet izvođača. Šta je još preduslov da se dogodi magični trenutak, vibrantna „štrausovska“ atmosfera i potpuno saglasje publike i izvođača? Jesu li Zagrebački solisti dodatna motivacija za stremlјenje ka tome?

- Poznato je da je Štraus pisao fantastične solo pesme za sopran i klavir, ali ove četiri orkestarske pesme su zaista vrhunac solo pesama za sopran. One slave sopranski glas u svakom njegovom segmentu i dubini interpretacije. U ovoj predivnoj muzici, dubokoj, prepunoj najrazličitijih boja zvuka, ušuškana je snažna poezija Hesea i fon Ajhendorfa. Štraus je komponovao ove pesme u svojoj 84. godini, a one iako nisu s početka zamišlјene kao ciklus, predstavlјaju pravi ciklus od buđenja proleća u njegovim najlepšim bojama i mirisima, do metaforičnog zalaska sunca, koji simbolizuje kraj. Melanholično, ali sasvim smireno naslućuju smrt i odlazak, od proleća do odlaska u san. Nazivi pesama kriju prirodne cikluse: proleće (Fruehling) – jesen (September), dan (Beim schlafengehen), zalazak sunca (Im Abendrot). Sve aludira na kraj, ali odiše jednom smirenošću i transcendentalnim uzvišenjem.

Moj prvi susret sa ovim pesmama bio je već tokom studija, kada sam ih pročitala i vežbala na časovima korepeticije. Kasnije sam ih izvodila u dve prilike uz klavir. Ovoga puta se veoma radujem da ću nastupiti sa Zagrebačkim solistima, koji su sjajan ansambl sa velikom tradicijom, i veoma mi je inspirativno nastupiti zajedno sa tako velikim umetnicima. Želјno čekam našu probu i koncert i osećam veliko ubuđenje i nestrplјenje da sa njima pevam ove jedinstvene pesme. Teško je reći šta je neophodno da bi se desio magični trenutak na koncertu, ali ćemo sigurno sve učiniti da se što više približimo onoj atmosferi kada nam svima u sali zastane dah.

Širok je dijapazon uloga na Vašem repertoaru, koje podrazumevaju različite tehnike pevanja i pripadaju različitim stilskim epohama, od Mocartove Grofice preko Belinijeve Norme, Donicetija i belkanta, Verdijevih sopranskih rola, sve do Vagnera, Štrausa i Malera. Već na samom početku karijere imati takav bogat repertoar govori o talentu i velikim glasovnim mogućnostima, ali često se napominje da treba voditi računa u kojem trenutku se prihvataju određene uloge. Kakav je vaš stav o tome?

- Nisam bila svesna koliko je raznolik repertoar dok nisam pročitala Vaše pitanje. Istina je da su uloge različitog faha, ali moram priznati da se ne obazirem na to, ali sam oprezna. Danas je čest slučaj među operskim pevačima da pevate samo Vagnera, ili samo Mocarta, ili samo italijanske opere. Ali, iskreno nemam želјu da se ograničavam u tom smislu, jer dok nešto ne probate, ne možete znati kako će vam ići. Imam utisak da uloge biraju mene, a ja jako verujem svojoj intuiciji. Kada pročitam ponudu od agenta za neku ulogu, ako se dese oni leptirići u stomaku, to je sigurno moja uloga pa čak i ako nisam u svom „fahu“. To jeste ponekad veliki izazov za glasne žice, ali prilično verujem svom glasu.
Upravo jedna takva velika dilema desila se prethodne godine kada je trebalo da donesem odluku da li da pevam ulogu Sente u Vagnerovoj operi „Ukleti Holanđanin“. Ova uloga je izrazito dramatična i ja sam je prihvatila, jer sam čula sebe u toj muzici. Mnogi meni bliski pedagozi sa kojima se savetujem u izboru uloga, nisu bili saglasni sa mojom odlukom, ali ja sam bila uporna i zaista sam doživela veliki uspeh kao Senta u Teatro komunaleu u Bolonji. Mislim da u izboru repertoara treba verovati sebi, čuti drugo mišlјenje, biti oprezan, ali pomalo i isprobavati svoje granice.

Izvor: dnevnik.rs

MATEJ B. (15) iz Sombora pronađen je danas.

On je dobro, živ je i zdrav, navela je njegova sestra za Telegraf.

Mateju se juče izgubio trag nakon što je izašao uz Gimnazije oko 19 sati, ali je na svu sreću pronađen.

Za nove generacije se popularno kaže da su „rođeni s telefonom“.

Kažu neki roditelji, ponosno, da njihovo dete već sa godinu, dve ume na YouTubeu da uključi svoj omiljeni crtani film bez ičije pomoći. Mobilni telefon je postao neki vid takozvane digitalne cucle kojom roditelji umiruju svoju decu kada nisu u mogućnosti da im se posvete.

Pa dete onda pusti jedan klip, on ga odvede na sledeći, taj na neki drugi… a majka i otac mogu za to vreme da završe gomilu stvari, obaveza ili pak da pogledaju film.

Znamo da su nam deca postala „palčići“ – jedan od osnovnih pokreta koji savladaju jeste pomeranje sadržaja na ekranu. Iako ima roditelja koji svojoj deci zabranjuju da dotaknu telefon, ima i onih koji deci već na tom bebećem uzrastu „daju puno poverenje“.

Da bismo otklonili svaku nedoumicu šta nam je činiti i kada deci možemo dati telefon bez nadzora, za savet smo pitali psihološkinju Anu Mirković, od koje smo prvi put i čuli za termin „digitalna cucla“ koju roditelji daju u veoma niskim uzrastima za nekoliko minuta mira.

„Deci telefon bez nadzora treba dati tek sa 12-13 godina, kada dete bude kognitivno zrelo i spremno, kada može logički da razmišlja i odlučuje. A čak i tada roditelj mora da bude uključen, treba da prati raspoloženje deteta u tim osetljivim godinama, da otvara teme, jer veoma često tinejdžer može da bude u depresiji zbog nasilja na mrežama, pa roditelj mora da bude tu, da posmatra – a ne da ulazi u poruke“, kaže za Zadovoljnu psihološkinja.

Ona smatra da je najvažnija komunikacija sa decom, i mlađom i starijom, te da deci ne treba zabranjivati tehnologiju – jer se tako ne postiže mnogo.

A šta na ovu temu misle roditelji, pitali smo na Facebooku:

„Nikada“, kaže Ana

„Mislim da nadzor treba uvijek bit i mi stariji nekad pogreške radimo na ovim današnjim tehnologijama ponekad i nama treba nadzor, a kamoli djeci“, kaže Vesna.

„Kako kad sada prate nastavu preko telefona“, smatra Lidija.

„Sa 30 godina. I tako će napraviti neku glupost. Šalim se, naravno. Što kasnije to bolje. Za svako dete to je individualno“, šali se Olenka.

„Dati detetu telefon je čista propast. Treba mu dati kada njegov mozak sazri za svakakve gluposti“, misli Mira.

„Ostavite tu decu na miru više….!! Svaki normalan roditelj zna šta je dobro a sta loše za svoje dete“, izričit je Bratislav.

„Kad ga sam kupi iz svoje zarađene pare“, strog je Rusu.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Aleksandra Prijović polako, ali sigurno, puni i petu Arenu u Zagrebu, ali i hale širom regiona. Ogroman uspeh naše pevačice naišao je na divljenje mnogih, ali i na zavist i ljubomoru pojedinih kolega.

Već danima, pa čak i nedeljama, Aleksandra Prijović je glavna tema u medijima.

Prvo je napunila tri Arene u Beogradu i održala koncerte o kojima se još uvek priča, a onda i rasprodala četiri Arene u Zagrebu, te zakazala i petu.

Upravo ovaj uspeh Prijovićke, kojim je oborila sve dosadašnje rekorde, izazvao je i najviše pažnje, kako kod publike, tako i kod njenih kolega pevača.

Severina spada u one koji su pružili punu podršku mlađoj koleginici.

Naime, Severina se obratila Aleksandri Prijović na Instagramu, te je prokomentarisala njenu fotografiju – selfi u prepunoj Štark areni u Beogradu.

„Bravo mila, ponosna sam na tebe“, napisala je Severina u komntaru ispod ove objave na Instagramu.

„Hvala ti draga moja“, odgovorila je Aleksandra popularnoj pevačici.

Aleksandrina mlađa koleginica Džejla Ramović govorila je o njoj i bez zadrške je hvalila.

„Vau! Ma, mislim ona je to sve zaslužila i zaista svaka čast njoj i njenom timu. Mislim da stvarno rade odličan posao i da ta dva albuma nisu imala nijednu pogrešnu pesmu. Ljudi uživaju u njenim koncertima“, rekla je Džejla.

Aleksandru su u Areni u Beogradu bodrile mnoge zvezde, kao što su Ceca Ražnatović, Maja Berović, Marija Šerifović, Milica Todorović, Jelisaveta i Miloš Teodosić, Mina i Nemanja Nedović, Edita Aradinović, Sara Jovanović, Mirka Vasiljević i Vujadin Savić i mnogi drugi.

Podršku su joj pružile i Jelena Rozga i Nina Badrić, koje nisu krile da im je drago zbog njenog uspeha i javno su joj čestitale na istom.

Isto tako, bilo je i onih koji nisu krili da im nije drago zbog toga što Prija rasprodaje koncerte po regionu.

Tim povodom je „Slobodna Dalmacija“ za komentar pitala njihove muzičare i kritičare od kojih niko nije imao naročite pohvale za uspeh srpske zvezde. Mnogi od njih, navodno, nisu ni znali „šta peva Aleksandra Prijović“.

Nakon toga se oglasila Marija Šerifović, koja je stala u Prijinu odbranu i svima im odbrusila.

„Moj komentar na to bi bio da ja smatram da svako treba da nastupa u svakoj državi bez bilo kakvog problema. Ako naš posao ne spaja, ja ne znam ko će spojiti. Imamo primer na mojoj numeri koja je prva u trendingu u Hrvatskoj, u prvom danu u prvih par sati. E sad, ono sa čim imaju problem naši susedi jeste to što se radi o izvođačima narodne muzike. Da se to dogodilo nekom pop izvođaču, to verovatno ne bi bio problem, ali narodnjaci ih malo žuljaju. Ono što mogu da kažem je da je Aleksandra to svojim radom zaslužila i narod to želi da sluša, a protiv naroda se ne može. Prema tome, mi ili bilo ko može da trubi, protiv ljudske volje se ne može“, rekla je Marija Šerifović.

Poslednji u nizu koji je pokazao da mu nije pravo zbog uspeha mlade pevačice je Šako Polumenta.

„Početkom nove godine ću raditi na tome da izdam album, vredno radim na tome. Kad već ovako dobro ide moja karijera, fokusirao sam se na koncerte, već sam počeo da radim trgove… Vidite šta danas rade, prave solističke koncerte, arene i neke druge prostorije na osnovu mojih pesama“, istakao je Šako Polumenta i dodao:

„Uzimaju novac za koji sam se ja namučio i te kako. Neshvatljivo je da mogu da se prave solistički koncerti, a ljudi snime jedan ili dva albuma, a od toga su jedna, dve ili tri pesme samo hitovi. To je nepravda. A ja iza sebe imam 11 albuma i mnogo hitova i treba sad da gledam nekoga, to je baš ružno.“

Šako Polumenta bio je vrlo direktan u iznošenju svog mišljenja.

„Treba da budeš umrežen u tim ljudi. Gledam koncerte koje se održavaju u Areni. To nisu solistički koncerti, to je nešto drugo, to je zabava. Zabava Beograda, milion pevača dođe. Pozdravljam pojedine pevače koji to zaslužuje. Ne bih da imenujem sada, ni oni mene ne podržavaju“, ispričao je pevač, prenosi „Puls“ i dodao:

„Možda me zapravo i podržavaju, ali to ne govore javno, pa neću ni ja. Zadnje četiri godine pevam samo svoje. Od 140 mojih pesama zašto bih pevao tuđe? Ponekad, ako me baš nešto dodirne ili ako odgovara atmosferi, ali uglavnom pevam samo svoje.“

I Tonči Huljić, koji iza sebe ima ogromne uspehe i karijeru koja traje duže nego što Aleksandra ima godina, takođe je pokazao zavist prema njenom uspehu.

„Ja verujem da sedamdeset odsto ljudi koji idu na koncert ne znaju njene pesme, ali idu da bi bili viđeni. Prija nije ništa popularnija nego što je bila pre godinu dana ili što će biti za godinu dana, to je jednostavno tako“, rekao je Huljić, pa dodao:

„Uvek je voće iz tuđeg vrta slađe i tu nema dalje priče. To se zalomilo sad tako i uostalom zašto niko ne priča o Dinu Merlinu koji je isto tako rasprodao, po ne znam koji put već, četvrtu Arenu“

Izvođači iz Srbije su Priju pretežno podržali, čestitali joj na uspehu, na napunjene tri Arene u Beogradu i za sada pet u Zagrebu. Ipak, pevačica Jelena Karleuša je, naravno, „udarila“ na Aleksandru Prijović rekavši da je njena muzika „treš“, a sada je i rekla kako ima samo dve poznate pesme i dve godine karijere – zanemarivši činjenicu da je mlada pevačica na sceni već desetak godina, da ima tri albuma i mnoštvo hitova.

Izvor: nova.rs

Poslednji put viđen je kako izlazi iz gimnazije oko 19 sati i nije došao kući, prenosi Blic.

Na sebi je imao crnu trenerku i crni ranac.

Moli se ako ga neko vidi ili ima bilo kakvu informaciju, da javi na broj 069/4453020 ili najbližoj policisjkoj stanici.