Sombor.info

Zašto najtraženiji mirisi koštaju kao vikend u Italiji?

Popularni parfemi danas koštaju mnogo i daleko su odmakli od onih koje smo upoznale zajedno s našim mamama. U poplavi onih komercijalnih, naši nosevi su izgubili bitku u trenutku kada su mirisi počeli da liče jedni na druge, kao i da se isključivo dele na slatke, sveže i teške. I baš kad ste pomislili da nema više onih koji imaju „karakter“ i izdvajaju vas iz mase, stigao je čitav niz novih, preskupih mirisa od kojih većina spada u kategoriju takozvanih niche parfema.

U njima se koriste luksuzniji sastojci i plaćate više za stvarni proizvod, a manje za marketing i sve drugo oko njega. Dobijate bolju vrednost za novac, ali pre svega – kupujete ličniji i jedinstveni proizvod napravljen sa ljubavlju i predanošću.

Za 50 ml parfema Tom Ford Lost Cherry na primer treba izdvojiti oko 380 evra.

Byredo Sun dazed u jednoj beogradskoj parfimeriji košta 27.720 dinara, Xerjoff Renaissance 30.000, a Montabaco Intensivo od 50 ml je 28.000 dinara.

Možda je prošlo vreme čoveka koji vam na posao donosi uvek iste parfeme u koferu i prodaje ih na rate. S druge strane kupovina u parfimeriji je često nedostižna, pa su neki ljudi u Srbiji smislili način da prevare sistem. Vodeći se mišlju da ne morate da bankrotirate jer hoćete dobro da mirišete, uveli su dekantovanje. Znate li šta je to?

Kupe ti neki ljudi original preskupe parfeme, presipaju ih u male flašice i prodaju. Ovaj način prodaje naravno nije po zakonu, baš kao ni 100 drugih vidova prodaje koje svakodnevno srećete na Instagramu. Parfem koji niste pomirisali je teško kupiti preko interneta, na neviđeno, ali uz predloge prodavaca uzglavnom dolazi i vrlo opsežan opis mirisa. Ono što devojke masovno rade je da inicijalno naruče nekoliko manjih ambalaža.

U zavisnosti od mililitraže bočice variraju i cene, a pakovanja koja uglavnom nude su od pet, 10 i 20 ml. Tako Tom Ford Lost Cherry ide od 2.400 do 8.400 dinara i on je jedan od skupljih. Tu su i Xerjoff Renaissance od 1.600 do 5.600, Tiziana Terenzi Foconero od 1.200 do 4.000, Van Cleef & Arpels – Neroli Amara od 1.300 do 4.400 dinara.

Navedeni parfemi su uniseks, pa ih često zajedno koriste i parovi dok se ne definiše kome koji više leži.

Izvor: nova.rs

U Domu zdravlja u Somboru u Mirnoj ulici u nedelju, 22. oktobra, biće organizovani preventivni pregledi štitne žlezde. Radiće se ultrazvuk i hormoni štitne žlezde.

Za ove preglede nije potreban uput i zakazivanje. Pregledi su od 8 do 16 sati.

"U nedelju će biti organizovana i obuka za lekare, pretežno iz seoskih ambulanti. Tako ćemo imati brzu dijagnostiku već u primarnoj zdravstvenoj zaštiti", kaže direktorica Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" dr Emeše Uri.

Izvor: RTV

Radovi na izgradnji lokalnog puta na odbrambenom nasipu koji povezuje Bački Monoštor i Kupusinu su u toku, a iste je obišao gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković sa gradskim većnikom za oblast komunalnih delatnosti i investicija, Đorđem Zorićem, predstavnicima Saveta mesne zajednice „Bački Monoštor“ i predstavnicima izvođača radova „Ekstra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas.

Tom prilikom, gradonačelnik Ratković se upoznao sa tokom radova na ovom izuzetno značajnom putu čijom izgradnjom će se povezati stanovnici opština Apatin i Sombor, omogućavaćuji brži transport lјudi i lakši pristup graničnim prelazima.
„Prošle godine je završena deonica na teritoriji opštine Apatin, sada se radi deonica na teritoriji Grada Sombora. Trenutno se radi na 5,3 kilometra i u fazi su radovi na nasipanju tucanika. Do kraja sledeće nedelјe, kompletno će biti završeno nasipanje tucanikom i urađene sve pripremne radnje za asfaltiranje“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Završeni su radovi na postavlјanju nasipa i nosećeg sloja peskovitog šlјunka, a trenutno se radi sloj droblјenog kamenog agregata. U završnoj fazi radova će se uraditi dva sloja asfalta, noseći i habajući završni sloj.

„Izgradnjom ovog puta, doprineće se bolјem turističkom položaju, kako za Bački Monoštor, tako i za okolna mesta koja se nalaze u zoni Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlјe“ i skratiti vreme putovanja do Apatina, kao i stanovnicima Apatina do granice Bački Breg – Santovo i Bezdan – Batina“, naveo je odbornik u Skupštini grada Sombora, Dalibor Forgić.

Dužina puta od Bačkog Monoštora do Kupusine iznosi 10,5 kilometara, a širina 5,5 metara. Projekat sufinansiraju Uprava za kapitalna ulaganja APV i Grad Sombor. Grad Sombor nastavlјa sa ulaganjem u saobraćajnu infrastrukturu, gradeći puteve kako u gradu, tako i u svim naselјenim mestima na teritoriji Grada Sombora, sve u cilјu povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, ali i pružajući bolјu ponudu potencijalnim investitorima kako bi dodatno uložili u naš grad i stanovništvo.

Na inicijativu Udruženja građana „Bodrog“ i Mesne zajednice „Bački Monoštor“, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ Novi Sad, već treću godinu, vrše izmulјivanje i čišćenje kanala poznatog kao Dunavac kod Bačkog Monoštora.

Dunavac kod Bačkog Monoštora dugačak je 2,3 kilometra, a kako ne pripada glavnom toku Hidrosistema DTD, nije izmulјivan decenijama unazad. Zahvalјujući radovima izmulјivanja koji se odvijaju u skladu sa uslovima koje je propisao Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, ovaj kanal će biti ponovo protočan, pobolјšavajući vodosnabdevanje ovog dela Hidrosistema DTD i doprinoseći lepšoj i čistijoj prirodi.

Prema rečima odbornika Dalibora Forgića, završetkom radova na izmulјivanju ovog rukavca, znatno će se pobolјšati turistička ponuda ovog dela Bačkog Monoštora.

„Izmulјavanje se vrši do dubine od tri do četiri metra, uspostavlјa se ponovo vodotok i obnavlјa se flora i fauna s tim. Nadamo se da će ovo doprineti turističkom potencijalu Bačkog Monoštora, da će ovde osvanuti turistički smeštaji, čarde i druge turističke ponude od kojih će koristi imati svi, kako turisti tako i domaćini“, izjavio je odbornik u Skupštini grada Sombora, Dalibor Forgić.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pronašli su danas na više lokacija u Zapadnobačkom okrugu 224 iregularna migranta koji borave van prihvatnog centra.

U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatni centar, gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

Takođe, protiv tri srpska državljanina podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka, zbog sumnje da su izdavali stanove migrantima.

Ova akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

Na Glavnoj ulici u Somboru, danas je održana tradicionalna manifestacija pod nazivom „Ulična trka grada Sombora“, koja se organizuje povodom 21. oktobra, dana kada je Sombor oslobođen u Drugom svetskom ratu. Ispred Grada Sombora, sportskoj manifestaciji su prisustvovali i najuspešnijima dodelili nagrade gradonačelnik Antonio Ratković i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović.

Učešće su uzela deca iz Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor, kao i đaci osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Sombora. Svaka generacija posebno je trčala i u ženskoj i u muškoj konkurenciji, a za prva tri mesta najbolјi su dobili diplome, medalјe i simbolične poklone. Događaj je privukao veliki broj takmičara, kao i roditelјa i publike koji su ispratili događaj od početka pa do samog kraja.

Organizatori manifestacije su Turistička organizacija grada Sombora i AK „Somaraton“, pod pokrovitelјstvom Grada Sombora.

Individualne razlike u načinima kako deca obrađuju senzorne informacije ne znače da postoje teškoće u razvoju ili učenju. Bolje razumevanje senzorne integracije i samoregulacije može da omogući roditeljima i odraslima koji se bave decom da pomognu bebi i malom detetu u što boljoj interakciji sa okruženjem.

Ako deca imaju problem u samoregulaciji, uočavanje teškoća senzorne integracije može da pomogne da se pronađe pravi način kako pomoći u rešavanju problema.

Da bi smo našli pravi ključ posmatramo kako dete obrađuje senzorne informacije koje prima i prevazilazi teškoće i kako reaguje na promene u okruženju. Zato moramo da posmatramo dete tokom vremena i u različitim situacijama. Zahtev mora da bude primeren kako fizički, senzorno tako i socijalno da bi smo videli resurse deteta i kapacitete sa kojima ulazi u interakciju.

Motorna kontrola ili senzorna modulacija

Ako dete ima problem sa motornom kontrolom verovatno će to pokazati u skoro svim situacijama i kroz neko vreme isto, ali ako nekada nešto može da izvede a nekada ne može, treba razmotriti mogućnost postojanja teškoća u senzornoj modulaciji. To može da znači da uspešnost zavisi više od okruženja nego od samog deteta. Često na pregledu dete ne pokaže da nešto ume da radi dok roditelji navode da je kod kuće u tome uspešno.

Roditelji moraju da znaju da ako je kod kuće dete nešto uradilo a to na pregledu nije pokazalo, da to nije dovoljno da se smatra da dete izvodi određenu aktvnost, jer samo jednom urađeno ili povremeno ne znači da je nešto naučeno, naročito nije generalizovano.

Ako dete pokazuje teškoće samo u jednoj oblasti razvoja važno je da to dodatno ispita stručnjak za tu oblast jer neujednačen razvoj nije dobar isto koliko i kašnjenje u razvoju.

Senzorna integracija je proces kroz koji dete organizuje senzorna iskustva, tako da testovi i procedure koje na jednostavan način mere da li je dete sposobno ili nije sposobno da demonstrira izvođenje specifičnih veština ne može nam dati informaciju o funkcionisanju senzornih sistema, kako dete prima, njegov mozak obrađuje i daje odgovor na specifične senzorne informacije.

Nije dovoljno da dete napravi kulu od onoliko kocki koliko se očekuje za njegov uzrast. Dok to radi posmatramo njegovu pažnju, konstantnost u rešavanju zadatka, gledamo na koji način hvata kocke, kako rešava probleme i druge elemente koji govore o kvalitetu izvođenja aktivnosti. Takođe gledamo da li se javlja uzbuđenje dok to radi ili mehanički ređa kocke, da li deli osećaj uspešnosti sa drugima.

Roditelji imaju najbolji uvid u kapacitete deteta za senzorno procesiranje u prirodnim situacijama, tokom igre i u funkcionalnim aktivnostima. Kako se ponaša u slobodnoj igri, za stolom, tokom kupanja, oblačenja u struktuiranim i nestruktuiranim aktivnostima sa vršnjacima. Takođe su bitne informacije o međusobnoj interakciji i periodima između dnevnih aktivnosti.

Teškoće u izvođenju aktivnosti mogu da se pojave i zbog lošeg uklapanja između detetovih senzornih potreba, dostupnih resursa za samoregulaciju i zahteva okruženja. Dete koje ima slabu pažnju za vreme igre može da odreaguje ne zbog unutrašnje impulsivnosti već zbog preterane stimulacije (jako svetlo, prejak zvuk, prevelika aktivnost u prostoru). Česte preterane stimulacije se odražavaju na detetov razvoj i učenje.

U prestimulativnoj sredini nakon nekog vremena pošto se senzorne informacije gomilaju, dete će u jednom trenutku pokazati da je preplavljeno. Dete koje je taktilno preosetljivo više će reagovati na dodire na kraju dana nego na početku. Ako ima visok prag podražljivosti reagovaće kasnije ali je moguće da zbog kumulativnog efekta brzo bude preplavljeno.

Uticaj senzornih informacija nije uvek jasno vidljiv, roditelji često govore da njihovo dete nije preosetljivo, da ga oni maze, ljube, dodiruju i da ono to voli ali po podne i uveče je nervozno, baca igračke, plačljivo je, uveče dugo ne može da se uspava, noću se često budi. Zato je važno naći vezu između detetovog ponašanja i prethodnog podjednako važnog senzornog iskustva.

Ukoliko je dete visoko pobuđeno, verovatno će na okruženje odgovoriti na hipersenzitivan ili disorganizovan način. U protivnom, sa niskom pobuđenošću imaće hiposenzitivan odgovor. Kod dece sa problemom u senzornoj modulaciji biće i jednih i drugih reakcija, tako da će na istu senzornu informaciju jednom da odreaguje preterano a drugi put nedovoljno u zavisnosti od okruženja ali i od senzornog iskustva koje je prethodilo situaciji. Ovo je još jedna stvar koja zbunjuje roditelje jer smatraju da ako je dete na nešto preosetljivo da će to uvek i da pokaže na isti način.

Da li će i kako odreagovati može da zavisi od:

Stepena stimulacije iz okruženja
Detetovog trenutnog emocionalnog stanja, opšteg nivoa pobuđenosti, veština suočavanja i postojećih resursa
Akumulacija senzornog izgrađivanja
Sposobnosti roditelja/staratelja
Stereotipno i repetitivno senzorno-bazirano ponašanje

Velika briga roditelja danas je kada primete kod deteta stereotipije. Stereotipno i repetitivno senzorno-bazirano ponašanje može da služi različitim funkcijama, zavisno od detetovog trenutnog senzornog praga.

Dete koje je u datom momentu hiperreaktivno (sa niskim pragom na senzorne inpute) može da koristi tapšanje rukama da bi povećalo selektivni fokus i isprobalo ostatak vizuelnog okruženja. Ishod može da bude smirujuć i organizovan.

Dete koje je hiporeaktivno (sa visokm pragom na senzorne inpute) može da koristi isti oblik ponašanja kako bi povećalo pobuđenost i aktivaciju.

Treće dete može da koristi tapšanje rukama kako bi se oslobodilo tenzije.

Praktičari senzorno-integracijske pedagogije moraju da koriste svoja znanja o procesima senzorne integracije da bi razumeli ove stereotipne mehanizme i rituale i da roditelje informišu o tome.

Izvor: bitirodielj.com

Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, povišen holesterol u krvi može dovesti do velikih problema, posebno kada je u pitanju zdravlje našeg srca i kardiovaskularnog sistema, koji je danas jedan od vodećih uzroka smrti u svetu.

Kako prepoznati da imate povišen holesterol?

Prema klinici Mejo, postoje određeni znaci koji na to mogu ukazivati, a neki od njih su uočljivi na našim nogama.

Rani simptomi koji mogu otkriti da imate povišen holesterol i da se pojavljuju na nogama uključuju:

Oticanje donjih delova nogu,
Oticanje stopala,
Osećaj neobične težine u nogama,
Bol u listovima.

Ove pojave nastaju usled sužavanja ili začepljenja krvnih sudova koji prenose krv od srca do nogu.

Pored simptoma koji se javljaju na nogama, drugi znaci koji takođe ukazuju na to da možemo da imamo problema sa nivoom holesterola su bol u kukovima ili donjem delu leđa, izrasline na očnim kapcima, ubrzan rad srca (tahikardija) i uvek hladna stopala.

Iako se simptomi visokog holesterola javljaju kod mnogih ljudi, većina ih brka sa drugim stanjima ili ih potpuno ignoriše, što može biti veoma opasno. Istraživanja pokazuju da su ljudi sa nelečenim holesterolom skloniji srčanim i moždanim udarima, kao i mnogim drugim bolestima.

Da bismo održali zdrav nivo holesterola, stručnjaci savetuju da pazimo na pravilnu ishranu, posebno na unos hranljivih materija, izbegavamo alkohol i cigarete, dovoljno se odmaramo, trudimo se da budemo što manje pod stresom i svakodnevno se krećemo, odnosno redovno se baviti fizičkom aktivnošću, prenosi index.hr.

Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je u prethodne 3 godine porasla za više od 20 odsto. Kako pokazuju podaci RGZ, dok se te 2020. godine hektar plaćao 6.100 evra, danas za istu površinu treba da se izdvoji oko 1.400 evra više, tj. hektar je 7.500 evra.

Prema aktuelnoj ponudi na sajtu nekretnine.rs, cene poljoprivrednog smeštaja se kreću od 50 evra, pa naviše u zavisnosti od sastava zemljišta, reljefa, lokacije, da li je deo placa pošumljen ili ne... Najskuplje njive u Srbiji su one koje imaju izlaz na autoput, u blizini grada ili turističkog mesta.

Takođe, kako za "Blic Biznis" ističu sa portala nekretnine.rs, trenutno je vrlo aktuelno da se kupuje jeftino poljoprivredno zemljište i da se prenamenuje u građevinsko, i tu su investitorima posebno zanimljiva zemljišta do stambenih naselja.

Ovo su trenutno najjeftinije njive u Srbiji

Pregledom oglasa, moguće je naći i daleko niže cene od prosečnih.

Na primer, mi smo u selu Ćelije nadomak Gadžinog Hana pronašli plac površine 50 hektara koje je oglašeno na prodaju po ceni od 2.500 evra.

U okolini Rtnja, u neposrednoj blizini Sokobanje, u selu Vrmdža, oglašeno je na prodaju poljoprivredno zemljište površine 5,3 ari po ceni od 3.500 evra.

Ovo su trenutno najskuplje njive u Srbiji

Na obroncima Fruške Gore, u blizini Iriškog Venca, pronašli smo plac tju. njivu od skoro 3 hektara, a vlasnik ga prodaje po basnoslovnoj ceni od 650.000 evra, tj. oko 2.320 evra po aru. Cenu pravdaju pristupom putu, izgrađenom infrastrukturom, kao i činjenicom da na placu ima skoro završen objekat površine 400 kvadrata.

Po istoj ceni oglašena je i jedna njiva od 400 ari, na Kosmaju. Na pomenuta 4 hektara kako ističu vlasnici postoji već posađena borovnica, kao i sva propratna infrastruktura.

Evo gde se prodalo najviše njiva ove godine

Za prvih 6 meseci ove godine prema podacima RGZ prometovano je 9.372 poljoprivredna zemljišta. Najskuplje njive prodate su u Novom Sadu, Bačkoj Palanci i Vrbasu, dok su najjeftinije njive prodate u Zaječaru, Aleksincu i Kragujevcu.

Tako je za prvih 6 meseci cena ara poljoprivrednog zemljišta išla od oko 400 evra po hektaru pa sve do 36.700 evra!

Izvor: nekretnine.rs

Okružen zelenim poljima, Flet huas, koji se nalazi na farmi u Kembridžširu, u Velikoj Britaniji, izgleda kao tipična kuća nastala rekonstrukcijom ambara.

Ali iznutra, zbog izgleda i atmosfere građevine, vi odmah shvatate da je ovo nešto prilično drugačije.

„Zidovi me podsećaju na kuće od bala od sena koje smo pravili kao deca“, kaže vlasnica Flet hausa Džema Beron.

„Ima predivnu akustiku. A prošle godine nam usred zime nije radilo grejanje 24 časa i kuća je ostala topla.“

Ono što čini ovaj sunčani, prozračni i udoban dom neobičnim jeste materijal od kog je izgrađen: konoplja.

I dok nam je možda poznatija veza ove biljke sa psihoaktivnom supstancom kanabis i njenom upotrebom u suplementima i tekstilima, konoplja sve više postaje traženi održivi građevinski materijal.

Ova biljka koja brzo raste je obnovljivi resurs, sa svojstvima hvatanja ugljenika.

Kad se koristi u gradnji, obično poprima oblik „hempkrita“, poznatog i kao krečni beton od konoplje, čvrsti materijal nastao od mešanja drvenastog jezgra biljke sa vezivnim materijalom napravljenim od vode i kreča.

Hempkrit ima visoku termalnu masu, što ga čini idealnim materijalom za izolaciju koji poboljšava energetsku efikasnost zgrada i vremenom smanjuje emisiju gasova efekta staklene bašte.

On takođe nastavlja da upija ugljenik tokom čitavog životnog veka.

Potražnja za održivim materijalima je velika, jer građevinska industrija pokušava da se dekarbonizuje.

Zgrade i građevinska industrija zaslužni su za oko 37 odsto energije i globalnih emisija ugljen dioksida povezanih sa procesom.

To je zbog velike zavisnosti industrije od fosilnih goriva, uključujući materijale koji proizvode veliku količinu ugljenika kao što su beton, čelik i staklo, kao i gasovi efekta staklene bašte koji se emituju tokom grejanja i hlađenja naših zgrada.

Sa svim tim svojstvima upijanja ugljenika, konoplja bi mogla da pomogne zemljama da postignu ciljeve od nula neto emisije ugljenika učinivši gradnju održivijom.

„Optimizacija načina na koje dizajniramo, gradimo i renoviramo naše građevine odigraće ključnu ulogu u smanjivanju emisija i omogućavanju Velikoj Britaniji da postigne klimatske ciljeve“, kaže Jetunde Abdul, šef klimatske akcije pri britanskom Savetu za zelenu gradnju.

„Važan deo rešenja uključuje istraživanje upotrebe prirodnih alternativa koje ne proizvode mnogo ugljenika ključnim građevinskim materijalima kao što su hempkrit ili drvna građa.“

Prema Evropskoj komisiji, jedan hektar konoplje hvata između devet i 15 tona ugljen dioksida, a treba joj samo pet meseci da izraste – što znači da je bolja od tipične komercijalne šume u sekvestraciji ugljenika.

Štaviše, proizvodnja konoplje navodno pomaže da se regeneriše zemlja i izdvoje teški metali iz zemljišta.

Ali prvo mora da se prevaziđe čitav niz izazova pre nego što konoplja bude mogla da ostavi ozbiljnog traga na građevinsku industriju.

U njih spadaju promene vladine regulative, tehnički sertifikati i finansiranje i infrastruktura neophodni za omasovljavanje industrijske proizvodnja konoplje, da se uspostave lanci snabdevanja i da ona postane pristupačnija za upotrebu.

Danas, u obliku hempkrita, biljku koriste uglavnom ekološki osvešćene arhitekte sa izdašnim budžetima u Evropi i Severnoj Americi, uglavnom zahvaljujući regulativi koja kontroliše rast proizvodnje konoplje u ovim regionima.

(Ovde vredi istaći da industrijska verzija biljke ne sadrži psihoaktivne agense regularnog kanabisa)

Hempkrit ne funkcioniše kao beton; on ne može da se koristi kao noseći materijal i zato mora da se kombinuje sa materijalima koji nose težinu kao što su drvo i kamen.

Ali kao izolacija, on nudi opciju sa manje intenzivnim stvaranjem ugljenika od petrohemijskih materijala kao što su fiberglas i penasta ploča.

Hempkrit „radi sve“, kaže Samer Islam, suosnivačica londonskog Materijal kalčersa, studije za istraživanje i dizajn koja je izgradila Flet haus 2020. godine.

„Njegova visoka termalna masa znači da se zagreva i otpušta toplotu polako, regulišući tokom dana unutrašnju toplotu.“

On je i hidroskopski, dodaje ona, tako da upija i ispušta vlagu, zbog čega je dobar za regulaciju buđi u zgradama.

Konoplja korišćena za Flet haus uzgojena je na susednom zemljištu Mardžent farma.

Projekat predstavlja ono što Materijal kalčers naziva „cirkularnom ekologijom“, pristupom izgradnji iz kog niču zgrade i može prirodno da se reintegriše u okolinu.

Hempkrit se koristi u obliku montažnih panela da bi se od njih napravili zidovi kuće, uklopljeni oko drvene noseće strukture.

Unutar kuće, materijali ostaju nepokriveni, sa izgledom bale sena hempkrita namerno ostavljenim da bude vidljive.

Jedna mana hempkrita je da se kvari kad ostane izložen na kišnom vremenu, tako da su Materijal kalčers morali da pronađu novo rešenje za spoljni deo Flet hausa, a da istovremeno iskoriste puni potencijal ove biljke.

Umesto jezgra konoplje, okrenuli su se žilavoj spoljašnjosti biljke, poznatoj kao vlaknasta srž, koja se već koristi na industrijskom nivou da bi zamenila fibeglas u aeroinženjeringu i automobilskoj industriji.

Materijal kalčers je termalno kompresovao ove ta vlakna konoplje prirodnom smolom na bazi šećera kako bi stvorio panele otporne na kišu koji prekrivaju kuću.

Farma nastavlja da proizvodi te panele, sa ogromnim interesovanjem drugih arhitekata koji žele da koriste ovaj materijal.

Materijal kalčers planira da nastavi da koristi konoplju u novom Projektu Feniks u Luesu, u istočnom Saseksu.

U izvedbi Hjuman nejčera i zamišljen kao naselje sa 700 kuća izgrađenim na osnovama održivosti, projekat će u većini građevina koristiti hempkrit zajedno sa drvnom građom iz kraja.

Hempkrit nije nikakav novi izum: on se u građevinama koristio hiljadama godina.

Međutim, u poslednjem veku došlo je do porasta modernijih građevinskih materijala i kriminalizacije uzgoja konoplje zbog njene veze sa upotrebnom rekreativnog kanabisa.

U Francuskoj, međutim, uzgoj konoplje nikad nije bio nezakonit, što je doprinelo tome da ova zemlja postane jedan od globalnih lidera u industrijskoj konoplji.

Posle savremenog oživljavanja hempkrita krajem Dvadesetog veka, veliki broj građevinskih projekata koji koriste ovaj materijal realizovan je širom zemlje.

Godine 2020, sedmospratna zgrada socijalnog stanovanja završena je u Parizu, koja je koristila hempkrit kao osnovni materijal za izolaciju, uz drvenu noseću konstrukciju.

Arhitektonska firma koja je stajala iza ovog projekta, Baro Presako, koristila je hempkrit povremeno u protekloj deceniji, ali ovo je bila do tada najveća upotreba materijala.

Suosnivač firme Tibo Baro opisuje hempkrit kao „arhitektonski koristan“, hvaleći njegovo termalno svojstvo, disanje, uticaj na zdravlje i sekvestraciju ugljenika.

On, međutim, nije savršeno rešenje: „Konoplja je sjajna, ali kreč je nešto što morate da dovodite u pitanje kao održivo rešenje“, kaže on.

Proizvodnja kreča zahteva zagrevanje krečnjaka na oko 1.000 stepeni Celzijusa, što emituje ugljenik.

„Ne postoji samo jedno rešenje koje će spasti svet“, kaže Baro – ali, za sada, hempkrit ostaje kao pozitivna opcija.

Firma ga koristi za velike stambene i poslovne zgrade koje se trenutno grade u Parizu, a istražuje i da li hempkrit može da se koristi za projekte retrofitinga.

Retrofiting je postao ključan način za unapređenje i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada bez ogromnih ugljeničkih troškova i bacanja na rušenje i rekonstrukciju.

Do danas, hempkrit se primarno koristio u malim stambenim projektima, zbog problema sa lancima snabdevanja, ograničenjem omasovljavanja i troškova.

„Proizvodni kapacitet u Velikoj Britaniji trenutno ne može da omogući masovnu proizvodnju“, kaže Islam.

„Mašinerija za njega je veoma skupa i ne distribuira se širom zemlje.“

Ono što je potrebno, kaže ona, jesu investicije – u firme, infrastrukturu, zanat i sertifikate materijala.

Sve dok se to ne dogodi, hempkrit će ostati skup i redak materijal za rad, dodatno otežan visokim premijama osiguranja jer je klasifikovan kao „nestandardan“.

Paloma Gormli, još jedna suosnivačica Materijal kalčersa, tvrdi da „ogromna količina ulaganja“ proizvođača visoko ugljeničkih materijala u odobrenje njihovih proizvoda omogućilo im je dominaciju na tržištu, i što se tiče pristupačnosti i što se tiče akreditacije.

„Postoji ekvivalentni proces koji mora da se desi za materijale kao što je hempkrit.“

Pravna regulativa, čak i za prosti uzgoj konoplje, druga je velika prepreka.

U SAD, na primer, uzgoj industrijske konoplje bio je ilegalan sve do 2018. godine, zbog toga što se biljka smatrala narkotičkom supstancom.

Sam hempkrit je odobren za dozvolu za gradnju stambenih zgrada u zemlji tek 2022. godine; i dalje je zabranjen u komercijalnim projektima sve do najmanje 2025. godine.

U Južnoj Africi, konoplja je konačno proglašena poljoprivrednim usevom 2021. godine, omogućivši njen uzgoj u zemlji.

Arhitektonska firma Vulf + Vulf iz Kejp Tauna proslavila se u arhitekturi konoplje u poslednjih 15 godina, ali sve donedavno morala je da se oslanja na uvoz biljke.

„Počeo sam da radim na svojoj prvoj kući od konoplje 2007. godine“, kaže osnivač firme i njen direktor Vulf, koji koristi samo prezime.

„Bio sam fasciniran svim njenim svojstvima i uvideo sam pozitivni uticaj koji ona može da ima na dekarbonizaciju izgrađenog okruženja.“

Vulf + Vulf trenutno završava neboder u Kejp Taunu za koji je korišćen hempkrit u formi montažnih blokova, a za koju se veruje i da je najviša zgrada na svetu izgrađena od ovog materijala.

Ova arhitektonska firma takođe trenutno radi na četiri kuće od konoplje, a započela je i dizajniranje još jedne visoke zgrade od konoplje.

Vulf je pun optimizma: „Interesovanje u Južnoj Africi za konoplju kao građevinski materijal raste eksponencijalno. To je početak jedne čitave nove industrije u zemlji.“

Zbog otvaranja regulative i sve većeg razumevanja mnoštva koristi od ovog materijala, upotreba hempkrita je u porastu, uprkos tome što je prevashodno koncentrisana u Evropi i Severnoj Americi.

Evropska komisija je izvestila da je oblast zemljišta EU posvećena uzgoju konoplje porasla za 75 odsto između 2015. i 2019. godine, sa Francuskom koja je zaslužna za 70 odsto ukupne proizvodnje.

Iako su druge zemlje možda sporije u prihvatanju konoplje kao poljoprivrednog proizvoda i građevinskog materijala, stvari bi tu uskoro mogle da se ubrzaju.

U novembru 2022. godine, UN su objavile izveštaj u kom navode sve prednosti industrijske konoplje.

UN su savetovale, ako žele da do kraja iskoriste potencijal konoplje, zemlje moraju da raščiste pravni status biljke, suoče se sa ograničenjima regulatornih okvira i sarađuju regionalno kako bi omogućile uspostavljanje proizvodnih lanaca.

Materijal kalčers veruje da usvajanje održivih građevinskih materijala kao što je konoplja može da postane deo zaokreta u pristupu prema gradnji u kom se koriste prirodni resursi iz lokalnih izvora.

„To podrazumeva da dobijete većinu građevinske mase od useva sa brzim obrtom, kao načinom da pružite izolaciju sa niskom proizvodnjom ugljenika, ali i da uhvatite i pohranjujete ugljenik u samim zgradama“, kaže Gormli.

Iako je ono što životnoj sredini stvarno treba drastično smanjenje gradnje, važno je da kad zaista gradite, „činite to na efikasan, lak i uviđavan način kad su u pitanju vaši resursi“, kaže Islam.

Konoplja, koja brzo raste i sekvestira ugljenik, zato se čini kao idealan materijal za to.

Izvor: danas.rs