Održivost i životna sredina: Kuće od konoplje – upijaju ugljenik i poboljšavaju energetsku efikasnost

Okružen zelenim poljima, Flet huas, koji se nalazi na farmi u Kembridžširu, u Velikoj Britaniji, izgleda kao tipična kuća nastala rekonstrukcijom ambara.

Ali iznutra, zbog izgleda i atmosfere građevine, vi odmah shvatate da je ovo nešto prilično drugačije.

„Zidovi me podsećaju na kuće od bala od sena koje smo pravili kao deca“, kaže vlasnica Flet hausa Džema Beron.

„Ima predivnu akustiku. A prošle godine nam usred zime nije radilo grejanje 24 časa i kuća je ostala topla.“

Ono što čini ovaj sunčani, prozračni i udoban dom neobičnim jeste materijal od kog je izgrađen: konoplja.

I dok nam je možda poznatija veza ove biljke sa psihoaktivnom supstancom kanabis i njenom upotrebom u suplementima i tekstilima, konoplja sve više postaje traženi održivi građevinski materijal.

Ova biljka koja brzo raste je obnovljivi resurs, sa svojstvima hvatanja ugljenika.

Kad se koristi u gradnji, obično poprima oblik „hempkrita“, poznatog i kao krečni beton od konoplje, čvrsti materijal nastao od mešanja drvenastog jezgra biljke sa vezivnim materijalom napravljenim od vode i kreča.

Hempkrit ima visoku termalnu masu, što ga čini idealnim materijalom za izolaciju koji poboljšava energetsku efikasnost zgrada i vremenom smanjuje emisiju gasova efekta staklene bašte.

On takođe nastavlja da upija ugljenik tokom čitavog životnog veka.

Potražnja za održivim materijalima je velika, jer građevinska industrija pokušava da se dekarbonizuje.

Zgrade i građevinska industrija zaslužni su za oko 37 odsto energije i globalnih emisija ugljen dioksida povezanih sa procesom.

To je zbog velike zavisnosti industrije od fosilnih goriva, uključujući materijale koji proizvode veliku količinu ugljenika kao što su beton, čelik i staklo, kao i gasovi efekta staklene bašte koji se emituju tokom grejanja i hlađenja naših zgrada.

Sa svim tim svojstvima upijanja ugljenika, konoplja bi mogla da pomogne zemljama da postignu ciljeve od nula neto emisije ugljenika učinivši gradnju održivijom.

„Optimizacija načina na koje dizajniramo, gradimo i renoviramo naše građevine odigraće ključnu ulogu u smanjivanju emisija i omogućavanju Velikoj Britaniji da postigne klimatske ciljeve“, kaže Jetunde Abdul, šef klimatske akcije pri britanskom Savetu za zelenu gradnju.

„Važan deo rešenja uključuje istraživanje upotrebe prirodnih alternativa koje ne proizvode mnogo ugljenika ključnim građevinskim materijalima kao što su hempkrit ili drvna građa.“

Prema Evropskoj komisiji, jedan hektar konoplje hvata između devet i 15 tona ugljen dioksida, a treba joj samo pet meseci da izraste – što znači da je bolja od tipične komercijalne šume u sekvestraciji ugljenika.

Štaviše, proizvodnja konoplje navodno pomaže da se regeneriše zemlja i izdvoje teški metali iz zemljišta.

Ali prvo mora da se prevaziđe čitav niz izazova pre nego što konoplja bude mogla da ostavi ozbiljnog traga na građevinsku industriju.

U njih spadaju promene vladine regulative, tehnički sertifikati i finansiranje i infrastruktura neophodni za omasovljavanje industrijske proizvodnja konoplje, da se uspostave lanci snabdevanja i da ona postane pristupačnija za upotrebu.

Danas, u obliku hempkrita, biljku koriste uglavnom ekološki osvešćene arhitekte sa izdašnim budžetima u Evropi i Severnoj Americi, uglavnom zahvaljujući regulativi koja kontroliše rast proizvodnje konoplje u ovim regionima.

(Ovde vredi istaći da industrijska verzija biljke ne sadrži psihoaktivne agense regularnog kanabisa)

Hempkrit ne funkcioniše kao beton; on ne može da se koristi kao noseći materijal i zato mora da se kombinuje sa materijalima koji nose težinu kao što su drvo i kamen.

Ali kao izolacija, on nudi opciju sa manje intenzivnim stvaranjem ugljenika od petrohemijskih materijala kao što su fiberglas i penasta ploča.

Hempkrit „radi sve“, kaže Samer Islam, suosnivačica londonskog Materijal kalčersa, studije za istraživanje i dizajn koja je izgradila Flet haus 2020. godine.

„Njegova visoka termalna masa znači da se zagreva i otpušta toplotu polako, regulišući tokom dana unutrašnju toplotu.“

On je i hidroskopski, dodaje ona, tako da upija i ispušta vlagu, zbog čega je dobar za regulaciju buđi u zgradama.

Konoplja korišćena za Flet haus uzgojena je na susednom zemljištu Mardžent farma.

Projekat predstavlja ono što Materijal kalčers naziva „cirkularnom ekologijom“, pristupom izgradnji iz kog niču zgrade i može prirodno da se reintegriše u okolinu.

Hempkrit se koristi u obliku montažnih panela da bi se od njih napravili zidovi kuće, uklopljeni oko drvene noseće strukture.

Unutar kuće, materijali ostaju nepokriveni, sa izgledom bale sena hempkrita namerno ostavljenim da bude vidljive.

Jedna mana hempkrita je da se kvari kad ostane izložen na kišnom vremenu, tako da su Materijal kalčers morali da pronađu novo rešenje za spoljni deo Flet hausa, a da istovremeno iskoriste puni potencijal ove biljke.

Umesto jezgra konoplje, okrenuli su se žilavoj spoljašnjosti biljke, poznatoj kao vlaknasta srž, koja se već koristi na industrijskom nivou da bi zamenila fibeglas u aeroinženjeringu i automobilskoj industriji.

Materijal kalčers je termalno kompresovao ove ta vlakna konoplje prirodnom smolom na bazi šećera kako bi stvorio panele otporne na kišu koji prekrivaju kuću.

Farma nastavlja da proizvodi te panele, sa ogromnim interesovanjem drugih arhitekata koji žele da koriste ovaj materijal.

Materijal kalčers planira da nastavi da koristi konoplju u novom Projektu Feniks u Luesu, u istočnom Saseksu.

U izvedbi Hjuman nejčera i zamišljen kao naselje sa 700 kuća izgrađenim na osnovama održivosti, projekat će u većini građevina koristiti hempkrit zajedno sa drvnom građom iz kraja.

Hempkrit nije nikakav novi izum: on se u građevinama koristio hiljadama godina.

Međutim, u poslednjem veku došlo je do porasta modernijih građevinskih materijala i kriminalizacije uzgoja konoplje zbog njene veze sa upotrebnom rekreativnog kanabisa.

U Francuskoj, međutim, uzgoj konoplje nikad nije bio nezakonit, što je doprinelo tome da ova zemlja postane jedan od globalnih lidera u industrijskoj konoplji.

Posle savremenog oživljavanja hempkrita krajem Dvadesetog veka, veliki broj građevinskih projekata koji koriste ovaj materijal realizovan je širom zemlje.

Godine 2020, sedmospratna zgrada socijalnog stanovanja završena je u Parizu, koja je koristila hempkrit kao osnovni materijal za izolaciju, uz drvenu noseću konstrukciju.

Arhitektonska firma koja je stajala iza ovog projekta, Baro Presako, koristila je hempkrit povremeno u protekloj deceniji, ali ovo je bila do tada najveća upotreba materijala.

Suosnivač firme Tibo Baro opisuje hempkrit kao „arhitektonski koristan“, hvaleći njegovo termalno svojstvo, disanje, uticaj na zdravlje i sekvestraciju ugljenika.

On, međutim, nije savršeno rešenje: „Konoplja je sjajna, ali kreč je nešto što morate da dovodite u pitanje kao održivo rešenje“, kaže on.

Proizvodnja kreča zahteva zagrevanje krečnjaka na oko 1.000 stepeni Celzijusa, što emituje ugljenik.

„Ne postoji samo jedno rešenje koje će spasti svet“, kaže Baro – ali, za sada, hempkrit ostaje kao pozitivna opcija.

Firma ga koristi za velike stambene i poslovne zgrade koje se trenutno grade u Parizu, a istražuje i da li hempkrit može da se koristi za projekte retrofitinga.

Retrofiting je postao ključan način za unapređenje i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada bez ogromnih ugljeničkih troškova i bacanja na rušenje i rekonstrukciju.

Do danas, hempkrit se primarno koristio u malim stambenim projektima, zbog problema sa lancima snabdevanja, ograničenjem omasovljavanja i troškova.

„Proizvodni kapacitet u Velikoj Britaniji trenutno ne može da omogući masovnu proizvodnju“, kaže Islam.

„Mašinerija za njega je veoma skupa i ne distribuira se širom zemlje.“

Ono što je potrebno, kaže ona, jesu investicije – u firme, infrastrukturu, zanat i sertifikate materijala.

Sve dok se to ne dogodi, hempkrit će ostati skup i redak materijal za rad, dodatno otežan visokim premijama osiguranja jer je klasifikovan kao „nestandardan“.

Paloma Gormli, još jedna suosnivačica Materijal kalčersa, tvrdi da „ogromna količina ulaganja“ proizvođača visoko ugljeničkih materijala u odobrenje njihovih proizvoda omogućilo im je dominaciju na tržištu, i što se tiče pristupačnosti i što se tiče akreditacije.

„Postoji ekvivalentni proces koji mora da se desi za materijale kao što je hempkrit.“

Pravna regulativa, čak i za prosti uzgoj konoplje, druga je velika prepreka.

U SAD, na primer, uzgoj industrijske konoplje bio je ilegalan sve do 2018. godine, zbog toga što se biljka smatrala narkotičkom supstancom.

Sam hempkrit je odobren za dozvolu za gradnju stambenih zgrada u zemlji tek 2022. godine; i dalje je zabranjen u komercijalnim projektima sve do najmanje 2025. godine.

U Južnoj Africi, konoplja je konačno proglašena poljoprivrednim usevom 2021. godine, omogućivši njen uzgoj u zemlji.

Arhitektonska firma Vulf + Vulf iz Kejp Tauna proslavila se u arhitekturi konoplje u poslednjih 15 godina, ali sve donedavno morala je da se oslanja na uvoz biljke.

„Počeo sam da radim na svojoj prvoj kući od konoplje 2007. godine“, kaže osnivač firme i njen direktor Vulf, koji koristi samo prezime.

„Bio sam fasciniran svim njenim svojstvima i uvideo sam pozitivni uticaj koji ona može da ima na dekarbonizaciju izgrađenog okruženja.“

Vulf + Vulf trenutno završava neboder u Kejp Taunu za koji je korišćen hempkrit u formi montažnih blokova, a za koju se veruje i da je najviša zgrada na svetu izgrađena od ovog materijala.

Ova arhitektonska firma takođe trenutno radi na četiri kuće od konoplje, a započela je i dizajniranje još jedne visoke zgrade od konoplje.

Vulf je pun optimizma: „Interesovanje u Južnoj Africi za konoplju kao građevinski materijal raste eksponencijalno. To je početak jedne čitave nove industrije u zemlji.“

Zbog otvaranja regulative i sve većeg razumevanja mnoštva koristi od ovog materijala, upotreba hempkrita je u porastu, uprkos tome što je prevashodno koncentrisana u Evropi i Severnoj Americi.

Evropska komisija je izvestila da je oblast zemljišta EU posvećena uzgoju konoplje porasla za 75 odsto između 2015. i 2019. godine, sa Francuskom koja je zaslužna za 70 odsto ukupne proizvodnje.

Iako su druge zemlje možda sporije u prihvatanju konoplje kao poljoprivrednog proizvoda i građevinskog materijala, stvari bi tu uskoro mogle da se ubrzaju.

U novembru 2022. godine, UN su objavile izveštaj u kom navode sve prednosti industrijske konoplje.

UN su savetovale, ako žele da do kraja iskoriste potencijal konoplje, zemlje moraju da raščiste pravni status biljke, suoče se sa ograničenjima regulatornih okvira i sarađuju regionalno kako bi omogućile uspostavljanje proizvodnih lanaca.

Materijal kalčers veruje da usvajanje održivih građevinskih materijala kao što je konoplja može da postane deo zaokreta u pristupu prema gradnji u kom se koriste prirodni resursi iz lokalnih izvora.

„To podrazumeva da dobijete većinu građevinske mase od useva sa brzim obrtom, kao načinom da pružite izolaciju sa niskom proizvodnjom ugljenika, ali i da uhvatite i pohranjujete ugljenik u samim zgradama“, kaže Gormli.

Iako je ono što životnoj sredini stvarno treba drastično smanjenje gradnje, važno je da kad zaista gradite, „činite to na efikasan, lak i uviđavan način kad su u pitanju vaši resursi“, kaže Islam.

Konoplja, koja brzo raste i sekvestira ugljenik, zato se čini kao idealan materijal za to.

Izvor: danas.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Nikola Tesla, jedan od najplodnijih i najkreativnijih umova koje je čovečanstvo ikada imalo, ostavio je neizbrisiv trag ...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.