Stari kliše kaže da svaka godina u životu psa odgovara sedam ljudskih godina.
Drugim rečima, petogodišnji pas bi bio kao 35-godišnji čovek.
Međutim, stvarnost je mnogo kompleksnija. Brzina razvoja pasa razlikuje se od ljudi, a veličina i rasa psa igraju značajnu ulogu u njihovom životnom veku.
Ljudi dostižu odraslost za 18 godina, dok štenci ostaju štenci samo šest do devet meseci (u zavisnosti od veličine i rase).
Period puberteta kod pasa obično traje od šest meseci do godinu dana, što se može smatrati njihovim tinejdžerskim fazama. Zatim dolazi period mladih odraslih pasa, koji traje od tri do četiri godine, piše Science Focus.
Američko udruženje bolnica za kućne ljubimce smatra da se poslednjih 25 procenata psećeg života može smatrati starošću.
Ovo se obično pretpostavlja da se dešava oko sedme godina, mada varira u zavisnosti od rase (između pet i deset godina).
Ako uzimamo u obzir ljudski životni vek od gotovo 81 godine u Velikoj Britaniji, sedmogodišnji pas bio bi ekvivalentan otprilike 61 ljudskoj godini.
Različite rase pasa ili mešavine rasa imaju različite životne vekove.
Nedavno istraživanje koje je obuhvatilo skoro 2 miliona pasa kod više od 1.000 veterinarskih klinika u SAD-u pokazalo je da je očekivani životni vek psa pri rođenju 12,69 godina.
Ovo je nešto više od ranijeg istraživanja u Velikoj Britaniji koje je iznosilo 11,23 godina, a niže od drugog istraživanja u SAD-u koje je pokazalo da iznosi 15,4 godine.
Međutim, postoji mnogo faktora u igri.
Ženke žive nešto duže od mužjaka, a manji psi žive znatno duže od velikih pasa – jedno istraživanje pokazuje da mali psi žive 16,2 godine, dok veliki psi žive 12 godina.
Uopšteno govoreći, mešanci žive nešto duže od čistokrvnih pasa, iako neki čistokrvni psi imaju dug životni vek (kao što su čivave).
Na osnovu ovih podataka, možemo zaključiti da je jednogodišnji pas možda ekvivalentan osamnaestogodišnjem čoveku, a nakon toga odnos 1:7 ima više smisla.
Takođe postoje i biološki pristupi koji se koriste za razumevanje starosti pasa.
Kako starimo, dolazi do epigenetskih promena na našem DNK kao rezultat procesa poznatog kao metilacija. Naučnici su istraživali ove promene u nukleinskoj kiselini (nazvanoj metilomi) kod 104 laboratorijska retrivera i uporedili ih sa onima kod ljudi.
Ovde se odnos ne ponaša linearno.
Rezultati su nam dali drugačiji kalkulator: da biste pronašli ljudsku ekvivalentnu starost psa, uzmite logaritam od njegove starosti, pomnožite sa 16 i dodajte 31.
Ovaj pristup najbolje funkcioniše na krajevima spektra starosti i a manje je precizan za srednje godine.
Na osnovu epigenoma, ovaj model kaže da je osmomesečni štenac ekvivalentno devetomesečnoj bebi, a dvanaestogodišnji pas je približno ekvivalentan sedamdesetogodišnjem čoveku.
Na primer, jednogodišnji pas je ekvivalentan tridesetjednogodišnjem čoveku, dvogodišnji pas je malo preko četrdeset, sedmogodišnji pas je ekvivalentan šezdesetogodišnjaku, a četrnaestogodišnji pas je ekvivalentan osamdesetogodišnjaku.
Naravno, ovi rezultati će varirati za različite pse.
Ako se ovaj podatak čini pomalo depresivnim jer je vaš pas stariji nego što ste mislili, znajte da se duži životni vek povezuje sa time da je vaš pas zdrave težine, pa praćenje težine vašeg psa može pomoći (konsultujte svog veterinara za savet).
Na primer, normalna težina za retrivera omogućava životni vek od 13,6 godina za ženke i 13,3 godine za mužjake, dok se prekomerna težina smanjuje na 13,0 i 12,7 godina, respektivno.
Takođe se pokazalo da su češći dentalni pregledi povezani sa dužim životnim vekom, ali nije jasno da li to odražava bolju opštu zdravstvenu zaštitu ili se odnosi isključivo na dentalnu negu.
Dakle, izračunavanje starosti psa u ljudskim godinama je složenije nego što se može pretpostaviti, pri čemu se sedmice i meseci kod štenaca računaju kao značajan faktor, iako prolete u trenu.
Izvor: CITY magazine
