“Promašila je venu i ubola me tako da je krvi bilo svuda”, “Mom detetu je iz 20. pokušaja uspela da stavi braunilu, dok je sve vreme vrištao od bolova, a ona histerisala i vređala ga jer ne zna šta radi”, “Nije mogla da mi nađe venu, pa sam iz doma zdravlja izašla kao narkomanka, sva u modricama po rukama”, ovo je samo deo jezivih priča pacijenata, koji su svoja traumatična iskustva sa prekvalifikovanim, "priučenim", medicinskim sestrama u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, ispričali nakon teksta o prekvalifikacijama u medicini, koji smo nedavno objavili na našem portalu.
U brojnim reakcijama i komentarima čitalaca, koji su kao pacijenti bili žrtve neznanja i neiskustva žena koje rade u srpskom zdravstvu, navode da nisu uvek bili sigurni da je u pitanju prekvalifikovano osoblje, ali su mnogi pitali za školsku spremu i dobijali očekivani odgovor. Prekvalifikovani kadrovi, nisu završili medicinsku školu, već uglavnom samo razliku u ispitima u nekoj privatnoj ustanovi, a neki ni toliko. To su medicinske sestre koje su ranije bile u nekim totalno drugačijim profesijama, pa su nakon kraćih obuka postale medicinske sestre.
Krv šikljala po čaršavu
“Ležala sam u bolnici dve nedelje i doživela da sestra dođe da mi izvadi krv iz vene, koju nikako ne može da pronađe. Bolest je bila takva da nisam mogla da se okrećem, niti pomeram sama, imala sam problem sa kičmom, ali vene na rukama su mi bile nabrekle i ne mogu da shvatim da nije uspela da mi izvadi krv iz prvog pokušaja. Ubola me je nekoliko puta, pa je u jednom momentu nešto uradila, da je krv krenula da šiklja, bilo je svuda, sav čaršav je bio crven. Bolelo je užasno, ali nisam smela, niti mogla da mrdnem. Kasnije sam drugu sestru, koja je bila jako fina i vidi se iskusna u svom poslu, pitala koju je školu koleginica završila. Objasnila mi je da ona nije sestra, da bi trebalo da radi kao bolničarka jer je prekvalifikovana, ali pošto nema dovoljno sestara, sada rade isti posao, za istu platu. Ostala sam u šoku, i dalje sam, iako je od tada prošlo nekoliko meseci”, priča za Nova.rs Jelica Žirajić (58) iz Lazarevca, koja je tokom leta provela dve nedelje u Kliničkom centru Srbije.
Nažalost, njeno iskustvo je samo jedno u nizu.
“Iskusio sam to u užičkoj bolnici i požeškom domu zdravlja. Čoveče uboli iglu da vade krv, ono boli samo tako, a krvi nigde. Uboli u meso omašili venu i kad sam počeo da psujem, ostaviše me i odoše. Posle dođoše neke starije i odradiše posao. Kad ja drugi dan čitam negde na netu za ove kursiste… Za koju godinu će nas lečiti doktori izgleda sa kursom šestomesečnim. Pametna deca završe školu medicine, pa i doktori i pravac Nemačka i ostale zapadne zemlje, neće ovde za siću da rade “, napisao je u komentarima S. L.
Podlivi na rukama
Zbog neznanja i nestručnosti medicinskog osoblja, pacijenti su iz zdravstvenih ustanova izlazili sa podlivima.
“Užas, mom suprugu su 30 minuta pokušavali da nađu venu, izazvali ogromne podlive koji su mesecima bili na ruci modroj, gotovo crnoj. Odbio je da bude hospitalizovan zbog toga, iako je bio u ozbiljno lošem stanju“, piše V. I.
Ni u domovima zdravlja situacija nije mnogo bolja.
“Tako je meni u domu zdravlja na Vračaru, medicinska sestra iz petog pokušaja pogodila venu da mi izvadi krv. Modrice su bile kao da sam narkomanka“, napisala je A. M.
Iako se pacijenti najčešće sećaju bolova, koje je prouzrokovalo nesnalaženje prekvalifikovane medicinske sestre sa iglom, špricom i “prikrivenom venom”, najopasniji momenti su oni u kojima neškolovano osoblje nepravilno daje lekove, pa može izazvati fatalne posledice.
Lek u bočici za urinokulturu
“Pacijentu je u jednoj beogradskoj bolnici sestra sa završenim kursom, dala fraksiparin u potpazušnu jamu, posle čega mu je cela ruka pocrnela. Takođe, desilo se u drugoj ustanovi da je jedan prekvalifikovan tehničar, antibiotik, koji se isključivo daje intramuskularno u mišić ili intravenski u venu, rastvorio u bočicama za urinokulturu i podelio ležećim pacijentima, tako što je sa tim bočicama išao od kreveta od kreveta. Kada ga je glavna sestra pitala kako je tako brzo završio davanje leka, rekao joj je šta je uradio, a da nije ni znao da taj antibiotik ne sme da se uzima oralno”, priča za Nova.rs medicinska sestra iz jedne beogradske bolnice, koja je zamolila da ostane anonimna.
Podsetimo, u zdravstvenim ustanovama širom Srbije gotovo 80 odsto medicinskih sestara radi sa prekvalifikovanim diplomama. Završile su uglavnom trgovačku, frizersku i druge škole, koje nemaju nikakve veze sa medicinom, ali naš zdravstveni sistem gleda isto na sestre sa četvorogodišnjom medicinskom školom i na one koje su “privatno” kupile dilomu ili prošle kurs. Sve imaju jednake plate i status.
Frizerke i maserke kao medicinske sestre
Ekonomske tehničarke, bibliotekarke, maserke, frizerke, rade u srpskoj medicini, daju vakcine, inekcije, lekove, vade krv, stavljaju braunile, previjaju rane.
“Školovane sestre su u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, većina onih koje obavljaju posao medicinskih sestara u Srbiji su prekvalifikovane radnice. Nemaju elementarno znanje iz medicine, a nisu imale prilike ni da ga steknu. Ne znaju da rade ovaj posao, a trebalo bi kao nama da pomažu. Na Institutu za majku i dete, roditelji čija deca redovno dolaze jer imaju hronične bolesti, već znaju laborante koji su završili medicinu i samo njima dozvoljavaju da priđu deci. Oni znaju ko je završio kurs, a ko četvorogodišnju školu. U bolnicama sve češće pacijenti traže određenu sestru ili laboranta za koje znaju da su završili medicinu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.
Nestručno zbrinjavanje najtežih pacijenata od strane prekvalifikovanih radnika i radnica u medicini, može dovesti do nesagledivih posledica.
“Imala sam lično prilike da prisustvujem slučajevima kada prekvalifikovana sestra treba da pomogne teško obolelom pacijentu, a ona apsolutno ne zna šta treba da radi. Histerišu i paniče kad je mnogo krvi, a posebno ako je pacijent dete, kojem treba naći venu na glavi. Plasiranje, postavljanje intravenske kanile ili braunile, za njih je nemoguća misija. Te sestre rade u intervencijama, previjaju najteže pacijente, daju infuzije, plasiraju katetere, a ne znaju ništa od toga da urade kako treba. Jednom me je prekvalifikovana sestra pitala da li da baci lek koji je pokvaren.
Međutim, ona je ubacila dva leka koji su antagonisti, u isti špric, i naravno da je mislila da ‘ne radi’”, priča Radica.
Jedna sestra u smeni mora biti školovana
Prekvalifikovane sestre često idu i u kućne posete.
“Kada dođe kod nepokretnog pacijenta, kojem treba da plasira kateter jer ne može da mokri, ona ne zna kako to da uradi i tako dođe do katastrofe. Dešava se i da neko umre jer sestra ne ume da nađe venu. Ako čovek ima akutni infarkt, a ona ne može da nađe venu i otvori venski put, ne pomaže to što je lekar prisutan, jer taj deo posla mora da obavi školovana sestra. To je jedan od razloga zašto lekari stalno ponavljaju da im ne stavljaju prekvalifikaciju u smenu. Njih na poslu niko ne nadgleda, niti obučava, jer nema dovoljno školovanog osoblja. Direktori glavnim sestrama naglašavaju da ne stavljaju nikad dve ili tri prekvalifikacije u istu smenu, već da jedna mora biti školovana, pa ona onda vuče kao konj ceo posao”, zaključuje Radica.
Naime, ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je nedavno da je važno da se pravi razlika između prekvalifikacije i četvorogodišnjih srednjih škola.
„U želji da obezbedimo što bolju negu pacijentima, malo smo prebrzo prihvatili prekvalifikacije i na taj način unizili naše sestre koje uče četiri godine. Za nekoliko meseci ne može se načiniti ono što može za četiri godine. Ta deca kod nas prolaze praksu i na medicinskom fakultetu se razlikuje onaj ko je završio medicinsku školu, o onoga ko nije“, navela je Grujičić.
Izvor: nova.rs
