Zaboravite surutku: Ove tri namirnice čiste masnu jetru, a bar jednu od njih već imate kod kuće

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 27 septembar 2025

Surutka je obično prva preporuka za čišćenje jetre, ali mogu pomoći i neke druge namirnice.

Masna jetra je obično rezultat nezdravog načina života, a neki od simptoma su umor, nadimanje, problemi sa kožom, pa čak i loša koncentracija. Da bi se problemi eliminisali, pre svega je važan pravilan način života, koji uključuje uravnoteženu ishranu, dovoljno vežbanja, kvalitetan san, upravljanje stresom i odustajanje od štetnih navika poput pušenja ili konzumiranja alkohola.

Određene namirnice takođe mogu pomoći u čišćenju jetre. Jedna od najpoznatijih metoda kuvanja kod kuće je redovna konzumacija surutke, u koju su se naši preci kleli. Ali postoje i druge potpuno jednostavne namirnice koje pomažu u rasterećenju jetre, navodi portal Krstarica i preporučuje cveklu, maslinovo ulje i ren.

Cvekla

Cvekla je prava kraljica detoksikacije. Sadrži betain, supstancu koja pomaže jetri da razgradi masti i eliminiše toksine iz organizma. Možete je jesti sirovu, pečenu, u salati ili kao sok. Ako vam smeta njen „zemljasti“ ukus, dodajte joj malo limunovog soka.

Maslinovo ulje

Ne morate piti maslinovo ulje na prazan stomak, dovoljno je da ga koristite umesto običnog ulja. Maslinovo ulje stimuliše funkciju žuči, što direktno pomaže jetri da se reši viška masti. Međutim, važno je ne preterivati sa količinom i birati kvalitetno ulje iz proverenih izvora.

Ren

Ren je jedan od najefikasnijih prirodnih saveznika jetre. Sadrži glukozinolate, supstance koje stimulišu aktivnost enzima za detoksikaciju. Dodajte ga u salate, meso ili napravite domaći namaz sa svežim sirom i kašičicom rendanog rena.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 septembar 2025

Jak imunitet i uravnotežena telesna težina često idu ruku pod ruku, a određeni vitamini mogu igrati ključnu ulogu u tom procesu.

Stručnjaci naglašavaju da se pravilnom ishranom može podstaći prirodna odbrana organizma i ubrzati metabolizam. Dakle, prema savetnicima za ishranu, redovan unos sledećih nutrijenata može biti jednostavan način da podržimo i telesnu težinu i imunitet.

Vitamin B

Vitamini B grupe pomažu telu da hranu pretvori u energiju i tako podržavaju normalan rad metabolizma. Kada telo efikasno koristi unete nutrijente, lakše se održava zdrava telesna težina. Prema rečima savetnika za ishranu, upravo vitamin B može pomoći u smanjenju umora i poboljšanju opšte vitalnosti. Osim toga, prisutan je u mnogim namirnicama poput jaja, ribe i integralnih žitarica, što ga čini lako dostupnim.

Vitamin D

Ovaj vitamin poznat je kao "vitamin sunca", a važan je i za imunitet i za regulaciju telesne težine. Nedostatak vitamina D povezuje se s većim rizikom od infekcija i usporenim metabolizmom. Stručnjaci za ishranu ističu da redovno izlaganje suncu ili dodaci ishrani mogu imati značajan učinak na zdravlje. Dodatno, istraživanja pokazuju da održavanje dovoljnog nivoa vitamina D može podržati i zdravlje kostiju i mišića.

Vitamin C

Vitamin C igra ključnu ulogu u jačanju imuniteta i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Osim toga, pomaže u stvaranju kolagena i može ubrzati oporavak nakon fizičke aktivnosti, što je korisno kod mršavljenja. Savetnici za ishranu naglašavaju da se unos vitamina C lako osigurava ishranom bogatom svežim voćem i povrćem. Redovna konzumacija agruma, bobičastog voća i paprike može osigurati da organizam dobije dovoljne količine ovog važnog vitamina - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 25 septembar 2025

Povišen nivo šećera u krvi najčešće ukazuje na dijabetes, ali ne mora uvek da znači da je bolest već razvijena. Kada je glukoza iznad normalnih vrednosti, a ipak nedovoljna da bi se svrstala u dijabetes tipa 2 (jutarnja glikemija od 5,6 do 6,9 mmol/L), govori se o stanju predijabetesa, ozbiljnom riziku koji u čak 70 odsto slučajeva vodi ka razvoju šećerne bolesti.

"Predijabetes je uvod u moguće velike i nepovoljne promene po zdravlje. Upravo zato ovo stanje shvatamo kao šansu za prevenciju. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti razvoj dijabetesa i posledice koje on nosi", objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog iz Klinike za interne bolesti Kliničko Bolničkog Centra Zvezdara.

Dijabetes je hronična bolest koja pogađa gotovo sve organe, od srca i krvnih sudova, preko bubrega, očiju i nerava, pa do zuba i stopala. Zato je rana dijagnoza ključna - piše N1.

Godišnja kontrola šećera u krvi i redovne konsultacije sa lekarom mogu učiniti razliku između zdravlja i ozbiljnih komplikacija. Jedna od deset odraslih osoba ima predijabetes, a da to i ne zna. Simptomi gotovo da ne postoje, dok posledice vremenom postaju ozbiljne. Najugroženije su oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i osobe sa povišenim pritiskom, gojazne osobe i žene sa sindromom policističnih jajnika.

Najčešće posledice predijabetesa su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni događaji, moždani udar, promene na krvnim sudovima, masna jetra i bolesti bubrega. Pored merenja jutarnje glikemije našte iz krvi, neophodno je uraditi i dodatne analize u saradnji sa izabranim lekarom radi postavljanja dijagnoze, ukoliko postoji sumnja na predijabetes.

"Do skoro smo radili samo OGTT test sa merenjem šećera pre i posle dva sata. Danas se savetuje samo merenje nakon jednog sata, od uzimanja 75 grama glukoze u 300ml vode. Ako je vrednost veća od 8,6 mmol/L, rizik za predijabetes postoji.
Dodatno, glikozilirani hemoglobin (HbA1c) od 5,6 do 6,4 odsto ukazuje na predijabetes. Potrebno je uraditi insulin i glikemiiju iz krvi, sa računanjem HOMA indeksa, C-peptid, lipidni status, kao i ultrazvuk abdomena, radi uvida u stanje jetre i pankreasa. Na osnovu tih analiza lekar dobija sliku metaboličkog poremećaja, koji nije isti kod svakog, i kreira individualizovan terapijski pristup", ističe prof. dr Beljić Živković.

Predijabetes ne mora uvek da vodi u dijabetes. Male, ali dosledne promene u načinu života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesne mase) mogu značajno smanjiti rizik, savetuje doktorka.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, najvažnije je redovno uzimati propisanu terapiju i pratiti uputstva lekara. Predijabetes je upozorenje, ali i prilika. Ako se na vreme prepozna i ozbiljno shvati, može postati ključna prekretnica ka zdravijem i kvalitetnijem životu

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 septembar 2025

Kad je reč o zdravlju srca, izbor vrste sira igra veliku ulogu.

Kardiolog dr Tariqshah Syed naglašava da je presudno obratiti pažnju na količinu i vrstu sira koji konzumiramo, prenosi Index.hr

„Konzumacija sira u umerenim količinama obično ima mali uticaj na LDL holesterol, ali sirevi s visokim udelom masnoće mogu ga znatno povisiti ako se jedu preterano“, ističe za Parade.

Glavni razlog tome je sadržaj zasićenih masti, koje povećavaju rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i povišenog krvnog pritiska. Najproblematičniji su sirevi bogati zasićenim mastima i natrijumom.

„Prerađeni sirevi i tvrdi, punomasni sirevi poput čedar sira i parmezana sadrže više zasićenih masti i soli, što može povisiti LDL holesterol i krvni pritisak“, navodi dr Syed.

Najgori primer je maskarpone, koji u jednoj porciji ima čak 29 grama zasićenih masti i ukupno 44 grama masnoće. Za poređenje, otprilike 56 grama čedar sira sadrži 23 grama zasićenih masti i 364 miligrama natrijuma, što vrlo brzo može preći dnevne preporuke Američkog udruženja za srce.

Ipak, postoje i vrste sira koje se smatraju povoljnijim za zdravlje srca. Dr Syed preporučuje niskomasne opcije poput mocarele, rikote i svežeg sira. Na primer, pola šoljice rikote ima deset grama zasićenih masti, dok ista količina svežeg sira sadrži samo tri grama.

Osim odabira sira, važno je i s čim ga kombinujemo – stručnjaci savetuju da se jede uz voće ili celovite žitarice, što pomaže kontroli porcija i boljem prehrambenom balansu. Umerena konzumacija i pažljiv odabir mogu omogućiti da sir ostane deo prehrane bez većeg rizika za srce.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 septembar 2025

U poslednjih nekoliko meseci, divizma, poznata i kao divlji duvan, doživljava renesansu u popularnosti, posebno na TikToku.

TikTokerka Kandis Garet podelila je svoje iskustvo: nakon nekoliko dana konzumiranja biljnog napitka od divizme, "osetila je značajno poboljšanje i tvrdi da joj je disanje lakše nego ikad od tada".

Stručnjaci i influenseri na društvenim mrežama ističu da biljka može pomoći ljudima sa astmom, hroničnim kašljem ili pušačima, ali upozoravaju da se efekti razlikuju od osobe do osobe, piše Dnevno.hr.

Divizma ili lopen, kraljevska sveća, svećnjak (lat. Verbascum phlomoides) je biljka iz porodice strupnikovica (Scrophulariaceae). Rodu Verbascum pripada oko 250 vrsta.

Lako se prepoznaje po izduženoj stabljici i velikim žutim cvetovima koji cvetaju od jula do avgusta. Rasprostranjen je po šumskim čistinama, peščanim obalama reka i potoka u Evropi i zapadnoj Aziji.

Višegodišnja zeljasta biljka impozantnog izgleda za zeljastu biljku pošto može da dostigne visinu i od 120 cm. Čitava biljka pokrivena je mekim, filcovanim dlačicama. Jedne godine se formira samo lisna rozeta, a tek naredne stablo. Prizemni listovi su krupni i imaju dršku, dok su donji i srednji sedeći, a gornji osnovom obuhvataju stablo i svi su pepeljastosivi ili žutozeleni. Gornju polovinu stabla čine cvetovi sakupljeni u guste ili rastresite grozdaste cvasti, ili po nekoliko cvetova formira klasove. Cvetovi su sa krupnim, žutim kruničnim listićima spolja pokrivenim zvezdastim dlakama. Prašnika ima 5, sa hrapavim prašničkim kesama.[1] Boja cvetova može biti bela ili purpurna. Cveta u periodu od jula do avgusta. Sveži cvetovi imaju neprijatan miris, dok suvi mirišu na med. Plod je čahura pokrivena kratkim dlakama i sa semenom prizmatičnog oblika.

Lekovita svojstva divizme

U narodu, divizma se naziva i vučji rep. Preporučuje se iskopavanje korena u kasnu jesen prve godine rasta ili rano proleće, pre nego što biljka počne da zeleni. Cvetovi se beru od početka jula do kasne jeseni, a važno ih je brzo osušiti kako ne bi izgubili boju i lekovita svojstva. Isto važi i za listove, koji se beru nakon cvetanja po suvom i sunčanom vremenu.

Lekovita svojstva divizme poznata su još od davnina, a grčka mitologija pominje da je poslužila Odiseju protiv vračare Cirke. Biljka sadrži brojna jedinjenja sa antiinflamatornim, antibakterijskim i regenerativnim dejstvom: saponine, glikozide, iridoide, flavonoide, vitamin C, tanin, cink i selen. Naučna istraživanja potvrđuju njen doprinos respiratornim bolestima, upalama, infekcijama, blagim otocima, hemoroidima i infekcijama uha. Na primer, studija iz 2002. godine pokazala je da ekstrakt divljazme može inhibirati rast bakterija Escherichia coli i Staphylococcus aureus.

Recepti i primena

Divizma može da se koristi na različite načine. Pripravak od cvetova u maslinovom ulju koristi se kod kožnih problema i bolova u uhu ili očima, dok ulje pomaže kod gihta, reume i rana. Tinktura cvetova koristi se kod infekcija, a oblozi i sirupi se koriste kod otoka, hemoroida i kožnih bolesti.

Najpoznatiji je čaj od divizme, koji se priprema tako što se jedna kašičica cvetova prelije sa dva decilitra ključale vode i ostavi da odstoji 15 minuta. Piti 2-3 šolje dnevno, uz dodatak meda po želji. Gotove mešavine divizme mogu da se kupe u specijalizovanim prodavnicama i na internetu. Konzumiranje čaja i drugih preparata je generalno bezbedno, ali trudnice, dojilje i hronično bolesni pacijenti treba da se konsultuju sa lekarom pre upotrebe - prenosi B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 septembar 2025

U nekim slučajevima, jetra gubi i do 90 odsto svoje funkcije pre nego što se pojave jasni znaci da nešto nije u redu.

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu, ali problemi sa njenim funkcionisanjem često ostaju neprimećeni dok bolest ne napreduje. Upravo zato je važno obratiti pažnju na suptilne znakove koje nam telo šalje, čak i ako ih lako možemo zameniti za nešto bezopasno, prenosi Index.hr.

Oštećenje jetre može napredovati godinama bez ikakvih vidljivih simptoma. U nekim slučajevima, jetra gubi i do 90 odsto svoje funkcije pre nego što se pojave jasni znaci da nešto nije u redu. Zato je ključno prepoznati male, ali značajne promene na vreme koje ukazuju na to da je jetra preopterećena ili oštećena.

Znaci na koje treba obratiti pažnju

Osećaj punoće na desnoj strani stomaka
Osećaj težine ili pritiska ispod desnog rebra može biti posledica uvećane ili upaljene jetre. Mnogi ovaj osećaj pogrešno shvataju za loše varenje ili bol u mišićima, ali ako se ponavlja, treba ga shvatiti ozbiljno. Bol se ponekad širi na desno rame.

Umor i smanjena izdržljivost
Ako vam se čini da ste stalno iscrpljeni, iako dovoljno spavate i redovno jedete, razlog može biti u jetri. Kada jetra ne radi kako treba, smanjuje se i sposobnost tela da proizvodi energiju.

Svrab kože, posebno na stopalima
Hronični svrab, posebno na tabanima, može biti znak da jetra nije u stanju da pravilno filtrira žučne soli koje zatim završavaju u krvotoku. Ovaj svrab ne nestaje kremama ili antihistaminicima i često se pogoršava noću.

Crvene mrlje i kapilare na koži
Sa oslabljenom funkcijom jetre, dolazi do hormonskog disbalansa, posebno povećanja nivoa estrogena. Rezultat mogu biti male crvene mrlje ili prošireni kapilari na gornjem delu tela, najčešće na grudima i rukama. Povećanje tkiva dojki može se javiti i kod muškaraca.

Nizak nivo vitamina D
Jetra aktivira vitamin D u telu. Ako ne funkcioniše kako treba, dolazi do nedostatka ovog važnog vitamina, što može oslabiti imunitet, izazvati bolove u mišićima i povećati rizik od upale. Često se ovo ne povezuje odmah sa jetrom, iako je uzročno povezano.

Zašto ne bi trebalo da ignorišete ove simptome

Svaki od gore navedenih simptoma možda ne deluje zabrinjavajuće sam po sebi. Ali kada se pojave zajedno, osećaj pritiska u stomaku, hronični umor, problemi sa kožom i nedostatak vitamina D, to može biti ozbiljan znak da jetra pati.

Pošto jetra ne šalje „glasne“ signale kao neki drugi organi, moramo pažljivo slušati tihe.

Rani odgovor, kroz promene u ishrani, više vežbanja, prestanak konzumiranja alkohola i lekarske preglede, može pomoći u sprečavanju trajnog oštećenja.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 septembar 2025

Buđenje u hladnoći i mraku nikako nije prijatan početak dana. A kada se tome doda i jaka glavobolja, teško da se može govoriti o dobrom jutru ili ugodnom startu dana, navodi Huff Post.

NHS kaže da „većina glavobolja prolazi sama od sebe i nije znak ničeg ozbiljnijeg“. Međutim, dr Nensi Foldvari-Šefer, lekarka za medicinu spavanja i direktorka Centra za poremećaje spavanja, rekla je: „Ako se suočavate sa hroničnim glavoboljama ili glavoboljama koje se javljaju čim se probudite, poremećaj spavanja bi mogao biti uzrok“, piše Miss7.

Ponekad glavobolje mogu ukazivati na druga zdravstvena stanja.

Koji su mogući uzroci jutarnje glavobolje

Prema časopisu „Medical News Today“, čest uzrok je apneja u snu. Apneja u snu je stanje koje karakterišu epizode ​​prekida disanja i otežano disanje tokom spavanja. Stanje se izražava indeksom APNEA-Hipopneja (AHI) za jedan sat. Uzroci prekida mogu biti zbog opstrukcija u gornjim disajnim putevima, nosu, krajnicima i ždrelu (opstruktivna apneja u snu – OSA) ili centralno uzrokovani disfunkcijom u produženoj moždini (centralna apneja).

Apneja vas takođe može učiniti pospanim tokom dana i izazvati glasno hrkanje dok spavate. Treba je lečiti što je pre moguće jer ovaj poremećaj disanja može izazvati niz zdravstvenih komplikacija. Ako se ne leči, može pokrenuti probleme sa mentalnim zdravljem, oslabiti imuni sistem, doprineti gubitku pamćenja i povećati rizik od visokog krvnog pritiska i srčane insuficijencije.

„Mislimo da više od polovine ljudi sa apnejom u snu ima glavobolje“, rekla je dr Foldvari-Šefer.

„Klasičan scenario je da se osoba svakog dana budi sa glavoboljom koja nestaje u roku od četiri sata.“

Bruksizam, koji podrazumeva škrgutanje vilicom dok spavate, takođe može izazvati „tupu glavobolju“ kada se probudite, kao i neobjašnjivu bol u uhu. Nesanica, najčešcći poremećaj spavanja koji podrazumeva teškoće sa uspavljivanjem, održavanjem sna ili ponovnim povratkom u san nakon ranog buđenja, takođe može izazvati tenzione glavobolje, kaže dr Foldvari-Šefer. Nesanica „može otežati spavanje, što može dovesti do većih glavobolja“. Depresija i anksioznost, mamurluk, prekomerno spavanje, dehidracija, migrene i klaster glavobolje su drugi mogući uzroci.

Kada treba da posetite lekara zbog jutarnjih glavobolja?

Ako primetite glavobolju zajedno sa drugim simptomima kao što su bol u vilici, teškoće sa spavanjem, glasno hrkanje ili iscrpljenost, obratite se lekaru. Nacionalna zdravstvena služba (NHS) kaže da bi trebalo da posetite svog lekara opšte prakse i ako:

Glavobolja se stalno vraća.
Lekovi protiv bolova ne pomažu i glavobolja se pogoršava.
Imate jak pulsirajući bol u prednjem ili bočnom delu glave – to može biti migrena ili, ređe, klaster glavobolja.
Muči vas, povraćate i osetljivi ste na svetlost ili buku.
Redovno imate glavobolje pre ili tokom menstruacije.

Lekari takođe savetuju vođenje dnevnika glavobolje, što može biti korisno ako vam je potrebna medicinska pomoć.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 18 septembar 2025

Dan bez kafe? Mnogima je to nemoguća misija. Prva jutarnja, popodnevna ili sikteruša; kafa je kafa i sve ako je ne pijete, sigurno imate nekoga u svojoj blizini koji popije makar jednu. Međutim, kao i sa svim namirnicama, a i napicima postoji granica u konzumaciji. Zato se i pitamo, koliko kafe je previše?

Svi znamo da je kafa prepuna kofeina, mnogi je piju baš zbog razbuđivanja i naleta energije, odnosno stimulacije. Nije nam ni nepoznato da treba biti umeren sa kofeinom i da prekomerna konzumacija može da dovede do anksioznosti, brzog kucanja srca, problema sa crevima i drugim zdravstvenim problemima.

Koliko kafe dnevno možemo da popijemo?

Veoma je bitno doba dana kada će se kafa konzumirati. Nivo kofeina se nagomilava u krvotoku 20 minuta posle unosa, a potrebno je otprilike sat vremena da dostigne takozvani vrhunac. Neki istraživači smatraju da je prvu šoljicu kafe najbolje popiti sat vremena nakon buđenja, dok drugi smatraju da je dva sata idealno - piše Nova ekonomija.

Ljubitelji kafe će se razočarati, ali zdrava osoba može maksimalno da popije pet kafa dnevno, i to dobro raspoređene po danu. Važno je zapamtiti da svako drugačije absorbuje kofein i ima različitu toleranciju. Zarad svog blagostanja i najviše krvnog pritiska, pratite šta vam telo govori i konzumirajte kafu umereno.

Lekari preporučuju da se obrati pažnja na znojenje, srčanu aritmiju, želudac, nemir, glavobolju ili bilo kakvu vrstu bola ako se konzumira previše kafe. Najčešće je rešenje jednostavno – samo smanjite šoljicu, dve.

Obratite pažnju šta vam telo govori, ako osećate neki od pomenutih simptoma vrlo je verovatno da vaše životne navike bi trebali da prilagodite.

Koliko kofeina ima u pojedinačnoj kafi?

Kafa se obično unosi kako bi “podigla”, taj prvi, jutarnji gutljaj kofeina, mnogima je pravi gušt. Međutim, koliko god prednosti imao dosta studija ukazuje na to da se mora voditi računa o unosu kofeina. Čak je prošle godine, 2024. povučen proizvođač limunade iz SAD-a zbog optužbi da sadrži previše kofeina.

Zanimljivo je da mnogi unose prekomerne količine kafe, a ni ne znaju koliko ima kofeina.

Ako pričamo o espreso šoljici ona može imati od 250 do 700 miligrama kofeina, dok obična kafa sa mlekom može imati i do 120 miligrama. Kapućino, favorit mnogih, obično sadrži 70 do 80 miligrama kofeina, a ako pričamo o kapućinu iz nekih boljih lanaca on može imati i do 350 miligrama. Smatra se da domaća kafa može imati od 90 do 200 miligrama kofeina u zavisnosti od veličine.

Istraživači su otkrili da je najbolje unositi do 400 miligrama kofeina dnevno, ne više od 200 miligrama po napitku, a sve ostalo može stvarati ozbiljan rizik po zdravlje. Recimo, rizik od pobačaja i mrtvorođenja se povećava svakim unosom kofeina od 100 miligrama dnevno.

Nije kofein toliko loš, tvrde naučnici. Ipak, ima sposobnost da poveća protok krvi u mozgu i smatra se da unos kofeina do 60 odsto smanjuje rizik od razvoja Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Takođe, smatra se da kafa dobro deluje na crevnu floru, zahvaljujući bioaktivnim polifenolima i alkaloidnim jedinjenjima, koje između ostalog, sadrže kofein.

Sasvim logično, doktori će uvek preporučiti da se kafa ne pije šest do sedam sati pre spavanja, kako bi se osigurao kvalitet sna. Kao alternativa kafi uvek se mogu koristiti zdrave zamene, doduše ne toliko popularne kao kafa.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 septembar 2025

Mozak se tokom života menja i smanjuje, a kako bi to nadoknadio, dolazi do preklapanja neuralnih mreža, što može dovesti do blage zbunjenosti i kognitivnog opadanja. Demencija, međutim, nije prirodan deo starenja.

Gubitak pamćenja ili demencija

Jeste li se ikada našli u situaciji da uđete u kuhinju, pa zaboravite zašto ste ušli? Takvi trenuci nisu nužno razlog za zabrinutost jer je zaboravnost normalan deo starenja. Isto tako, nije neobično imati poteškoća u izvršavanju zadataka koje ne obavljamo svakodnevno, objašnjava dr Lisa Bilars, šefica neurologije i medicine spavanja u Kaiser Permanenteu u Atlanti, piše Miss7.

Međutim, ako se zaboravnost ili druge kognitivne promene javljaju često ili ometaju u svakodnevnom životu, ne treba ih zanemariti. Iako se sposobnost prisećanja menja s godinama, neke promene u pamćenju mogu biti rani znakovi demencije, a možda ih je teško samostalno prepoznati.

Mozak se sa godinama smanjuje

Baš kao i ostatak tela, mozak stari. U starosti se smanjuje i frontalni korteks — deo mozga odgovoran za razmišljanje, donošenje odluka i pamćenje. Kada ovaj deo oslabi, mozak se oslanja na aktiviranje drugih neuralnih mreža da bi održao kognitivne sposobnosti. Međutim, kad se te mreže preklapaju, može doći do pojačanih poteškoća u koncentraciji i prisećanju informacija.

„Znamo da se, kako starimo, organizacija naših neuralnih mreža menja“, kaže dr Kerolin Frederiks sa Medicinskog fakulteta Jejl, čije se istraživanje fokusira na Alchajmerovu bolest.

Blago kognitivno oštećenje (BKO)

Ponekad se normalne promene pamćenja pogoršaju. Kod nekih osoba može se dijagnostikovati stanje nazvano blago kognitivno oštećenje— nešto ozbiljnije od običnog gubitka pamćenja, ali još uvek ispod nivoa demencije. Osobe sa BKO mogu često gubiti predmete, zaboravljati važne događaje ili imati problema da se sete prave reči u razgovoru.

Iako nije toliko ozbiljno kao demencija, vredno je obratiti pažnju: otprilike polovina ljudi sa BKO-om vremenom razvije demenciju, dok polovina ne.

Rani znakovi demencije

Demencija nije prirodan deo starenja. I dok mozak prolazi kroz promene povezane s godinama, neurološke promene u demenciji razlikuju se od tih normalnih procesa.

Prema američkom Udruženju za Alchajmerovu bolest, sledeći simptomi mogu biti rani znakovi demencije:

Gubitak pamćenja koji remeti svakodnevne aktivnosti
Teškoće u rešavanju problema
Teškoće u izvršavanju poznatih zadataka
Mešanje datuma, vremena i mesta
Problemi s razumevanjem slika i prostornih odnosa
Problemi s izgovorenim i pisanim rečima
Često gubljenje stvari i nemogućnost sećanja koraka potrebnih da ih pronađu
Loše prosuđivanje ili donošenje odluka
Izolacija ili povlačenje od drugih ljudi
Promene u raspoloženju i ličnosti.

Kada se zabrinuti i posetiti lekara?

Povremeni gubitak pamćenja nije naročito zabrinjavajući. Međutim, ako problemi počnu postajati učestali — npr. češće gubljenje predmeta — to može ukazivati na početak ozbiljnijeg problema, upozorava dr Frederiks.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 septembar 2025

U našem organizmu se obično nalaze četiri paratiroidne žlezde, koje su smeštene iza štitaste žlezde.

Iako su veoma male – svega 3 do 5 mm – njihova uloga u regulaciji metabolizma kalcijuma je izuzetno značajna, piše za Stetoskop dr Tijana Dangubić, specijalista interne medicine, endokrinolog.

Kako funkcionišu paratiroidne žlezde?

Paratiroidne žlezde luče paratiroidni hormon (PTH) koji ima više ključnih zadataka:

oslobađa kalcijum iz kostiju,
povećava njegovu reapsorpciju u bubrezima,
deluje na vitamin D kako bi se povećala apsorpcija kalcijuma u crevima,
povećava izlučivanje fosfata preko bubrega.
Na ovaj način, PTH održava ravnotežu kalcijuma i fosfata u organizmu.

Zašto je teško otkriti poremećaje paratireodnih žlezda?

Paratiroidne žlezde se ne mogu opipati, a poremećaji u njihovom radu često ne daju jasne simptome – osim ako nivo kalcijuma u krvi nije značajno poremećen.

„Zato je za postavljanje dijagnoze obično neophodno uraditi laboratorijske analize, ultrazvuk i scintigrafiju, radi njihove vizuelizacije”, navodi dr Dangubić.

Simptomi poremećaja

Kada je kalcijum povišen (hiperkalcemija), mogu se javiti sledeći simptomi:

bubrežni kamenci,
Zatvor, mučnina, bol u stomaku,
depresija, umor, slabost mišića,
promene u EKG-u.
Kod sniženog nivoa kalcijuma (hipokalcemija) simptomi mogu uključivati:

grčenje i trnjenje mišića, nevoljni pokreti,
anksioznost, depresija, zbunjenost,
lomljivi nokti, opadanje kose,
katarakta kod dugotrajnog sniženja,
promene u EKG-u.

Jedan od prvih znakova disfunkcije paratiroidnih žlezda može biti i osteoporoza, što je razlog da se u okviru ispitivanja obavezno analiziraju PTH, kalcijum i fosfor.

Kada sumnjati na poremećaj paratireodnih žlezda?

U rutinskim laboratorijskim analizama preporučuje se da se proveri nivo:

kalcijuma,
fosfora,
vitamina D.

Ukoliko je paratiroidni hormon povišen, stanje se naziva hiperparatiroidizam, a uzroci mogu biti:

adenom paratirodinih žlezda (benigni tumor) – najčešći uzrok,
hiperplazija (uvećanje) žlezda,
karcinom paratiroidnih žlezda (izuzetno retko),
hronična bubrežna bolest,
nizak nivo vitamina D,
poremećaj apsorpcije kalcijuma (npr. kod celijakije).

„Hiperparatiroidizam je retka bolest (1–4 osobe na 1000), a najčešće se javlja kod žena u menopauzi”, naglašava dr Dangubić.

Šta je hipoparatiroidizam?

Za razliku od hiper-hipoparatiroidizam je stanje kada žlezde luče nedovoljno PTH, što vodi ka smanjenju nivoa kalcijuma. Uzroci mogu biti:

hirurško uklanjanje žlezda tokom operacije štitaste žlezde,
autoimuna ili genetska oboljenja,
privremeni poremećaji izazvani niskim nivoom magnezijuma ili upotrebom lekova.

Kako se leče poremećaji paratireodnih žlezda?

Kod adenoma paratirodinih žlezda – najčešćeg uzroka hiperparatiroidizma – primenjuje se hirurško uklanjanje žlezde.

Kod hipoparatiroidizma, neophodno je redovno praćenje i nadoknada kalcijuma i vitamina D.

Iako male i često "nevidljive", paratiroidne žlezde imaju ogromnu ulogu u održavanju ravnoteže kalcijuma u organizmu. Redovne laboratorijske analize mogu pomoći da se potencijalni problemi uoče na vreme i uspešno leče.

„Ukoliko imate simptome koji mogu ukazivati na poremećaj nivoa kalcijuma – ne zanemarujte ih. Konsultujte se sa endokrinologom i uradite potrebne analize”, porčuje dr Dangubić.