Previsoke doze ovih vitamina mogu da izazovu ozbiljne probleme

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 05 oktobar 2025

Dodaci ishrani mogu da budu koristan način da se nadoknade nutritivni nedostaci i unapredi zdravlje, ali njihova prekomerna upotreba može da ima suprotan efekat.

Stručnjaci upozoravaju da određeni popularni dodaci, naročito u visokim dozama, mogu da izazovu ozbiljne probavne tegobe i druge zdravstvene probleme. Posebno izdvajaju tri česte greške koje je važno izbegavati.

Visoke doze antioksidanasa

Antioksidansi su u umerenim količinama korisni, ali njihovo preterano unošenje narušava ravnotežu slobodnih radikala i antioksidanasa u organizmu.

"Pazite na antioksidanse u visokim dozama, jer dodaci sa beta-karotenom i vitaminom E mogu da poremete ravnotežu crevnih bakterija", kaže lekar dr Kevin Hufman za SheFinds.

On upozorava da visoke doze beta-karotena povećavaju rizik od raka pluća kod pušača, dok je visok unos vitamina E povezan sa povećanim rizikom od krvarenja.

Previše gvožđa

Prekomerno uzimanje gvožđa može da izazove zatvor, mučninu i bolove u stomaku, a dugoročno može da oštetiti jetru. Iako je gvožđe neophodno za zdravlje, prevelike količine nose ozbiljne rizike.

Lekar dr Piter Brukner ističe: "Previše gvožđa može dovesti do stanja zvanog preopterećenje gvožđem. To oštećuje jetru i druge organe, a takođe remeti ravnotežu crevnih bakterija, izazivajući upale i probavne smetnje."

Previše cinka

Cink je važan za imunitet, ali u prevelikim dozama može da bude toksičan. Višak ovog minerala nadražuje zid želuca i izaziva probavne tegobe.

Lekar dr Majkl O. Mekini objašnjava: "Višak cinka iritira crevnu sluznicu i remeti nivo bakterija u želucu, što dovodi do probavnih problema."

Izvor: B92

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 05 oktobar 2025

Stres je postao neizbežan pratilac modernog života. Kao senka koja nas prati, on se uvlači u svaki kutak naše svakodnevice — od radnog mesta, preko porodičnih obaveza, do društvenih interakcija. Ali šta je zapravo stres?

U svojoj suštini, stres je prirodan odgovor tela na izazovne životne situacije, mehanizam koji nam govori da nismo potpuno spremni za prepreke koje su pred nama. Kada se aktivira, svi telesni sistemi se podižu do maksimuma kako bismo dali sve od sebe. Međutim, problem nastaje kada stres postane naš stalni saputnik umesto povremenog gosta - piše N1.

Jeste li se ikada zapitali zašto vas obuzima osećaj teskobe čak i kada objektivno ne postoji razlog za brigu? Ili zašto vam srce lupa pre važnog sastanka iako ste se temeljno pripremili?

Šta zapravo izaziva stres?

Stres nije samo apstraktan pojam — on ima konkretne uzroke koje možemo identifikovati i kojima možemo upravljati. Prema najnovijim istraživanjima, ključni izvori stresa u savremenom društvu uključuju:

Preopterećenost obavezama: Konstantan pritisak da budemo produktivni, da više postignemo za manje vremena
Finansijska neizvesnost: Brige oko ekonomske stabilnosti, troškova života i finansijske budućnosti
Međuljudski odnosi: Konflikti u porodici, na poslu ili među prijateljima
Velike životne promene: Selidbe, novi posao, gubitak voljene osobe ili razvod
Preopterećenost informacijama: Konstantna izloženost vestima, društvenim mrežama i digitalnim sadržajima
Nedostatak kontrole: Osećaj bespomoćnosti pred životnim okolnostima
Zdravstveni problemi: Fizičke bolesti ili mentalni izazovi koji dodatno opterećuju naš sistem

Zanimljivo je da stres često ne proizvode same okolnosti, već naša percepcija tih okolnosti. Način na koji tumačimo događaje oko sebe može biti presudan faktor u tome koliko stresa doživljavamo.

Kako prepoznati stres u telu i umu?

Stres se manifestuje kroz različite signale koje nam telo i um šalju. Neki od najčešćih pokazatelja stresa su:

U telu:

Nervoza u stomaku i „leptirići“
Ubrzano lupanje srca
Napetost u mišićima, posebno u vratu i ramenima
Glavobolje i migrene
Poremećaji spavanja i nesanica
Promene u apetitu
Suvoća u ustima
Znojenje dlanova
Kratak dah i ubrzano disanje
Drhtavica i tikovi

U umu:

Stalna zabrinutost i preokupiranost problemima
Razdražljivost i nestrpljenje
Poteškoće s koncentracijom
Zaboravnost
Osećaj preplavljenosti
Nedostatak motivacije
Osećaj preplavljenosti iskustvima

Jeste li prepoznali neke od ovih simptoma kod sebe? Ako jeste, vreme je da preduzmete korake ka oslobađanju od stresa.

Svesna pažnja — put do unutrašnjeg mira

Svesna pažnja predstavlja moćnu tehniku koja nam pomaže da se oslobodimo stresa. Kroz praksu svesne pažnje učimo kako da prepoznamo znakove stresa i napetosti i, umesto da reagujemo dodatnom uznemirenošću, aktiviramo svoje prirodne potencijale za prevazilaženje izazovnih situacija.
Šta je zapravo svesna pažnja? To je sposobnost da budemo potpuno prisutni u sadašnjem trenutku, svesni svojih misli, osećanja i telesnih senzacija, bez osuđivanja ili pokušaja da ih promenimo. Kroz redovnu praksu svesne pažnje razvijamo dublju svesnost o svojim navikama, reakcijama i osobinama.

Probajte ovu jednostavnu vežbu: zaustavite se na trenutak, zatvorite oči i usmerite pažnju na svoje disanje. Pratite kako vazduh ulazi kroz nos, ispunjava pluća i izlazi. Kada um odluta (a hoće), nežno ga vratite na disanje. Samo pet minuta ove prakse dnevno može značajno smanjiti nivo stresa.

Moć disanja u borbi protiv stresa

Koliko puta ste čuli savet „samo diši“ kada ste bili pod stresom? Iako zvuči jednostavno, promena ritma disanja zaista ima trenutni uticaj na nervni sistem. Kada smo pod stresom, disanje postaje plitko i ubrzano, što dalje pojačava osećaj napetosti.
Dijafragmalno disanje, poznato i kao trbušno disanje, predstavlja najefikasniji način da brzo smanjimo stres:

Smestite se u udoban položaj i položite jednu ruku na stomak
Polako udahnite kroz nos, osećajući kako vam se stomak (ne grudni koš) podiže
Zadržite dah nakratko
Izdahnite kroz usta, duplo sporije nego što ste udahnuli
Ponovite 5–10 puta
Naročito je efikasno produžiti izdah u odnosu na udah, što aktivira parasimpatički nervni sistem odgovoran za opuštanje.

Promena perspektive — novi pogled na stresne situacije

Možda najmoćniji alat u borbi protiv stresa jeste promena načina na koji posmatramo izazovne situacije. Kada se suočimo sa stresorom, imamo izbor: možemo ga doživeti kao pretnju ili kao izazov koji nas osnažuje.

Razmislite o sledećem: kada osećate nervozu pred važan sastanak, to nije znak slabosti, već pokazatelj da vam je stalo do ishoda. Umesto misli „Ovo će biti katastrofa“, pokušajte sa „Ova situacija je važna za mene i daću sve od sebe.“

Takođe, važno je zapamtiti da iako često mislimo da je stres koji osećamo vidljiv svima oko nas, to obično nije slučaj. Stres nikada ne izgleda toliko loše spolja koliko se mi osećamo iznutra. Često nas okolina doživljava kao stabilne i samouverene čak i kada smo ubeđeni da svi vide našu nervozu.

Preventivne strategije za dugoročno oslobađanje od stresa

Umesto da čekamo da nas stres preplavi, možemo preduzeti proaktivne korake da ga sprečimo ili bar umanjimo:

Temeljna priprema: Što smo bolje pripremljeni za izazovne situacije, manje smo pod stresom
Samorazumevanje: Prepoznajte šta vas konkretno dovodi do stresa i radite na tim oblastima
Pojednostavljivanje života: Ponekad je najbolji način borbe protiv stresa eliminacija nepotrebnih komplikacija
Redovna fizička aktivnost: Vežbanje nije samo dobro za telo već i za um — tokom fizičke aktivnosti oslobađaju se endorfini, prirodni borci protiv stresa
Zdrava ishrana: Izbegavajte preterani unos kofeina, šećera i prerađene hrane koji mogu pojačati simptome stresa
Kvalitetan san: Uspostavite zdravu rutinu spavanja koja će omogućiti organizmu da se regeneriše
Granice u digitalnom svetu: Ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama i vestima koje mogu biti veliki izvor stresa

Kada stres postane preveliki teret

Ponekad, uprkos svim naporima, stres može postati preveliki teret koji samostalno ne možemo nositi. Kako prepoznati kada je vreme da potražimo stručnu pomoć?

Obratite pažnju na sledeće znakove:

Stres koji traje nedeljama ili mesecima bez poboljšanja
Značajne promene u spavanju ili apetitu
Socijalno povlačenje i izolacija
Korišćenje alkohola ili drugih supstanci za ublažavanje stresa
Fizički simptomi koji ne prolaze
Misli o bezvrednosti ili beznađu
U takvim situacijama, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti od neprocenjive vrednosti. Stručnjaci poseduju alate i tehnike koje mogu pomoći u upravljanju hroničnim stresom i anksioznošću.

Svakodnevna praksa opuštanja

Oslobađanje od stresa nije jednokratni događaj, već kontinuirani proces koji zahteva posvećenost i praksu. Uključivanje tehnika opuštanja u svakodnevnu rutinu može značajno smanjiti opšti nivo stresa:

Kratke pauze za svesnu pažnju: Nekoliko minuta svesne pažnje tokom dana može prekinuti ciklus stresa
Vežbe istezanja: Čak i na radnom mestu možete raditi jednostavne vežbe istezanja koje oslobađaju napetost
Kreativno izražavanje: Pisanje, crtanje ili muzika mogu biti moćni ventili za oslobađanje stresa
Boravak u prirodi: Čak i kratak boravak u prirodnom okruženju može značajno smanjiti nivo stresa
Zahvalnost: Fokusiranje na pozitivne aspekte života umesto na probleme menja perspektivu i smanjuje stres
Kao što je navedeno u knjizi „U traganju za odgovorima – Svesna pažnja kao put“, isključivanje iz konstantnog „poziva na akciju“ u modernom svetu predstavlja veštinu koju mnogi od nas tek treba da razviju. Ponekad jednostavno ne znamo kako da stanemo i predahnemo, posebno ako to zaustavljanje ne treba da bude trajno stanje već samo kratki predah tokom dana.

Stres je neizbežan deo života, ali način na koji reagujemo na njega je naš izbor. Kroz razumevanje svojih okidača stresa, primenu tehnika opuštanja i razvijanje dugoročnih strategija za upravljanje stresom, možemo transformisati svoj odnos prema stresorima. Umesto da budemo žrtve stresa, možemo ga iskoristiti kao priliku za rast i razvoj.

Zapamtite da mala doza stresa može biti i korisna — ona nas motiviše da damo sve od sebe i prevaziđemo izazove. Ali kada stres postane hroničan, on narušava naše fizičko i mentalno zdravlje. Zato je važno pronaći ravnotežu i naučiti kako da „izbacimo stres iz sebe“ kada nam više ne služi.

Konačno, budite nežni prema sebi. Ne ljutite se kada osetite stres — to je normalna reakcija povezana sa osećajem straha i samozaštite. Svaki dan je nova prilika da unapredite svoj odnos prema stresu i korak po korak izgradite mirniji i ispunjeniji život.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 03 oktobar 2025

Infarkt retko dolazi bez najave, jer telo često šalje upozoravajuće simptome koje ne bi trebalo ignorisati.

Kardiovaskularne bolesti i dalje su jedan od najvećih zdravstvenih izazova. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine od njih umre skoro 18 miliona ljudi, što ih čini vodećim uzrokom smrtnosti u svetu. Najčešće se završavaju infarktom ili moždanim udarom, a novo istraživanje naučnika iz Koreje i SAD-a pokazuje da se oni gotovo nikada ne dešavaju "iznenada". Više od 99 odsto obolelih imalo je najmanje jedan faktor rizika i pre same bolesti, iako on možda nije bio ozbiljan ili uopšte dijagnostikovan.

Šta je otkrila studija?

Istraživači su pratili više od devet miliona odraslih u Južnoj Koreji i skoro 7.000 u SAD-u, i to tokom perioda od čak 20 godina. Analizirani su krvni pritisak, šećer, holesterol i pušenje, četiri faktora koje American Heart Association smatra ključnim rizicima.

Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of the American College of Cardiology, pokazuju da je povišen krvni pritisak ubedljivo najopasniji i prisutan kod 95% ispitanika iz Koreje i 93% iz SAD-a. Istraživači su upozorili da ni blage promene vrednosti pritiska, šećera ili holesterola ne bi trebalo ignorisati.

Upozoravajući znaci koje mnogi previde

Kada se govori o srčanom udaru, najčešće se prvo pomisli na jak bol u grudima ili otežano disanje. Ali telo često pre samog infarkta šalje mnogo suptilnije signale infarkta:

umor, iscrpljenost ili iznenadno znojenje
probavne smetnje poput gorušice, nadimanja ili mučnine
bol ili osećaj stezanja u ruci, vilici, vratu ili leđima
lupanje srca ili nepravilni otkucaji
grčevi u listovima tokom hodanja (mogući znak problema sa cirkulacijom)
osećaj pritiska u grudima ili stezanja u grlu

Najčešći faktori rizika

Srčane bolesti se razvijaju godinama, a među glavnim rizičnim faktorima su pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, visok krvni pritisak, loša ishrana, nekontrolisan dijabetes, hroničan stres, prekomerno unošenje alkohola i porodična sklonost bolestima srca. Rizik dodatno raste sa godinama, naročito nakon 50.

Kako prepoznati rizike na vreme?

Najvažnije je da se redovno kontrolišu krvni pritisak, šećer i holesterol, čak i ako se osećate zdravo. Vrednosti koje su samo malo iznad normale mogu neprimetno da oštećuju krvne sudove i srce, upozorava dr Raul Gupta, kardiolog iz bolnice Gleneagles (Indija).

- I mentalno zdravlje ima veliki značaj, jer hroničan stres, anksioznost i depresija povećavaju upalu i krvni pritisak. Prvi signali mogu da budu dobijanje na težini, umor ili otežano disanje pri manjem naporu, simptomi koje ne bi trebalo pripisivati samo starenju - opominje dr Gupta.

Kako smanjiti rizik?

Kardiolozi poručuju da se većina srčanih udara može sprečiti. Ključ je u zdravim navikama: mediteranska ili DASH ishrana, najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, kvalitetan san od 7-8 sati, kontrola stresa, prestanak pušenja i umeren unos alkohola. Pored toga, redovne analize krvi i kontrole pritiska otkrivaju probleme dok su još rešivi, na vreme.

Izvor: Healthshots.com

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 03 oktobar 2025

Hronični bol je jedno od najčešće navođenih stanja ljudi upisanih u državne programe upotrebe medicinske marihuane.

Studija nemačkog proizvođača lekova sprovedena na 800 pacijenata najnoviji je dokaz o terapeutskim svojstvima kanabisa, koji je i dalje ilegalan u većini zemalja, prenosi RTS.

Hronični bol je jedno od najčešće navođenih stanja ljudi upisanih u državne programe upotrebe medicinske marihuane. Ali, sprovedeno je malo rigoroznih istraživanja o upotrebi leka u toj grupi.

Vodeći autor studije, dr Matijas Karst, rekao je da novi nalazi pokazuju da kanabis „može značajno da smanji bol i poboljšati fizičku funkciju kod pacijenata sa hroničnim bolom u donjem delu leđa, bez bezbednosnih problema koji se obično povezuju sa opioidima“. Karst je specijalista za bol na Medicinskom fakultetu u Hanoveru i konsultant za farmaceutsku kompaniju „Vertanikal“.

U pomenutoj studiji, pacijenti sa bolovima u leđima su nasumično raspoređeni da uzimaju „Vertanikalov“ tečni ekstrakt kanabisa ili placebo.

Posle 12 nedelja, pacijenti koji su uzimali lek prijavili su smanjenje bola za skoro dva poena na skali od 11, u poređenju sa 1,4 poena kod onih koji su uzimali placebo. Razlika je bila statistički značajna. Oni koji su primali lek takođe su prijavili poboljšanja sna i fizičkih funkcija.

Pacijenti koji su nastavili sa šestomesečnom produženom fazom nastavili su da osećaju smanjenje bola. Rezultati su objavljeni u časopisu Nature.

Neželjeni efekti su uključivali vrtoglavicu, glavobolju, umor i mučninu i doveli su do toga da je više od 17 odsto ispitanika prerano prekinulo uzimanje leka. Istraživači su rekli da je stopa prekida uzimanja leka bila niža nego što se obično prijavljuje kod opioida, koji mogu izazvati zatvor, mučninu, pospanost i nositi rizike od zavisnosti.

Formula „Vertanikal“ sadrži THC u mikrodozama i navodno ne izaziva opoidni efekat

„Vertanikal“ je podneo zahtev za svoj lek evropskim regulatorima. U SAD, kompanija kaže da „tesno sarađuje“ sa regulatorima kako bi osmislila studiju koja bi podržala odobrenje Savezne agencije za hranu i lekove (FDA).

Kanabis je i dalje nezakonit prema saveznom zakonu SAD, i pored toga što ga je većina država učinila dostupnim za medicinsku ili rekreativnu upotrebu. Zdravstveni zvaničnici u Kanadi i Evropi su prethodno odobrili farmaceutski oblik kanabisa za nekoliko vrsta bola, uključujući bol u nervima usled multiple skleroze.

U SAD, Američka agencija za hranu i lekove odobrila je lek koji sadrži CBD – jednu od mnogih neintoksikacionih hemikalija koje se nalaze u kanabisu – za lečenje retkih napada kod dece sa epilepsijom.

Za razliku od tog leka, poznatog kao Epidioleks, nova formula kanabisa proizvođača lekova „Vertanikal“ sadrži THC, aktivni sastojak marihuane koji izaziva opoidne efekte kod korisnika. Ali nivoi hemikalije su veoma niski, u suštini mikrodoza u poređenju sa onim što je dostupno u gumenim bombonama, čokoladicama i drugim proizvodima koji se prodaju u prodavnicama marihuane u SAD.

Kompanija je saopštila da pacijenti u ispitivanju nisu pokazivali nikakve znake zloupotrebe droga, zavisnosti ili apstinencijalne krize.

„Vertanikal“ traži odobrenje za veliku grupu pacijenata: one koji pate od bolova u donjem delu leđa, hroničnog stanja koje pogađa milione i ima malo dokazanih tretmana.

Lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta, poput ibuprofena, ne mogu se koristiti za dugotrajne bolove zbog svojih neželjenih efekata, koji uključuju čir na želucu i loše varenje. Opioidi se više ne preporučuju, pošto je prekomerno propisivanje lekova protiv bolova, poput Oksikontina, tokom devedesetih i dvehiljaditih, dovelo do kontinuirane epidemije zavisnosti od te klase lekova.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 02 oktobar 2025

Lekarka opšte prakse dr Širin, poznatija na društvenim mrežama kao Doctor Shireen, podelila je jednostavan savet za borbu protiv prehlade i gripa.

Metodu je opisala kao „izuzetno jednostavnu“, naglašavajući da može skratiti trajanje i ublažiti simptome svake prehlade koju možemo dobiti ove zime. Istakla je da je važno reagovati brzo, već kod prvih znakova poput grebanja u grlu ili curenja nosa, prenosi Index.

„Čim primetite svrabež grla, curenje nosa, peckanje očiju – bilo šta što bi moglo ukazivati na prehladu ili kašalj – želim da uzmete dve stvari: vitamin C i cink“, objasnila je Širin u videu.

Dodala je da ti dodaci mogu biti i u obliku šumećih tableta za one kojima je teško da progutaju kapsule. „Ja lično to radim poslednjih nekoliko godina i mogu da vam kažem da zaista deluje“, naglasila je lekarka.

Pre uzimanja dodataka važno je posavetovati se s lekarom

Dr Širin naglašava da se kašalj ili prehlada ne mogu potpuno sprečiti, ali postoje istraživanja koja pokazuju da vitamin C i cink smanjuju njihovo trajanje i jačinu simptoma. Ipak, upozorava da je pre uzimanja dodataka važno potražiti savet lekara. Na to podseća i lekar dr Karan Radž, koji objašnjava da previše kalcijuma može ometati apsorpciju gvožđa i savetuje razmak od nekoliko sati između uzimanja kalcijuma i gvožđa.

Prema podacima NHS-a, vitamin C je ključan za zaštitu ćelija, zarastanje rana i zdravlje kože, krvnih sudova, kostiju i hrskavice. Dobri izvori su pomorandže, brokoli, jagode, crna ribizla, prokelj, paprika i krompir. Odraslima je potrebno oko 40 miligrama vitamina C dnevno, a kako ga telo ne može skladištiti, potrebno ga je unositi svakog dana.

Cink pomaže u stvaranju novih ćelija i enzima i može se pronaći u mesu, školjkama, mlečnim proizvodima i žitaricama. Preporučena dnevna količina je 9,5 miligrama za muškarce i 7 miligrama za žene, a NHS savetuje da se ne uzima više od 25 miligrama dodataka dnevno bez preporuke lekara.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 01 oktobar 2025

Ako istovremeno uzimate kalcijum i magnezijum - samo bacate novac, kažu lekari. Ipak, neke kompanije ih čak nude u istoj tableti.

Idealno bi bilo da sve hranljive materije koje su nam potrebne dobijemo putem ishrane, ali mnogi radije pribegavaju raznoraznim suplementima. Ako uzimate više suplemenata, možda mislite da je najlakše uzimati ih u isto vreme svakog dana, po mogućnosti u jednoj tableti, da odmah završite s tim - piše Nova.rs.

Nažalost, to nije nešto što lekari preporučuju. Kada su u pitanju suplementi, važno je vreme kad se uzimaju i treba voditi računa o vitaminima i mineralima koji ne idu zajedno, posebno o jednoj kombinaciji. U pitanju su magnezijum i kalcijum.

Utoliko zvuči strašnije što se kod nas (ali i ne samo kod nas) u apotekama i drogerijama neretko ta kombinacija nudi u istoj tableti, kao „kompleks ključnih minerala za zdravlje kostiju i mišića“.

„Takmiče se za apsorpciju“

Ako istovremeno uzimate suplement magnezijuma i suplement kalcijuma, bacate novac, poručuju stručnjaci.

„Kada se uzimaju zajedno, oni se takmiče za apsorpciju u crevima. Bezbedno ih je uzimati zajedno, tako da to nije rizik, ali je nerazumno trošenje vašeg novca“, kaže doktor integrativne medicine dr Lejmis Hamdan.

Dr Stefani Nilsen, doktor farmacije, se slaže. „Kalcijum i magnezijum koriste iste puteve apsorpcije u vašim crevima. Zamislite to kao da postoji samo određeni broj Ubera koji idu na koncert. Ako su svi automobili puni ili se kreću u pogrešnom smeru, neće vas pokupiti“, kaže ona. Objašnjava da kada se kalcijum i magnezijum uzimaju u dozama većim od 250 miligrama, oni se takmiče za ista transportna „vozila“, držeći se njene gorepomenute analogije. Ovo, kaže ona, može dovesti do nepredvidive apsorpcije jednog ili oba.

Kao i dr Hamdan, dr Olakan Otulana, lekar opšte prakse u Kasioberi Kortu, kaže da uzimanje suplemenata magnezijuma i kalcijuma zajedno nije nužno opasno, ali dodaje da je opasno ako neko ne dobija dovoljno ova dva ključna hranljiva sastojka, za koje se možda oslanja na suplemente.

Kad uzimati magnezijum, a kad kalcijum

Umesto da uzimate magnezijum i kalcijum zajedno, svi stručnjaci preporučuju razmak između uzimanja.

Dr Otulana predlaže uzimanje suplemenata kalcijuma ujutru jer neki ljudi smatraju da im daje energiju, a suplemente magnezijuma uveče jer mogu imati opuštajući efekat i podržati san. Ako pijete kafu, još jedan razlog za uzimanje magnezijuma uveče je taj što kafa može blokirati njegovu apsorpciju, prema dr Hamdenu.

„Magnezijum i kalcijum, treba uzimati u razmaku od barem dva sata“, rekla je dr Ivana Đurić koja je za Novu dala još neke korisne savete o doziranju i pravilnoj upotrebi suplemenata.

I inače kad je reč o suplementima, lekari predlažu pravilo „30 minuta“, a prim. dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalista ishrane, objasnila nam je koji suplementi pomažu kod kojih problema.

Još jedan spoj za izbegavanje

Pored kalcijuma i magnezijuma, dr Otulana kaže da suplemente gvožđa i cinka ne treba uzimati istovremeno.

„Gvožđe i cink se takođe takmiče za apsorpciju u digestivnom traktu. Ako ih uzimate zajedno, posebno u visokim dozama, mogu ometati koliko vaše telo apsorbuje. Ovo je posebno važno ako ih uzimate za lečenje nedostatka jer želite da budete sigurni da vaše telo zaista dobija dozu koja mu je potrebna“, ističe on.

Dr Otulana dodaje da vitamin C pomaže u apsorpciji gvožđa, pa je posebno dobra ideja uzimati suplemente gvožđa sa hranom poput citrusnog voća, dinje, paprike, brokolija ili prokulica, koje sve sadrže vitamin C.

Pravilno doziranje i kombinovanje

Kada je u pitanju uzimanje suplemenata, dr Hamden kaže da je pogrešno shvatanje da što je veća doza, to je veća korist – ona naglašava da to nije istina.

„Svaki suplement ima dozu koja najbolje deluje, tako da više ne znači da bolje deluje. Formulisanje suplemenata je zaista umetnost jer mnogi od njih bolje deluju zajedno. Kada ih kombinujete, potrebno je da smanjite dozu svakog pojedinačnog jer je celina veća od zbira njenih delova“, objašnjava ona, a prenosi Parade.

Pored pomenute kombinacije vitamina C i gvožđa, kao suplementi koji bolje deluju zajedno pominju se:

Vitamin D i K2: Ove vitamine treba uzimati zajedno jer sinergijski rade na pravilnom iskorišćavanju kalcijuma, što je ključno za zdravlje kostiju.

Vitamin D i magnezijum: Ovi suplementi takođe imaju sinergijsko delovanje i korisni su za funkcionisanje organizma.

Cink i vitamin D: Oni deluju neraskidivo, jer cink može da poboljša aktivnost vitamina D, dok vitamin D utiče na apsorpciju i homeostazu cinka.

Cink i vitamin C: Zajedno nude podsticaj imunološkom sistemu, radeći na različitim delovima urođenog i stečenog imuniteta, a vitamin C takođe pomaže u apsorpciji cinka.

Liposolubilni vitamini (A, D, E, K) i omega-3: Pošto su vitamini A, D, E i K rastvorljivi u mastima, potrebne su im masti za pravilnu apsorpciju, a omega-3 masne kiseline mogu u tome pomoći.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 30 septembar 2025

Lekar upozorava na ključne simptome, čije prepoznavanje može da vam spasi život.

Rak debelog creva spada među vodeće uzroke smrti od raka u svetu. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (WHO), u 2020. godini zabilježeno je više od 1.9 miliona novih slučajeva raka creva i preko 930.000 smrtnih slučajeva zbog te bolesti na globalnom nivou.

Posebno zabrinjava podatak da se sve češće javlja i kod osoba mlađih od 50 godina.

Ugledni lekar NHS dr Karan Rajan ističe da poznavanje simptoma može doslovno da spasi život i savetuje da se odmah obratimo lekaru ako primetimo sledeće ključne simptome raka creva.

Simptomi na koje lekar upozorava su:

Uporna bol u stomaku koja ne prolazi
Nenameran gubitak težine
Neobjašnjiv umor
Rektalno krvarenje
Trajna promena navika pražnjenja creva.

„Rak creva je u porastu, posebno kod mlađih ljudi, a poznavanje ovih znakova moglo bi vam spasiti život“, upozorio je dr Rajan u svojoj objavi. Objasnio je da nenameran gubitak težine može biti posledica metaboličke aktivnosti raka, dok krvarenje često dovodi do iscrpljenosti i letargije.

Posebno je naglasio da se krv u stolici nikada ne sme olako shvatiti.

„Ako primetite krv u stolici, nikada nemojte pretpostaviti da je to normalno i nešto poput hemoroida, uvek to proverite“, savetuje.

Prema njegovim rečima, rak creva može uzrokovati i fizičku blokadu stolice, što dovodi do zatvora ili proliva koji traju nedeljama.

„Ako primetite bilo šta od navedenog, molimo vas da se javite zdravstvenoj instituciji“, napominje.

Dobra vest je da postoje načini kako smanjiti rizik. Dr Rajan savetuje svakodnevno proveravanje stolice kako bismo uočili promene, zatim ističe ishranu bogatu vlaknima, prestanak pušenja i e-cigareta, kao i smanjenje konzumacije alkohola, prenosi Index.hr.

Pravovremeno reagovanje na simptome i zdrave životne navike ključni su za prevenciju i očuvanje zdravlja creva.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 29 septembar 2025

Kako se dani skraćuju, možete početi da osećate posledice manjka prirodne sunčeve svetlosti. Vitamin D, često nazivan i „vitamin sunca“, jedan je od prvih nutrijenata koji strada, jer naše telo zavisi od sunčeve svetlosti kako bi ga proizvelo. Nizak nivo vitamina D može da vas učini umornim, da utiče na raspoloženje i oslabi imunitet.

Ipak, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da nadoknadite ovaj manjak. Uz pravi izbor namirnica i malo znanja, moguće je povećati unos vitamina D i ostati energičan i dobro raspoložen tokom mračnijih meseci.

Jedite više masne ribe

„Nažalost, dovoljno vitamina D je prilično teško uneti samo putem hrane“, kaže nutricionistkinja Rejčel Gargano. Ali kako dani postaju kraći, možete prilagoditi ishranu i izvući maksimum. Uključivanje različitih vrsta masne ribe u nedeljni jelovnik pomaže da redovno zadovoljite potrebe za ovim vitaminom.

„Masna riba, kao što su losos i skuša, najbolji su izvor vitamina D, jedna porcija od 85 g može da obezbedi i do 100% dnevnih potreba“, objašnjava Gargano. Na primer, jedna porcija lososa sadrži 570 internacionalnih jedinica (IU), odnosno 71% preporučene dnevne vrednosti. Dobar izbor su i tuna, pastrmka, haringa i sardine.

Izađite napolje tokom dana

Naše telo ne može da proizvodi vitamin D ako sunčevi zraci dolaze kroz prozor, odeću ili ako koristimo kremu za sunčanje. Kada zahladi i počnemo da nosimo duge rukave, prirodna proizvodnja vitamina D naglo opada.

Stručnjaci preporučuju od 5 do 30 minuta boravka na suncu, dva do tri puta nedeljno, između 10 i 16 časova, bez zaštitne kreme. „Ali obavezno nanesite kremu ukoliko planirate duži boravak napolju“, savetuje Gargano. Čak i tokom zime UVA zraci prolaze kroz staklo, pa zaštita ostaje važna.

Ako nemate vremena da provodite duže napolju, i kratka šetnja tokom pauze za ručak može doprineti podizanju nivoa vitamina D. Izložite lice, ruke i podlaktice makar na kratko i kombinujte sunčeve zrake sa laganom fizičkom aktivnošću.

Dodajte pečurke

Pečurke su retka biljna namirnica koja prirodno sadrži vitamin D. „Pola šolje svežih, isečenih pečuraka može obezbediti oko polovinu dnevnih potreba, ali samo ako su gajene uz UV svetlost“, napominje Gargano. Na deklaraciji proizvoda piše da li je to slučaj.

Pečurke se lako uklapaju u obroke, možete ih sotirati i dodati na omlet, testeninu ili žitarice, ili ih ispeći zajedno sa sezonskim povrćem. Za obrok bogat vitaminom D, ispecite lososa i pečurke u istoj posudi sa malo maslinovog ulja.

Birajte obogaćene proizvode

Obogaćene namirnice mogu popuniti prazninu kada sunce, riba i pečurke nisu dovoljni. „Kravlje mleko i biljna mleka obogaćena vitaminom D obično sadrže oko 25% dnevnih potreba“, kaže Gargano. Samo proverite deklaraciju da biste bili sigurni.

Drugi obogaćeni proizvodi mogu biti:

žitarice i granola
jogurt
sok od pomorandže
proteinske pločice
margarin i namazi
sir
proteinski praškovi i zamenske šejkove

Jednostavne zamene olakšavaju unos, dodajte obogaćeno mleko u kafu, napravite smuti sa sokom od pomorandže ili skuvajte sutlijaš sa obogaćenim mlekom.

Pojedite dodatno jaje za doručak

Iako jaja nisu najbogatiji izvor vitamina D, mogu doprineti ukupnom unosu. Jedno žumance sadrži oko 6% dnevnih potreba. Neke marke dodatno obogaćuju svoja jaja, pa jedno žumance tada ima znatno više vitamina D.

Ako obično jedete jedno jaje, dodavanje još jednog može doprineti unosu ovog nutrijenta. Za dodatni efekat napravite kajganu sa obogaćenim sirom i mlekom, a uz nju popijte čašu obogaćenog soka od pomorandže. Tako ćete u jednom obroku uneti više izvora vitamina D, poboljšati energiju i raspoloženje.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 29 septembar 2025

U tekstu doc. dr Petra Ristića, endokrinologa, saznajte šta se dešava u organizmu, koji su simptomi i kako se insulinska rezistencija povezuje sa gojaznošću, dijabetesom tip 2 i bolestima srca.

Insulinska rezistencija – simptomi, lečenje, ishrana

Insulinska rezistencija predstavlja stanje organizma u kome uobičajena koncentracija insulina nije dovoljna za ostvarivanje efekata na tkiva. Tkiva u kojima insulin ostvaruje efekte slabije prenose signal koji insulin daje ćelijama, a koji povećava ili smanjuje aktivnost određenih gena, piše Stetoskop.info.

Efekat insulina na organizam

Ključni efekti insulina su preuzimanje glukoze nakon obroka u tkiva pre svega skeletne mišiće, sprečavanje prekomernog stvaranja glukoze u jetri, sinteza depoa glukoze u jetri i mišićima i usmeravanje preostalih energetskih materija u ćelije masnog tkiva. Ovo je naravno samo deo efekata koje insulin ostvaruje u organizmu.

Skeletni mišići slabijim preuzimanjem glukoze iz krvi pod dejstvom insulina dovode do dužeg zadržavanja povišene koncentracije glukoze u krvi što stimuliše dodatno stvaranje insulina u beta ćelijama endokrinog pankresa i podstiče stanje povećanog insulina u krvi.

Ovome doprinosi fizička neaktivnost i posledično povećanje koncentracije masnoća u ćelijama mišića.

Insulinska rezistencija smanjuje sposobnost organizma da obuzda odnosno kontroliše stvaranje glukoze u jetri pa koncentracija glukoze raste a ovo izaziva još veće stvaranje insulina.

Dakle insulinska rezistencija u tkivima uzrokuje povećanu koncentraciju insulina u krvi. Ovo je značajno obzirom da insulin kao hormon koji služi između ostalog da omogući deponovanje energije sprečava potrošnju masti iz adipocita (ćelija koje čuvaju višak masti). Zato osobe sa povišenim insulinom otežano troše masne naslage i u većoj meri zavise od energije koju su uneli obrokom.

Pacijenti sa insulinskom rezistencijom se žale da su stalno gladni, da iako manje jedu ne gube u telesnoj masi već naprotiv ona raste.

Ovo se dešava zato što povišen insulin usmerava energiju u ćelije masnog tkiva, a da pritom ne dozvoljava da se ona nakon deponovanja troši.

Insulin je služio našim davnašnjim precima da sačuvaju što više energije u vreme obilja kako bi u vreme gladovanja (kada insulin pada) mogli da prežive koristeći rezerve masti.

Danas se hrana unosi često i u većoj količini od neophodne što svaki put aktivira beta ćelije pankreasa da stvaraju sve više insulina kako bi se održala normalna koncentracija glukoze u krvi, a viškovi energije sačuvali kao glikogen u jetri i mišićima i kao masnoće u ćelijama masnog tkiva.

Visok insulin podstiče gojaznost, krutost krvnih sudova i povišeni krvni pritisak, a ako stanje insulinske rezistencije traje dugo ćelije koje stvaraju insulin posustaju od prevelikog rada. Posustaju prvo u svojoj sposobnosti da odgovore zahtevu organizma za više insulina, a zatim i odumiru. Ovako nastaje šećerna bolest tip 2.

Svako od navedenih stanja, a posebno ako su ispoljeni zajedno, što je i najčešći slučaj, povećava oboljevanje srca i krvnih sudova uključujući moždanu cirkulaciju, bolesti bubrega, ali i pojavu malignih bolesti.

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Insulinsku rezistenciju otkrivamo kada uporedimo vrednost glukoze i insulina u krvi našte.

Što je njihov proizvod veći od predviđene vrednosti veća je insulinska rezistencija. Ovo znači da je potrebno više insulina za održavanje te vrednosti glukoze.

Zatim, može se raditi opterećenje organizma glukozom tako što se pacijentu da da ujutro našte popije rastvor 75 grama glukoze i prati reakcija organizma.

Rane faze insulinske rezistencije karakteriše veliki porast insulina na ovakvu stimulaciju, a kada 3 do 5 sati nakon unosa ovog rastvora dođe do pada glikemije ispod 4mmol/l prepoznajemo takozvanu stimulativnu hipoglikemiju i znamo da je funkcija beta ćelija poremećena, da hiperinsulinemija predugo traje što je predznak dolazeće šećerne bolesti tip 2.

Petočasovni OGTT sa određivanjem glikemija i insulinemija startno i na svaki sat vremena do kraja testa je „zlatni standard“ za dijagnostiku poremećaja glikoregulacije i postojanje insulinske rezistencije. Dužina testa omogućava adekvatno sagledavanje krive glukoze i insulina i neuporedivo je informativniji od nažalost popularnog dvočasovnog testa.

Kada se nekome prepozna insulinska rezistencija potrebno je da se utvrdi stepen oštećenja funkcije beta ćelija pankreasa kako bi se prepoznala stanja predijabetesa ili dijabetesa tip 2, što zahteva specifično lečenje.

Utvrđuje se i eventualno prisutvo arterijske hipertenzije, ishemijske bolesti srca i poremećaj sinteze lipoproteina kao i potreba za lečenjem ovih poremećaja.

Lečenje insulinske rezistencije

Za lečenje insulinske rezistencije se mogu koristiti preparati poput metformina i pioglitazona zavisno od procene lekara. Pre i pored lekova potrebna je promena načina ishrane i fizičke aktivnosti.

U osnovi želimo da sprečimo stimulaciju beta ćelija da stvaraju insulin, redukujemo telesnu masu i povećamo osetljivost tkiva na insulin.

Smanjen unos hrane do nivoa potrebnog za održavanje metaboličkih potreba je način da se smanji stimulacija beta ćelija ali više od same količine energetskih materija važan je njihov tip i način kako se unose. Potrebno je koristiti one namirnice koje manje stimulišu aktivnost beta ćelija pankreasa.

Danas su pomoću interneta lako dostupni spiskovi namirnica uz naznaku njihovog glikemijskog i insulinemijskog indeksa. Ovi indeksi pokazuju koliko svaka od namirnica povećava glikemiju i insulin nakon unosa.

Poželjan je povećan unos hrane sa niskim indeksima i preporučujemo maksimalno izbegavanje namirnica koje brzo i značajno povećavaju glukozu i/ili insulin. Pored pomenutih indeksa važno je voditi računa i o ukupnoj količini energetskih materija koja se unose porcijom.

Potrebno je izbegavati šećere, hranu bogatu skrobom i proizvode od brašna. Ovde se spisak ne završava i za svako ko želi da ishranom utiče na stepen insulinske rezistencije mora pažljivo da analizira svoje dijetetske izbore.

Nisu sve ukusne namirnice opasne, spiskovi kriju i prijatna iznenađenja.

Sledeći korak je učestalost obroka. Insulin će se sniziti ukoliko postoji dovoljan razmak između obroka. Koncentracija insulina sporije pada nakon obroka u insulinskoj rezistenciji. U gladovanju se snižava insulin što uklanja barijeru da se koriste rezerve energije iz masnih ćelija. Iz ovog razloga se savetuje izbegavanje međuobroka kod lečenja insulinske rezistencije.

Pojačana reaktivnost beta ćelija i prenaglašeni skokovi insulina na stimulaciju su karakteristični za početne stadijume poremećaja glikoregulacije. Što ređe podstičemo pankreas na stvaranje insulina lakše će se trošiti masne naslage. Na sreću prvo se troše one najopasnije nakupljene u tkivima, jetri i unutar trbušne maramice.

Pravilna ishrana u insulinskoj rezistenciji

Pravilna ishrana podrazumeva unos dovoljne količine kvalitetnih aminokiselina, masnih kiselina, vlakana, minerala i vitamina.

Povrće je osnov zdrave ishrane a sve ostalo doprinosi raznovrsnosti.

Pažljiv unos kvalitetnih masti je bolji izvor energije od skrobnih ugljenih hidrata i šećera, omogućava duži period sitosti i ne podstiče stvaranje insulina.

Važno: sa mastima je lako prekoračiti kalorijski unos pa je oprez neophodan kako se umesto manje stimulacije beta ćelija ne bi dobilo preoptrećenje jetre i mišića mastima i posledično pogoršanje insulinske rezistencije.

Između obroka nije poželjno unositi sokove, sladolede, mlečne proizvode ili bilo šta što bi moglo izazvati novi skok insulina.

Problem funkcije beta ćelija u insulinskoj rezistenciji je što previše i prečesto rade, zato dijetetski pristup koji omogućava više odmora i oporavka ovim ćelijama obezbeđuje na duže staze njihovo bolje funkcionisanje. Previše rada i premalo odmora vode prvo gubitku kvaliteta a zatim i sposobnosti.

Smanjenjem gojaznosti smanjuje se insulinska rezistencija između ostalog i u samim masnim ćelijama (adipociti). Kada prerastu određenu veličinu adipociti pojačano stvaraju citokine koji podstiču inuslinsku rezistenciju i inflamaciju. Ove ćelije stvaraju stotine različitih supstanci koje u svojoj okolini i udaljenim tkivima regulišu metabolizam.

Smanjenjem insulinske rezistencije u masnom tkivu smanjuju se tihi upalni procesi u organizmu i značajno unapređuje zdravlje

Insulinska rezistencija i fizička aktivnost: kako da šećeri iz hrane završe u mišićima?
Da bi glukoza nakon obroka mogla da se usmeri tamo gde je za metabolizam najbolje – u mišiće potrebno je smanjiti depoe glikogena u mišićima fizičkom aktivnošću jer se ovi depoi ne mogu smanjiti na drugi način.

Vrsta rekreacije zavisi od fizičke spreme i interesovanja ali je neophodna jer se sa trošenjem rezervi glukoze u mišićima (glikogena) omogućava potrošnja nakupljenih masnoća u ćelijama a time se podstiče osetljivost tkiva na dejstvo insulina.

Za lečenje insulinske rezistencije je neophodna kontrola lekara specijaliste kako bi se na vreme uočile sve relevantne činjenice u lečenju ovog složenog sindroma.

Više od drugih na insulinsku rezistenciju treba da misle:
Gojazne osobe pogotovu sa abdominalnim tipom gojaznosti
Osobe sa srodnicima obolelim od dijabetesa tip 2
Pacijenti sa arterijskom hipertenzijom ili ishemijskom bolesti srca
Pacijenti sa učestalom pojavom kardiovaskularnih oboljenja u porodici
Pacijenti koji su imali nižu telesnu masu na rođenju
Dame koje su rađale decu veće telesne mase, koje su imale gestacijski dijabetes ili imaju dijagnozu policističnog ovarijalnog sindroma
U slučaju poremećaja inače redovnog ciklusa u kasnoj trećoj ili tokom četvrte decenije
Nova pojava akni u istoj dobi često može biti prvi znak razvoja insulinske rezistencije.
Simptomi hipoglikemije ( drhtanje, glad, preznojavanje , uznemirenost) 3-4 sata iza obroka bogatog ugljenim hidratima koji se povlače nakon novog obroka sa velikom verovatnoćom mogu ukazivati na postojanje hiperinsulinemije i poremećaj regulacije glukoze.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 27 septembar 2025

Migrena predstavlja jedan od najčešćih neuroloških poremećaja koji nesrazmerno često pogađa žene u najproduktivnijim godinama života, onemogućavajući im da žive kvalitetan i produktivan život. Uprkos svojoj učestalosti, ova bolest ostaje nedovoljno prepoznata i neadekvatno lečena, što često dovodi do razvoja hroničnih oblika sa komplikacijama koje je moguće prevenirati.

U Mesecu podizanja svesti o migreni, farmaceutska kompanija Teva, koja više od 30 godina razvija terapije za neurološke poremećaje, želi da skrene pažnju javnosti na ozbiljnost ove bolesti - piše Danas.rs.

Prema podacima koje je analizirala Teva, migrena je vodeći uzrok invaliditeta među mladima i ženama. Više od 90 odsto pacijenata kaže da ova bolest negativno utiče na kvalitet njihovog života. Čak 86 odsto smatra da društvo i dalje ne shvata ozbiljnost migrene.

Podaci pokazuju da svaki sedmi zaposleni u Srbiji trpi od migrene – gotovo 17 odsto radne populacije. Neretko, do prave dijagnoze prođu godine: za gotovo polovinu pacijenata, taj put traje više od tri godine. Sve to, u vremenu kada medicina već raspolaže savremenim preventivnim terapijama koje značajno ublažavaju simptome.

„Septembar je mesec posvećen migreni, a kao neurolog koji svakodnevno sluša o nevidljivom teretu migrene, moram da naglasim činjenicu – migrena nije samo bol“, kaže dr Aleksandar Pantović iz Migrena Asocijacije Srbije i dodaje da je to kompleksan poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere, remeti porodični život i tiho narušava kvalitet svakodnevnice – dodaje on.

Stručnjaci upozoravaju da se dijagnoza migrene neretko postavlja sa velikim kašnjenjem ili se uopšte ne postavi, što dovodi do toga da se pacijenti prepuštaju samolečenju.

„Osobe sa migrenom se bore bez jasnog pravca, dok vremenom povremen bol raste u svakodnevni“, ističe dr Pantović.

Ovakvo stanje stvara začaran krug u kojem pacijenti, uglavnom žene u radnom uzrastu, postaju onesposobljeni za normalno funkcionisanje, što ima značajne posledice ne samo na njihov lični život već i na celokupnu produktivnost društva.

Ohrabrujuća vest je što u Srbiji postoje nove, savremene terapije migrene koje su specifično namenjene lečenju ovog neurološkog oboljenja i daju pozitivne ishode kod mnogih pacijenata.

„To nisu uobičajeni analgetici, to su na dokazima zasnovani lekovi koji ciljano i precizno deluju na molekule koji prenose bol“, naglašava je dr Pantović.

„Pacijenti koji su nekada živeli u stalnom strahu od napada danas ponovo stiču kontrolu, produktivnost i dostojanstvo“. tvrdi on.

Neurološki stručnjaci pozivaju javnost da prepozna migrenu kao ozbiljnu neurološku bolest koja zaslužuje razumevanje, poštovanje i adekvatno lečenje. Istovremeno, pacijente ohrabruju da potraže stručnu pomoć umesto da pribegavaju samolečenju.

„Ako živite sa migrenom, potražite stručnu pomoć. Put samoinicijativnog lečenja je težak, a pritom nepotreban, jer efikasna medicinska rešenja postoje“, poručuje dr Pantović.

Kao važan korak u širenju svesti i znanja o glavoboljama, 24. oktobra 2025. godine u Beogradu biće održan Nacionalni simpozijum „Glavobolje kroz nauku i praksu“.

Simpozijum organizuju Klinika za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Nacionalno udruženje za glavobolje Srbije (NUGS) i Migrena Asocijacija Srbije.

Učesnici će imati priliku da slušaju predavanja domaćih i istaknutih međunarodnih stručnjaka iz oblasti glavobolja.

Ovaj stručni skup predstavlja značajan doprinos edukaciji kako medicinskih radnika tako i šire javnosti o važnosti prepoznavanja, dijagnostikovanja i adekvatnog lečenja migrene kao ozbiljnog neurološkog oboljenja.