Popis hrane i namirnica koje nadimaju: Nutricionistkinja Babić otkriva šta da radimo i kako da jedemo

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 16 septembar 2025

Kada jedemo određenu hranu, vrlo nam je važno kako ćemo se osećati nakon obroka, naročito ako se posle toga vraćamo poslovnim obavezama. Zato je jedna od najiritantnijih pojava posle jela nadutost stomaka, što može biti posebno neugodno ako nosimo usku odeću.

Nutricionistkinja Zrinka Babić piše o namirnicama koje nadimaju i da ovaj problem ne potiče nužno samo od hrane.

Naime, hoće li nas neki obrok naduti zavisi od stanja naše crevne flore, koja je pak pod uticajem nivoa stresa i životnih navika poput nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti i sličnog. Veća je verovatnoća da će određena hrana izazvati nadutost u sledećim slučajevima:

kod osoba sa sindromom iritabilnog creva (IBS)
kod narušene crevne mikroflore
kod onih koji naglo i brzo jedu gutajući vazduh
kod osoba koje su naglo povećale unos vlakana
kod osoba sa intolerancijom na pojedine namirnice.

Dakle, ista hrana neće svakoga naduvati, bez obzira na to što u sebi ima potencijal za nadutost. Pre nego što odlučite da prestanete da jedete namirnice koje nadimaju, a nutritivno su bogate, važno je da preispitate svoje životne navike, posebno način ishrane, jer upravo to određuje zdravlje creva - piše Nova.rs.

Hrana koja izaziva nadutost

Kada se pojavi nadutost, najčešće tražimo odgovor koja hrana je uzrokuje. Neke od tih namirnica su nutritivno bogate, celovite i zdrave.

Evo opšte liste namirnica i pića koje najčešće dovode do nadutosti:

mahunarke, posebno pasulj – zbog ugljenih hidrata i vlakana koja se u tankom crevu ne razgrađuju u potpunosti
prokelj i karfiol – zbog teško svarljivih sumpornih spojeva i vlakana
mlečni proizvodi, posebno mleko – zbog laktoze i intolerancije na nju
gazirana pića – zbog ugljen-dioksida
pojedine vrste voća poput jabuka, krušaka i suvog voća – zbog fruktoze koja se kod nekih ljudi slabije apsorbuje
namirnice sa puno veštačkih zaslađivača, poput žvaka i bombona – jer se sporije vare
masna i pržena hrana – usporava varenje i može izazvati osećaj nadutosti.

Kako smanjiti nadutost?

Dok neke namirnice s pravom možemo izbaciti iz ishrane jer su nutritivno siromašne i donose samo „prazne kalorije”, poput gaziranih pića, određene vrste povrća i mahunarki ne bi trebalo u potpunosti izbegavati.

Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći:

Ako ste odlučili da jedete više povrća i voća, vlakna uvodite postepeno, uz dovoljan unos vode. Nagli unos većih količina vlakana izaziva nadutost. Vlakna su dragocena za zdravlje, pa ih ne treba izbacivati već ih unositi postepeno i pametno.

Određene namirnice postaju lakše svarljive ako ih potopimo u vodu. To se posebno odnosi na mahunarke, koje je najbolje namakati preko noći i više puta ispirati, jer se tako smanjuje prisustvo supstanci koje izazivaju nadutost.

Ako vam je so i biber glavni izbor začina, vreme je da uvedete i prirodne začine koji olakšavaju varenje. U jela dodajte komorač, kim, đumbir, korijander ili lovorov list. Izbegavajte industrijske mešavine sa dodatom solju.

Redovna fizička aktivnost podstiče rad creva i smanjuje nadutost. Manji i češći obroci, temeljno žvakanje hrane, sporije jedenje i dovoljan unos vode ključni su za dobru probavu.

Kod nekih ljudi i pogrešno kombinovanje hrane može biti problem, na primer previše masti, proteina i vlakana odjednom. Ako ste osetljiviji, voće je bolje jesti samostalno, kao užinu.

Važno je znati da je povremena nadutost normalna pojava. Međutim, ako je učestala i praćena grčevima i bolovima, potrebno je potražiti stručnu pomoć.

U većini slučajeva dovoljno je prilagoditi ishranu i način pripreme hrane, a ne samoinicijativno izbacivati povrće, voće i mahunarke koje su osnova zdrave ishrane.

Dobar unos fermentisanih proizvoda, korisne bakterije ili enzimi kao dodaci ishrani mogu se razmotriti kao dodatna podrška, ali tek nakon što se prehrana uredi. Neke namirnice se mogu privremeno izbaciti u dogovoru sa nutricionistom dok se stanje creva ne obnovi.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 septembar 2025

Redovni preventivni pregledi predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka očuvanju zdravlja i blagovremenom otkrivanju bolesti. Cilj preventivnih pregleda nije da otkriju bolest kada se ona već razvila, već da prepoznaju rane znake koji ukazuju na potrebu za daljom dijagnostikom ili promenom životnih navika.

U okviru projekta prekogranične saradnje „Skill Lab: Cooperation in the field of healthcare practical training and public health education in the region of Baja and Sombor” (HUSRB/23R/21/045), Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ sprovodi besplatnu zdravstvenu akciju preventivnih pregleda na celoj teritoriji opštini Sombor uključujući prigradska naselja (tačni datumi će biti blagovremeno najavljeni). Građani mogu da preuzmu digitalni VODIČ ZA PREVENTIVNE PREGLEDE na sledećim linkovima:

https://dzsombor.rs/wp-content/docs/uploads/docs/BrosuraSkillLabSRB.pdf

https://dzsombor.rs/wp-content/docs/uploads/docs/BrosuraSkillLabHUN.pdf

Projekat Skill-Lab sprovodi se u okviru programa Interreg i instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), kroz finansijski okvir Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine. Partneri na projektu su Bolnica Sent Rokus iz Baje kao vodeći partner i Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“. Projektne aktivnosti započele su u junu 2024. godine, a planirani rok završetka projekta je do 31. Januara 2026. godine.

Program Interreg VI A IPA Mađarska Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog sistema upravljanja“ zemalja učesnica Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području, mađarskim županijama Čongrad Čanad i Bač Kiškun, i srpskim teritorijama: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Centralna Banat, Južni Banat i Srem.Program pomaže razvoju stabilnog i kooperativnog regiona i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovom očuvanju životne sredine održivost i bezbednost. Ovaj članak je kreiran uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Dom zdravlja ,,Đorđe Lazić” u Somboru, i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa. Za više informacije posetite: www.hungary-serbia.eu 

https://hungary-serbia.eu/projects/skill-lab

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 septembar 2025

SKILL LAB STUDIJA

Izveštaj o socio-ekonomskim trendovima javnog zdravlja

urađen u okviru istraživačkog projekta

“SKILL LAB: Cooperation in the Field of Healthcare Practical Training and Public Health Education in the Region of Baja and Sombor”

(referentni broj ugovora: HUSRB-23R-21-045-4-Research)

Pristup zdravstvenim uslugama ostaje još jedan ključni izazov, posebno u ruralnim oblastima gde su medicinske ustanove manje opremljene kadrovima i drugim resursima. Građani se suočavaju sa problemima poteškoća u transportu, neadekvatnu infrastrukturu zdravstvene zaštite i nedostatak zdravstvenih radnika. Ova situacija nesrazmerno utiče na ranjivu populaciju, što dovodi do zdravstvenih nejednakosti koje komplikuju sveukupne rezultate javnog zdravlja u zemlji. Rešavanje ovih razlika je od vitalnog značaja za obezbeđivanje sveobuhvatne dostupnosti zdravstvene zaštite u svim demografskim kategorijama.

Ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu u nedovoljno pokrivenim oblastima ima za cilj proširenje pristupa osnovnim uslugama i poboljšanje zdravstvenih rezultata za ruralno stanovništvo.

U sklopu projekta prekogranične saradnje “SKILL LAB: Cooperation in the field of healthcare practical training and public health education in the region of Baja and Sombor” urađeno je istraživanje, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija, sa ciljem identifikovanja stavova i mišljenja stanovnika Zapadno Bačkog okruga o zdravstvenim uslugama, kao i nivo njihovog zadovoljstva ponuđenim i realizovanim zdravstvenim uslugama.

U istraživanju su učestvovali stanovnici grada Sombora i ruralnih naselja u okruženju Sombora u sledećim naseljima: Doroslovo, Bezdan, Svetozar Miletić, Telečka, Gakovo, Stapar, Kljajićevo, Riđica i Kolut. Uzorak ispitanika je sačinjen kao polustruktuiran, tako što se obuhvatilo veliki broj naselja, a ispitanici su bili različitih sociodemografskih obeležja. Anketiranje je vršeno u ličnom kontaktu obučenih anketara sa stanovništvom i kompletno je obavljeno u decembru 2024. godine.

Radionica u Domu zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor u okviru projekta Skill-Lab sa predavačima iz bolnice "Szent Rókus" iz Baje, Foto: Dom zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor

Polna struktura po naseljima je zastupljena u približnom procentu, tako što je iz sela anketu popunilo 34% muškaraca i 37% osoba ženskog pola, a iz grada Sombora, anketu je popunilo 23% muškog pola i 16% ženskog pola.

Rezultati o percepciji zdravlja ispitanika iz sela i grada oslikavaju značajne sociološke razlike koje proizilaze iz životnih uslova, pristupa zdravstvenim uslugama i zdravstvene kulture.

Ovi podaci ukazuju na širi društveni obrazac – u selima, zdravstveni problemi se često prepoznaju kasno, dok u gradovima postoji veća zdravstvena svest, ali i specifične bolesti koje prate urbani stil života. Sociološki gledano, ovi rezultati reflektuju nejednak pristup zdravstvenim resursima, ali i različite kulture zdravlja koje oblikuju način na koji ruralno i urbano stanovništvo percipira svoje fizičko stanje.

Na pitanje o pristupačnosti usluga Doma zdravlja,  anketirani ispitanici su dali sledeće odgovore:  njih 40% smatra da su usluge apsolutno pristupačne, 27% ispitanika smatra da su pristupačne, 21% ispitanika ne zna odgovor na postavljeno pitanje, 7% ispitanika smatra da nisu pristupačne usluge, a 5% ispitanika smatra da usluge nisu pristupačne.

Odgovori na pitanje: „Da li su vam pristupačne usluge naših ambulanti?“ po naseljima (selo-grad):

Ovi rezultati ukazuju na to da je pristupačnost usluga generalno viđena kao pozitivan faktor u oba okruženja, ali postojanje nesigurnosti ili negativnih odgovora u oba slučaja ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem infrastrukture, organizacije i informacija o uslugama. Povećanje efikasnosti sistema, bolje informisanje građana o dostupnim uslugama i rešavanje problema sa prevozom ili čekanjima moglo bi doprineti još većoj dostupnosti i boljoj percepciji usluga među građanima.

Pitanje koje je glasilo: “Šta je ono što nedostaje u smislu infrastrukture ili usluga i kako bi rešili taj problem” bilo je otvorenog tip a ispitanici su mogli sami da napišu svoje komentare i zapažanja. Anketirani ispitanici su naveli brojne nedostatke u radu doma zdravlja Sombor za koje su definisali i predloge za poboljšanje: istakli su se problemi komunikacije, problemi preopterećenosti postojećeg kadra i organizacioni problemi i potrebe.

Uočeni problemi sa kojima se korisnici suočavaju i na njima zasnovani predlozi mera kako da se problemi prevaziđu, pokazuju postojanje svesti o zdravstvenim potrebama i načinima na koje bi one mogle biti zadovoljene. Predlozi su realistični i ne zahtevaju velika materijalna ulaganja, više su stvar organizacije posla i harmonizacije potreba i mogućnosti koje bi zajedničkim angažovanjem mogli biti rešeni.

Plan javnog zdravlja grada Sombora, napisan za period od 2018-2025. godine ukazuje na važne socijalne podatke o slici i predviđanjima zdravstvenog stanja stanovnika ovog grada (https://www.sombor.rs/wp-content/uploads/2020/02/PLAN-JAVNOG-ZDRAVLJA-2018-2028SOMBOR-A4-2-2.pdf).

Dobijeni rezultati otkrivaju značajne socijalne i organizacijske izazove u zdravstvu, koji se ne mogu gledati samo kroz prizmu efikasnosti sistema, već i kroz socijalne i kulturne aspekte života u ruralnim i urbanim sredinama. U ruralnim sredinama, problem je često u fizičkoj udaljenosti, manjoj dostupnosti specijalizovanih usluga i opremi. Takođe, organizacija usluga, uključujući prevoz i smene lekara, često ne zadovoljava specifične potrebe tih zajednica. U urbanim sredinama, iako su usluge dostupnije, i dalje postoje izazovi u komunikaciji i organizaciji, kao i u opterećenju osoblja.

Ovi problemi ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji se fokusira ne samo na poboljšanje infrastrukture, već i na kulturne i socijalne aspekte koji oblikuju stavove građana prema zdravstvu. Upotrebom modernih tehnologija, boljim organizovanjem smena i proširivanjem usluga, može se značajno poboljšati pristup zdravstvenim uslugama u svim sredinama.

Bez obzira na postojeća ograničenja istraživanja koji se ogledaju u malom broju ispitanika, anketnom upitniku koji je mogao obuhvatti i mnoge druge aspekte zdravstvenog sistema i načinu prikupljanja podataka, od velikog značaja je praćenje stavova korisnika zdravstvenih usluga koji su najvažnija korekcija sistema organizovanja i pružanja zdravstvenih usluga. Složenost problema sa kojima se suočava zdravstveni sistem u Srbiji se odražava i na zdravlje stanovnika koji se ne snalaze uvek u pozitivnoj meri u novim uslovima rada zdravstvenih organizacija i sa novim pravilima koja su uspostavljena. Stoga su obe strane podjednako odgovorne za unapređenje rada zdravstvenog sistema, kojem je potrebno mnogo više razumevanja državnog aparata, korisnika usluga ali i samih davalaca usluga. Kako je svetska zdravstvena organizacija (WHO/SZO) definisala je zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti, jasno je da je problem zdravstvene zaštite mnogo složeniji i da obuhvata aktivnosti kompletne društvene zajednice. Javno zdravlje predstavlja celokupno društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i na brojne druge načine.

Projektne aktivnosti su započele 01. juna 2024. godine a planirani rok završetka projekta je do januara 2026. godine.

Program Interreg VI A IPA Mađarska Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske

unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog

sistema upravljanja“ zemalja učesnica Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području, mađarskim županijama Čongrad Čanad i Bač Kiškun, i srpskim teritorijama: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Centralna Banat, Južni Banat i Srem.

Program pomaže razvoju stabilnog i kooperativnog regiona i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovom

očuvanju životne sredine održivost i bezbednost.

Ovaj članak je kreiran uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program

Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Dom zdravlja ,,Đorđe Lazić” u Somboru, i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa.

Za više informacije posetite: www.hungary-serbia.eu

https://hungary-serbia.eu/projects/skill-lab

https://www.facebook.com/skill.lab.project

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 septembar 2025

Kamilica vam može pomoći da bolje spavate noću, a istovremeno nudi i višestruke potencijalne zdravstvene prednosti, poput snižavanja krvnog pritiska i sprečavanja određenih bolesti.

Ova popularna biljka koristila se kroz istoriju kao lek, a prema modernoj medicini, može vam pomoći da imate bolji san.

To je zato što kamilica sadrži aktivni sastojak apigenin, koji se vezuje za određene moždane receptore, smanjujući aktivnost centralnog nervnog sistema i ublažavajući anksioznost.

Nutricionistkinja Bet Ćervoni (Beth Czerwony) navela je da kamilica u suštini deluje kao blagi sedativ – lekovi koji suzbijaju osećaj teskobe, razdražljivosti, uznemirenosti i straha.

Međutim, biljka nudi mnoge prednosti i van boljeg sna. Prema Healthline-u, ova biljka blagog ukusa sadrži razne korisne jedinjenja, poput flavonoida, terpenoida i kumarina, koji doprinose njenim terapeutskim svojstvima.

Takođe je utvrđeno da kamilica snižava krvni pritisak. Istraživački rad iz 2020. godine istakao je njen potencijal u oblastima kao što su regulacija pritiska, kao i protivupalno delovanje, antioksidativna svojstva, zaštita jetre i potencijalno antikancerogeno dejstvo.

Pored toga, ovaj mali beli cvet bogat je i kalijumom – elektrolitom koji pomaže u održavanju zdravlja nervnog sistema, štiti zdravlje kostiju, sprečava bubrežne kamence i reguliše rad srca.

Još jedna prednost kalijuma je to što može smanjiti negativne efekte ishrane bogate solju, kao što je visok krvni pritisak. Kamilica je takođe bogata kalcijumom, koji pomaže u održavanju jakih kostiju i zuba, reguliše mišićne kontrakcije i pomaže normalnom zgrušavanju krvi.

Može biti dobra i za zdravlje srca. Kamilica je bogata antioksidansima koji mogu poboljšati rad srca. Osim toga, potencijalno može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2.

Na kraju, kamilica može čak pomoći i u prevenciji određenih bolesti. Ljudi koji piju čaj od kamilice potencijalno mogu imati zaštitu od nekih vrsta raka, prema Harvardu - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 septembar 2025

Narodna medicina orahe svrstava u hranu koja čuva srce i daje energiju, a novija istraživanja pokazala su da je ovo domaće koštunjavo voće odlično za mentalno zdravlje, zdravlje creva, pa čak i za održavanje optimalne težine, iako je veoma kalorično.

Antioksidansi prisutni u orasima boljeg su kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u bademima i lešnicima i samim tim efikasniji su u sprečavanju oštećenja ćelija organizma.

- Samo jedna šaka oraha ili tri kašike orahovog ulja četiri dana u nedelji može znatno da smanji rizik od srčanih bolesti. Orasi su i prirodni afrodizijak, sadrže vitamine B1 i B2, koji telu daju energiju i vitalne elemente koji su važni za razvoj polnih žlezda. Bogati su cinkom, koji je važan za normalnu seksualnu aktivnost i dobru funkciju prostate - kaže dr Peni Kris-Eterton, autor istraživanja.

Šaka oraha svakog drugog dana savetuje se i tokom držanja dijete jer će nadoknaditi vredne sastojke organizmu, a u toj količini neće uticati na povećanje kilaže.

Ako želite da smanjite količinu mesa u jelovniku, zamenite ga mlevenim orasima i napravite vegetarijanske ćufte. U blenderu izmiksajte jedan pečeni patlidžan, šaku mlevenih oraha, malo soli, bibera i kašiku maslinovog ulja. Formirajte ćufte i servirajte ih u sosu od paradajza.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 septembar 2025

Postoji jaka veza između bolesti štitne žlezde i atrijalne fibrilacije (AFiB), poremećaja srčanog ritma koji može ozbiljno uticati na zdravlje srca

Mnogi ljudi ne razmišljaju o svojoj štitnoj žlezdi dok nešto ne krene po zlu. Međutim, postoji jaka veza između bolesti štitne žlezde i atrijalne fibrilacije (AFiB), poremećaja srčanog ritma koji može ozbiljno uticati na zdravlje srca.

Razumevanje simptoma i blagovremena dijagnoza su ključni za očuvanje zdravlja - piše N1.

Štitna žlezda i srce - kako su povezani?

Štitna žlezda je mala žlezda koja se nalazi na prednjem delu vrata. Obavlja naizgled jednostavan zadatak - proizvodi hormone - ali ima snažan uticaj na celo telo.

Ona kontroliše koliko brzo vaše telo radi, uključujući i vaš srčani ritam.

Preaktivna štitna žlezda (hipertireoza) znači da vaše telo proizvodi više hormona nego što mu je potrebno. To je kao da vam je unutrašnja papučica gasa pritisnuta – srce vam brže kuca, metabolizam se ubrzava, a telo je stalno na ivici.

Ako uzimate hormonsku terapiju za smanjenu aktivnost štitne žlezde ili nakon što vam je štitna žlezda uklonjena, previše uzimanja takođe može ubrzati vaš puls.

Brz puls može dovesti do fibrilacije predsrčane fibrilacije (AFiB), stanja u kojem gornje komore srca drhte, smanjujući sposobnost srca da pumpa krv. AFiB povećava rizik od moždanog udara, zbog čega je važno da ga ne ignorišete.

Koliko su česti AFiB i bolesti štitne žlezde?

Iako hipertireoza nije najčešći uzrok AFiB, ljudi sa preaktivnom štitnom žlezdom imaju znatno veći rizik.

Ovaj rizik se povećava sa godinama, posebno nakon 60. godine. AFiB je najčešći srčani problem kod ljudi sa hipertireozom.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Hipertireoza može izazvati:

nervozu, anksioznost, razdražljivost
ubrzan ili nepravilan rad srca
povećano znojenje
nesanicu
tremor u rukama i prstima
oticanje vrata
umor
slabost mišića
nagli gubitak težine
promene u menstrualnim ciklusima.

Kod starijih osoba, simptomi mogu biti manje očigledni i više ličiti na depresiju.

Simptomi AFiB mogu uključivati:

nepravilan, ubrzan ili ubrzan rad srca
bol u grudima
konfuziju
vrtoglavicu
umor i slabost
kratkoća daha
teškoće sa fizičkom aktivnošću
povećano znojenje.

Kada posetiti lekara?

Ako primetite simptome AFiB ili hipertireoze, obratite se svom lekaru. Ako imate jake bolove u grudima, odmah idite u hitnu pomoć, jer to može biti znak srčanog udara.

Koji su testovi potrebni?

Testovi potrebni za štitnu žlezdu:

testovi krvi za TSH, T3 i T4
dodatni testovi ili snimanje po potrebi.

Testovi potrebni za atrijalnu fibrilaciju:

EKG
ehokardiogram
test opterećenja
rendgenski snimak grudnog koša.

Lečenje

Cilj atrijalne fibrilacije je kontrola srčanog ritma i sprečavanje moždanog udara.

Mogući tretmani uključuju beta blokatore, blokatore kalcijumovih kanala, digoksin i lekove za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka kao što su varfarin, apiksaban, dabigatran ili rivaroksaban.

Lečenje hipertireoze je dvostepeno:

Antitiroidni lekovi smanjuju proizvodnju hormona i obično donose poboljšanje u roku od dve nedelje.
Ablacija štitne žlezde – jedna doza radioaktivnog joda uništava žlezdu, nakon čega sledi terapija zamene hormona; kod nekih ljudi, uklanjanje štitne žlezde može sprečiti atrijalnu fibrilaciju.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 septembar 2025

Rak grlića materice jedina je maligna bolest koja se može sprečiti jednostavnom imunizacijom, ali je obuhvat vakcinacije protiv HPV u Srbiji i dalje zabrinjavajuće nizak – samo 8,5 odsto dece uzrasta od devet do 19 godina primilo je prvu dozu vakcine.

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od juna 2022. do kraja avgusta 2025. godine dato je ukupno 133.940 doza vakcine protiv HPV. Prvu dozu primilo je 55.880 dece, od kojih su tri četvrtine devojčice (73 odsto), a svega četvrtina dečaci (23 odsto).

Potpuno vakcinisano, u skladu sa uzrastom i preporučenim brojem doza, do sada je 41.688 mališana i adolescenata - piše N1.

Najviši obuhvat vakcinacijom (11–12,2 odsto) beleži se u Južnobačkom okrugu, Beogradu i Moravičkom okrugu, dok je najniži (0,6–2,1 odsto) u Novom Pazaru, Pčinjskom i Jablaničkom okrugu. Iako broj vakcinisanih raste, ovakav tempo nije dovoljan da se u dogledno vreme eliminiše rak grlića materice, bolest koja svake godine u Srbiji odnese živote više od 700 žena.

Upravo zato Udruženje pacijentkinja obolelih od raka grlića materice i jajnika „Progovori“, u saradnji sa Domom zdravlja Voždovac i Osnovnom školom „Karađorđe“, su izabrali školu kao najznačajnije mestu odakle treba da se pošalju poruke o HPV infekciji i značaju vakcinacije.

Škola je prostor gde se roditelji i mladi najdirektnije mogu informisati o ovoj temi, odnosno dobiti pravovremene i tačne poruke o prevenciji.

Udruženje pacijenata obolelih od raka grlića materice i jajnika “Progovori” od početka snažno podržava imunizaciju protiv HPV i kroz različite aktivnosti nastojimo da informišemo roditelje i mlade o značaju zaštite.

Ipak, obuhvat je i dalje zabrinjavajuće nizak, samo oko osam odsto dece je vakcinisano. Razlog vidimo u nedovoljnoj informisanosti roditelja, ali i u činjenici da HPV vakcina još uvek nije postala obavezna, pa mnogi i ne znaju da im je dostupna.

"Upravo zato smo, zajedno sa pedijatrima, ginekolozima i onkolozima, pokrenuli inicijativu da se njen status izjednači sa ostalim vakcinama u kalendaru obavezne imunizacije. To bi značajno povećalo obuhvat i spaslo brojne živote. Naša poruka roditeljima je jasna, ova vakcina je bezbedna, efikasna i predstavlja najvažniji korak u zaštiti zdravlja dece i budućih generacija". istakla je Gorica Đokić, iz Udruženja „Progovori“.

Kako bi se postigli bolji rezultati u praksi, ključnu ulogu imaju pedijatri koji su u svakodnevnom kontaktu sa roditeljima i decom. Njihova iskustva sa terena pokazuju koliko sistemski alati i dostupnost informacija mogu da doprinesu većem obuhvatu vakcinacije.

"Novina je da sada u elektronskom kartonu imamo podsetnik za HPV vakcinu, što nam je značajno olakšalo rad. Ranije smo ručno unosili beleške, a sada postoji posebna ikonica sa oznakom HPV – ako dete nije primilo vakcinu, ili treba da primi sledeću dozu, pojavi se crveni kružić. Kada dete primi dozu, kružić postaje zelen, a kada dođe vreme za sledeću, ponovo se oboji u crveno. Na taj način uvek imamo jasan pregled ko je vakcinisan i kada treba da primi narednu dozu", kaže dr Aleksandra Sekulić Frković, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja Voždovac.

Što se tiče odziva, dodaje ona, možemo reći da smo zadovoljni, iako uvek može bolje.

"Roditelji često, kada dete dovedu na redovnu ili obaveznu vakcinaciju, dobiju i informaciju o vakcini protiv HPV i tada se većina odluči da je dete primi. Za nas kao pedijatre, mnogo bi značilo kada bi HPV vakcina bila obavezna. To bi olakšalo organizaciju, povećalo obuhvat i stvorilo svest kod roditelja da postoji još jedna važna vakcina koja štiti zdravlje dece - naglasila je doktorka.

Sin Milice Marković iz Beograda jedan je od 41.688 dece, koja su u Srbiji potpuno vakcinisana protiv HPV preporučenim brojem doza.

"Od samog početka sam želela da mu obezbedim zaštitu, jer HPV može izazvati ne samo rak grlića materice, već i polne bradavice, karcinom penisa i drugih organa. Za mene je bilo važno da preduzmemo sve što je moguće kako bi zaštitili njegovo zdravlje i smanjili rizik od bolesti u budućnosti. Kao roditelj, smatram da je veoma važno da se informišemo i donesemo odluke zasnovane na činjenicama i stručnim preporukama", kaže Marković.

Ona dalje dodaje da vakcina pruža priliku da se deca zaštite i da se rizik od ozbiljnih bolesti značajno smanji, a istovremeno doprinosi i zaštiti drugih u zajednici.

"Nadam se da će što više roditelja imati priliku da se upozna sa ovim informacijama i da se odluče da zaštite svoje dete, jer prevencija je uvek bolja od lečenja, i to je prilika koju ne treba propustiti", zaključuje Marković.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 septembar 2025

Jogurt je brz i praktičan način da obogatite ishranu kalcijumom i proteinima. Sve više ljudi širom sveta koristi ovu namirnicamu kako bi poboljšali ishranu, istraživanja pokazuju da je potrošnja jogurta značajno porasla u poslednje četiri decenije.

Jedna porcija grčkog jogurta (o kome smo pisali i koji se dosta razlikuje po kvalitetu u Srbiji nego u Evropi) bez dodataka sadrži više od 10 grama proteina i oko 111 miligrama kalcijuma. Ipak, nutricionisti kažu da mnogi prave jednu vrlo čestu grešku sa jogurtom koja smanjuje njegovu nutritivnu vrednost. „Trebalo bi da to iskoristite, a većina ljudi ne radi tako,“ objašnjava nutricionistkinja Džesika Kording, autorka knjige The Little Book of Game-Changers - piše Nova.rs.

Ona nije jedina koja upozorava na ovu naviku, evo o čemu se radi i kako da jogurt iskoristite maksimalno.

Greška: bacate tečnost s vrha jogurta

Verovatno to radite nesvesno: otvorite jogurt, prospete tečnost koja se skupila na vrhu i onda počnete da jedete. Iako deluje neprivlačno, ta tečnost je zapravo puna hranljivih materija. „Nutritivno, ona ima vrednost,“ kaže Kording.

Ta tečnost nije znak da se jogurt pokvario. To je prirodna pojava u procesu pravljenja jogurta. „Kulture koje se dodaju mleku da bi fermentisalo i pretvorilo se u jogurt stvaraju neku vrstu gela,“ objašnjava nutricionistkinja Sonja Anđelone iz San Franciska. Kako je tečnost lakša od gustog dela, ona se prirodno izdvaja i skuplja na površini.

„To vam je kao kada se ulje odvoji u prirodnom puteru od kikirikija,“ dodaje Kording.

Šta sadrži ta tečnost?

Ta tečnost je surutka, deo mleka bogat proteinima. „To je nusproizvod procesa prerade mleka u jogurt,“ kaže Anđelone. „Bogata je probioticima, proteinima, kalcijumom i drugim hranljivim materijama.“ Istraživanja pokazuju da u toj tečnosti ima i kalijuma, bakra, fosfora i cinka.

Upravo od surutke se prave brojni proteinski praškovi. „Mnogi proizvodi od proteina koje kupujemo zapravo su dehidrirana surutka,“ objašnjava Kording.

Kako iskoristiti surutku iz jogurta

Ako i dalje želite da prosipate tečnost s vrha, nema problema, glavni deo jogurta i dalje sadrži puno hranljivih materija. Ali, ako želite da izvučete maksimum iz svog obroka, stručnjaci preporučuju da je jednostavno promešate nazad. Tako ne samo da dobijate dodatne nutrijente, već i bolju kremastu teksturu.

Ako vam se ipak ne dopada tekstura jogurta kada umešate surutku, postoje i druga rešenja. „Možete je iskoristiti u smutijima ili dodati u recepte,“ kaže Kording. Surutku možete čak i zamrznuti i koristiti kasnije u kuvanju.

„To je potpuno hranljivo,“ dodaje ona. „Zašto biste se odrekli nečega što vam može doneti korist?“

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 septembar 2025

Psihoterapeut Stefan Mihaljević predlaže tehniku koja pomaže mozgu da se oslobodi napetosti
Dok hroničan stres može ozbiljno da naruši zdravlje, akutni nam često pomaže da rastemo

Psihoterapeut Stefan Mihaljević otkriva efikasan trik za smirivanje uma u trenucima kada nas obuzmu stres i anksioznost – dovoljno je da "damo ime" onome što osećamo. Saznajte kako ova jednostavna tehnika pomaže mozgu da se oslobodi napetosti i vrati unutrašnjem miru - piše Blic.rs.

Stres je sklop emocionalnih i telesnih reakcija do kojih dolazi kada neki događaj smatramo i doživljavamo opasnim ili uznemirujućim, način na koji telo reaguje na stanja kao što su pretnje, izazovi, fizičke ili psihološke barijere. Svako od nas bori se drugačije. Kada nas onaj hroničan toliko pritiska da mislimo da nikako ne možemo da izađemo na kraj s njim, često dolazi do stvaranja nezdravih navika.

Neko će iz teške situacije izaći sa jakom aritmijom, povišenim krvnim pritiskom i mučninom, što može ozbiljno da naruši zdravlje, dok će druga osoba reagovati blago, nekad i ravnodušno. Kako se ponašati kada nas stigne stres kako bismo ga se što bezbolnije rešili? Psihoterapeut Stefan Mihaljević za YouTube kanal Žena.rs otkriva efektan trik za mozak koji nam može pomoći kada nas obuzmu stres ili anksioznost.

"Stres ne predstavlja spoljašnje okolnosti, nego našu reakciju na njih, i dolazi iz unutrašnje percepcije da ono što me okružuje, da zahtevi koji mi se nameću na neki način prevazilaze moje sposobnosti da se s njima nosim. Stres sam po sebi nije problem, a onaj akutni, trenutni, često nam zapravo pomaže da rastemo. Kao kad odemo u teretanu gde izlažemo telo stresu, pa na osnovu toga ono raste. Problem je kad stres postane hroničan i traje više meseci."

"Uglavnom se desi da te površne stvari koje se navode kao razlog za stres budu samo okidači za neke dublje konflikte unutar ličnosti. Na primer, osoba koja prolazi kroz konstantan stres na poslu često ima snažne perfekcionističke crte ("moram da budem savršen inače nisam dovoljno dobar"), i onda svaki zahtev doživljava previše napeto. Ako nešto ne uradi kako treba, suočava se sa unutrašnjom katastrofom", navodi Stefan na početku priče.

"Postoje i ljudi koji se stvarno suočavaju sa groznim situacijama (neizlečive bolesti, smrtni slučaj...). Šta uraditi kada smo stvarno bespomoćni, kada ne postoji mogućnost da se bilo šta promeni? To su momenti kada, koliko god da je teško, moramo da dođemo da tačke da to nekako prihvatimo. Treba da obrnemo perspektivu – uglavnom idemo kroz život pitajući se šta mi to želimo od njega, a ovde se pitamo šta je to što život u ovom momentu očekuje od nas."

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 11 septembar 2025

Leto je godišnje doba kada veći broj pacijentkinja potraži pomoć lekara zbog simptoma vaginalnih infekcija. Tokom toplih letnjih dana, najčešća infekcija koja muči žene je kandida.

Ginekolog doma zdravlja „Dr Simo Milošević“, dr Aleksandra Kostić kaže da su se ovog leta mlađe žene uglavnom žalile na vaginalne infekcije, dok starije prijavljuju probleme sa mokraćnim infekcijama.

„Kisela sredina u vagini sprečava nastanak infekcije, i dokle god je broj laktobacila odgovarajući, žena je zaštićena od vaginalnih infekcija. Nekada im se broj smanji, a to bude obično zbog dugog boravka u hladnoj vodi, upotrebe antibiotika ili pridruženih obolenja kao što je dijabetes, sve to dovodi do smanjenja njihovog broja“, objasnila je dr Kostić.

Posebno uporna je ešerihija koli. Inače je normalni stanovnik creva ali često bude uzrok vaginalnih i mokraćnih infekcija - piše RTS.

„Što se terapije tiče, na prvom mestu savetujemo povećan unos vode, probiotici su veoma važni u terapiji ešerihije, preparati na bazi demanoze, urološki čajevi, preparati na bazi brusnice… Ako sve to ne pomogne, na kraju se preporuči antibiotska terapija“, dodala je dr Kostić.

Ističe da je u celoj priči važan i imunitet, za čiju se jačinu savetuje pravilna zdrava ishrana, zdrav način života uopšte, higijena, fizička aktivnost, dobar san.

Doktorka Kostić ženama savetuje da nakon godišnjih odmora obave ginekološki preventivni pregled.

Dodaje da preventivni i kompletan ginekološki pregled koji uključuje kolposkopiju, savetovanje o HPV virusima i vakcinama, kao i analizu briseva, i pregled dojki, posebno za žene u zrelijim godinama, treba uraditi jednom godišnje.